Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, s obzirom da sam se u nekoliko diskusija uverio da odgovarate na pitanja poslanika koji su zainteresovani za određeni deo, promenio sam koncepciju svog izlaganja. Govoriću malo o restrukturiranju javnih preduzeća, s obzirom da dolazim iz Požarevca, a to je vrlo interesantno mesto, pre svega što se tiče Kostolca.
Postaviću nekoliko pitanja, govoriću o Savetu agencije za energetiku. Ako možete i ako ste u prilici, molim vas da mi pojasnite malo to oko distributivnih centara, koji se već uvekiko formiraju ili su formirani, odnosno donete su načelne odluke, s obzirom da je Požarevac jedan distributivni centar, jer ″Elektro Morava″ pokriva dva okruga – Braničevski i Podunavski.
Racionalizacija i restrukturiranje javnih državnih preduzeća sprovodi se po zahtevima i pod pritiskom mnogih evropskih institucija, a pre svega po uslovima MMF-a. Stručne službe javnih državnih preduzeća i konsultantske kuće izradile su studiju o restrukturiranju stavljanjem akcenta na odvajanje sporednih od osnovnih delatnosti u javnim državnim preduzećima.
Podaci govore da je 31.12.2004. godine u javnim preduzećima, kao što su EPS, NIS, ŽTP, PTT i ostali, radilo oko 137.000 radnika. Mi danas govorimo o nekih 60.000 radnika koje će sigurno zadesiti i usvajanje ove strategije. Mislim da to uopšte nije sporno, što se tiče nas iz SPS-a. Osnovno pitanje koje se može postaviti Vladi i resornim ministrima je da li se uopšte zna koliko radnika treba da napusti javna državna preduzeća, odnosno da li je utvrđen ukupan broj radnika koji su višak u ovim preduzećima, da li su utvrđeni jedinstveni kriterijumi reorganizacije i racionalizacije, da li su reprezentativni sindikati javnih preduzeća, kao predstavnici uposlenih radnika, dali saglasnost na ponuđena rešenja ili se ovaj proces odvija selektivno od preduzeća do preduzeća, od ministarstva do ministarstva.
Dakle, pod kojim uslovima i po kojim kriterijuma se utvrđuju viškovi radnika u javnim državnim preduzećima i da li postoji socijali program za ljude koji će ostati bez posla kao tehnološki višak?
Prema onome što smo čuli od predstavnika sindikata radnika EPS-a, cilj restrukturiranja i reorganizacije je da se oslabi i u potpunosti obezvredi EPS, nakon čega bi usledila ubrzana privatizacija.
Prema procenama sindikata EPS-a, u ovoj godini, kako su navodno mediji preneli (podvlačim ovo da su mediji preneli), od ukupno 47.958 radnika EPS će kroz formiranje novih preduzeća svesti brojno stanje na nekih 40.000 zaposlenih, što znači da po ovom osnovu iz EPS-a izlazi više od 7.000 radnika.
Juče sam na Zakonodavnom odboru postavio pitanje ministru, baratalo se sa podatkom da bi EPS trebalo u narednim godinama da ostane sa 28.000 zaposlenih; podatak je bio poznat ministru, a on ne zna odakle taj podatak, a ja sam proverio, to je direktan podatak od predsednika Sindikata EPS-a koji je dao izjavu, gospodina Kovačevića.
Proces reorganizacije vrši se bez utvrđenog socijalnog programa i potpisanih kolektivnih ugovora, drugim rečima, ova faza racionalizacije odvija se po sistemu uzmi ili ostavi. Ako radnik ne želi da pređe u novoosnovano preduzeće, nudi mu se alternativno rešenje u okviru postojeće sistematizacije radnih mesta, koje je uglavnom ispod kvalifikacije zaposlenog, koji će verovatno u drugom krugu biti proglašen za tehnološki višak.
Kaže se da formiranjem novih preduzeća u EPS-u treba da se obezbedi efikasniji rad u osnovnoj delatnosti, sa jedne strane, a sa druge strane, novoformirana preduzeća čiji su osnivači EPS, javna preduzeća treba osposobiti da samostalno tržišno privređuju. Neko od diskutanata je rekao da je na taj način jeftiniji proces proizvodnje, a ja pitam onda šta je sa PDV-om ako to posebno preduzeće vrši uslugu za EPS.
Napravljeni su ugovori o obavezama EPS-a prema novoformiranim preduzećima za period od dve do četiri godine, ali se postavlja pitanje da li je to dovoljna garancija za radnike koji prelaze u novoformirana preduzeća, gde većinu u upravnim odborima imaju osnivači preduzeća, odnosno delovi EPS-a i sigurno će sprovoditi politiku koja njima najviše odgovara.
Činjenica je da će u jednom trenutku ova preduzeća biti predmet privatizacije, odnosno prodaje. Šta će onda biti sa zaposlenima i njihovim pravima, kada iz EPS-a su izašli onako kako su izašli, odnosno bez određenih prava. Vi znate da su prethodnih dana u Kostolcu 52 radnika Javnog preduzeća površinskog kopa Kostolac (oni su geološke struke) započela štrajk glađu, jer nisu želeli da izađu iz EPS-a, smatrajući da geologija priprada osnovnoj rudarskoj delatnosti. I, kada se tehnološki pogleda kako se razvija Kostolac, nikada ni ne bi mogao da se razvija bez uloge geodeta.
Zaposleni geološke struke nisu protiv reorganizacije, ali smatraju da prelaskom u novoformirano preduzeće nemaju nikakve garancije za budućnost. Pre nekoliko dana je potpisan ugovor, odnosno sporazum, tako da je i ovaj problem razrešen.
Socijalistička partija Srbije stoji na stanovištu da se samo putem podele akcija može obezbediti sigurnost zaposlenih po više osnova i to je garancija da se buduće privatizacije ne mogu sprovesti sa malo novca, odnosno bez saglasnosti radnika akcionara, zaposlenih u javnim preduzećima ili u njihovim novoosnovanim firmama. Uostalom, iskustva dosadašnjeg toka privatizacije u Srbiji pokazuju da su uspešne privatizacije sprovedene samo tamo gde su radnici imali svoje akcije.
U suprotnom, lako se može desiti da za neko vreme, pored radnika koji će biti proglašeni za tehnološki višak, u sličnu situaciju dođu i radnici u novoosnovanim EPS-ovim firmama kada započne proces privatizacije.
Pravi je primer kostolačko preduzeće "Standard", sa oko 35 zaposlenih radnika. Nekada je ovo preduzeće bilo u sastavu EPS-a, zatim je izdvojeno u preduzeće trećeg kruga; danas zaposleni u tom preduzeću ne primaju zarade na vreme ili ih ne primaju uopšte, a firma se nalazi pred postupkom privatizacije bez ikakvih garancija socijalnog programa.
Plaši me da i ostala preduzeća, kao što su "Prim", "Transport", "Kostolac", "Georad", o čemu sam malopre govorio, ne dođu u istu situaciju kao i "Standard". Znači, suština je da ti radnici, posle toliko godina, dobiju određeni broj akcija od države i da na taj način kontrolišu i svoju privatizaciju.
S obzirom na to da je ministar vrlo konkretno odgovarao na pitanja, imao bih nekoliko pitanja. Šta je sa "Kostolcem", da li će se nastaviti istraživanja u odnosu na "Ćirikovac", "Klenovnik", s obzirom da će 1.600 radnika za godinu ili dve dana biti bez posla?
Šta je u oblasti gasifikacije, odnosno znamo da ″Energogas″ ima određena prava u gasifikaciji, ali mnoge ekipe i mnoge stručne službe obilaze Srbiju, pogotovo opštine, nudeći svoju celokupnu pomoć u okviru gasifikacije. Da li će energetski bilansi Kosova ući u Republiku Srbiju?
Izvinjavam se što mi kolege nisu ostavile vreme, ali moram samo da prokomentarišem Savet Agencije za energetiku Republike Srbije; tu je i poslanik Matić koji je učestvovao zajedno sa mnom u formiranju opštinske vlasti u Požarevcu. Jedno principijelno pitanje, znajući rudare mislim da će svi rudari da se naljute zašto je predsednik Saveta Agencije mašinac, a nije rudar.
Treća stvar, ministre, moram konkretno da vas pitam – zar ne vidite da pojedina ministarstva na čijem su čelu predstavnici G17, konkretno mislim na Ministarstvo finansija, urušavaju naša javna preduzeća, konkretno EPS?
A što se tiče kandidata Predraga Makara koji je odbornik u SO Požarevac, nije želeo da kao odbornik da podršku vašem koalicionom partneru, odnosno DSS-u, našao se na ovoj listi i mi iz SPS-a morali smo da formiramo vlast kako smo formirali. Demokratska stranka je posle četiri godine prvi put van vlasti u opštini Požarevac, tako da smatram da bi vaš odnos sa DSS-om i sa G17 trebalo da preispitate i prevaspitate.