Reč ima ministar Naumov. Nadam se da će da posluša gospodina Cvetkovića i da reši ovo podvučeno pitanje.

Samo jedno pojašnjenje – više puta se to čuje, ili je neznanje ili neinformisanost – strategija ne razrađuje ni jedan jedini pojedinačni, ni regionalni, ni bilo kakav drugi program. Za to postoje programi i u svakom tom programu će biti vrlo detaljno to razrađeno. Južna Srbija neće biti zapostavljena.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ove tri tačke dnevnog reda koje su spojene najviše pažnje je izazvao Predlog odluke o utvrđivanju strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, pa ću i ja isključivo o ovom nešto reći.
Naime, u ovom dokumentu nisam prepoznao strategiju, naprotiv, prepoznao sam predviđanja o energetskim potrebama Republike Srbije do 2015. godine. Verujte da svako ko malo bolje vlada računarskom tehnikom može da poseti nekoliko sajtova, da prikupi određeni broj podataka i doći će do istih rezultata do kojih je ova strategija došla, u pitanju su strane 51 i 52.
Nema strategije zato što će potrošnja, odnosno potreba za energijom biti isključivo u proporcionalnom odnosu, kako je sada, sa tim što je predviđeno određeno povećanje energetskih potreba Republike Srbije do 2015. godine. Zato se ovo pre može nazvati predviđanjem nego suštinskom strategijom. Ovde postoji samo mala razlika u odnosima kada je u pitanju prirodni gas, ali to je uopšte tendencija da potrošnja tog energenta, zbog njegove niske cene, raste.
Ovde sam pre nekoliko meseci predstavio javnosti i narodnim poslanicima jedan dokument; autori su ga nazvali – Srpski energetski termidor, odnosno naša lutanja u zadnjih 40-ak godina kada je u pitanju strategija za obezbeđenje energije Republike Srbije. Za svakoga ko bude hteo u budućnosti da pravi strategiju bilo bi dobro da dođe do tog dokumenta, a nije teško do njega doći, jer su ga radili ljudi koji su po 30 ili 40 godina proveli baš u poslovima koji stvaraju i obrazuju stručnjake koji se bave strategijom.
Kada se govori o strategiji, strateg je onaj koji se rađa i ko treba da ima viziju kako će se nešto dešavati u budućnosti, ona se ne može naučiti. Iz najvećeg broja ovih dokumenata vidi se, u stvari, da su to nastojanja pojedinih ljudi da dobro prikupljene i ažurirane podatke proslede i nazovu strategijom. Ako je ovo namenjeno EU, da se predstavi kao korak bliže njoj, i ako oni ovo progutaju, ja nemam ništa protiv, ali se ovo ne može smatrati strategijom.
Mi ćemo po ovom predviđanju imati povećanu potrebu za električnom energijom, ali čini mi se da su stratezi u ovoj proceni omanuli iz sledećih razloga. Najveći potrošač električne energije u prošlosti je bila privreda, a ne domaćinstva u Srbiji. S obzirom na to da se privreda i privredne aktivnosti u Republici Srbiji guše, gase i nestaju, moje je mišljenje da ćemo mi čak biti u suficitu kada je u pitanju električna energija, a daću vam i primer za to.
Već 30 dana isključeni su sa električnog napajanja kop i flotacija "Veliki Krivelj", a to su osnovni pogoni u RTB Boru koji obezbeđuju domaći koncentrat, izuzev jame u Boru koja obezbeđuje manji deo rudnika bakra "Majdanpek". Istovremeno, topionica radi punom parom, njoj struja nije isključena, iako se radi o jedinstvenom sistemu, možda zato što se u topionici pretapa uvozni koncentrat iz Čilea, firme "Ist point" čiji je vlasnik Drakulić, koji je takvog kvaliteta da 30 puta zagađeniji vazduh od dozvoljenog ovih dana udišu Borani.
Zvanično je rečeno da je struja isključena zbog 50 miliona dinara dugovanja RTB Bor EPS-u. Ja sam ovde nekoliko puta pitao i vas i ostale ministre šta je sa kreditom koji je obećan RTB Boru od poslovnih banaka od 30 miliona evra prošle godine, kada je trebalo da se umiri štrajk na autoputu; vi ste govorili da je pitanje dana, nedelje, a poslednji put mi je rečeno da je kredit dobijen. Niko u Boru za taj kredit ne zna.
Rekli ste mi, ne vi, nego vaše kolege, da su pri kraju dogovori sa Jugopetrolom. Ja sam pitao, ne znam od kada je Jugopetrol postao poslovna banka; očigledno je da su zbog veza EPS-a i Jugopetrola oni vrlo lako mogli onih 50 miliona dinara, o čemu je juče govorio Aleksandar Vučić, koji su potrošeni neracionalno, da plate to dugovanje RTB Bora za električnu energiju i da se nastavi tamo proizvodnja koncentrata bakra, našeg domaćeg, od čega bi imala korist celokupna zajednica.
Na kraju, voleo bih, i to ne zbog sebe nego zbog građana Bora i Srbije, da odgovorite šta je zaista sa tim kreditom od 30 miliona evra, jer verujte da mi je dosadilo da vam ponavljam već skoro godinu dana. Nije mi jasno kako neko iz Vlade ne dođe i ne kaže da nema ništa od tog kredita ili neće biti, ili jednostavno da dođe i da kaže da je obezbeđen kredit ili će biti obezbeđen tada i tada.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što smo danas počeli ovu sednicu u zgradi Skupštine Srbije je nestalo struje. To je jasna poruka ministru – ili Skupština nije platila struju, ili Hamović i Lazarević kažnjavaju poslanike ili je energetska mafija uputila poruku ministru da zna ko je gazda u Srbiji što se energetike tiče.
Doduše, lopovluk je u energetici, a lopovluk je uopšte nemoguće odvojiti po segmentima. Nemoguće je odvojiti lopovluk u EPS-u od lopovluka u NIS-u, a ovaj od lopovluka u finansijama, jer je to usko povezano, ″Evroaksis banka″, Hamović, Lazarević, Dinkić, Popović u NIS-u, i to se vrti u krug. Akteri su uglavnom isti. Ipak, danas je najveći kriminal u Naftnoj industriji Srbije.
Juče ste čuli kada je gospodin Aleksandar Vučić pročitao da je 7 miliona bilo odobreno, a 57 plus 34 miliona potrošeno, uglavnom nenamenski, i šta se dešava uopšte u Naftnoj industriji Srbije, odnosno u energetici. Scenario koji je dobro poznat, uhodan i u JAT-u oproban sada je u NIS-u, verovatno će vrlo brzo biti i u EPS-u. Suština je da se javna preduzeća rasparčaju, da bi ih veliki bosovi i finansijeri pojedinih političkih stranaka lakše mogli progutati.
U JAT-u su prvo izazvali nezadovoljstvo aviomehaničara, pa štrajk, pa su onda odvojili tu tehničku operativu i sada će gospodin Velja Ilić, ili neko njegov ili on iza tog nekog njegovog tu tehničku operativu progutati. Sada su krenuli i flajt inženjeri da štrajkuju, opet je neko bacio oko na taj segment JAT-a; onda će ostati samo letačka operativa, koju će da proguta Mišković ili neko njegov, ili Mišković sa još nekim njegovim itd.
Suština je da se sve vrti u krug. Postoji jedna grupa onih koji su se obogatili od 1990. godine naovamo raznim malverzacijama i pogotovo onih koji su se obogatili od 2000. godine naovamo prenošenjem para sa Kipra na Devičanska ostrva, pa je bilo mnogo dobrovoljaca da idu i traže one pare i svi su ih našli, ali sada Srbija od toga nema vajde jer Srbiji te pare nikada neće da se vrate.
Kako je u stvari krenulo? Vlada Republike Srbije je, iako joj to nije posao, na sednici 31. marta imenovala za direktora NIS-a Željka Popovića; bio je vršilac dužnosti generalnog direktora. Direktore javnih preduzeća postavlja Skupština Srbije, Vlada je preuzela na sebe to veliko breme i postavila direktora. Taj nakrivo postavljeni ili greškom postavljeni ili, što se zakona tiče, uopšte nepostavljeni direktor danas vedri i oblači.
Uostalom, svi segmenti društva su obuhvaćeni kriminalom. Jutros je poslanička grupa SRS, tačnije pet poslanika koji su članovi Odbora za kulturu i informisanje podneli su krivičnu prijavu protiv direktora Muzeja istorije Jugoslavije, jer i tamo je neviđen kriminal, ali o tome drugom prilikom.
Danas stvaraju nestašice, nema evro-dizela već dva-tri dana na privatnim pumpama, tu i tamo na državnim pumpama se našlo. Novine pune naslova, nestašice se pripremaju, priprema se, u stvari, javno mnjenje u Srbiji da kaže – dosta nam je da nas maltretiraju na ovaj način i kažnjavaju, radite sa NIS-om šta hoćete. Time se otvara mogućnost za lopovluk.
Zašto je danas nestašica evro-dizela kada je, recimo, u petak 8.aprila 2005. godine i u ponedeljak 11. aprila 2005. godine izvezeno 900 tona evro-dizela? Na pumpama ga nema, a izvezen je, i to preko firme Gorana Novakovića, bivšeg ministra. Željko Popović, samozvani direktor, jer ga mi narodni poslanici nismo postavili, nismo ga imenovali, naredio je, pod pretnjom otkaza, da se iz tzv. nulte rezerve izvuče 900 tona evro-dizela i da se proda, da se izveze.
Šta mislite da li je to zbog ljubavi prema Novakoviću ili zbog ljubavi prema novcu?
Najveći lopovluk je, dame i gospodo narodni poslanici, cena domaće nafte.
Domaća nafta pod imenom ″turija″, koja inače ne zaostaje za uvoznom uralskom naftom, jedna je od kvalitetnijih; 650.000 tona prozvodi NIS i cena te nafte ponderiše se sa cenom uvozne, a cena te nafte je 22,5 dolara po barelu, a cena uvozne ″ural″ nafte je 50 dolara po barelu. Možda bi tu bilo sve u redu da je to što proizvedemo malo jeftinije, pa ćemo sniziti cenu energenata i cena na benzinskoj pumpi će biti malo manja.
Međutim, Popović, Vučurović i drugi direktori, imam ovde zapisnik sa sastanka stalne komisije za izvoz naftnih derivata, održanog 4. aprila 2005. godine u Novom Sadu, gde su pobrojani Zoran Nikodinović, Tomislav Rabotić, Nataša Nedeljković, Boško Vučurović itd, njih ukupno 10 (dakle, Ali Baba i 40 razbojnika, deset je ovde, a 30 verovatno na drugoj strani) dogovaraju da izvezu bitumen jer su rezervoari puni, skladišta bitumena su puna. Možda bi to bilo u redu, bez obzira na to što nama treba bitumen i što uvek uvozimo bitumen, jer su nam putevi u katastrofalnom stanju, da ne traže da izvezu bitumen po ceni domaće nafte, dakle po domaćoj ceni. Imate pravo tri puta da pogađate ko će da strpa u džepove razliku između domaće cene i uvozne cene.
Ministar ima dve mogućnosti. Jedna je da zaustavi ovaj lopovluk, da podnese zahtev za smenu kompletnog rukovodstva NIS-a, jer su kumovske veze i tu su mu Hamović, Lazarević i svi ostali, i da pokrene krivične prijave protiv lopuža, a druga je da podnese ostavku da ga ne bismo sutra strpali u isti koš, jer, koliko znam, za ovim ministrom se do sada repovi nisu vukli.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo samo vrh ledenog brega; ako bi bilo mogućnosti i malo dublje se zakopalo u sferu energetike, takve bi se kriminalne rabote otkrile da bi to bilo neverovatno. Zato znam da poslanici Srpske radikalne stranke sigurno neće glasati za ove zakone. Mi smo podneli deo amandmana i mislim da ćemo amandmanima pokušati... Pardon, nismo podneli amandmane na ove zakone i sigurno nećemo glasati za ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pošto je veoma malo vremena ostalo neću imati vremena da dugo pričam o ovom tekstu predloga strategije razvoja. Normalno je da je ona mogla da se napiše i na drugačiji način,  gde bi se videla druga dinamika, eventualno, ko je od ljudi, po funkciji ili po imenu, zadužen i eventualna odgovornost. Dug je period od 15 godina. Šta će se uraditi u prvoj, drugoj i tako redom. Moglo bi biti jasnije i razumljivije za ljude iz struke. Dovoljno je napisano i jasno za one koji su van struke i više objašnjenja ne bi pomoglo tome.
Zamolio bih gospodina ministra i njegovog pomoćnika, uvaženog gospodina Mihajlovića, ako se ne varam... gospodin ministar se bavi lepšim delom posla u energetici, dok se, u bukvalnom smislu reči, rudarskim delom posla bavi njegov zamenik, odnosno zamenici i pomoćnici. Možda je meni jasno, ali ne znam da li je građanima Bora i Majdanpeka jasno zašto je isključena struja flotacijama u Boru i Majdanpeku, i to u vreme kad ″Đerdap″ dobro radi, kada je priliv vode u velikim količinama.
Ovo pričam iz razloga što se sve manje koncentrata bakra proizvodi u Boru i Majdanpeku, što Vlada ne odvaja potrebna obrtna sredstva da bi se pokrenuo proces proizvodnje u Boru i Majdanpeku, ili to jako sporo ide, a onda se uvozi koncentrat sa veoma velikom količinom štetnih materija i građani Bora se guše zbog isparenja.
Ne znam ko je dao informacije novinarima, možda je to deo taktike da bi se ova strategija kasnije sprovela, ali novinari posle pišu da treba borsku topionicu zatvoriti, da imamo u komšiluku, u Bugarskoj veoma savremenu topionicu, koja koristi savremenu tehnologiju, i da sve koncentrate treba topiti tamo.
To bi značilo obustavljanje privrednih aktivnosti u Boru i Majdanpeku, što bi bilo poražavajuće za taj region, u privrednom, ekonomskom, socijalnom smislu.
To ne bismo smeli dozvoliti.
Znam da Vlada mora da uloži mnogo napora da utvrdi kapacitete, da se odvoje obrtna sredstva, da se utvrde rudne rezerve i da počne eksploatacija, koliko je to moguće, da se tom kraju te privredne aktivnosti ne uskrate.
Jer, 200 godina smo razvijali rudarstvo i teško je za jednu godinu, u kratkom periodu preći na neke druge privredne aktivnosti; ako se ne bavimo proizvodnjom i preradom rude bakra, onda taj kraj u dugom vremenskom intervalu neće stići da izgradi neke druge kapacitete da bi se bavio nekom drugom proizvodnjom. To bi za te građane bilo poražavajuće.
U tom smislu sa ove govornice apelujem da Vlada i resorno ministarstvo, vladini odbori koji su zaduženi za to, brže i energičnije traže rešenja, odvoje obrtna sredstva i utvrde te kapacitete koji se u datom vremenu mogu osposobiti za kakvu-takvu aktivnost, u smislu proizvodnje određene količine domaćeg koncentrata.
Tu topionicu treba osavremeniti, staviti filtere i izbeći topljenje ovih koncentrata koji se uvezu, da bi se izbegla ideja koja se plasira u novinama – da topionicu treba zatvoriti. To bi bio najveći problem za taj kraj.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89?
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS-a Dragan Jovanović, pa ćemo time završiti ovu tačku, tako da molim da saslušamo gospodina Jovanovića.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege, u ovom drugom delu svog obraćanja, praktično, nastaviću tamo gde sam juče prekinuo.
Reći ću samo, podsećanja radi, da je jedan od osnovnih principa Elektroprivrede Srbije, o kojoj ću uglavnom govoriti, a i jedan od osnovnih principa programa i politike SPS-a, da se razvojnom politikom obezbede uslovi da energetski potencijali u Srbiji mogu da proizvedu električnu energiju koja je potrebna za podmirivanje potreba kako privrede tako i građana i da se, u tom smislu, obezbede mogućnosti za izvoz električne energije u periodima kada je to za sistem zgodno.
Rekao sam i podsetiću da u razvojnim ciljevima Elektroprivrede Srbije ta konstatacija stoji, iz razloga što mi na današnji datum, praktično, u sadašnjem vremenu imamo izraženi deficit električne energije koji preti. Sada nemam vremena da idem u detalje, ali ako bismo govorili o zamenskim kapacitetima, o skoroj potrebi za prestankom rada pojedinih blokova i agregata, onda bismo u nepovoljnim uslovima privredno-ekonomskog razvoja imali situaciju da nam preti opasnost da pređemo na potrebu sistematskog uvoza električne energije.
Uvažavajući ono što je ministar rekao pred kraj jučerašnjeg zasedanja i činjenicu da se ova strategija ne bavi pojedinačnim pitanjima očekujem da se na ovu temu dužna pažnja obrati u dokumentima koji će biti naknadno doneti kao prateći dokumenti ove strategije, pre svega mislim na program sprovođenja strategije o kojoj danas pričamo, i nadam se da će ona biti, u tom smislu, tretirana na ovakav način.
Drugo, stav koji naša poslanička grupa zastupa je da program restrukturiranja u energetskom sektoru, koji je u toku, treba da se sprovodi uz poštovanje socijalnih programa i kolektivnih ugovora, u saradnji sa sindikatima energetike i, takođe, da energetske kompanije u budućem restrukturiranju ostanu kompanije u državnom vlasništvu.
Podsetiću da smo pre nekih osam meseci, kada smo ovde usvajali Zakon o energetici, ta tri pitanja takođe izrazili kao glavna i da smo tada od ministra dobili uveravanje da će se, bez obzira što se ona neće implementirati u Zakon, na tim principima zasnivati politika energetskog sektora i politika Ministarstva energetike i u ovom periodu imam utisak da to i ide u tom pravcu.
Zbog čega sad to pominjem? Podsetiću na ta tri principa. Tada smo rekli da je potrebno da se proizvodnja uglja unese u Zakon i tretira kao energetska delatnost. Rekli smo da se Zakonom precizira da će se principi restrukturiranja sprovoditi po vertikalnom ustrojstvu. Tada smo rekli da očekujemo da se u vlasničkim odnosima energetski sektor tretira kao državno preduzeće, odnosno u državnom vlasništvu.
Što se tiče onoga što smo do sada videli na planu restrukturiranja, koje je svakako strateški značaj ovog momenta, i pošto je o tome danas dosta bilo govora i izražene su određene kritike o ovom procesu, treba napomenuti da je ovo proces koji je počeo, koji se sprovodi, da je ovog momenta taj proces obuhvatio prostor elektroprivrede u jednom dosta širokom obimu i da se on, ponavljam, sprovodi na principima koje sam pomenuo.
Nemam ni vremena, ni želje, ni volje da analiziram da taj proces bezmalo tri i po godine nije započet čak ni u ideji. Zašto je to tako, moglo bi da se kaže, ali zato začuđujuće zvuči da se sada kritikuje početak tog procesa kao spor. To je zaslužilo određeno objašenje, ali nekom drugom prilikom.
Ponoviću stav poslaničke grupe SPS o ovom pitanju; on je dosta poznat – zalažemo se za princip restrukturiranja uz poštovanje izraženog socijalnog programa i, ponavljam, u tome podržavamo stavove sindikata EPS-a, i zalažemo se za vertikalno ustrojstvo firme u državnom vlasništvu. To sam ponovio, mislim, već treći ili četvrti put.
Zašto osećam potrebu da to kažem? Bez obzira što nas je ministar u svom obraćanju uverio da se na tim principima nastavlja energetska politika, svedoci smo da u poslednje vreme postoje određeni tonovi koji nisu baš u skladu sa ovim principima i da ti tonovi dolaze upravo iz Vlade Republike Srbije. Ocenjujem da to nije dobro za energetski sektor.
Da ne ulazim u detalje, mislim na određene tonove koji se plasiraju od strane Ministarstva finansija, a koji u polednje vreme dobijaju odjek i u nekim stavovima potpredsednika Vlade. Naime, u obraćanju medijima čujemo od strane potpredsednika Vlade Republike Srbije da se dogodine mora ići u privatizaciju energetskog sektora.
To je nešto novo, nešto što do sada nije bila politika Vlade ili, u najmanju ruku, nije bila politika Ministarstva rudarstva i energetike. Ovom prilikom izražavam, u ime svoje poslaničke grupe, bojazan da neki procesi u ovom pravcu neće dovesti do toga, a nisam u poziciji da to tvrdim i kažem da izražavam sumnju da takvi procesi mogu da dovedu do određenih poremećaja u energetskom sektoru. To pokušavam da objasnim na sledeći način.
Krajem prošle godine, negde u novembru, EPS je donela plan poslovanja za 2005. godinu. On je uredno usvojen na organima upravljanja EPS-a i predat je Vladi, a od strane Vlade potvrđen je početkom aprila. Ne moram ovde nikoga da ubeđujem šta znači za jedan takav sistem kao što je EPS kada vi tri meseca u početku godine, kada je najveća potreba za koncentracijom finansijskih davanja, jer se tada vrše pripreme za remonte i revitalizacije, držite program njegovog poslovanja, iz bilo kojih razloga, i ne dajete mu mogućnost da ono što je planirao i sprovodi.
Evidento je da su razlozi zašto je do ovoga došlo bila osporavanja, od strane Ministarstva finansija, određenih elemenata poslovne politike, a oni i dalje traju. Osporavaju se principi EPS-a ovog momenta. Neću ovde da citiram, mislim da je uvredljivo ovakvu srpsku nacionalnu kompaniju nazivati – grobar srpske privrede, jama bez dna, dinosaurus koji neće da se menja itd.
Podsećam da se radi o složenom tehničko-tehnološkom i ekonomsko-finansijskom sistemu, koji predstavlja okosnicu privrednih, da ne kažem i društvnih zbivanja u Republici Srbiji; da ne pominjem da je to kompanija koja je na svojim plećima održala i sankcije, i bombardovanje i eksperimentisanja Vlade u periodu od 2001. do 2004. godine. Ovog momenta se približava određenim parametrima koji mogu da je učine jednom kompanijom i u odnosu i na evropska merila.
Želim da kažem sledeće: postoji bojazan, jer su određeni scenariji prepoznatljivi, a u to ne želim da verujem, da se ovde radi o politici namernog slabljenja jednog moćnog sistema i namernog dovođenja jedne ovakve komapnije u poziciju da ona maksimalno pojeftini.
Ne želim da verujem da su to mere koje žele da spreče da EPS postane profitabilna kompanija koja će sutra moći da izađe na tržište koje smo definisali donetim zakonom i o kome naširoko pričamo.
Želim da verujem da to sa tim nema veze i u tom smislu izbegavam da dajem direktne ocene da li je to tako ili nije. Određeni scenariji na nekim drugim primerima ukazuju da je to moguće.
Zamolio bih ministra, ako ne da nam posle ove rasprave pojasni malo ova pitanja, a ono bar da u narednim aktivnostima pokušamo da postavimo pitanje energetike na svoje mesto. Voleo bih da čujem od ministra da li je ovo što govorimo tako i da li je moguće da duh politike koju je gospođa Kori Udovički propagirala u zemlji Srbiji kada je u pitanju EPS, za koji smo mislili da je poražen, i dalje vija po EPS-u?
Ocenjujem, na kraju, da strategiju, uz sve nedostatke koje smo izrazili, uvažavamo kao neophodnost, kao dokument potreban EPS-u, NIS-u, generalno energetici.
U tom smislu, uz pojašnjenja koja je ministar dao i koja uvažavamo i uz preporuke da se u budućim dokumentima određene stvari konkretnije definišu, mislim da ovakav dokument može da se podrži. Hvala.