Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, replika.

Izvinjavam se ako nekome oduzimam vreme, ali znajte da ne spadam u krug poslanika koji često zloupotrebljavaju ovu govornicu, već koristim samo svoje pravo na repliku. Ovu repliku ću iskoristiti da podsetim javnost da ovde sedi gospodin Arsić, poslanik SRS, koji je pogazio sve ono što njegovi čelnici za ovom govornicom pričaju. Naime, on i njegovi odbornici u opštini Požarevac doprineli su konstituisanju skupštinske većine tako što su do skupštinske većine stigli tuđim mandatima, to jest tzv. šprajcovima iz DS i G17 plus. To su istine. Molim vas, ako već iznosite ovde neke svoje istine, hajde da čujete i drugu stranu. Nemojte se ljutiti ako je to izneto potpuno suprotno onim principima koje možemo da čujemo i od gospodina Tomislava Nikolića i od gospodina Vučića.
Dakle, to su neke naše požarevačke istine. Nažalost, ta vlast ne postavlja principe koje smo mi od 2001. godine u Požarevcu i u opštini gradili, već je to samo princip podele vlasti, gde imate jednu vanparlamentarnu stranku, stranku Bogoljuba Karića, koja potpuno mimo svih političkih principa jednim divljim populizmom narušava harmoniju koja može da se stvara u požarevačkoj opštini.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Pitam se po kom osnovu je dobio pravo na repliku. Nije mi jasno o čemu gospodin priča. Prvo je koalicija koja je nastala bila između SPS-a, DSS-a i SRS-a, što od 68 odbornika čini 35. Ne bih pričao o tuđim mandatima, kada za čoveka koji je kandidat za predsednika Skupštine opštine ne glasa odbornik iz njegove odborničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, replika.

Moram da kažem da mi uopšte nije bila namera da izazovem repliku, odnosno da nešto ispričam. Morao bih da kažem da me ministar uopšte nije dobro razumeo. Uopšte nisam spomenuo dr Acu Markovića u nekom kontekstu. Spomenuo sam, sreća što su tu i Matić i Arsić, samo Predraga Makara. Želja nam je bila da preslikamo Skupštinu Srbije u opštini Požarevac. Predrag Makar, a ovde je kandidat ispred G17, nije hteo da glasa, i to je bio taj sporan 35. Matić je bio izabran jednog momenta za predsednika skupštine, sutradan to više nije bio. Nikakvu repliku nisam želeo.
Svi znate da SPS u Požarevcu već 15 godina ima sigurno najveći broj odbornika. Imali smo 2001. godine veći broj odbornika nego svi ostali zajedno, ali smo prepustili vlast na godinu i po, dve dana i 2003. se vratili na vlast. Drago nam je da sad funkcionišemo. Da je možda bilo više pameti, sigurno ne bi bili u opštini Požarevac danas sa Karićima, nego sa DSS-om, odnosno da je G17, koji je u međuvremenu i raspustio svoj odbor, glasao za tu priču, završili bi posao.
Što se tiče izlaganja kolege Albijanića, ni na kraj pameti mi nije palo da napadam ministra Dinkića. U vrlo korektnim sam odnosima sa svima iz Ministarstva finansija i pokušavamo i oko budžeta skupština opština da završimo posao, ali je činjenica da ministar finansija nije dozvolio povećanje cene struje. Samo sam na to mislio, ako hoćete da budem iskren. Što se tiče podele plena u opštini Požarevac, to su najbolje građani rekli. Evo, 15 godina SPS tamo ubira plen, deli plen i stalno je na vlasti. Ne znam kada će i ko da nas skine.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je drugi dan u ovoj zajedničkoj raspravi o tri dokumenta. Prvi je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, zatim Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije i treći je predlog strategije razvoja energetike do 2015. godine. Kratko ću se osvrnuti na prvi i treći dokument, a o drugom neću govoriti.
Što se tiče prvog dokumenta, danas je možda, da tako kažem, istorijski dan, jer se ovim predlogom (koji će verovatno biti usvojen, jer postoji verovatno većina za to) ukida ili razvija najveći sistem koji je Srbija do sada imala, a to je EPS. Naime, po ovom predlogu, stupanjem na snagu ovog zakona 30. juna 2005. godine prestaje sa radom JP EPS i iz njega se formiraju dva nova javna preduzeća. Prvo je, opet sa istim nazivom, EPS, koje će obuhvatiti delatnosti proizvodnje električne energije, distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i trgovine električnom energijom. Drugo preduzeće je sa novim nazivom - Elektromreža Srbije, takođe kao javno preduzeće, i ono će obavljati delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom.
Naravno, ovo je odluka Vlade Srbije, skupštinske većine i teško je protiv toga se boriti. Međutim, mene je ovde, da tako kažem, uplašila izjava gospodina Baralića da će, faktički, ovom odlukom prestati da postoji JP "Drinske hidroelektrane" kao takvo. U ovoj strategiji razvoja energetike lepo stoji da će sve današnje kompanije za proizvodnju električne energije i sve elektrodistribucije biti obrazovane kao jedna složena funkcionalna holding kompanija i da će u narednom periodu biti ekonomski nezavisne i poslovati sa posebnim finansijskim obračunima.
Iz ovoga zaključujem da će sve kompanije, proizvođači energije i distributeri, nastaviti da žive kako su do sada poslovale, kao kompanije koje će biti nezavisne u svom poslovanju i obračunu, pa me dovodi u zabludu ova izjava gospodina Baralića. Voleo bih da ministar objasni da li se iza ovoga krije nešto što mi ovde ne vidimo, ne možemo da pročitamo iz ovih dokumenata koje imamo na raspolaganju.
Što se tiče strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. godine, moram da kažem da je ovaj dokument prilično obiman, da se sastoji iz više segmenata. Međutim, ono što je generalno sporno ovde jeste što je ovaj dokument u najvećoj meri hipotetički.
Šta to znači?
To znači da smo pravili jednu sliku, a nismo znali unapred okvir u koji ćemo tu sliku smestiti, pa se postavlja pitanje gde ćemo smestiti ovu sliku ako se nekada uradi strategija razvoja Srbije kao države, a koja je morala biti preduslov za izradu svih drugih strategija. Ne mogu da prihvatim izradu strategije razvoja energetike pre izrade strategije razvoja Republike Srbije.
Informisan sam da postoji, izgleda, u proceduri strategija razvoja poljoprivrede, javnog informisanja i neke druge strategije, pa mi nije jasno zašto Vlada, a ovo je pitanje za Vladu, nije pristupila izradi jedne kompleksne materije, odnosno strategije razvoja privrede ili razvoja kompletne Srbije, pa da se na osnovu toga prave ove granske strategije pojedinih grana naše privrede ili drugih delatnosti.
Ono što je bitno kod svih ovih strateških dokumenata jeste da se postigne konsenzus svih političkih subjekata koji su prisutni danas u Srbiji, koji su relevantni, važni, ali i drugih autoriteta koji nisu politički. Moramo iza tih dokumenata stati svi, a ne da jedna tesna skupštinska većina usvaja strateške dokumente.
Mislim da to nije dobro, jer će se situacija vrlo brzo promeniti, doći će druga skupštinska većina, doći će druga vlada, pa ćemo posle dve godine imati odustajanje od ove strategije, ovog dokumenta i ići ćemo na izradu neke nove strategije i drugog dokumenta, a možda i na radikalnu promenu ovih stavove koje je ova vlada predložila u ovom dokumentu.
Što se tiče samog dokumenta, on ima više segmenta, a osvrnuću se na tri segmenta, koja su, čini mi se, najvažnija. Ovaj prvi segment predstavlja osvrt na stanje u energetici krajem 2002. godine, a to je sadašnje stanje u energetici Srbije; drugi segment su ciljevi strategije; treći segment su prioritetni programi ove strategije. Čini mi se da je to najvažnije.
U svemu tome, ovaj prvi segment je najkvalitetniji, jer predstavlja faktičko stanje u kome se danas nalazi energetika Republike Srbije. Ovde su dosta iscrpno objašnjeni svi aspekti potrošnje, proizvodnje i energetskih resursa kojima raspolaže Republika Srbija. Samo ću kratko da se osvrnem na ove stvari koje su navedene.
U tabeli 1.1. stoji trend proizvodnje, uvoza i potrošnje energije u Srbiji. To je stanje u sektoru potrošnje energije, a iz ove tabele se jasno vidi, ako se pogleda industrijska potrošnja finalne energije, da je trend opadajući, a to je ono što zabrinjava sve nas i što treba da zabrinjava, naravno, i Vladu. To znači da je industrija sve manji potrošač energije, odnosno još uvek nismo stali na noge što se tiče industrije u Srbiji. Ne vidi se iz svega ovoga kada će to biti i kada će se industrija oporaviti i postati značajniji potrošač energije. To je pokazatelj stanja industrije u Republici Srbiji.
Takođe, iz ove tabele vidi se i trend uvozne zavisnosti, gde se vidi da se uvozna zavisnost povećava iz godine u godinu, i to je takođe nepovoljno za Republiku Srbiju sa aspekta energetike. Ovde se potvrđuje to da se, osim prehrambene industrije, veoma sporo oporavljaju proizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije, osim onih energetskih intenzivnih, poput crne i obojene metalurgije i drugih delatnosti.
Ono što je ovde zabrinjavajuće kod električne energije jeste udeo kategorije domaćinstava u ukupnoj potrošnji električne energije. Naime, podatak da 65% električne energije troši sektor domaćinstva je vrlo zabrinjavajući.
Vidimo iz ove analize da je, osim Bugarske, Srbija jedina zemlja gde je tako visoko učešće sektora domaćinstva u ukupnoj potrošnji električne energije.
Što se tiče stanja u proizvodnji i energetskih resursa Republike Srbije, tu je situacija takođe zabrinjavajuća, zato što je Srbija kao država energetski vrlo siromašna. To je ovde jasno i rečeno, mada ću ponoviti, mnogi prethodnici su već to govorili – osim lignita, koga ima u količinama koje su za Srbiju u nekom dužem periodu dovoljne, svi drugi energetski resursi su izuzetno siromašni i Srbija je oslonjena na uvoz.
Ono što je takođe bitno, to je hidropotencijal, koji je još uvek nedovoljno iskorišćen, nije u potpunosti iskorišćen, mada je veći deo tog potencijala trenutno u svrsi proizvodnje energije, ali ostaje jedan prilično dobar prostor da se još više iskoristi hidropotencijal Republike Srbije izgradnjom novih kapaciteta na hidro-pogon.
Takođe, napravljen je osvrt i na obnovljive izvore energije. Čini mi se da je to dosta stidljivo ovde nabačeno i da je trebalo više pažnje posvetiti tim obnovljivim izvorima energije. To je ono što možemo i što treba u narednom periodu više koristiti. To su izvori koji se obnavljaju, korišćenjem ne prestaju, poput ovih koje danas uglavnom koristimo. Mislim da je trebalo u ovoj strategiji više pažnje posvetiti tim izvorima energije ili konkretnim oblicima i načinima za njihovo iskorišćenje u narednom periodu.
Mislim da je dosta stidljivo i vrlo kratko, samo u jednoj rečenici, rečeno da ovde dve sirovine nisu bilansirane u ovom predlogu; to su nuklearne, zbog nedovoljnih geoloških prospekcija terena, i uljni škriljci. Mislim da je ova vlada u ovom dokumentu trebalo dosta eksplicitnije da se postavi po pitanju nuklearnih sirovina, odnosno po pitanju nuklearne energije u narednom periodu i da jasnije kaže kakav je stav Vlade, da li će se u nekoj bliskoj budućnosti ići na izgradnju takvih objekata, takvih kapaciteta. Mislim da je trebalo reći glasno i jasno da to nije strateško opredeljenje Srbije i da ne treba da bude, da ne bismo ostali u nekoj dilemi da li će i kada će Vlada doneti neku odluku da se krene i u to.
U ovom prvom segmentu dat je osvrt i na neka ograničenja koja su prisutna u poslovanju i razvoju energetskog sektora Srbije, a ja ću se osvrnuti samo na tzv. ekonomsko-energetska ograničenja koja su uslovljena neadekvatnim cenama električne energije. Znači, to je vezano za cene i želim da se osvrnem samo na taj segment.
Od 2000. godine cene električne energije su povećane u Srbiji bar 10 puta. Mislim da je prevaziđen onaj nivo koji je bio i ranije prisutan kao zahtev EPS-a da prosečna cena kilovat-sata električne energije bude oko pet američkih centi.
Mislim da je to sada u proseku i više od tih pet centi i nije mi jasno zašto onda i dalje pričamo o ceni električne energije kao o jednom ograničenju za razvoj energetike.
Takođe, ogromna sredstva su u prethodnom periodu, u ove poslednje četiri godine, stigla u Srbiju putem donacija ili kredita za revitalizaciju energetskih postrojenja i kapaciteta, pa mi nije jasno zašto i dalje pričamo o ugroženosti tih kapaciteta ako su oni revitalizovani i ako su tolika sredstva u njih uložena.
Takođe mi nije jasno, kada pričamo o ceni električne energije, da li su maksimalno iskorišćene sve unutrašnje rezerve ovih javnih preduzeća u sastavu EPS-a, da li tamo ima nekih problema, viškova radne snage, da li ima neracionalnih troškova. Smatram da se unutrašnjim reorganizacijama i racionalizacijom može dobar deo tih sredstava obezbediti i iz samih preduzeća i po ovim cenama energije koje danas imamo.
Informacija koju posedujem je da je stanje naplate energije od potrošača vrlo slabo i zadnji podatak pokazuje da potrošači u Srbiji duguju EPS-u oko 36 milijardi dinara. Ovo je za mene alarmantan podatak. Do 2000. godine to je bilo na nivou od blizu dve milijarde, čini mi se, što znači da je dvadesetak puta povećan dug potrošača prema EPS-u.
Mislim da je to nedopustivo i da se ne može tražiti povećanje cena energije ako se istovremeno ne uvede ta disciplina i ne naplati ono što je potrošačima isporučeno. Ne možemo ići sada na račun onih koji redovno plaćaju, dizati cenu i pokrivati troškove proizvodnje, a neke koji su neredovne platiše držati tako da godinama ostanu u tom statusu.
Vidite, 36 milijardi je veliki iznos. To je blizu pet miliona evra. To je cifra koja nije za potcenjivanje u EPS-u, to je veoma značajna cifra i treba učiniti sve da se to stavi u funkciju, da se ta sredstva naplate, da se ne ide samo na povećanje cene.
U ovom prvom delu ostaje još problem Kosova i Metohije. Pošto se na Kosovu i Metohiji nalazi naš najveći resurs ili naše najveže rezerve lignita u Srbiji, koje predstavljaju preko 75% naših ukupnih rezervi, mi moramo kao država zauzeti jasan stav i napraviti strategiju za rešavanje pitanja problema Kosova i Metohije. Naravno, ovo je pitanje za Vladu Srbije.
Vlada Srbije je prošle godine izašla pred Skupštinu sa jednim planom rešavanja problema Kosova i Metohije, koji je ovde jednoglasno usvojen i prihvaćen od svih poslanika, ali ne vidim šta je od toga urađeno, odnosno Vlada se više nije pojavila u Skupštini da nas bar izvesti šta se po tom planu dešava, dokle se stiglo, da li je bilo šta urađeno ili nije.
Vlada mora da ima jasnu strategiju po pitanju Kosova i Metohije, da bi se i ova strategija energetike mogla osloniti na to i na rezerve lignita koje imamo na Kosovu i Metohiji.
Drugi segment su ciljevi ove strategije i ovde su u strategiji jasno naznačena dva osnovna cilja, kao stalni i dugoročni ciljevi razvoja energetike u Republici Srbiji. Prvi cilj je aktivno učešće Srbije u planiranju i gradnji strateške regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja, uključujući i urgentnu gradnju podzemnog skladišta gasa u Srbiji.
Drugi cilj je nalaženje strateškog partnera za planiranje, gradnju i korišćenje novih razvojno-kapitalnih i regionalno-strateških elektroenergetskih objekata na graničnim rekama (pominju se Dunav i druge reke), uključujući i zajednička ulaganja sa strateškim partnerima u nove termoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije. Već smo pričali da to ne možemo raditi bez te strategije i rešavanja problema Kosova i Metohije.
E, sada šta je ovde sporno? Sporno je skladište gasa, o kome se već godinama priča. Sporno je to što u ovoj strategiji nije decidno i konkretno rečeno, osim ovog opredeljenja ili naznake da ta potreba postoji, kada će to skladište biti u funkciji ili kada ćemo početi sa izgradnjom tog skladišta.
Znamo da je orijentacija Srbije, i po ovoj strategiji, da se potrošnja gasa u Srbiji poveća u narednom periodu, da se baziramo u što većoj meri na gasu kao trenutno najjeftinijem energentu, ali da plaćamo značajna sredstva Mađarskoj za skladištenje gasa i da mora biti opredeljenje Srbije da se skladištenje gasa uradi što pre u Srbiji. Iz same strategije ne vidim šta je konkretno po tom pitanju ovde rečeno, kada će početi izgradnja tog skladišta.
Što se tiče energetskih kapaciteta, ne vidi se ni kada će početi izgradnja ili nastavak izgradnje već započetih kapaciteta. U prioritetnim programima ove strategije imamo pet prioriteta, i pazite, od tih pet tek je četvrti prioritet, kao opcioni, prioritet za vanredna ulaganja u nove energetske izvore. Znači, tek četvrti – opcioni, a ovaj peti, kao dugoročno razvojni i strateški prioritet, jeste izgradnja novih objekata.
Znači, oni su negde na repu ovih događaja. Oni nisu u opciji u ovom periodu, verovatno, mada je u ovoj tabeli 4.4, koja je navedena ovde kao dinamika sprovođenja ovih reformi, navedeno da će otprilike 2007. godine početi neka ulaganja u produžetak izgradnje TE "Kolubara B" i nekih drugih kapaciteta, međutim ništa konkretno u ovoj strategiji nije rečeno.
Znači, konkretno, imamo problem "Kolubare B", kada će se nastaviti njena izgradnja; čuli smo da je 40% radova tamo završeno; to stoji godinama.
Samo još kratko da vas podsetim na jedno pismo koje je TE "Nikola Tesla" Obrenovac uputila Javnom preduzeću EPS 1.10.2002. godine, u kome dostavlja plan investicija za 2003. godinu za nastavak izgradnje TE "Kolubara B"; između ostalog, tu stoji da se dostavlja i plan poslovnih odluka vezanih za nastavak izgradnje TE "Kolubara B".
U napomeni stoji – posebno napominjemo važnost ove tačke za izgradnju "Kolubare B", što vam je do sada više puta dostavljano, a nikakve odluke još nisu donesene. Znači, 2002. godine se konstatuje da je više puta pokušano da se od EPS-a izdejstvuje da se donesu te odluke kojima će se nastaviti izgradnja, ali se na tome ništa nije uradilo.
E, sad pazite, iz tog dokumenta koji je 2002. godine dostavljen EPS-u pročitaću samo par segmenata – pošto se ni u 2002. godini nisu stekli uslovi za obezbeđenje neophodnih finansijskih sredstava za nastavak gradnje "Kolubare B", rok za puštanje blokova u rad se mora pomeriti za četvrti kvartal 2006. godine (znači, rok za puštanje blokova tada je pomeren na 2006. godinu, i to za blok 1, a za blok 2 na 2007. godinu), čime će se dovesti u pitanje dalja realizacija svih započetih aktivnosti, sa mogućim teškim posledicama na već isporučenu opremu i izvršene radove.
Gospodo, da ne dužim, do 2002. godine u TE "Kolubara B" uloženo je ukupno 377 miliona dolara. Taj novac je zarobljen, godinama nije u funkciji. Nažalost, i za ovih nekoliko godina ništa nije urađeno i iz ovog dokumenta o kojem danas raspravljamo ovde ne vidimo kada će se nastaviti radovi na ″Kolubari B″. Povrh svega, vidimo iz ovoga da je i ta oprema koja tamo stoji sada pod znakom pitanja, koliko je ona uopšte u funkciji, koliko se uopšte može na nju osloniti i koliko će sredstava biti potrebno za njenu revitalizaciju i stavljanje u funkciju.
Prema tome, da zaključim, strategija koju imamo ovde neće biti prihvaćena od strane poslanika Srpske radikalne stranke, jer nije korektna, nema konkretnih stvari koje smo mi ovde očekivali. Konkretne stvari su kada ćemo krenuti u izgradnju ili nastavak izgradnje kapaciteta koji su započeti da bismo obezbedili osnovni cilj ove strategije, a to je obezbeđenje dovoljne količine energije za stanovništvo Republike Srbije u narednom periodu.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo, prošao je ceo dan od usvajanja Studije o izvodljivosti, a to kod vas izaziva smeh, jer kritizerstvu nema mesta.
Oni tamo u zadnjim redovima su tri godine uništavali institucije i vršili vlast, pozivali se na Evropu, na reforme i nisu uspeli da urade ništa. Juče su pokušali da preuzmu zasluge i kažu da je to njihova zasluga, da je to njihova odluka. Ima drugih kritizera radi kritizerstva, koji iz populizma smatraju nepotrebnim ulazak Srbije, odnosno ulazak državne zajednice Srbija i Crna Gora u EU.
Ništa se nije desilo u protekla 24 časa, jer ste svi vi to znali, a naročito mi iz DSS-a, da gospodin Vojislav Koštunica, predsednik Vlade, svoje obaveze i posao koji preuzme uvek izvršava. Najviše njegovom zaslugom ova vlada je uspela ono što prethodne dve ili nekoliko vlada, uz podršku ogromnog broja stranaka ili Evrope i čitavog sveta, nisu uspele.
Zašto? Najbolji dokaz je bio upravo poslanik koji se kritizerski odnosio prema Studiji o izvodljivosti i prema današnjim tačkama dnevnog reda, a prepoznaće se, jer je iz iste političke grupacije poslanika koji se sada zabavljaju u zadnjem redu.
Ja sam mislio da je ministar energetike imao propuste i da ga treba kritikovati, ali ovaj prethodni gospodin je upravo dokazao svojim kritizerstvom i argumentima da treba kritikovati ministra energetike, upravo zato što je samo taj gospodin promenjen.
Pod firmom stručnjaka mnogi ljudi iz tog resora energetike su ostali na svojim položajima, prave kočnice i prave probleme ne samo u svojim firmama, javnim preduzećima, nego i čitavom sistemu, odnosno državi. Prethodni gospodin govornik je upravo dokazao da treba kritikovati rukovodioce i samog ministra ovog resora zašto nije promenio te ljude, kritizere obojene isključivo partijskom bojom, zašto je verovao u njihovu stručnost kada su oni opstali samo zbog svog političkog kritizerstva i političkih boja. To će ostati ministru energetike kao zadatak za sledeći period i kao tema za razmišljanje.
Ono što sam hteo da kažem, to je da od ove tri spojene tačke, o kojima raspravljamo danas, najbitnija tačka, kojoj bih poklonio najviše pažnje, jeste upravo strategija elektroenergetskog razvoja. Moguće je uputiti određene kritike da je strategija trebalo da bude deo jedne ozbiljnije strategije privrednog i ekonomskog razvoja Srbije, da je trebalo da bude deo jedne opšte strategije u tom smislu, te da je u donošenju ove strategije i u njenom stvaranju morao da učestvuje veći broj ministarstava. Pomenuo bih neizbežno Ministarstvo nauke i ekologije.
Stoje te kritike. Međutim, stoji i odbrana da ova strategija i obaveznost njenog donošenja proizilaze iz Zakona o energetici i da ovo ministarstvo, bez obzira na sve kritike i propuste u svom radu, zaslužuje i pohvale, jer je svoje obaveze ispunilo i dalo predlog strategije elektroenergetskog razvoja.
Ono što treba kritikovati, to je da je ova strategija, pored analiza koje je dala, previše uopštena. Primetio sam, a to je ocena svih poslanika iz južne Srbije, da je premalo ili nimalo prostora dato južnoj Srbiji. Podsetio bih vas da to nije tendencija od juče ili od pre neku godinu, da je to višedecenijska tendencija i da smo praktično u ovom trenutku došli do toga da je južna Srbija ubedljivo najnerazvijeniji deo Srbije. To je deo Srbije koji je možda pomalo u shvatanjima većine onih koji nemaju osnovne životne probleme koje imaju ljudi u južnoj Srbiji čak jedno egzotično ostrvo, egzotični deo Srbije.
Ljudi iz južne Srbije imaju, pored problema koji tište sve preostale žitelje Srbije, i probleme koji tište samo njih, zato što su upravo u tom delu Srbije. Stoga stanovnici južne Srbije ne traže ništa specijalno, mada zbog onoga što je činjeno do sada decenijama, godinama, što su činile, odnosno nisu činile sve prethodne vlade, pa delimično i ovo ministarstvo, čiji je predlog ova strategija, zaslužuju da imaju ravnopravne uslove. Zaslužuju da mogu pod jednakim uslovima osnovati firmu i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Kragujevcu, i u Vranju i u Trgovištu, ukoliko uopšte većina zna gde je taj grad.
Ljudi iz južne Srbije mnogo više rade i mnogo teže žive. Većina njih to zna. U centralnoj Srbiji, ili metropoli, ili metropolama, ukoliko smatramo da ih ima više, u gradovima Srbije oni obavljaju najteže poslove, koje žitelji tih gradova neće. Oni su i dunđeri, i čistači i ne znam šta sve; ne govorim o tim zanimanjima pežorativno, ali to su teška zanimanja koja moraju obavljati ljudi iz južne Srbije.
S druge strane, gospodin ministar Naumov, koji je više puta posetio južnu Srbiju, ni drugi ministri ne pružaju dovoljno podrške izjednačavanju položaja južne Srbije sa ostalim delovima Srbije. Na rečima smo svi mi veliki, na rečima je moguće sve, ali u praksi nema gotovo ničega.
Podsetiću vas na jedan primer privrede južne Srbije. Privatizovali smo jedno veliko preduzeće, sa sumnjivom cenom, to je "Zdravlje" iz Leskovca, zaslugom prethodne Vlade, preduzeće "Simpo" je prodalo "Vlasinsku rosu", fabriku vode za dobre pare. Sve ostalo je sitno i to je privreda južne Srbije. Od čega da krene, ne polazi od nule; ako privreda i žitelji centralne Srbije ili Vojvodine idu ispred toga, kreću od nule, onda južna Srbija kreće od minus deset, neće dostići ni tu nulu, neće dostići položaj centralne Srbije.
Svi ovo znamo. Ja sam ovo više puta rekao, znam i ja, ovo je moralo da se kaže zbog ljudi iz južne Srbije kojih se većina političara seti, naravno, pomenuću i ja neparlamentarnu stranku, kada osvajaju neke glasove u izbornim kampanjama. Nakon toga, taj deo Srbije je za sve investicije nepostojeći deo zemlje.
Uostalom, kako bi moglo jedno preduzeće iz južne Srbije da bude konkurentno preduzeću iz Novog Sada koje ima jeftiniju energiju, infrastrukturu, tržište blizu. Kako bi moglo to privredno preduzeće iz južne Srbije da samo podnese troškove transporta plus troškove skupe energije? Preduzeća južne Srbije su prinuđena da koriste skupu energiju i samim tim nisu konkurenta svojim proizvodima.
Sada završna reč o strategiji. Strategija je predvidela koridor 10. Jedan pomoćnik ministra je ovih dana rekao da koridor 10 ide od Subotice do Niša, zatim do Dimitrovgrada – potpuno netačno. Koridor 10 ide prema Skoplju i Solunu, a ovo je krak prema Bugarskoj. U toj strategiji je lepo predviđena izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, a gasovoda nema ni u naznakama ispod Niša, nema privrednih uslova.
Bez obzira na političke stranke i politička ubeđenja, jer drugačije nije moguće, pokušali smo da svim kapacitetima, uz pomoć svih stranaka koje žele bolje Srbiji, potpomognemo privredni razvoj i sve ostale uslove življenja u južnoj Srbiji. U skladu sa tim, bez obzira na političku pripadnost, a ne zaboravljajući kome pripadamo, ja ne zaboravljam, za Jablanički i Pčinjski okrug osnovali smo Savet za privredni razvoj. Na tom savetu se bavimo životnim pitanjima, pokušavamo na bilo koji način da dobijemo pomoć viših vlasti.
I ovaj moj nastup je usmeren na to da pokušam da utičem na gospodina ministra da pokloni veću pažnju tom delu Srbije, da nam pomogne. Ovo sam bio dužan kako zbog građana južne Srbije, tako i zbog uvaženog kolege Mike Pešića i rekao sam. Hvala.