Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan dovoljan broj poslanika za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović, Dejan Rajčić, Veroljub Stevanović, Radoslav Jović i Ištvan Išpanović.
Primili ste obaveštenje Srpske radikalne stranke da je narodni poslanik Ostoja Stojanović preminuo 5. marta 2005. godine i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 8) Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8) Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Ostoji Stojanoviću, izabranom sa izborne liste Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj, danom nastupanja smrti 5. marta 2005. godine.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O ELEKTROPRIVREDI (zajedno sa 15. i 23. tačkom)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Mihajlović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Dragan Jovanović, ovlašćeni predstavnik SPS po ovoj tački dnevnog reda, i gospodin Milisav Petronijević, narodni poslanik SPS, izneli su naš stav u vezi sa dokumentima koji se danas razmatraju. Dozvolite da kratko kažem u tri pitanja.
Prvo, mi imamo jedan personalni kontinuitet ne samo u ovoj oblasti nego i u drugim oblastima u javnom sektoru sa kriznim štabovima, koji su na jedan način, koji razumem, ali ne opravdavam, dobili šansu da upravljaju sistemima ili delovima sistema u Srbiji. Nije dovoljno urađeno da se nakon izvesnog vremena jedan broj tih ljudi distancira od važnih poslova u javnim preduzećima i smatram da to opterećuje ljude koji vrše vlast danas u Srbiji, ministarstva, ministre i sve ostale.
Mislim da se u EPS-u i uopšte u oblasti energetike danas nalazi jedan broj ljudi koji su, potpuno mimo kriterijuma i mimo svih pravila koja bi trebalo da važe kada se preuzima odgovornost za upravljanje važnim sistemima ili delovima sistema, ostali tamo. Ne sporim njihove političke boje, ali polemišem sa njihovom stručnošću, sa njihovim dobrim namerama i sa efektima onoga što oni danas daju u javnom sektoru Srbije.
Nije to tema, ali pošto imamo restrukturiranje kao jedan od važnih zadataka u oblasti energetike i u svim drugim oblastima, važno je da znamo da ovo postoji i da nismo dovoljno učinili da se jednom broju ljudi, koji je tu došao potpuno izvan konteksta kriterijuma, izvan konteksta stručnosti, zahvalimo i kažemo da je revolucionarna pravda prošla, šta god ko mislio o tome. Ali, nadam se, gospodine ministre, imam u vas puno stručno i političko poverenje, da ćete smoći snage da prepoznate ove pojave i ove ljude i da ih eliminišete iz važnih procesa koji se, pre svega, tiču energetskog sektora. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje se odnosi na jedan detalj koji se nalazi na šestoj strani ovog dokumenta. Želim da skrenem pažnju građanima Srbije, da podsetim njih i narodne poslanike, 76% ukupnih energetskih bilansa kada je u pitanju ugalj nalazi se na Kosovu i Metohiji.
Namerno govorim danas o ovoj temi velikim borcima za ljudska i etnička prava i svim drugima koji se nekritički odnose prema tome, ne razumevajući samu suštinu dešavanja u Srbiji i na Kosovu.
Želim da kažem da je sudbina, nažalost teška, Kosova i Metohije i naših građana određena ovom činjenicom, da je na nivou sadašnje eksploatacije uglja na Kosovu za narednih 500 godina omogućena kontinuirana proizvodnja, da onaj ko upravlja ovim resursom može da stekne veliko bogatstvo i da kontroliše sve druge tokove ne samo privredne već i političke, nažalost. Ovo govorim zato što jedan broj ljudi olako izriče kvalifikacije u vezi sa stanjem na Kosovu, u vezi sa problemima koji su tamo nastali i sa načinom rešavanja tih problema.
Dakle, još jednom podsećam građane Srbije, nisu dužni da znaju, ali moja je obaveza da interpretiram tačno onako kako ste u dokumentu napisali i zbog toga vam se zahvaljujem – 76% svih resursa, svih bilansa energetskih kada je ugalj u pitanju u ovoj zemlji nalazi se na Kosovu i Metohiji. Da bismo to bolje razumeli, gas i nafta u energetskom bilansu u Srbiji učestvuju sa svega 1%. Dakle, bio sam dužan da ovo kažem ne zbog toga što sam ne razumem o čemu se ovde radi već da probam da uputim ljude da o ovome razmišljaju na ovaj način i da odgovornim ljudima u Srbiji, u te ubrajam i sebe, sa vašim dopuštenjem, ukažem na ovu okolnost i ovu činjenicu, jer način rešavanja ovog pitanja uvek će biti vezan za ovu činjenicu, kako god to drugi prevodili na etnička, manjinska, istorijska i ne znam kakva sve još prava.
Treće pitanje, gospodine ministre, ovde sam doneo jednu fasciklu, jednu divnu fotografiju najlepših meandara u Srbiji. To su meandri Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Tamo se nalaze dve male elektrane: Hidroelektrana "Međuvršje" i Hidroelektrana "Ovčar banja". Jedna je, praktično, protočna, druga je sa izvesnom akumulacijom, ali vrlo slabe snage. Ove dve elektrane do sada su se nalazile u sastavu drinskih elektrana.
Po koncepciji koja postoji, čini mi se da će se u ovoj oblasti konstituisati jedno zavisno preduzeće u Srbiji, to je makar ono što je do nas došlo kao informacija, pri čemu će ″Drinske elektrane″ kao takve prestati da postoje. ″Drinske elektrane″ učestvuju sa 10% u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji, ″Limske″ sa dva i nešto procenata, ostalo otpada na velike sisteme, na Đerdap i na ove koje se bave proizvodnjom energije iz uglja.
Želim da ukažem na to da se u ovoj zemlji briše sve što je drinsko, sve što ima predznak drinskog bespovratno odlazi sa scene na taj način što mu se gubi ime. Ukinuta je drinska divizija, stalno govorim o tome. Neko ko se time bavio precizno je znao šta radi. ″Drinske elektrane″ imaju ne samo faktički, one imaju simbolički i svaki drugi značaj u Srbiji.
Ne govorim uopšte u ovom trenutku o značaju ovih elektrana sa pozicija razvoja bajinobaštanskog i drugog kraja koji gravitira Drini, već govorim o nečemu drugom, o Drini kao simbolu koji u izvesnom smislu treba da bude uvek shvaćen ne kao kičma jedne države već kao kičma jednog naroda, a ne granica jednog naroda.
Zbog toga bih molio, ako to nije neki poseban problem, organizacioni, suštinski, stručni, energetski, personalni, ima i takvih, da ostanu ″Drinske elektrane″ kao zavisno preduzeće. To ima višestruki značaj. To za mene ima i neko drugo značenje. Bile one u jednom ili u drugom zavisnom preduzeću, one će proizvoditi električnu energiju. Za taj narod tamo i za građane Srbije to ima i neko drugo značenje i molim da sa dužnom pažnjom, u meri u kojoj to možemo, a da ne ugrozimo ni jedan drugi interes, ostane zavisno preduzeće ″Drinske elektrane″, u formaciji kako postoji danas ili zajedno sa ″Limskim elektranama″.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Mihajlović.

Dame i gospodo, čitajući ovaj predlog odluke o utvrđivanju strategije razvoja energetike do 2015. godine došao sam do zaključka da su autori ovog predloga niko drugi nego gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Zašto to kažem na samom početku? Zato što se ova strategija bazira i dalje na uvozu, u nekoj budućnosti još većem, električne energije.
Očekivali smo više od ovog predloga iz razloga što smo od 2000. godine naovamo dobili dosta donacija, međutim, te donacije su uglavnom završavale u privatnim džepovima, a ne u elektroprivredi. Naime, oko dve milijarde evra je uloženo u elektroprivredu, a od toga smo mogli da sagradimo sigurno dve termoelektrane na ugalj i da izvršimo sve remonte u postojećim termoelektranama i hidroelektranama u Srbiji. Prema tome, vrlo malo je uloženo u samu elektroprivredu.
U ovom predlogu Vlada ne želi, bar dok je vlasti ove vlade, da ulaže apsolutno ništa, osim u neke sitne remonte. Znači, ne želi da dalje nastavi izgradnju Termoelektrane "Kolubara B", niti ostalih postrojenja koja posedujemo. Prirodna bogatstva koja posedujemo, pored hidropotencijala koji je tek 50% iskorišćen, što znači da imamo mogućnost gradnje hidroelektrana na Drini, takođe i na Dunavu – od toga apsolutno ništa, tek poneki remont je izvršen ili neka manja revitalizacija postrojenja, što za nas u ovom trenutku nije dovoljno, s obzirom na to kolika smo sredstva za ovo vreme utrošili.
Takođe, moramo da budemo svesni da je naša perspektiva ulaganje u termoelektrane na ugalj, a ne, kako se u poslednje vreme zagovara, termoelektrane na gas, čak i jedna u Nišu.
Naš prioritet mora da bude ugalj, jer mi, gospodo, sami znamo da se 76% ukupnih nalazišta uglja, nažalost, nalazi na Kosovu i Metohiji, a to je nerešeno pitanje.
Prema tome, u budućnosti treba da vodimo političku borbu i da prvo rešimo problem Kosova, da bismo mogli imati rezerve za oko sedam vekova, da namirimo naše potrebe i da budemo u budućnosti izvoznici električne energije, naravno, dobijene iz najjeftinijeg energenta - uglja. Od toga u "Kolubari" imamo 14% od ukupne količine i u "Kostolcu" imamo 9%.
Kada smo govorili o Zakonu o energetici gospodin Naumov, ministar energetike, bio je prisutan, sada je trenutno izašao, ne znam zbog čega, donosio sam ovde elaborat, studiju opravdanosti, gde se kaže da u Kolubari imamo u narednih 55 - 60 godina da vršimo eksploataciju površinskih kopova uglja, sa dodatnih 700 megavata električne energije, što bi trebalo da sagradimo na "Kolubari B" u Kaleniću, što su gospoda juče govorila. Dva predstavnika SPS-a su govorila o "Obrenovcu", o "Kolubari B" i o našoj perspektivi, o ovome što ću upravo ja da govorim.
Da bismo se opredelili za proizvodnju električne energije na ugalj, mi imamo dva velika problema. Na jednoj strani imamo uvoznički lobi, o kome smo mnogo puta govorili; i na Anketnom odboru se mnogo toga čulo i juče u izlaganju gospodina Vučića, koji je izneo ovde dosta relevantnih činjenica, dokumentovanih, pred poslanicima i srpskom javnošću. Kada bih iznosio sve podatke, nešto slično šta se dešava u "Kolubari" i u "Obrenovcu", mislim da bi mi trebalo dosta vremena, a to ću iskoristiti nekom drugom prilikom kada budem imao više vremena i kada bude bila neka slična tema.
Međutim, baviću se nekim konkretnim predlozima, na koji način možemo za vrlo kratko vreme da budemo izvoznici električne energije i da ne zavisimo više od mafije i od uvoza. Postavlja se jedan problem dalje eksplotacije površinskih kopova uglja u Vreocima. Juče je gospodin Petronijević govorio o problemu Vreoca; to je najveći ekološki problem u Srbiji; u celoj opštini Lazarevac, procentualno, svaki deseti umire od karcinoma, što znači da je tu daleko veći procenat, a ne smeju da se iznose statistički podaci o zdravstvenom biltenu ljudi koji tamo žive, a radi se o 7000-8000 stanovnika.
Gospodine ministre, dobili ste poziv od predsednika opštine Lazarevac da prisustvujete sednici Skupštine opštine, gde se jednoglasno odlučilo da se pod hitno reši pitanje Vreoca i dalje eksploatacije uglja, što je jedan od ključnih problema u našoj elektroprivredi i samim tim ekološki problem Vreoca. Niste se odazvali na taj poziv, niste došli, niste poslali ni adekvatnu ličnost da vas zameni, da se obrati javnosti Lazarevca, da Lazarevac zna šta treba činiti u budućnosti.
Prema tome, prenosim odluku Skupštine opštine Lazarevac, koja je bila jednoglasno doneta od strane odbornika, da se pod hitno reši problem Vreoca, i ekološki i dalje eksploatacije uglja, što znači selidba i eksproprijacija zemljišta. Moram da napomenem da se najveće naslage uglja (gospodine ministre, vi to dobro poznajete) nalaze upravo ispod Vreoca; znači da bi eksploatacija uglja sa površine Vreoca trebalo da se vrši narednih 25-30 godina za ove naše sadašnje kapacitete i dodatnih 700 megavata koji se planiraju na "Kolubari B".
Sa druge strane, rekao sam da imamo problem – gasni lobi, pored uvozničkog lobija o kome smo mnogo govorili. Izvesni biznismen srpskog porekla, navodni patriota, iz ličnih interesa želi da gradi termoelektranu na gas u Nišu. To bi bilo katastrofalno za nas zato što je kilovat proizveden u termoelektrani na ugalj pet puta jeftiniji od kilovata proizvedenog u TE na gas.
Prema tome, izvesni gospodin može da sagradi i pet termoelektrana na gas, a to bi bilo štetno za našu ionako siromašnu privredu i apsolutno nam ne bi odgovaralo.
Problem Vreoca bi trebalo pod hitno rešiti i dalju proizvodnju električne energije usmeriti na ugalj, što bi bilo neophodno, jer je jedna od prvih, najbržih i najjeftinijih investicija "Kolubara A", naša prva termoelektrana. Gospodine ministre Naumov, razgovarao sam sa direktorom Termoelektrane "Kolubara", gospodinom Jelićem, imamo sada konkretnu ponudu od jedne nemačke firme, jedne italijanske.
Nemačka firma nudi kredit od 150 miliona evra da se uradi 200 megavata zamenskih kapaciteta, što znači da imamo postojeću infrastrukturu, s tim što kotlovsko postrojenje i cevni sistem treba da se izmeni. Tako bismo u budućnosti mogli da naše potrebe namirimo i da ne budemo uvoznici električne energije. To je veoma povoljna ponuda.
Ako ovo ne bismo iskoristili, ovako nešto što nam se nudi, vi biste, gospodine ministre, i vaša Vlada bili apsolutno protiv ovog naroda. Ako mi budemo na vlasti, a planiramo u skorijoj budućnosti, vi ćete biti jedan od prvih koji će doći na tapet, a zna se kako i na koji način.
Za "Kolubaru B", a o kojoj su dva govornika juče govorila, rekli smo da je uloženo 40% ukupno, što je negde preko 400 miliona evra; potrebno je oko 270 miliona evra da se uloži da bi se uradio prvi blok od 350 megavata. Na taj način mi bismo za vrlo kratko vreme bili jedan od solidnih izvoznika električne energije.
Moram da navedem i prednosti – Termoelektrana "Kolubara B" nalazi se na samom površinskom kopu, gde imamo smanjene troškove transporta uglja i rešen problem otpepeljavanja, što znači da imamo izuzetno povoljne uslove za gradnju.
Imamo ponudu od jedne čehoslovačke firme, mislim da je "Škoda", koja nudi da uloži za dalje radove. Vaš najmlađi ministar, gospodin Ilić, izjavljivao je u javnosti i u dnevnoj štampi ovih dana da se namerava graditi i najavio nastavak radova u "Kolubari B", što mi očekujemo.
Međutim, u predlogu o strategiji razvoja ne stoji precizno ni kada vi planirate nastavak radova, ni na kojoj lokaciji i snazi. Ovde ste paušalno strategiju napravili, pa nije jasno prikazano šta se želi i da li ova vlada uopšte želi da uloži u elektroprivredu. Znači, i dalje se pita uvoznički lobi i dalje odlučuju o tome gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević.
Gospodo, mi svakako moramo da zasnivamo dalji razvoj naše energetike na energentu uglju i na termoelektranama na ugalj. Hoću da kažem da se ovde favorizuju termoelektrane na gas, u tom smislu da se pominju zakoni o ekologiji, koje smo doneli ovde, četiri zakona. Hoću da kažem da to nije tačno, jer ugradnjom elektrofiltera na dimnjacima termoelektrana na ugalj rešavamo problem čistog vazduha.
Mogu da vam dam konkretan predlog za rešavanje ekoloških problema u našoj državi. Evo, navešću primer Velikih Crljena – tu imamo u prečniku od 10 kilometara preko 12.000 domaćinstava. Ako izvršimo toplifikaciju tog stanovništva, drastično smanjujemo koeficijent zagađenosti, a takođe i na drugim lokacijama, kao što su Obrenovac, Kostolac itd. Samim tim, izgradnjom još nekih toplana, rešavamo veliki problem zagađenosti naše sredine. Prema tome, ova konstatacija nikako ne može da stoji – da su termoelektrane na gas prioritet u odnosu na termoelektrane na ugalj.
Kada smo govorili o Zakonu o energetici postavio sam jedan broj pitanja, a vi niste se udostojili da mi odgovorite. Ovom prilikom neću da se bavim onim čime se već bavio Anketni odbor i što smo čuli. Samo da vas pitam, kada su goreli kosi mostovi, a to su konstrukcije koje vrše dobavljanje, odnosno dopremu uglja u samo kotlarsko postrojenje, vršena je opstrukcija u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Vreocima i bio je zastoj preko godinu dana, što znači da je u to vreme uvoznički lobi imao jasan zadatak da uveze što veće količine električne energije, i vršena je opstrukcija proizvodnje električne energije.
Postaviću vam pet pitanja i ako mi gospodin ministar ne odgovori tražiću da to bude poslaničko pitanje i da mi se na adekvatan način odgovori. Želim da znam, i javnost da zna, šta planirate sa "Kolubarom A" i da li ćete prihvatiti ponude ove nemačke firme. Zatim, kada planirate nastavak radova u "Kolubari B"? Dalje, rešenje pitanja Vreoca i dalje eksploatacije uglja. Koliko smo uvezli električne energije u 2004. godini? Peto pitanje – koliko i koja preduzeća planirate da izdvojite iz EPS-a prilikom restrukturiranja Elektroprivrede?
Na kraju, predložio bih Vladi da počne malo da radi u interesu naroda, pa da nam omogućite da izvozimo električnu energiju, a imamo velike šanse; zatim, poljoprivredne proizvode, tekstil itd. Hoću da kažem, nažalost, u poslednje dve decenije samo izvozimo stručnjake, sportiste i rodoljube. Gospodo, mislim da to i nije neki izvoz. Hvala.

Reč ima ministar energetike Naumov. Izvolite.

Uvaženi poslanik Stevanović je postavio nekoliko pitanja koja su manje-više stručnog karaktera i nisu baš pitanja za ovaj dom, ali pošto to interesuje javnost, a i on je tako postavio u tom stilu kao da je to neka, da kažem, može čovek da doživi kao neku provokaciju, pa nije da nasedam na tu provokaciju, nego jednostavno smatram da su pitanja takva koja vam...
Dakle, prvo uvažavam, naravno, zabrinutost poslanika Stevanovića za našu budućnost proizvodnje uglja, odnosno električne energije. Mogu da kažem da vrlo intenzivno i EPS i Ministarstvo razmatraju varijante i mogućnosti za ostvarivanje planova i zadovoljavanje potreba industrije i stanovništva.
Prema tome, u tom okviru su i Vreoci, i "Kolubara A" i "Kolubara B". Čak sam i emotivno vezan za tu ″Kolubaru″, jer sam lično primao ta postrojenja koja su iz "Škode". Vrlo dobro smo upoznati i sve se drži pod kontrolom. Budite uvereni da tu zaista nema nikakvog uvozničkog lobija.
Što se tiče uvoza u 2004. godini, vi znate da je on izuzetno smanjen u odnosu na prethodni period, tako da je čak s onim što je izvezeno napravljen određeni balans i mi smo ove zime na nuli.
Što se tiče izdvajanja iz EPS-a, Vlada je usvojila program restrukturiranja, koji će se sprovesti u ovoj godini. Znate da se, po tom programu i iz više nastupa koje smo imali, ne planira otpuštanje radnika. Postoji samo plan izdvajanja, kako sam rekao u uvodnom izlaganju, neproizvodnih delatnosti iz EPS-a i njihov odnos prema EPS-u je vrlo definisan i u finansijskom i poslovnom smislu; i sa sindikatom se vrlo uspešno razgovara i zaista mogu da tvrdim da u tom pogledu neće biti ove godine, a ni narednih godina, nikakvih problema.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od onoga što je ministar poslednji put govorio za ovom govornicom juče, a to je da su Agencija za energetiku i Savet Agencije formirani na najbrži mogući način.
Gospodine ministre, mislim da ta konstatacija ne stoji, jer u vašoj dinamici sprovođenja reformi i realizaciji prioriteta u energetskim sektorima Srbije stoji da će Agencija za energetiku biti formirana u 2004. godini. Podsećam da smo već u drugom kvartalu 2005. godine.
Zbog čega govorim o ovome?
Demokratska stranka je pozdravila i pohvaljuje donetu pozitivnu Studiju o izvodljivosti, ali pri tome insistira na brzini. To nas je koštalo, i vi najbolje možete reći građanima Srbije i poslanicima da li se svaki dan može meriti stotinama hiljada evra, koje nisu došle iz Evrope zbog toga što nismo imali Agenciju, zbog toga što nismo još uradili gomilu stvari koje je Evropa propisala i koje smo mogli da donesemo.
Ako je uzrok tome bila politička trgovina ili neki drugi uzroci, koji su minorni u odnosu na značaj svega onoga što bismo dobili formiranjem Agencije u 2004. godini, a za šta ste imali podršku većine u parlamentu, mislim da je odgovornost na vama.
Takođe, u poslednjem pojavljivanju ste rekli da je esnafski doneto rešenje Saveta Agencije, za šta ima gomila primedbi, o čemu nismo hteli da pričamo, o personalnim rešenjima.
Ali, generalna ocena izrečena juče bila je da je to profesionalna politička biografija, da je to profesionalna biografija koja nema nikakve dodire sa problematikom energetike i da je to veoma skromna profesionalna biografija. Ne vidim u tome ničeg esnafskog, konkretno, da bismo mogli da verujemo da će ta Agencija za energetiku dati neke rezultate u izazovima koji nas očekuju u narednom periodu.
Takođe ste juče rekli da su Ministarstvo energetike i ova vlada bez afera.
Ovde sam spremio set pitanja za vas i vaše ministarstvo, kao i Vladi Republike Srbije, koja pokreće afere i aferice koje nisu za nipodaštavanje. Pre svega, juče je gospodin Vučić govorio o sredstvima za potrebe propagande, reprezentacije i donacije Naftne industrije Srbije.
Gospodin Vučić je pogrešio, odnosno nije rekao tačno ono u vezi sa potrošenih 57 miliona za 10 meseci prošle godine, da je 50 miliona preko.
Nije tačno, gospodine Vučiću, da je te pare potrošio vršilac dužnosti Željko Popović. Te pare je potrošio direktor odnosa za javnost Tomislav Mićević, a gospodin Željko Popović je potrošio dodatnih 33 miliona dinara sa svojom pomoćnicom Cvikić Smiljkom.
To je jedna mala ispravka, ali mislim da je velika afera za NIS.
Takođe je afera i da je 17.02.2005. godine sklopljen ugovor, bez objavljivanja tendera, sa firmom "Profajl" iz Beograda (ugovor br. 45-46) na 32 miliona 174 hiljade i 800 dinara, plus porez na dodatu vrednost, za produkciju, fotografisanje i zakup prostora, bilborde, pa pitam – da li je to bilo neophodno NIS-u i da li je to nešto što se kosi sa racionalnim poslovanjem i upravljanjem sredstvima o kojima građani Srbije i te kako treba da znaju.
Isto vas pitam – da li je afera ili aferica kada je uzet kredit od 50 miliona evra od Hipo banke od strane NIS-a, bez ikakve prethodne finansijsko-ekonomske analize, pod uslovom da se 20% prometa 10 godina ostvaruje preko ove banke, i kolika je cena tog kredita, ako znamo da je dnevni promet NIS-a približno dva miliona evra? Da li ste bili upoznati s tim i da li je to afera?
Takođe bih pomenuo još jedno pitanje koje je bilo moguća afera, koja je verovatno sprečena, ili se ipak neko dozvao u pamet – u maju 2004. godine, slobodno mogu reći - štetočinsko poslovodstvo NIS-a, uz vaš blagoslov, potpisalo je protokol o saradnji sa slovenačkom kompanijom ″Petrol″. To je urađeno, iako se iz ″Petrolovog″ pisma jasno vidi njihova namera da preuzmu na upravljanje kompletnu maloprodajnu mrežu NIS-a, odnosno tržište. Zbog pritisaka se trenutno zastalo sa realizacijom ovog protokola, ali ostaje nejasno da li se na ovaj način štiti kompanijski interes ove nacionalne kompanije.
Takođe je moguća afera, odnosno pitanje – zbog čega je zakonito dodeljen posao o dobrovoljnom penzijskom osiguranju "Dunavu" iz neosnovanih razloga poništen? U čije ime? I ko to treba da dobije posao na ponovljenom tenderu? Mi dobro znamo ko treba, a i upućeni u NIS-u, a mislim da i vi to dobro znate.
Takođe vas pitam da li je Zakon o sukobu interesa narušen, kada znamo da je sklopljen ugovor, u iznosu od milion dinara, za edukaciju menadžmenta NIS-a u Agenciji, savetnika gospodina Koštunice, gospodina Simića. Da li je afera - kadrovski stanovi? Da li je 13 hiljada evra za dnevnu potrebu putovanja od strane poslovodstva NIS-a afera?
Sada ću se vratiti malo na geologiju i rudarstvo, u vezi sa strategijom koja nije obradila raspoloživost resursa koji predstavljaju osnovu razvoja energetike. U strategiji se navodi da bi u periodu između 2009. i 2012. godine trebalo obezbediti da bude izgrađena termoelektrana i otvoren površinski kop kapaciteta od osam megatona uglja, što se jedino u domenu uglja može smatrati određenim po vremenu, mestu i sredstvima, ali je zato period do 2009. dosta optimistički.
Izostavljeno je i pitanje restrukturiranja javnih preduzeća u oblasti eksploatacije uglja, gde je potrebno predvideti socijalni program za očigledan višak zaposlenih, sa dinamikom njegove realizacije.
Još jedno pitanje zaslužuje odgovor – zašto je u potpunosti izostavljena mogućnost korišćenja uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, kao primarnog izvora?
U vezi sa praćenjem realizacije i usklađivanjem prioriteta strategije u poglavlju u vezi sa tim predlaže se da resorno ministarstvo organizuje stručni tim za praćenje realizacije strategije i formiranje saveta za energetiku Republike Srbije.
Odgovorno tvrdim da su napori u ovom pravcu nepotrebni, s obzirom da ni postojeći državni organi u okviru svojih sektora, a pre svega mislim na resorno ministarstvo, ne rade ono što im nalaže Zakon o državnoj upravi i ministarstvima. A, postojanje međuresornih komisija i saveta, iako predstavljaju dobre instrumente za unapređenje rada i razvoja pojedinih oblasti, predstavljalo bi luksuz i nepotreban trošak, s obzirom da već postojeći oblici takvog rada pokazuju krajnju neproduktivnost.
Tu pre svega mislim na Komisiju Vlade Republike Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća, čija je aktivnost i indiferentnost u najmanju ruku zabrinjavajuća. Predsednik te komisije je gospodin Labus, i mislim da je direkno odgovoran za godinu i po dana zastoja u procesu restrukturiranja kako u EPS-u, a vidimo to veoma dobro, tako i u Naftnoj industriji Srbije.
Ono što je početo 2002. godine, sa jasnom vizijom i namerom da se olakša i da je bolje što ranije ući u restrukturiranje, zastalo je promenom vlasti 2003, odnosno 2004. godine i čak je krenulo unazad.
Primera za to imate koliko hoćete. Malopre je kolega govorio, iz ″Kolubare″, umesto da se smanjuje, izlaskom nekih kompanija, odnosno preduzeća iz okvira kompanije ″Kolubara″, broj radnika je povećan. Ne znamo da li je to za 900 hiljada, 500 ili za 2,5 hiljada radnika i na to pitanje treba da odgovorite. Radnici to dobro znaju i treba reći koliko će biti teško sada.
Toliko najavljivano restrukturiranja javnih preduzeća, restrukturiranje ″Kolubare″ teško je izvesti, u odnosu na period 2002-2003. kada smo nešto započeli; kao odgovorna Vlada, trebalo je to da nastavite, ali to nije moglo, a ja ću vam reći i zbog čega. Ministarstva su u okviru Vlade organizovana kao država u državi. Svako ministarstvo je dobilo, po koalicionom sporazumu, svoje ingerencije i nema kontrole, čak ni vladajuće većine, u okviru ministarstava.
U okviru ministarstava, princip organizovanja javnih preduzeća je na bazi feudalnog principa. Više puta sam govorio, prilikom svakog izlaska za govornicu, da se lokalni moćnici i politika mešaju u upravljanje javnim preduzećima, o čemu vi, gospodine ministre, dobro znate i ko su ti ljudi i ovi što dobacuju, koji nemaju iole predstave čime se bave i o čemu govorim.
Mislim da bi trebalo da znaju da ne smeju dirati tamo gde je profesija prioritetna, gde je interes države prioritetan, a ne neki lokalni moćnik u svom feudu koji određuje vrhu EPS-a i vrhu ministarstva koga će postaviti na određena mesta, čak i donositi odluke kako će se sprovoditi. To su strateške odluke, koje ćemo plaćati u narednim decenijama. To su ljudi koji ne zaslužuju da budu tu gde jesu i koji moraju biti javno prozvani i pozvani na odgovornost.
Politički moćnici, primera za to ima koliko hoćete. Primer je, recimo, u Kraljevu kada se sedište Telekoma, pre više godina napravljeno u Kraljevu, gde je zaživelo, seli u Kragujevac, jer Kraljevo nema u vladajućoj većini politički lobi ili poslanički lobi dovoljno jak da se tome suprotstavi. Dobro znate da je isti pokušaj bio i u ovom parlamentu da se "Elektro Srbija" iz Kraljeva preseli u Kragujevac. Dobro znate, a i vi ste na tome radili u Institutu, koliko se sećam, da 36 godina postojanja "Elektro Srbije" u Kraljevu garantuje jedan efikasan, dobar rad, jednu organizaciju koja je utemeljena i ima svoju istoriju i budućnost. Zašto je seliti u Kragujevac? Zato što je gospodin Verko Stevanović angažovao poslanički lobi iz Kragujevca i potpisao. Struka, Elektroprivreda Srbije i sve komisije koje su to radile pokazale su suprotno, ali videćemo da li će pobediti politika ili struka.
Takođe je bilo neophodno da se strategijom predvide mere i sredstva za njenu realizaciju, kao i ekonomske i administrativne posledice reforme energetskog sektora, po fazama, kratkoročno i dugoročno, što nije urađeno. Ono što je veoma važno, a u strategiji toga nema, odnosno nije bilo čak ni u procesu njenog donošenja, jeste javnost u radu. Kada govorimo o javnosti u radu, misli se na činjenicu da se u razvijenim zemljama EU podrazumeva učešće javnosti u donošenju odluka važnih za energetski sektor. Potrebne podatke i informacije treba prezentovati javno.
Da li mi znamo danas šta se dešava sa procesom restrukturiranja, sem ovih kratkih izleta za govornicom, gde pokušavamo u veoma kratkom vremenu da javnosti pokažemo šta se događa? Da li znamo dokle se stiglo, zbog čega je resorno ministarstvo u tom procesu puki sprovodilac zamisli i interesa poslovne politike javnih preduzeća i interesnih grupa van njih? Zbog čega Komisija Vlade Republike Srbije za restrukturiranje nije odredila strateške interese države u naftnom, elektroenergetskom i rudarskom sektoru?
S obzirom na to da dešavanja na terenu idu mnogo brže od onoga što strategija pokušava da predstavi kao procese koji tek predstoje, sve se odvija daleko od očiju javnosti, što je nedopustivo, jer energetski resursi ne smeju biti podeljeni po koalicionom sporazumu; ili jesu, pa nam se i iz ove oblasti smeši sudbina strategije u avio-saobraćaju, u NIS-u i tako dalje.
Postoji još dugačak niz primedaba na ovaj predlog strategije, a to je nepominjanje kvaliteta snabdevanja energijom i energentima; nepotrebno favorizovanje skupe energije, za nas nedostupne energije iz obnovljivih izvora energije, zbog visoke cene za upotrebu.
Na kraju, postoji još jedna bojazan u vezi sa predloženom strategijom, u vezi sa formiranjem Agencije za energetiku, dva pitanja, odnosno dva primera za Ministarstvo, za Vladu, za građanstvo.
Pitam vas za dug EPS-a prema Češkoj od strane "Egada" od 68 miliona dolara i "Škode eksport" 142, u ukupnom iznosu od 210 miliona dolara, što je dug za ″Kolubaru B″, i dug je van Pariskog i Londonskog kluba, da li je krajem 2004. godine firma "HIP trejd" iz Budimpešte otkupila ukupan dug od 210 miliona evra za 48,5 miliona evra, koji je Upravni odbor EPS-a prihvatio kao informaciju.
Toliko pominjani Anketni odbor, koji je u toku prošle godine zauzeo dosta pažnje javnosti, pokazao je ko je taj koji ume da trguje dugovima na nivou Evrope, ko je taj kome se isplatilo da to plati 48,5 miliona dolara i šta namerava sa tim dugom. Otvoreno vas pitam – ko je vlasnik firme "HIP trejd", ako znate?
Još jedna stvar koja je aktuelna u ovom trenutku, a vezana je za štrajk u Rafineriji "Pančevo" i nestašicu nafte koja je već prisutna na pumpama u Srbiji.
U petak i subotu je u dva navrata, jedanput 400 tona, drugi put 500 tona evro-dizela, koji se deli samo po prioritetu, iz Rafinerije nafte Novi Sad izvezeno za firmu "ERG". Po našim saznanjima, to je firma jednog od povezanih lica o kojima se priča, gospodina Novakovića, a tu isporuku direktno je odobrio direktor NAP-a Boško Vučurević, uz odobrenje predstavnika Vlade u okviru DSS-a.
Pitam vas da li je ovo tačno, po našim saznanjima jeste, i da li su ovo dve male ili velike afere koje će potresati vaše ministarstvo, odnosno ovu vladu, koja se sve vreme hvali da je vlada bez afere. Kao što vidimo, pored ovoga bi mogle biti još gomile sličnih primera, podataka i činjenica koje bi ukazale na veliku zloupotrebu u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Da vas podsetim da je u toku i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama u svim javnim preduzećima, čak i od strane ministarstva; apelujem na Ministarstvo finansija da reaguje po primedbama o zaštiti ponuđača i da vi to jedanput jasno vidite.
Mislim da će to pre ili kasnije doći na dnevni red pravosuđa i da ćemo se sa tim suočiti, a vi ćete morati da odgovarate zbog toga.

Reč ima ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov.

Uvažni poslanici, prvo da krenem od kraja. Štrajk u Rafineriji Pančevo je zamrznut. Neće biti interventnog uvoza. Zaista mi je teško da odgovorim na ovo što je izneo moj uvaženi kolega Mihajlović, za koga sam zaista smatrao da je vrsan inženjer, ovoliki repertoar nekih polusaznanja. Pa i ja sam, zaista, kada sam bio poslanik razmišljao da li bih mogao tako nešto da govorim sa govornice, ali dobro.
Samo ću kazati da je upravo njegov nastup potvrdio da ova vlada nije imala afera, kao što sam juče i rekao. Sve ovo što smo čuli, to ne da nisu afere, to su neke poslovne odluke, koje su sve regularno sprovedene, a da li su neke ispravne ili ne, to je stvar određenih organa koji će da utvrde, ako bi trebalo da se utvrdi.
Dakle, sve što smo čuli, to su sve normalne poslovne odluke koje je određena firma donosila i ne samo što je to bilo poznato toj firmi nego je i Vlada učestvovala u tome i ona je donosila. I, ako je bila ta Hipo Alpe Adria banka, šta mislite, da je tu neko ispod žita nešto radio? To je vrlo ozbiljna stvar, to se radi na više nivoa i sveobuhvatno. Nije vredno o tome pričati.
Hoću da kažem da sam isto tako začuđen određenom licemernošću te grupacije koja predstavlja sada oponente strategiji ili Savetu Agencije. Navodila je kao primer – mi kasnimo, zakasnili smo i nećemo stići na vreme u Evropu, jer nismo poštovali određeni tajming, a oni će sada da glasaju protiv te agencije i protiv strategije. Znači, još godinu dana treba da kasnimo u odlasku u Evropu, a gde je tu doslednost, neverovatno.
Na druge primedbe neću odgovarati, jer mi ponovo potvrđuju da je ova strategija odličan dokument i da ćemo što pre, kada ga razvijemo, dobiti programe i pod tim programima ćemo dati odgovore na sva ključna energetska pitanja.