Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, s obzirom da sam se u nekoliko diskusija uverio da odgovarate na pitanja poslanika koji su zainteresovani za određeni deo, promenio sam koncepciju svog izlaganja. Govoriću malo o restrukturiranju javnih preduzeća, s obzirom da dolazim iz Požarevca, a to je vrlo interesantno mesto, pre svega što se tiče Kostolca.
Postaviću nekoliko pitanja, govoriću o Savetu agencije za energetiku. Ako možete i ako ste u prilici, molim vas da mi pojasnite malo to oko distributivnih centara, koji se već uvekiko formiraju ili su formirani, odnosno donete su načelne odluke, s obzirom da je Požarevac jedan distributivni centar, jer ″Elektro Morava″ pokriva dva okruga – Braničevski i Podunavski.
Racionalizacija i restrukturiranje javnih državnih preduzeća sprovodi se po zahtevima i pod pritiskom mnogih evropskih institucija, a pre svega po uslovima MMF-a. Stručne službe javnih državnih preduzeća i konsultantske kuće izradile su studiju o restrukturiranju stavljanjem akcenta na odvajanje sporednih od osnovnih delatnosti u javnim državnim preduzećima.
Podaci govore da je 31.12.2004. godine u javnim preduzećima, kao što su EPS, NIS, ŽTP, PTT i ostali, radilo oko 137.000 radnika. Mi danas govorimo o nekih 60.000 radnika koje će sigurno zadesiti i usvajanje ove strategije. Mislim da to uopšte nije sporno, što se tiče nas iz SPS-a. Osnovno pitanje koje se može postaviti Vladi i resornim ministrima je da li se uopšte zna koliko radnika treba da napusti javna državna preduzeća, odnosno da li je utvrđen ukupan broj radnika koji su višak u ovim preduzećima, da li su utvrđeni jedinstveni kriterijumi reorganizacije i racionalizacije, da li su reprezentativni sindikati javnih preduzeća, kao predstavnici uposlenih radnika, dali saglasnost na ponuđena rešenja ili se ovaj proces odvija selektivno od preduzeća do preduzeća, od ministarstva do ministarstva.
Dakle, pod kojim uslovima i po kojim kriterijuma se utvrđuju viškovi radnika u javnim državnim preduzećima i da li postoji socijali program za ljude koji će ostati bez posla kao tehnološki višak?
Prema onome što smo čuli od predstavnika sindikata radnika EPS-a, cilj restrukturiranja i reorganizacije je da se oslabi i u potpunosti obezvredi EPS, nakon čega bi usledila ubrzana privatizacija.
Prema procenama sindikata EPS-a, u ovoj godini, kako su navodno mediji preneli (podvlačim ovo da su mediji preneli), od ukupno 47.958 radnika EPS će kroz formiranje novih preduzeća svesti brojno stanje na nekih 40.000 zaposlenih, što znači da po ovom osnovu iz EPS-a izlazi više od 7.000 radnika.
Juče sam na Zakonodavnom odboru postavio pitanje ministru, baratalo se sa podatkom da bi EPS trebalo u narednim godinama da ostane sa 28.000 zaposlenih; podatak je bio poznat ministru, a on ne zna odakle taj podatak, a ja sam proverio, to je direktan podatak od predsednika Sindikata EPS-a koji je dao izjavu, gospodina Kovačevića.
Proces reorganizacije vrši se bez utvrđenog socijalnog programa i potpisanih kolektivnih ugovora, drugim rečima, ova faza racionalizacije odvija se po sistemu uzmi ili ostavi. Ako radnik ne želi da pređe u novoosnovano preduzeće, nudi mu se alternativno rešenje u okviru postojeće sistematizacije radnih mesta, koje je uglavnom ispod kvalifikacije zaposlenog, koji će verovatno u drugom krugu biti proglašen za tehnološki višak.
Kaže se da formiranjem novih preduzeća u EPS-u treba da se obezbedi efikasniji rad u osnovnoj delatnosti, sa jedne strane, a sa druge strane, novoformirana preduzeća čiji su osnivači EPS, javna preduzeća treba osposobiti da samostalno tržišno privređuju. Neko od diskutanata je rekao da je na taj način jeftiniji proces proizvodnje, a ja pitam onda šta je sa PDV-om ako to posebno preduzeće vrši uslugu za EPS.
Napravljeni su ugovori o obavezama EPS-a prema novoformiranim preduzećima za period od dve do četiri godine, ali se postavlja pitanje da li je to dovoljna garancija za radnike koji prelaze u novoformirana preduzeća, gde većinu u upravnim odborima imaju osnivači preduzeća, odnosno delovi EPS-a i sigurno će sprovoditi politiku koja njima najviše odgovara.
Činjenica je da će u jednom trenutku ova preduzeća biti predmet privatizacije, odnosno prodaje. Šta će onda biti sa zaposlenima i njihovim pravima, kada iz EPS-a su izašli onako kako su izašli, odnosno bez određenih prava. Vi znate da su prethodnih dana u Kostolcu 52 radnika Javnog preduzeća površinskog kopa Kostolac (oni su geološke struke) započela štrajk glađu, jer nisu želeli da izađu iz EPS-a, smatrajući da geologija priprada osnovnoj rudarskoj delatnosti. I, kada se tehnološki pogleda kako se razvija Kostolac, nikada ni ne bi mogao da se razvija bez uloge geodeta.
Zaposleni geološke struke nisu protiv reorganizacije, ali smatraju da prelaskom u novoformirano preduzeće nemaju nikakve garancije za budućnost. Pre nekoliko dana je potpisan ugovor, odnosno sporazum, tako da je i ovaj problem razrešen.
Socijalistička partija Srbije stoji na stanovištu da se samo putem podele akcija može obezbediti sigurnost zaposlenih po više osnova i to je garancija da se buduće privatizacije ne mogu sprovesti sa malo novca, odnosno bez saglasnosti radnika akcionara, zaposlenih u javnim preduzećima ili u njihovim novoosnovanim firmama. Uostalom, iskustva dosadašnjeg toka privatizacije u Srbiji pokazuju da su uspešne privatizacije sprovedene samo tamo gde su radnici imali svoje akcije.
U suprotnom, lako se može desiti da za neko vreme, pored radnika koji će biti proglašeni za tehnološki višak, u sličnu situaciju dođu i radnici u novoosnovanim EPS-ovim firmama kada započne proces privatizacije.
Pravi je primer kostolačko preduzeće "Standard", sa oko 35 zaposlenih radnika. Nekada je ovo preduzeće bilo u sastavu EPS-a, zatim je izdvojeno u preduzeće trećeg kruga; danas zaposleni u tom preduzeću ne primaju zarade na vreme ili ih ne primaju uopšte, a firma se nalazi pred postupkom privatizacije bez ikakvih garancija socijalnog programa.
Plaši me da i ostala preduzeća, kao što su "Prim", "Transport", "Kostolac", "Georad", o čemu sam malopre govorio, ne dođu u istu situaciju kao i "Standard". Znači, suština je da ti radnici, posle toliko godina, dobiju određeni broj akcija od države i da na taj način kontrolišu i svoju privatizaciju.
S obzirom na to da je ministar vrlo konkretno odgovarao na pitanja, imao bih nekoliko pitanja. Šta je sa "Kostolcem", da li će se nastaviti istraživanja u odnosu na "Ćirikovac", "Klenovnik", s obzirom da će 1.600 radnika za godinu ili dve dana biti bez posla?
Šta je u oblasti gasifikacije, odnosno znamo da ″Energogas″ ima određena prava u gasifikaciji, ali mnoge ekipe i mnoge stručne službe obilaze Srbiju, pogotovo opštine, nudeći svoju celokupnu pomoć u okviru gasifikacije. Da li će energetski bilansi Kosova ući u Republiku Srbiju?
Izvinjavam se što mi kolege nisu ostavile vreme, ali moram samo da prokomentarišem Savet Agencije za energetiku Republike Srbije; tu je i poslanik Matić koji je učestvovao zajedno sa mnom u formiranju opštinske vlasti u Požarevcu. Jedno principijelno pitanje, znajući rudare mislim da će svi rudari da se naljute zašto je predsednik Saveta Agencije mašinac, a nije rudar.
Treća stvar, ministre, moram konkretno da vas pitam – zar ne vidite da pojedina ministarstva na čijem su čelu predstavnici G17, konkretno mislim na Ministarstvo finansija, urušavaju naša javna preduzeća, konkretno EPS?
A što se tiče kandidata Predraga Makara koji je odbornik u SO Požarevac, nije želeo da kao odbornik da podršku vašem koalicionom partneru, odnosno DSS-u, našao se na ovoj listi i mi iz SPS-a morali smo da formiramo vlast kako smo formirali. Demokratska stranka je posle četiri godine prvi put van vlasti u opštini Požarevac, tako da smatram da bi vaš odnos sa DSS-om i sa G17 trebalo da preispitate i prevaspitate.

Reč ima ministar Naumov.

Krenuću od poslednjeg, kao i prošli put, što se tiče Makara i našeg odnosa sa G17, ali vratiću se na SPS. Znate, za Savet Agencije predložen je gospodin Aca Marković, ja sam ga predložio kao vrsnog i dobrog stručnjaka. Aca Marković je bio direktor devedeset i neke godine i u tom timu direktora učestvovao u mojoj smeni kao direktora Instituta "Nikola Tesla", ali meni to nije bila prepreka da ga kao stručnjaka predložim u ovu agenciju. To je što se tiče ove stvari.
Naravno, Kostolac predstavlja jedan čvrst beočug u našem energetskom sistemu i o njemu se vrlo vodi računa. Biće nastavljeno istraživanje za Ćirikovac i tu nema problema.
Kosovo – vrlo dobro smo u strategiju uključili šta Kosovo za nas znači. Rekli smo da to predstavlja vrhunski prioritet, državni interes, ne samo zbog nacionalnih i drugih interesa nego i zbog ovih energetskih i ekonomskih interesa. Zbog toga smo ograničili strategiju na 10 godina, kako bi se vremenom ona osvežila kada se ti resursi budu uključili.
Za nas u strategiji nisu nepoznanica njihovi resursi i mogućnosti, proizvodne i ostale. Nepoznanica je u sektoru potrošnje, jer mi u to nemamo nikakvog uvida i potpuno bi bilo nelogično nju sada tretirati. Zato se strategija već za 3-4 godine može renovirati i to nije nikakvo sveto pismo.
Gasifikacija je vrlo ozbiljan problem. To sam juče napomenuo, vodi se računa o celoj centralnoj Srbiji, s obzirom da je iznad Save i Dunava manje-više prostor gasifikovan.
Što se distribucije i distributivnih centara tiče, to je vrlo ozbiljna analiza i mislim da će po svim parametrima koji se za to koriste, od tehničke opremljenosti, ekonomičnosti, informatičke pripremljenosti, remonata, materijala, svi biti zadovoljni.

Replika, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Nisam pristalica da se teme sa lokala proširuju na raspravu o pojedinim zakonima, mada treba priznati da je nemoguće, prosto, živi smo ljudi, da nešto što pobudi na takav način pažnju ne izazove takve reakcije, pa čak i kada je u pitanju izglasavanje Saveta Agencije.
Doduše, to ni na koji način ne opravdava SPS i SRS da u Požarevcu formiraju vlast sa Karićevom strankom i da to bude na principima podele plena, a ne na nekim principima koje smo utanačili i gde smo pokušavali da odborničku grupu G17 plus uključimo, ne samo njih nego i sve odborničke grupe koje pripadaju vladajućoj koaliciji na republičkom nivou, kako bi uravnotežili i učinili grad i opštinu Požarevac mestom koje će imati svoju perspektivu. Kažem, nažalost, i stojim i dalje iza toga. Reperkusija može da se desi i u ovom sazivu.
Ono što je bitno za požarevački kraj jeste očuvanje jednog velikog elektrodistributivnog centra, posebno iz razloga što na 11 kilometara od Požarevca imate glavninu EPS-a, nakon ″Kolubare″ najveći energetski kompleks – Kostolac.
Što se tiče restrukturiranja, iskoristiću ovu repliku da još nešto dodam.
Potpuno razumem neizvesnost koja prati svako restrukturir anje u javnom sektoru u Srbiji, ali ne mogu da ne pohvalim hrabrost Vlade da se jedanput u to krene. Potvrda te hrabrosti je jučerašnja pozitivnaocena Studije o izvodljivosti.
Ali takođe treba reći da mnogi to zloupotrebljavaju, posebno neke vanparlamentarne stranke koje huškaju radnike i upravo bude tu neizvesnost, koja ni na koji način ne može da bude konstruktivan činilac kako bismo imali jedan racionalan, efikasan energetski sistem.
Mislim da je to jedini put EPS-a i molim da ministar nastavi u tom pravcu, s tim što bih uzeo u obzir i sve ono što se čuje od poslanika. Ja vas molim, ministre, u ime svih poslanika DSS-a, ukoliko postoji indicija da postoji kriminal ili zloupotreba položaja u EPS-u, u energetici, u NIS-u, da se preduzmu sve mere koje to treba da iskorene iz našeg društva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Arsić.

Svaki poslanik ima pravo da reklamira Poslovnik ukoliko dođe do njegovog kršenja, a kršene su odredbe Poslovnika koje su odnose na to da narodni poslanik kada izađe za ovu govornicu treba da govori istinu. Ovde je očigledno bilo spominjanje nekog plena u lokalnoj samoupravi i neko želi da to predstavi tako da se u SO Požarevac postavljaju ljudi na osnovu političke pripadnosti. To nije tačno i onaj ko je to rekao za ovom govornicom treba dobro da razmisli, jer iz njegove stranke, znači iz Demokratske stranke Srbije, trenutno su tri direktora javnih preduzeća ili javnih ustanova.
Stav Srpske radikalne stranke po pitanju kadrovske politike jeste da ukoliko nemamo bolje kadrove ili kadrove koji će davati isti rezultat ne idemo po stranačkoj liniji nego po onoj stručnoj. Ne razumem zašto to neko u ovoj skupštini hoće da prikaže kao nešto negativno. Valjda svi težimo da sva javna preduzeća rade najbolje što mogu, kako u lokalnoj samoupravi tako i u Republici Srbiji. A što se tiče opštine Požarevac, žao mi je što je DSS izgubio vlast u opštini Požarevac svojom krivicom.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, replika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kakvi su vaši motivi, gospodine Kekiću, da naprasno, bez ikakvog razloga kritikujete ministra finansija.
Podsetiću vas da gospodin Dinkić uvodi red u oblast javnih finansija, da domaćinski raspolaže narodnim parama i stvara uslove da pravi i zdravi rade i zarade, a da država pomaže siromašnim, bolesnim. Što se budžeta Republike Srbije tiče, dobro znate da je budžetski deficit u 2003. godini iznosio 43 milijarde dinara, u 2004. godini 22 milijarde, a sada u 2005. godini skoro da ga nema.
Takođe, dobro znate da je država Srbija dobila kreditni rejting. Takođe se zna da smo kreditno sposobni da vraćamo inostrane dugove, a istovremeno da država vraća unutrašnje dugove – to su zajam za preporod Srbije i stara devizna štednja. Takođe znamo da je, na inicijativu ministra, osnovana Agencija za osiguranje stambenih kredita. Nije mnogo, ali je počelo da funkcioniše. Takođe, imamo najavu kredita za nezaposlene. Jednom rečju, stvaraju se uslovi za veći dolazak investicija u našu zemlju. Uvođenjem PDV-a smanjena je siva ekonomija. Dakle, sve su to zasluge ministra finansija, ali sve te stvari i dobro funkcionisanje Ministarstva finansija znače dobro funkcionisanje Vlade u celini.
Što se tiče restrukturiranja javnih preduzeća, sasvim je jasno da je neophodno da se to izvrši. Sasvim je jasno da ni oni, kao ni drugi, ne mogu da troše više nego što je predviđeno za tekuću godinu. Sasvim je jasno da ministar finansija mora da reaguje ako su potrošili plate za predviđenu godinu u mesecu oktobru. Naravno, on želi red i u ovoj oblasti, jer se i to tiče javnih finansija.
Ono što je jako važno, to je da o svemu ovome što sam rekao piše u pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti. Sve ovo što se čini u Ministarstvu finansija, u smislu uvođenja reda i funkcionisanja sistema, zapravo je pozitivan signal i za pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji. Mi ćemo na tom putu, svakako, istrajno nastaviti. Da je više takvih ministara, kamo sreće.