Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da svaka sredina u Srbiji vapi za dobrom infrastrukturom. Kragujevac je jedan od zatvorenih gradova ili grad koji je na neki način izolovan od dobrih puteva. Tačno je da je postojao projekat koji je iznađen ili je postojala njegova izrada pre 30 godina za izgradnju autoputa Kragujevac-Batočina-Lapovo, ali u proteklih tridesetak godina niko nije započeo gradnju tog autoputa.
Ono što, kao poslanik Nove Srbije, građanin Kragujevca, odbornik Skupštine grada Kragujevca, moram reći, a zarad istine i građana Kragujevca je, da posle 20 i kusur godina, skoro trideset godina postojanja jednog projekta, "prvi" koji je započeo gradnju autoputa, jeste upravo Ministarstvo za kapitalne investicije na čelu sa gospodinom, ministrom Velimirom Ilićem.
Dakle, bez obzira što je u tom trenutku kada smo mi započeli izgradnju tog puta na vlasti u gradu Kragujevcu bila Demokratska stranka, a šta ja ustvari želim time da kažem? Time želim da kažem da Ministarstvo za kapitalne investicije se nije opredeljivalo prema svojim ljudima i prema određenoj strukturi vlasti, već prema potrebama građana u određenoj sredini. Kragujevcu je preko potreban taj put, jer ga povezuje sa Koridorom 10, iako u tom trenutku Nova Srbija nije bila na vlasti, već DS.
Mi smo zarad predizbornog obećanja, a svi su to obećavali u proteklih 20 i 30 godina unazad, počeli početak tog autoputa. Tačno je i to da je u ovom trenutku ta započeta izgradnja autoputa, stala, tačno je i to da je nova gradska vlast procenila da je bolje da se taj put izgrađuje putem koncesija. Bili smo mišljenja u Gradskoj skupštini da je bolje da ga izgrađujemo svojim sredstvima zarad zapošljavanja naših ljudi, zarad upošljavanja naših fabrika i zarad jeftinije putarine, sutra našim građanima.
Ono što želim još jednom da naglasim, Ministarstvo za kapitalne investicije na čelu sa Velimirom Ilićem nikada se nije opredeljivalo prema svojim ljudima, već je želelo da pomogne sredini, pa iako u tom trenutku nismo bili na vlasti, započeli smo i ja sam bio inicijator svega toga, bio sam taj koji je tražio da se Velimir Ilić sastane sa ljudima iz DS-a i da što pre krenemo sa gradnjom, jer je to bila potreba građana Kragujevca, i interes građana Kragujevca.
Prema tome, zarad istine da se zna, mislim da će taj put morati da se nastavi, da je to nešto što opredeljuje Kragujevac i otvara Kragujevac. Naravno, da ćemo se sigurno mi iz Ministarstva za kapitalne investicije i ja kao odbornik i poslanik u Narodnoj skupštini zalagati da se pored tog autoputa izgradi i druga putna infrastruktura. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, replika.

Dame i gospodo poslanici, repliciram kolegi Radosavljeviću, s obzirom da je on spomenuo odbornike Skupštine grada Kragujevca. U Skupštini grada Kragujevca sam predsednik odborničke grupe SRS i zarad istine moram da vam kažem šta se desilo u Gradskoj skupštini pre nepuna dva meseca.
Naime, u jednom delu izlaganja, kolega Vučićević je bio u pravu. Njegove su možda namere bile časne i to sada ne ume da na pravi način gospodin Velimir Ilić da ceni, ali shvatiće da to treba i to je njihova stranačka stvar.
Što se tiče projekata u septembru mesecu, oni su imali opseg na području Velikog polja, za koje se zalagao gospodin Vučićević, asfaltiranje ulica i izgradnja te putne mreže, da je tako nazovem. To je jedno naselje nadomak Kragujevca, odnosno periferno naselje. Te dogovore je tada dr Vladan Vučićević napravio sa ministrom Ilićem.
Šta se desilo kasnije? Ovaj projekat izgradnje autoputa Kragujevac - Lapovo je strateški važan ne za grad Kragujevac, i zaista ne želim ovde, samo sam iskoristila priliku (nikada to nije radio nijedan poslanik SRS, niti odbornik u skupštini opštine, a kamo li poslanik ovde) da govorim u tom nekom lokal-patriotskom smislu. Taman posla.
Govorim vam to zbog toga što nisam uspela, govoreći o ovim koncesijama, da iznesem podatak koji su izneli stručnjaci iz MUP-a, iz Republičke saobraćajne policije, da je drugi, nažalost, po frekvenciji udesa i stradanja naših građana, posle Ibarske magistrale, koja je skoro izjednačena sa pravcem Beograd - Novi Sad, baš potez Kragujevac - Lapovo. Zbog toga je to za celu državu važno, a i zbog samog strateškog pravca, da se krene sa izgradnjom te deonice manje od 30 kilometara.
Međutim, šta se desilo? Došao je ministar Ilić i potpisao protokol o saradnji. Kasnije je ulogu gospodina Vučićevića u svemu tome novoizabrani gradonačelnik jednostavno zaboravio. Opet je došlo do sukoba na toj relaciji, a sa radovima se stalo. Danas, ako krenete od Batočine, odnosno Lapova, kako je jasno definisan taj pravac, do Kragujevca, videćete da gotovo nikakvih radova nema. Onda se postavlja pitanje gde je u svemu tome uloga Velimira Ilića.
Zašto Vlada Srbije ćuti, kada je 87 odbornika Skupštine Grada Kragujevca, uz učešće odbornika SRS (zarad interesa ne samo Grada Kragujevca, nego tog veoma opasnog pravca Lapovo – Kragujevac) donela odluku da se Vlada izjasni o tome da li će ministar da poštuje potpisani ugovor i protokol o saradnji sa Gradom Kragujevcem.
U pitanju je zajedničko ulaganje u jednoj proporciji koja je trebalo da bude povoljnija u korist Grada Kragujevca. Zbog sveukupne tamošnje privredne situacije, a u budžetu Republike Srbije sa mnogih stavki mogu da se preusmere sredstva za tako nešto.
Dakle, postavilo se pitanje da se Vlada Republike Srbije izjasni i pošalje Gradu Kragujevcu i njegovoj skupštini odgovor da li će da ide na koncesiju ili da se nastavi sa ulaganjem. Mi, odbornici SRS smo tražili da to bude mnogo povoljnije i da grad ne mora da izdvaja tolika sredstva, već republički budžet, kroz uštede na drugim mestima. Zapravo, to je cela istina. Danas je ministar onako usput rekao da će biti nastavljeni radovi, ali kada?
Svi moramo da se složimo sa time, (i vi koji prolazite tom deonicom, i građani koji to svakoga dana čini, i mi poslanici iz tog kraja i oni koji idu prema svojim kućama, a prolaze putem Lapovo – Kragujevac) da mora da se nastavi sa izgradnjom te deonice. Nemamo jasan odgovor ni kada će biti, ni kojom dinamikom, ni kada se planira završetak radova i zašto se odustalo, eventualno, od davanja saglasnosti na koncesiju na tom delu. Ako je Vlada odustala, (jer i kod nas je pitanje bočnih puteva, odnosno izlazaka poljoprivrednika i seoskog područja na tom pravcu) otvaranje se pitanje da li treba da bude koncesija ili da se nastavi sa ulaganjem. Sada nam je potreban jasan odgovor kojom dinamikom se ide i kada će biti završen taj deo autoputa.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Vukosav Tomašević.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujte, toliko mi je krivo što ova tačka dnevnog reda nije bila pre dva - dva i po meseca. Tada nisam znao mnoge stvari koje sada znam i verovatno bih sasvim drugačije gledao na tu tačku. U međuvremenu je bio onaj tender na Aerodromu "Beograd" za kargoterminal. U međuvremenu, pored ostalog, i ministra uhvatiše sa rukama u pekmezu u toj aferi, tako da danas malo drugačije gledam na ovo i malo sam ozbiljnije čitao materijal.
Nemam vremena, obzirom da ima dosta govornika iz redova poslanika SRS, da sve detaljno obrazlažem. Pokušaću da samo jedan segment obrazložim i da vratim diskusiju na temu o kojoj je govorila gospođica Nataša Jovanović, narodni poslanik SRS.
Pre svega, da ne bi ostao duže, maločas nam je rekao kako nas iz Albanije, pa do Niša, pa u Evropu itd! Taj gospodin Miško je hteo da nas uvede u Evropu, doduše, preko Albanije ali i preko Austrije, preko Firme "Herc"! Mislim da polovina narodnih poslanika zna i za tu aferu, ali o tome nećemo.
Zašto koncesija, zašto ne javni radovi? Da bi bili javni radovi, država mora da ima bar deo kapitala. Za državu je mnogo povoljnije i mnogo jednostavnije da organizuje javne radove, jer time zapošljava domaće resurse, domaću građevinsku operativu, zapošljava ogroman broj nezaposlenih radnika. Samo od kada je "buldožer revolucija", ne mislim na buldožer gospodina Velje Ilića, nego na buldožer kojim je oktobarska revolucija došla na vlast, od onda, pa do sada je preko 900.000 ljudi ostalo bez posla.
Dakle, angažovali bi se i domaći potencijali, preduzeća koja prate izgradnju. Pri tom mislim na cement, crep, železu itd. Novac od putarine bi ostao državi. Država daje neizgrađenu koncesiju, koncesionar izgradi dobro, koristi ga u koncesionom ugovoru u predviđenom roku i posle toga vraća državi. To je obično višegodišnja eksploatacija. Rekosmo da cenu putarine određuje koncesionar.
Maločas je jedan od govornika, neću da mu pomenem ime da mu ne bi dao pravo na repliku, rekao: onda ćemo jeftinije putarine... Nije tačno, gospodo. Putarine će biti izjednačene sa Evropom. A, 100 evra je putarina od Strazbura ne znam do kog mesta tamo, pa se ide obilaznim putevima. Čak i oni idu obilaznim i za njih je to skupo. Prema tome, građani Srbije moraju da znaju da će na tim putevima koje izgrade koncesionari plaćati evropsku putarinu.
S druge strane, novac od koncesije koji bi ušao u budžet, ide isključivo u potrošnju. Tim novcem se neće sigurno obezbediti nijedno novo radno mesto. Od domaćih investitora će se sigurno angažovati neki novi Čume, (pošto čujem da je ovaj valjda Miškoviću prodao svoju građevinsku operativu) angažovaće se novi Čume ili neki novi Karić, (pošto se još i u tom polju nije ogledao, svuda redom se ogledao, od muzike do bankarstva i do umetnosti).
Sada da se vratimo na ovaj deo. Zašto se ova koncesija prvo deli na tri lota i ovaj četvrti lot koji ide od Niša prema Dimitrovgradu? Prvi lot Beograd - Požega je u redu. Tu nije izgrađen put i sa koncesionarom treba dogovoriti. Vidim da je koncesioni period 20 + 10 godina, plus pitanje još koliko. Pri tom se ne računa samo ono što je koncesionar uložio u izgradnju puteva, jer kod izgradnje puteva on izgrađuje i infrastrukturu, to znači i pumpe, hotele, motele i od toga ubire sredstva.
Međutim, mnogo su problematična ova dva druga dela, odnosno Horgoš - Novi Sad, gde je polovina autoputa izgrađena. Znači, izgradila bi se još jedna polovina i već država naplaćuje putarinu na tom delu i od toga profitira.
Najproblematičniji deo u ovom segmentu je ono što se odnosi na put Niš-Dimitrovgrad. Ovde je autoput izgrađen, od Novog Sada do Beograda, odnosno od Beograda do Slankamena. Od Slankamena do Novog Sada ostalo je samo nekoliko kilometara pa da se poveže. Ovde koncesionar nema šta da izgrađuje, nema šta da radi osim da odmah uđe na naplatne rampe i da počne da naplaćuje debelu putarinu. Za pet godina 103 miliona evra i do 2020. godine to bi značilo 640 miliona evra.
Ako pogledamo koliko košta izgradnja ovih drugih "Lotova" ispadne da bi samo od tog prihoda, koji inače država ubira, mogao komotno da se napravi put do Požege. Isti slučaj je i sa putem, sa delom puta od naplatne rampe od tzv. Trupalskih šuma, 18 kilometara autoputa je napravljeno. Ostalo je još ne znam koliko, ali opet država daje 18 kilometara napravljenog dobra da se odmah koristi i da se odmah naplaćuje putarina.
Moram da skratim, jer ima još nekoliko poslanika iz moje stranke, ali da su ovi podaci tačni, evo finansijski podaci iz odeljenja naplata putarine Republičke direkcije za puteve gde se kaže da je 2003. godine ukupno bilo 4.860.923.000 dinara, da je 2004. godine bilo 6.960.890.000 dinara, da je povećanje prihoda 43 posto. Na svim putevima vidite da se drastično povećava prihod, jer se drastično povećava i korišćenje. To znači da i ova cifra o kojoj sam govorio, koju država može da prikupi nije ovolika nego je daleko veća. Prema tome, razmislite, gospodo, kada budete glasali za ovo.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, mislim da je nepodeljen stav svih nas u Narodnoj skupštini, kao i, uveren sam, svih građana Srbije, da je Srbiji hitno neophodna izgradnja nove putne mreže, uključujući i pravce autoputa kroz koridore o kojima danas debatujemo.
Očito, da ćemo se u Skupštini danas podeliti oko načina, kako da te autoputeve izgradimo. Imajući u vidu ukupne ekonomske prilike u Srbiji, ja pripadam onoj većini u ovom parlamentu koja će danas glasati da se taj problem reši na način kako to predlaže Vlada Republike Srbije, kako je to predloženo ovim odlukama o koncesijama, jer su za mene oni argumenti koji su dati u obrazloženju ovih odluka. Ono što je izneo ministar Ilić u svom uvodnom izlaganju, dovoljno valjani argumenti, da se autoputevi kroz Srbiju grade na ovaj način davanjem koncesija.
Nisam izašao da to hvalim, već sam izašao da iskoristim ovu priliku da nešto drugo apelujem sa ove govornice, a to je da tražim od ministra Ilića, od njegovog ministarstva, od Vlade Republike Srbije i od svih drugih nadležnih institucija, da se ne stane na onome o čemu danas ovde odlučujemo i što ćemo, uveren sam, izglasati, već da se ovaj posao izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran nastavi drugom etapom izgradnjom autoputa od Požege do crnogorske granice.
Bilo je već reči oko toga ovde kroz nekoliko govora. Gospodin ministar je valjano obrazložio zbog čega se ovaj posao radi etapno. Prihvatam i te argumente. Bilo je, takođe, govora da postoje dve moguće varijante, dva koridora nastavka autoputa od Požege prema crnogorskoj granici. Malopre smo čuli kolegu koji je pledirao za varijantu izgradnje autoputa preko Pešterske visoravni, a ja sam izašao ovde da u ime 270 hiljada građana iz sedam opština Zapadne Srbije apelujem da se taj pravac budućeg autoputa usmeri preko Užica, Zlatibora i dalje kroz Polimlje do granice sa Crnom Gorom.
Svi argumenti idu u prilog toj tezi i toj varijanti, osim onoga da je ova Pešterska varijanta kraća nekih 40 ili 50 kilometara. Neću trošiti vreme ovaj put da iznosim te argumente. Iza tih argumenata svojim potpisima je stalo 14 poslanika ove narodne skupštine koji pripadaju svim političkim opcijama u ovoj skupštini. To traži i šest predsednika opština Zapadne Srbije. Uskoro će sve skupštine opština sa tog područja doneti odluke kojima će tražiti i potkrepiti ovu tezu, a pripremamo i jedan mali elaborat koji ćemo dostaviti nadležnim institucijama u kojem iznosimo argumente u prilog ovoj tvrdnji.
Mada i ekonomski argumenti, oni dugoročni govore da je ovo bolja varijanta, smatram da se putevi ne prave samo da bi bili ekonomski opravdaniji i isplativiji. Putevi, pa i autoputevi se, između ostalog, prave da povežu ljude, da povežu naselja, privredne i druge resurse. To su oni opredeljujući faktori koji govore da deonicu autoputa od Požege do Crne Gore treba praviti onim koridorom koji ja nazivam zlatiborsko-polimski koridor.
Zbog toga, još jednom apelujem na ministarstvo i sve nadležne institucije da odmah nastave sa pripremama za izgradnju ove druge faze autoputa od Beograda do "Južnog Jadrana", i to ovom varijantom kako smo predložili, a mi ćemo sve relevantne činjenice koje idu u prilog ovoj varijanti dostaviti. Ubeđen sam, da će se na ovaj način, preko koncesija i ovom varijantom do Jadrana, autoputem doći mnogo brže nego što se to može realno očekivati, nego što to verovatno i mi ovde, a i naši građani očekuju, imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog koji je Vlada Republike Srbije dala Narodnoj skupštini za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputnih pravaca (o kojima su moje kolege iz SRS izašle sa egzaktnim i jasnim brojkama), govori nešto drugo od onoga što je, braneći ovaj predlog, govorio ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić.
Suština problema u Srbiji nije samo u tome da se ovi putni pravci u Srbiji moraju raditi zato što je to nešto što nam ne da samo uslovljava, jer je Srbija pre svega tranzitna zemlja i veoma dobro znamo u kakvom se stanju nalazi putna mreža i u kakvom stanju se nalaze državni putevi u Republici putevi, ali su ovde stvari postavljene naopako.
Suština cele priče za ovom govornicom poslanika vladajuće koalicije je bila da to moramo da uradimo itd. SRS je imala jasan program u predizbornoj kampanji kada su ovako važne odluke u pitanju, a pogotovo kada je u pitanju jedna nacionalna strategija o državnim putevima, o javnim putevima.
U stvari, ovde su stvari postavljene naopako. Zakon o koncesijama postoji, donela ga je prethodna vlada, ali ona nije vodila računa o nacionalnoj strategiji. Ne možete da kažete da za ovih godinu i po dana niste mogli da pripremite jedan jasan zakonski predlog. Jeste ušao u skupštinsku proceduru, kada je u pitanju zakon o javnim putevima, ali još nije došao na dnevni red Skupštine i o tome ćemo verovatno na nekoj od sledećih sednica da raspravljamo. Nije, i ne bi trebalo kada neko priča iz vladajuće koalicije da samo sebi uzima za pravo da se zalažete za ulazak u Evropu i sl.
Srbija se nalazi u Evropi i ona će po geografskom položaju uvek tu biti, i niko neće nikada moći da je sa tih položaja pomeri. Suština ovog predloga koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini je u tome što su stvari potpuno naopako postavljene.
Razumem vatreni govor ministra, koji je za ovom govornicom rekao mnogo toga, kada je u pitanju stanje javnih puteva u Srbiji. Ali kada je u pitanju predlog za davanje koncesija to ima malo veći značaj i moramo imati jasnu strategiju kada predlažete jedan takav predlog Skupštini. Očigledno je da Vlada nije imala jasnu koncepciju i program.
SRS i u svom programu i u svojim nastupima uvek se zalagala za raspisivanje javnih radova. Naravno, nama je veoma važan redosled svih ovih poteza i on mora da bude drugačiji. Mora biti u interesu građana Srbije. Znači, kada govorimo o davanju koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, to je 140 kilometara putnog pravca od Horgoša do Požege. Kada govorimo o LOT-u 2: Horgoš-Novi Sad 108 kilometara puta i Novi Sad-Beograd, to je negde 68 kilometara puta po stacionaži.
To je jedan ogroman posao, i naravno mi se u principu zalažemo za raspisivanje javnih radova, zalažemo se ali sa jasnim programom i jasnom koncepcijom.
Ono što ne možemo u ovom predlogu da podržimo i prihvatimo je upravo suština i sistem koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje, održavanje autoputnog pravca od Horgoša do Požege.
Ako govorimo o LOT-u 1 i LOT-u 2 ili LOT-u 3 možemo da kažemo, da kada se sve egzaktne brojke koje su moje kolege poslanici iznosili, da će se na neki način izvršiti jasno planirana pljačka putem davanja koncesija na ovaj način i da će doći do velikog nacionalnog potencijala, (što je veoma važno da se kaže za ovom govornicom) da će ići na veliku korist budućeg koncesionara.
Ono što treba svakome od nas da bude važno, to je upravo, osnovni zaključak za ova dva Vladina predloga. Običan, pošten i dobronameran srpski domaćin na mestu ministra za kapitalne investicije lako bi otkrio jednostavnu računicu, da navedene dve deonice, (recimo LOT 2 i LOT 3, kada govorimo o deonici Horgoš-Novi Sad, ili Novi Sad-Beograd) bez davanja koncesija mogu da finansiraju sopstvenu izgradnju. U predloženom paketu izgradnje treće deonice LOT 1 Beograd-Požega, drugim rečima, ukoliko Narodna skupština da u koncesiju vezane ove tri deonice, po Predlogu, budući koncesionar će izgraditi autoput na navedenom pravcu Horgoš-Požega i u koncesionom periodu ostvariti više stotina miliona evra bez ikakvog sopstvenog ulaganja koristeći na ovaj način isključivo poklonjen srpski nacionalni potencijal.
Upravo, suština je u tome što Vlada i Ministarstvo za kapitalne investicije, kao deo te Vlade, nisu imali jasnu koncepciju, imajući u vidu da kada se govori za ovom govornicom i o ovako važnim strategijskim odlukama koje treba da donese Narodna skupština, koji su od veoma bitnog značaja za život svih građana Srbije, gde bi se zaposlilo nekoliko stotina hiljada radnika, građevinska regulativa i slično neosporno je - pozvali ste se na neke institute u Srbiji koji su sposobni da to rade, kao što je Institut za puteve ili CIP i mi to nikada nismo negirali.
Suština je u načinu na koji ste to predložili Narodnoj skupštini tj. ovaj predlog, je postavljen na nekim principima koji su u suprotnosti sa interesima Republike Srbije. Ako se govori o tome da smo mi tranzitna zemlja Vlada je morala da ima upravo program i nacionalnu strategiju kako da sve ove probleme reši. Nemoguće je da nam sada kažete da moramo to da učinimo zato što nam je EU rekla, ili Savet Evrope, ili Savet ministara, da su sada sastanci itd.
Šta ste radili u proteklih godinu i po dana? Pa, vi ste posle prvih sto dana Vlade morali da imate rezultate baš u ovoj oblasti. Naravno, trebalo je da imate rezultate, ali vi posle godinu i po dana izlazite sa predlogom da se donese odluka u Skupštini za davanje koncesija za sve ove navedene putne pravce.
Što to niste učinili odmah kada ste došli na vlast? Trebali ste da imate jasnu koncepciju Vlade. Suština je u tome što ova vlada nije imala nijedan program po pitanju javnih puteva u Srbiji. Ako je Srbija, a jeste, tranzitna zemlja, vi ste morali imati jasan program. SRS ima jasan program i mi bi to, da smo mi u vašoj situaciji, već ovo odavno uradili.

Hvala. Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.