Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke gospodin Zoran Krasić.
Još jedno obaveštenje: ovlašćeni predstavnik DSS-a je Slavoljub Matić.

Kao što smo i prilikom prošlog viđenja u ovoj skupštini povodom ove tačke dnevnog reda najavili da mora da se menja, naravno, došlo je vreme da se ponovo menja novi koncept Zakona o akcizama.
Samo da vas podsetim, u 2004. godini tri puta je menjan ovaj zakon. Mi smo tada izneli neke primedbe i sudeći prema ovome što je sada predloženo, neke primedbe su načelno uzete u obzir, ali nisu do kraja sprovedene i ja ću kritikovati, pre svega, tu nedoslednost u akciznoj politici.
Moram na početku da istaknem da se, vidite i sami, obrazloženje ovog predloga zakona i ovo što je predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda u uvodu istakao bitno razlikuje od vladine kampanje koja je tekla protekla dva meseca, a ticala se maloprodajne cene derivata nafte. Pošto je taj razlog otpao, nećemo da se vraćamo na maloprodajnu cenu nafte. To Vlada zna kako će da reši. Prokomentarisaću ova tri razloga zbog kojih je Vlada odlučila da menja Zakon o akcizama.
Kao prvi razlog je navedeno da cena sirove nafte na tržištu varira. Mislim da je sada negde oko 50 dolara po barelu za laku naftu, a to je nekada bilo 20 i nešto dolara, pa čak i niže od toga. Sigurno da to utiče na fabričku ili preradnu cenu. Ukoliko se akcize, porezi i sve drugo odredi u nekom procentu, onda to ima neku svoju logiku i daje neku cifru koja pogađa maloprodajnu cenu.
Moram da kažem da taj raspon i tu situaciju kada kretanje na tržištu diktira maloprodajnu cenu Vlada treba da reši nekim drugim sredstvima. Pre svega, to je politika cena. Vi ste ovde rekli da je ovo korak ka nekoj fleksibilnoj akciznoj politici. Mislim da akcizna politika ne sme biti fleksibilna, iz prostog razloga što ona mora da ima sigurnost, mora da ima garanciju svakome ko ulazi u određeni posao, da on unapred zna koje su to veličine, koje su njegove obaveze.
Ali, vi pravdate fleksibilnu politiku time što kažete – promenićemo član Zakona po kome će Vlada da određuje iznos akcize, naravno, u slučaju promene cene sirove nafte, i to one promene koja utiče na makroekonomsku politiku zemlje. Tu su sada dva neizvesna faktora: promena cene na tržištu, njen uticaj na makroekonomsku politiku, pronalazak Vlade da je 20% u minusu ili u plusu i onda Vlada stiče pravo da promeni sve ono što smo mi ovde odlučili o iznosima akciza. Takvo ovlašćenje mi ne smemo da damo Vladi Republike Srbije.
Ako bismo takvo ovlašćenje dali Vladi Republike Srbije, ma koliko pisalo ovde da je to izuzetak, onda, praktično, mi treba da donesemo samo jedan član i da kažemo – Vlada Republike Srbije je ovlašćena da utvrđuje iznose akciza za, pa da navedemo samo spisak akciznih proizvoda i kraj priče. Onda bi ona stvarno imala jednu fleksibilnu politiku akciza, bila bi slobodna, daleko od Skupštine, daleko od svega.
Neću da komentarišem konkretan član na koji se odnosi ova moja primedba, podneli smo amandman, pa ćemo tu malo i matematiku da uključimo u obrazlaganje ovog našeg stava zašto ovaj koncept fleksibilne akcizne politike ne smemo da prihvatimo. Mi ne smemo da prihvatimo, jer nam Ustav ne daje to ovlašćenje. Vrlo prosto i jednostavno.
Drugo, naveli ste da uvodite novu akcizu za nešto novo, nije benzin, nije dizel, nego nešto novo. To su neki derivati.
Moram da vas upozorim samo na jednu stvar: suština problema koji je vas naterao da intervenišete ovom novom akcizom od, meni se čini, 32 dinara, nije u ovome što je ministar rekao; suština se nalazi u monopolu koji je formiran kod naše Petrohemije, kod naše Rafinerije nafte u Pančevu.
Tu postoje samo dva kupca koji kupuju petrolej i oni trguju petrolejem. Oni omogućavaju nekome da meša goriva, a kao izgovor koriste rečenicu – taj petrolej im je potreban za razređivače za bitumen, i da ne pričam dalje, to je čitava skala tih proizvoda koji ne mogu bez neke frakcije primarnog benzina. O tome se radi.
Monopol se nalazi u rafineriji i monopol se nalazi u komisiji koja postoji u Ministarstvu za energetiku. Onda imate situaciju da ljudi koji žele neki posao da obavljaju ne mogu da dobiju saglasnost za uvoz, već ih upućuju na rafineriju. Kad dođu u rafineriju, oni kažu – ne, molim vas, mi sve količine dajemo ovoj dvojici strateških partnera. Apsolutno sam siguran da neko nesvesno podstiče monopol. Ne želim da komentarišem, postoje i drugi derivati i druge frakcije koje takođe ulaze u ovu priču. Ne smemo da pravimo monopole.
Monopol je napravljen Uredbom o prometu derivata nafte. Iz tog monopola treba da se izađe nekako. Sada vam je idealna prilika. Imate strane investitore zainteresovane za privatizaciju, imate veliki broj investitora iz inostranstva koji su napravili značajan broj benzinskih pumpi. I tu idete sa nekim uslovljavanjem. Razbijte monopole.
Siguran sam da je neko prevario Vladu oko ovoga. Delovaće vam malo čudno, monopol koji je formiran tamo stvorio je jednu priču kod Vlade, priču da svi oni kojima se da dozvola da uvezu primarni benzin, petrolej itd. to zloupotrebljavaju, koriste za mešanje, za ilegalni promet itd. To nije tačno. Pogledajte monopol u NIS-u. Napravite spisak ko kupuje petrolej, ko kupuje ove druge stvari, a ko neće da kupi mazut u trenutku kada mazuta ima više nego što treba. Tu je rešenje.
Drugo, akciza od 32 dinara za ove derivate, ove frakcije, neprimereno je visoka u odnosu na benzin i dizel. Videli ste da smo mi podneli jedan amandman. Ako Vlada kaže da treba da se snizi maloprodajna cena derivata nafte na našim pumpama, onda smanjite fiksni iznos akcize za benzin i za dizel. Vratite na ono što je bilo pre godinu dana. To je smanjenje, a ne da Vlada uzme ovlašćenje da kada nastupe one izvesne okolnosti, a uvek može da predstavi da su nastupile, onda Vlada vodi akciznu politiku bez Narodne skupštine.
Želim da vas vratim u ono što je ustavnost i zakonitost, jer ako bi se prihvatio vaš koncept fleksibilne akcizne politike, onda bi, bukvalno rečeno, Zakon o akcizama imao tri člana: prvi član – ovim zakonom se propisuje akciza na te i te proizvode; drugi član – ovlašćuje se uvoz Vlada da određuje iznose akciza; treći član – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana donošenja. Niti Vlada ima to ovlašćenje, niti imamo mi pravo da to predamo Vladi. Nemamo, kao što nemamo ni kod poreza pravo da predamo Vladi da ona sve to sama reguliše. Krećem se u okviru onog prvog razloga koji ste naveli, da je problem oko ovoga.
Dalje, nisam video taj amandman, ali sam shvatio na šta mislite kada ste rekli refakcija kada je u pitanju promet derivata prema teritoriji Kosova i Metohije. Rekli ste da to postoji kod nas kada je u pitanju nafta, ali se tiče poljoprivrednih proizvođača. Zadržite ga u tom nivou. Na celoj našoj teritoriji kod poljoprivrednih proizvođača zadržite refakciju. Ali, ako 1244 koristite kao neki izgovor da kažete da sve što ide prema Kosovu i Metohiji dobija refakciju, a nije za poljoprivrednu proizvodnju, onda je izvoz. Nema treće varijante. Znači, ili je izvoz ili je poljoprivredna proizvodnja, treće ne postoji. Kosovo i Metohija ne može u tom smislu da bude izuzetak, kada je u pitanju ovaj propis.

Gospodine Krasiću, da li koristite i drugih 10 minuta? Da.

Znači, ako želimo da zadržimo principijelno refakciju kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, sva količina nafte koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, da prihvatimo i ono što ste rekli - registrovani poljoprivredni proizvođači, gurate taj koncept, mi smo vas upozoravali, sada neću da se vraćam na to, neka ide kako ste zamislili, ali onda zadržite taj princip na celoj teritoriji Republike Srbije. Ne sme da bude ovakav izuzetak, jer znate i sami da smo imali blokadu puteva, da vas ne podsećam, prošle godine u septembru ili oktobru. Nemojte sada ponovo nešto...
Znam da interes Republike Srbije jeste da se na Kosovu i Metohiji prodaju samo naši proizvodi. To je normalno. To valjda svako u ovoj skupštini zahteva od Vlade, ali ako to hoćete da sprovedete, onda sprovedite na drugi način, da ne ispadne da je to izvoz. Ovako kako ste ga vi napisali, doduše ja nisam video, ali kako ste ga vi obrazložili, ispada da je to izvoz i refakcija po osnovu izvoza. To ne može biti razlog.
Dalje, pričali ste o nekom novom konceptu fri-šopova. Nemojte to da radite. Sve vlade koje su radile sa varijantama fri-šopova, da li je to drumski, železnički, aerodromski, pa je bilo izuzetaka i oko aerodroma, da se ne vraćamo u veliku istoriju, to su bile institucije, mesta gde su se prali papiri i ulazila roba u zemlju nekontrolisano.
Na svim međunarodnim aerodromima postoje ti fri-šopovi, ali nije taj promet kao nekada, kao što je bilo pre 20 ili pre 10 godina. Danas je kod nas tržište toliko liberalizovano da možete da kupite svaki proizvod koji se prodaje u fri-šopu u nekoj od naših prodavnica. Vi imate već i strane proizvođače kod nas.
Imate, recimo, strane proizvođače cigareta, najmanje dva u našoj zemlji, a pretežno se njihova lepeza proizvoda i prodaje na fri-šopovima. Onda ne vidim koja je svrha, ali veća je opasnost od moguće zloupotrebe i svaki izuzetak ima prirodnu tendenciju da postane pravilo.
Šta je bilo na Horgošu? Jedna mala kućica, fri-šop, tamo nešto i kada pogledate njihov promet, da vam ne pričam šta se dešavalo. To će da vam se desi, jer to ne možete da zaustavite. Pre će oni da nađu saučesnike za taj prljavi posao, nego što ćete vi da obezbedite kvalitetnu kontrolu, inspekcijski nadzor itd. Onda će da vas prozivaju i opet će da boli glava.
Dalje, mi smo podneli jedan amandman koji se tiče, kako ste vi rekli, minimalnog iznosa akciza. Neću to da obrazlažem, ali samo želim da vam skrenem pažnju na član 12. Predloga zakona. Znate, nekada se indeksacija vršila na tri meseca, pa smo prošle godine to promenili na šest meseci i onda se javio jedan vakuum od tri meseca. Sada ta tri meseca želite da vratite praktično na devet meseci, jer to što je trebalo da se uradi za period oktobar, novembar i decembar, kada vam je bila ona cena i igra sa maloprodajnim cenama, onda ste zaključili da nećemo da vršimo indeksaciju, pa je bilo novog zakona i javio se jedan vakuum.
Sada to želite da legalizujete na ovaj način. Mislim da je to loše rešenje, pogotovo u kombinaciji sa onim članom gde Vlada traži pravo da vodi akciznu politiku kada se desi ono što sam rekao malopre, ukoliko se desi. Mislim da ćete da unesete još veću nestabilnost na tržištu, jer, praktično, proizvođači i oni koji učestvuju u prometu ne znaju kada će da se menja akciza, zašto se menja akciza i kakva je akcizna politika.
Svi elementi fleksibilne, kako vi to kažete, akcizne politike moraju da budu zakonske norme, a ukoliko se daje ovlašćenje Vladi da nešto radi onda mora da se navedu tačno uslovi, razlozi kada to Vlada može da koristi.
Šta hoću da kažem? Znači, ovlašćenje Vlade mora biti restriktivno postavljeno kao zakonska norma, jer ukoliko nije restriktivno postavljeno, ukoliko je preširoko postavljeno, onda je to samovolja. Kada je u pitanju samovolja ili dispozicija Vlade, onda niko ne može da kontroliše i onda je to stvar slobodne procene. Kada Vlada kaže da se poziva na taj i taj član, a u članu se kaže da može Vlada da odluči, onda ne možete da je kritikujete. Onda Vlada može da kuka na svoju makroekonomsku politiku, da ima probleme, a kretala se u granicama svog ovlašćenja, a onda mora na drugom mestu da se javi neki problem.
Mi smo svesni problema sa cenama derivata nafte. Gorivo ima veliki uticaj na cene svih proizvoda i direktno utiče na rast cena na malo, troškova života i svega što se prati u makroekonomskim sagledavanjima pri utvrđivanju ekonomskih pozicija države.
Ali, tu politiku cena kod nafte morate da vodite vi u Vladi, s tim da ono što je zakonska norma, a tiče se poreza i akcize, ne dirate, da ostavite da to bude u zakonu, da to bude sidro te vaše politike, da to bude ograničenje vaše politike, a onaj raspon koji vam ostaje koristite da biste ispeglali i dobili cenu na nivou koji je podnošljiv građanima.
Ovo vam je vrlo loše. Vi ste dva meseca vodili kampanju, maloprodajna cena derivata goriva neće da se menja do onog momenta kada Narodna skupština usvoji Zakon o akcizama itd. i vezivali ste sve za ovu sednicu i za ovu tačku dnevnog reda, a ništa ne zavisi od ove tačke dnevnog reda. Sve zavisi od Vlade, apsolutno sve.
Borite se protiv monopola, ne plašite se ako to ide po nekoj širini, jer ta širina treba da omogući konkurenciju. Inspekcijska kontrola je u vašim rukama i možete da obezbedite sve ovo da bude uredno i da funkcioniše. Vodite računa da vam neko ne stvara nove monopole stvarajući priču o stanju u nekoj oblasti. Ako vam je neko, recimo, kod ove vaše treće kategorije derivata stvorio tu priču, onda uzmite podatke koliko to košta kada se uveze iz inostranstva, pa vidite ko uvozi iz inostranstva, vidite koja se razlika pojavljuje u ceni i videćete tačno lobi koji završava taj posao sa derivatima nafte. Jak lobi, povezan sa članovima Komisije u Ministarstvu za energetiku, sa Naftnom industrijom Srbije i sa onima koji imaju pare i koji su u mogućnosti da diktiraju uslove. Neko vas je tu prevario.
Vi na ovaj način, da li svesno ili nesvesno, a kada znam da radite svesno ja vas kritikujem, sada nemam taj podatak, ali vam kažem da možda i nesvesno pravite nov monopol i novi lobi. Ako vam je to želja, onda kažite, a ako vam to nije želja, onda ste pogrešili u članu kojim ste propisali ove stvari koje se tiču treće kategorije derivata nafte. Pogrešili ste, jer ćete da stvorite novi monopol, da očuvate ovima koji već sada imaju monopol.
Razmislite i sami kako je moguće da petrolej kupuju samo dve, eventualno tri firme, one kupuju i uvoze petrolej. Kupuju iz domaće proizvodnje i imaju ekskluzivno pravo da uvoze iz inostranstva, a drugi kada se pojave, oni kažu – idite u Naftnu industriju Srbije. Oni odu do Naftne industrije Srbije i kažu im – mi nemamo količine za vas. Oni se jave za uvoz, a oni kažu – ne možemo da dozvolimo uvoz, jer to su tako velike količine koje nisu potrebne našoj zemlji.
Vidite kako se stvori priča. Sve je u redu, a samo neko sit i neko ne može da obavlja svoju delatnost. Uzmite firme koje su velika sredstva uložile da naprave neki kapacitet za taj deo proizvodnje – ne mogu da rade. Zašto? Monopol postoji, kod drugih je monopol. Ako je to Vlada htela, da napravi novi monopol, kažite. Ako vas je neko prevario, priznajte.

Za reč se javio ministar Dinkić.

Samo par pojašnjenja na prethodno izlaganje. Što se tiče fri-šopova, ovim zakonom omogućavamo da se to uvede samo na Aerodromu "Beograd", dakle samo na međunarodnim aerodromima, a u ovom trenutku je to samo beogradski. Možda ako bude još neki u budućnosti, a ograničeno je samo za međunarodne aerodrome. Sami ste rekli da nije veliki promet. Međunarodni standardi faktički nalažu da na aerodromima morate da imate fri-šopove, pa čak i neka pravila Evropske unije.
Nije velika mogućnost zloupotrebe, a posebno što postoji pasoška kontrola. Znate i sami, kada putujete u inostranstvo ne možete da kupite robu bez akciza i carine ukoliko nemate bording kartu i da napuštate zemlju. Zaista je nemoguće praviti ovde zloupotrebe.
Znam, u onom periodu 90-tih godina, a posebno na graničnom prelazu Horgoš i ostalima, bilo je puno zloupotreba, pa zato uvodimo samo na međunarodnim aerodromima, kao što imaju i druge zemlje. Nemamo nameru da to isto uvodimo na drugim graničnim prelazima. Mislim da shvatam razlog vaše zabrinutosti, ali kod međunarodnih aerodroma to ne stoji, jer postoji, zbog ovih bording karata i pasoške kontrole, mogućnost da se to kontroliše i da nema zloupotrebe, a i promet nije veliki.
Drugo, što se tiče vaše bojazni da Vlada ovde preuzima od Skupštine vođenje akcizne politike, ne bih se sa time složio iz dva razloga. Prvo, mi ovde predlažemo smanjivanje akciza, dakle, ne opterećivanje građana, već smanjivanje akcize, a da ne poskupi cena goriva, odnosno da se vrati nazad tamo gde je eventualno otišlo u međuvremenu, kod nekih privatnih pumpi.
Konačno, što se tiče ovih destilata o kojima ste govorili, zaista se ne razumem u energetiku i sasvim dobronamerno prihvatam ovu vašu diskusiju. Isto mislim da treba razbiti monopole, potpuno se sa vama slažem i smatram da postoje monopoli. Zato smo i doneli odluku da do kraja jula objavimo tendere za privatizacionog savetnika za NIS i da već početkom sledeće godine krenemo u privatizaciju NIS-a, jer ne samo da ovde neke stvari debelo nisu u redu. Ovo je nešto što smo mi dobili kao informaciju od Ministarstva energetike. Ne znam za šta služe ti destilati na 380 stepeni, ali sam takođe čuo da je petrolej taj koji se meša i tu se vrše zloupotrebe, jer se na njega ne plaća akciza i onda se ubaci sa derivatima na koje se plaća i tu mogu verovatno da budu velike zarade.
Navodno, Komisija ne može da izađe na kraj sa tim, tako su rekli nama u Ministarstvu finansija. Prihvatili smo, i ovom logikom smo se vodili da na ovaj način to pokušamo da rešimo. Ako uvedemo akcizu neće se isplatiti, jer ćemo izjednačiti nivoe akciza, a čak je ovde i veća za ove destilate. Onaj ko to zaista koristi u industrijske svrhe dobiće nazad novac, tako da neće biti na gubitku. On će dokazati da je to koristio u svojoj proizvodnji, da nije mešao, nego ima dokaz da mu je to input u proizvodnji i njemu će biti vršen povraćaj akciza.
Na taj način ekonomski sigurno možemo, po našem mišljenju, Ministarstva finansija, da to zatvorimo, mada se slažem da definitivno monopol koji postoji i koji drži NIS nije održiv i treba da se razbije i tu Vlada ima potpuno isti stav kao što ste i vi izneli.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS narodni poslanik Slavoljub Matić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, kao ovlašćenom predstavniku DSS-a obaveza mi je da kažem kako ćemo se mi poslanici DSS-a izjasniti povodom ovog predloga zakona. Odmah na samom početku reći ću da se radi o dobrom predlogu i mi ćemo, naravno, ovo podržati i glasati za.
Za širu javnost, sem ovoga što smo čuli u odgovoru gospodina ministra, kao pokušaj da se odgovori na kritiku koju smo čuli od strane Srpske radikalne stranke, od gospodina Krasića, želim da dodam još nešto, a to je – u jednom delu javnosti digla se velika panika, navodno, da će ovim izmenama i dopunama Zakona o akcizama opteretiti tečni gas. Moram da kažem, još jedanput, da tečni gas neće biti opterećen akciznom taksom. Zamolio bih ministra da Ministarstvo finansija, upravo zbog takvih mogućih reakcija javnosti, izađe sa jednim planom, gde će se pokazati da tečni gas jeste energent koji Vlada Republike Srbije stimuliše.
Mislim da je to jako bitno, zato što je i sam ministar pričao na Odboru za finansije da se potrošnja u Srbiji u poslednjih godinu dana, od kada je skinuta akciza na tečni gas, povećala oko pet puta. Mnoga domaćinstva, mnogi privrednici opredeljuju se za tečni gas kao osnovni energent, ali sa jednim generalnim, dugoročnim stavom Vlade mislim da i ti ljudi koji ulažu u postrojenja ili u instrumente za grejanje u svojim domaćinstvima treba u neku ruku da budu spokojni kako bi znali da su to prave investicije.
Obaveza je Republičke vlade i resornog ministra, ne samo iz oblasti finansija, već i iz resora energetike, da jasno i glasno kažu narodu šta im valja činiti. Zbog toga se desila panika, i dobro je što su amandmani koje je podneo jedan od poslanika, kojima bi se tečni gas opteretio akcizom, na Odboru za finansije povučeni.
Još jedanput ću podsetiti na ono što je bitno za ovaj zakon. Imamo nekoliko bitnih delova u ovim izmenama i dopunama. Prvi deo je harmonizacija akcizne politike, kada su u pitanju duvanski proizvodi. Tu unosimo promene koje će opteretiti najgori duvan, koji treba prosto eliminisati iz potrošnje. Svi znamo kakvo je zlo duvan, ali čini mi se da ovakvom akciznom politikom možemo doprineti makar malo da oni koji već moraju da puše bar puše malo kvalitetniji duvan.
Potom, akciznom politikom sprečavaju se i manipulacije koje su se, pretpostavljam, dešavale tako što su se neki derivati mešali sa benzinom. I, u neku ruku, štite se i korisnici, a svi mi vozimo automobile i dobro je da znamo šta sipamo, a ne da neko takvim manipulacijama ostvaruje ekstraprofit zbog toga što neki naftni derivati nisu bili opterećeni akcizama.
Potom, omogućava se Republičkoj vladi da, saglasno cenama na svetskom tržištu, obara akcizu, koja će omogućiti stabilniju cenu naftnih derivata, tj. benzina i dizela na našim pumpama. To je jako bitno za makroekonomsku stabilnost. Krajnji rezultat ili efekat ovih izmena i dopuna biće i nekoliko fri-šopova na beogradskom aerodromu.
Radi se o dobrom zakonu, koji će DSS podržati. Ne očekujem čak ni od predstavnika opozicionih stranaka da će imati bilo šta, sem puke demagogije, da kažu povodom ovih izmena i dopuna. Zahvaljujem.

Hvala vama. Za reč se javio narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik SPS-a. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SPS želim da vas obavestim da će poslanici naše grupe glasati za izmene i dopune Zakona o akcizama. Nekoliko je razloga za koje mislimo da su bitni što smo se opredelili da glasamo za ovaj zakon. Najpre ono o čemu je govorio gospodin ministar, ali i još nekoliko razloga.
Prvo, mislim da je izuzetno važno da se stabilizuje snabdevanje našeg tržišta benzinom i naftom. Vi ste ovih dana videli velike redove na pumpama, nestašicu, naročito dizel-goriva. Sve je to posledica jednog iščekivanja šta će se desiti u ovoj skupštini i da li će predloženi zakon o izmenama akciza biti prihvaćen ili ne. Kao što znate, ovaj zakon je došao u proceduru negde krajem marta meseca i meni se čini da je danas krajnje vreme da ovaj zakon prihvatimo i da omogućimo stabilno snabdevanje benzinom i naftnim derivatima.
Verovatno bih se i ja složio sa onima koji misle da bi ovim zakonom Vlada mogla preuzeti na sebe neka ovlašćenja ili neka prava koja ne proističu iz njene uloge. Ali, to važi samo u slučaju kada imamo jednu stabilnu situaciju na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata. U uslovima kada se te cene menjaju, nezavisno od naše ekonomske politike, mislim da ima logike u tome da se Vlada ovlasti da vrši odgovarajuća usklađivanja, saglasno tim promenama na svetskom tržištu, s tim što je ovde i ovim zakonom Vlada ograničena u kojoj meri može korigovati visinu akciza u odnosu na promenu cena na svetskom tržištu. Rečeno je da je to maksimalno 20%, i kada je reč o povećanju akciza, kao i kada je reč o smanjenju akciza.
Čini mi se da je u ovom trenutku najvažnije da obezbedimo da tržište bude snabdeveno i da, bar u ovom trenutku, ne dođe do rasta cena.
Ako sam dobro razumeo gospodina ministra i ovaj predlog, bar u narednih par meseci neće doći do povećanja cena benzina i naftnih derivata, što je možda, u ovom trenutku, i najvažnije. Važno je i zbog toga što politika cena nafte i naftnih derivata izuzetno utiče na ukupan rast cena.
Ukoliko bi došlo, u ovom trenutku, do povećanja cena naftnih derivata i benzina, onda bi to imalo svakako negativne posledice na ulazne inpute u proizvodnji i na onu priču koja se odnosi na rast proizvodnje, kako u industriji, tako i u drugim oblastima. Ne treba da zaboravimo ni na poljoprivrednike, koji bi eventualnim povećanjem cena pretrpeli značajne štete u pogledu visine troškova svoje proizvodnje.
Kada je u pitanju duvan, mi ovde imamo jednu novinu koja može dati dobre rezultate. Ako sam razumeo do kraja obrazloženje Predloga izmena Zakona o akcizama, shvatio sam da će zapravo tu činjenicu da u ovom trenutku neće doći do povećanja cene benzina, nafte, odnosno dizel-goriva podneti pušači, odnosno oni koji su se na ovom tržištu duvana, cigareta, cigarilosa, duvana za pušenje itd. opredelili za one cigarete koje su, pre svega, poreklom iz uvoza.
Iako sam i sam pušač, ta činjenica me ne brine mnogo, zato što sam uveren da ćemo zaista merama ekonomske politike, a ove mere razumem, između ostalog, i kao mere vancarinske politike i zaštite domaćih proizvođača da destimulišemo uvoz duvana i cigareta, pogotovo kada je reč o onim manje kvalitetnim cigaretama u odnosu na ono što se proizvodi u našoj domaćoj duvanskoj industriji, ma ko da je vlasnik te duvanske industrije.
Dakle, po meni, država treba da stimuliše proizvodnju domaćeg duvana. Ovo će da se odrazi, po meni, pozitivno i na proizvođače duvana, poljoprivrednike, koji će proizvesti duvan, taj duvan će kupiti industrija Vranje ili Niš ili naši domaći proizvođači, od njega napraviti cigarete, po pravilu, C kategorije i time omogućiti da imamo veću uposlenost i bolju ekonomsku situaciju u toj oblasti. Istovremeno, sprečavanjem uvoza, odnosno destimulisanjem uvoza, sačuvaćemo značajne rezerve deviznih sredstava koja bi se upotrebila za uvoz tih cigareta.
Da ne govorim o aspektu zdravlja, znate da je ovih dana bio dan zaštite od pušača ili protiv pušača, to je elemenat koji je takođe bitan, jer nam se ponekad čini da je ono što je iz inostranstva i što je iz uvoza lepše i bolje nego naše, pa i kada je duvan u pitanju.
Ovde bih postavio pitanje: na osnovu čega je izvršena projekcija da ćemo mi po osnovu povećanih akciza od cigareta, duvana, cigarilosa itd. imati prihod od četiri milijarde u budžetu povećan u odnosu na 2004. godinu. Nisam bio u stanju da izvedem tu računicu, ali želim da verujem da ćemo zaista imati povećane prihode po osnovu akciza, primenjujući ovaj metod tzv. minimalne akcize.
Ako dobro razumem čitav problem, odnosno način na koji će se obračunavati akciza, onda bi to bilo sledeće: imamo kategoriju cigareta C, u tu kategoriju spadaju domaće cigarete, kao što je "Klasik", "Best" itd. U maloprodajnoj ceni tih cigareta imamo oko šest dinara, zaokruženo govoreći, učešće akciza. Ako vi na tržištu imate cigarete iz uvoza koje su nešto jeftinije i u kojima je u maloprodajnoj ceni sadržana akciza od četiri dinara, vi ćete onda primenom ovog zakona imati sledeću računicu: 80% u odnosu na šest dinara, koliko je učešće akciza u domaćim cigaretama – 4,80 dinara. Ako je u stranim cigaretama učešće akciza četiri dinara, onda ćemo mi biti u prilici da ta četiri dinara povećamo na 4,80 dinara.
Kada na to primenimo PDV, imaćemo za jedan dinar ili nešto više skuplje cigarete koje su iz uvoza, a da pripadaju ovoj tzv. C klasi. Ako je to cilj, onda sam potpuno saglasan sa tim da se tom tzv. metodom najpopularnije cene dođe do toga da ono što objektivno isto vredi bude i na isti način i u istoj meri opterećeno na domaćem tržištu, a da se, ipak, na neki način prednost da domaćim proizvođačima cigareta i domaćim proizvođačima duvana. Tu ne vidim da je nešto sporno.
Ne verujem da bismo mogli da postignemo bilo kakav negativan efekat, osim te rezerve da Vlada ne bi baš o svemu trebalo da odlučuje itd. Ali, pokazuje se da ponekad treba i Vladi dati neka ovlašćenja, koja nisu baš izvorna, samo radi toga da bismo mogli da brzo i efikasno reagujemo na poremećaje tržišta, koji su, pogotovo u ovoj kategoriji nafte i naftnih derivata, prisutni.
Dolazim skoro svakodnevno iz Loznice, mnogi od nas putuju i vidite da je zaista problem kako da napunite rezervoar dizelom ili benzinom, pogotovo dizelom. Ako neće doći do povećanja cene, zašto bismo onda sada osporavali Vladi pravo da vrši usklađivanja u rasponu do 20% u odnosu na visinu akcize koja je prisutna. Iznad toga, ona će morati da traži promene zakona, odnosno saglasnost Narodne skupštine da se takve promene zakona i učine. Sve dotle dok se ne stabilizuje stanje na svetskom tržištu naftnih derivata, te odredbe mogu da ostanu, a kada se stabilizuje, onda i neće biti preke potrebe da Vlada zahteva od Narodne skupštine da ima ta ovlašćenja.
Sve u svemu, mislim da je ovo jedan prihvatljiv zakon i da ga treba izglasati, pre svega da bismo omogućili privredi, a i građanima redovno i kvalitetno snabdevanje naftnim derivatima, odnosno benzinom i dizelom. Hvala.