Ovo je član koj se odnosi na ono što je ministar reklamirao, a to je minimalna akciza. Podneli smo amandman kojim smo tražili da se u stavu 4. u tačkama 2) i 3) izvrši izmena, da se 100% zamenjuje sa 80% i tražili smo da se izvrši korekcija u svim stavovima i umesto reči "najpopularnija cena" da se koristi pojam "sa najvećim obimom prometa u Republici Srbiji", jer stvarno to što je u engleskom jeziku nešto napisano i ima neko svoje značenje ne mora da znači da kod nas može da se koristi.
Šta je to najpopularnija cena nekog proizvoda, neke grupe cigareta? Ako to potiče od reči "populus", znači najnarodnija ili najviše reklamirana cena, tako da se u ekonomiji ne koriste ti termini. Malopre sam shvatio iz odgovora predstavnika Vlade da je jedini razlog što nije prihvatio amandman upravo to što smatra da treba engleski pojmovno da instališemo u naš jezik.
Postoji još jedna mnogo veća opasnost. Nismo hteli da idemo dublje u intervenciji kada je u pitanju ovaj princip minimalne akcize. U obrazloženju ovog predloga zakona naveli ste da na ovaj način onemogućavate da se kod nas na tržištu plasiraju cigarete lošeg kvaliteta. Povećanjem akcize, koja ne bi zavisila od cene proizvoda, već bi imala taj fiksni iznos, praktično se povećavaju cene najnižih kategorija cigareta i na taj način utiče da proizvođači ovde plasiraju što kvalitetnije cigarete, a da ovo što ne valja, navodno, ne dolazi na naše tržište.
Na ovaj način to ne možete da sprečite. Na ovaj način možete da povećate, donekle, prihode budžeta. Moram da vam kažem da ste zaboravili na jednu stvar. Zaboravili ste da je u paketu, kada je Demokratska stranka prodavala našu duvansku industriju bila definisana, a imate vi prava da negodujete, akcizna politika za pet godina unapred. Mislim da su to oni članovi 40a, b, v itd. Na ovaj način te monopoliste činite još većim monopolistima, jer šaljete poruku uvoznicima cigareta da ne uvoze neke cigarete, jer će one biti opterećene enormnim iznosom akcize, da nema nekog bogzna kakvog interesa za taj uvoz i na taj način potvrđujete stav DS-a da je onima koji su privatizovali našu duvansku industriju ovo tržište na izvol′te.
Ta vaša briga za zdravlje me posebno brine, jer ne postoje cigarete koje manje truju ili više truju, sve truju, to je valjda svima jasno.
Vi to uvijete u tu oblandu, pa vodite brigu o naciji, pa povećavate akcize i za najlošiji, navodno, kvalitet, pa na taj način sprečavate sivu ekonomiju u toj oblasti i povećavate prihode i posredno utičete na neki bolji kvalitet cigareta. Sve je pogrešno, sve je uvrnuto.
Taj koncept minimalne akcize, videćete i sami, napraviće još veći monopol ovim proizvođačima koji su kod nas. Moram da vam skrenem pažnju, ti koji su privatizovali naše fabrike duvana nisu voljni da otkupljuju duvan od našeg seljaka, nego uvoze duvan. Pa, što ih tu niste malo pritisnuli? Valjda se otkupom našeg duvana stimuliše naša proizvodnja i naši proizvođači.
Ovako ste udarili samo krajnjeg korisnika, potrošača i zaštitili monopol proizvođača cigareta, ali tu su izgubili naši seljaci i oni koji gaje duvan i koji imaju količine za otkup, jer naše duvanske industrije nisu nešto voljne i raspoložene, jer ako uvezu tamo iz neke države iz Afrike, mogu malo i da operu dokumentaciju, pa da ovde ostane malo, da malo ostane tamo, to je opasno.
Znači, ovim amandmanom nismo hteli da idemo protiv vašeg koncepta minimalne akcize, ali vam kažemo – on je pogrešan. Hteli smo amandmanima da intervenišemo, jer ne biste ih prihvatili, kao što nećete da prihvatite ni ovaj, koji je minimalan i u skladu sa vašom koncepcijom, jer ovde postoji čisto patologija neprihvatanja. Vidite i sami, prođe nekoliko meseci i dođete upravo u onu situaciju o kojoj vam unapred govorimo šta će biti i gde će doći.
Nije dobro što ste predali kompletno naše tržište i što ste sve dali ovima koji su otkupili naše fabrike za proizvodnju cigareta, a pogotovo nije dobro što ovom intervencijom činite još jedan benefit tim ljudima, tim grupacijama, jer na taj način dokazujete da ste verniji od DS-a ovima koji su kupili naša preduzeća.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 4. se odnosi na član 17. teksta Zakona koji je na snazi i, moram da vas podsetim, taj član ima naslov – indeksacija. Stav 1, koji Vlada naravno ne menja, glasi: ″Dinarski iznosi akciza iz čl. 9. do 13. ovog zakona usklađuju se polugodišnje stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.″ Taj prvi stav garantuje da se fiksni iznos akcize u zakonu menja putem te indeksacije, odnosno usklađivanja, i na taj način se čuva supstanca, vrednost te akcize u svakom trenutku, jer prati promene na tržištu.
Međutim, ono što Vlada sada pokušava da ubaci novim stavovima, a to je upravo ono što je ministar Dinkić malopre potencirao kao najveći uspeh ove vlade, gde usled promene cena derivata nafte, odnosno sirove nafte na tržištu, a radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, do 20% od iznosa akciza može da smanji Vlada, to ovlašćenje mi ne smemo da predamo Vladi. Nismo ovlašćeni na to.
Ako bi Vlada trebalo da se ovlasti kako da primeni određenu zakonsku normu, onda i uslove i način moramo da propišemo zakonom vrlo precizno i jednostavno, da bi onda to Vlada mogla da primeni. Ovom formulacijom ne dajemo ni uslove, ni postupak, ni način, nego Vladi predajemo ovlašćenje koje mi imamo. To ne smemo da radimo.
Naravno, tražili smo da se član 4. Predloga zakona briše. On se praktično tiče promena stavova 2, 3. i 4. postojećeg člana 17, znači nešto se briše, ubacuje se ovo gde Vlada može da do 20% smanji iznos akcize, a ukoliko dođe do pada cena sirove nafte da može i da vrati na onaj iznos koji je propisan zakonom.
Ako mislite da to može biti instrument kojim se utiče na maloprodajnu cenu derivata nafte, moram da vam skrenem pažnju na zakašnjenje u datumima kada se ovo radi. Onaj ko zna kako se trguje sirovom naftom zna da ćete ako danas naručite naftu tek za nekoliko meseci dobiti tu naftu, jer ta nafta treba da se kupi, da se obezbedi bankarskim garancijama, da se odgovarajućim prevoznim sredstvom prebaci, da se preradi, pa ko zna kada da dođe na tržište. U tom periodu na svetskom tržištu dolazi do različitih pomeranja, jer je nafta berzanski proizvod.
Ako ste mislili da na ovaj način garantujete stabilnost maloprodajne cene derivata nafte i da regulišete ovaj gaf koji postoji prema maloprodajnicima nafte, a pre svega vlasnicima benzinskih pumpi, onda moram da vam kažem da ste ušli u pitanje koje se zove – marže. Pitanje marže rešavajte vi vašom uredbom, na to ste ovlašćeni, uredbom o cenama derivata nafte, i utvrdite strukturu maloprodajne cene i benzina, i dizela i svih derivata, ali nemojte da se mešate u akciznu politiku na ovakav način gde preuzimate neko ovlašćenje, a veliku odgovornost ćete da preuzmete, potpuno nepotrebno, neustavno i nezakonito.
Šta će da se desi kada cena sirove nafte drastično padne, a ona je mesecima neprirodno visoka; pa, verovatno je visoka jer neko treba da plati rat u Iraku. To i sami znate. Zašto bi građani Srbije plaćali rat u Iraku? Zašto? Mislim da vrlo olako idete kod ovih promena, jer nemate nijednu stručnu analizu, ne samo procenu šta će biti na tržištu, nego uopšte nemate procenu šta se dešava sa strukturom maloprodajne cene derivata nafte. Samo da vas podsetim, sve je u monopolu, pa ako je sve u monopolu, kako onda ne možete da imate kontrolu.
Upozoravam poslanike, ukoliko se prihvati ovakav član 4. Predloga zakona, svesno kršimo Ustav i propise, jer ovlašćujemo Vladu da nešto radi što je naše ovlašćenje. Zapamtite, građani su dužni da plaćaju porez i akcize, u skladu sa zakonom i na osnovu zakona, ne na osnovu uredbe, u skladu sa uredbom, voljom ili ćefom Vlade.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je gospodin Zoran Krasić jedan od najboljih pravnih stručnjaka, bar kada je zakonodavstvo u pitanju i sve ono što se dešavalo u Srbiji unazad 15 godina, i promene sistemskih i drugih zakona, potrebno je da prihvatite njegov amandman na član 4. jer nam nedvosmisleno ukazuje da Vlada Republike Srbije samovoljno, svojevoljno, uz vaš eventualni glas protiv ovog amandmana ili za ovakav neizmenjeni Predlog zakona, zadire u nadležnosti koje ne mogu nikako da budu predmet njenog poslovanja.
Govoreći u načelu o Predlogu zakona o akcizama istakla sam danas da i u mnogim drugim razvijenijim državama, gde na zaista jasan način, uz utvrđena regulatorna pravila funkcioniše tržišna ekonomija, vlade tih zemalja moraju da budu neki regulator, ali samo u određenoj meri, i to isključivo u onoj koja ne zadire u drugu granu vlasti.
Ako vi krenete na ovakav način, mislim na Vladu i na ministra Dinkića, koji nije ovde, da se odnosite prema nečemu što je zakon, samim tim i prema najvišem zakonodavnom telu – Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ovde ima mnogo pravnika i poslanika koji su u vlasti, koji su dugo godina poslanici u Narodnoj skupštini, onda lepo idite na to da ukinete Skupštinu, prepustite Vladi Republike Srbije da vlada uredbama, šta će vam onda zakoni.
Prosto je neverovatno da nam Vlada kao opravdanje i razlog što se ovakav član ustanovljava u zakonu navodi činjenicu da je došlo, a naročito je izraženo proteklih godinu dana, iz razloga o kojima je govorio i gospodin Krasić, do poremećaja na svetskom tržištu kada su u pitanju nafta i naftini derivati, i da mi treba da ovlastimo, praktično legalizujemo buduće poteze Vlade u jednoj nestabilnoj, ili stabilnoj, tržišnoj situaciji ili utakmici. Mi to ne znamo. Mi samo možemo da špekulišemo, a to su stvari iz oblasti tržišne ekonomije, koje zadiru mnogo dalje od Srbije i od onoga što smo mi, kao Narodna skupština, jer to je nešto zbog čega su takvi odnosi između velesila i zbog čega se vodi prevlast i zbog čega je nastala prvobitna kriza, koja se kasnije završila bombardovanjem Iraka i uopšte u bliskoistočnom području.
Nemojte sebi da dajete pravo da radite nešto što u drugim državama ne bi moglo da se podvede pod zakonitost i ustavnost, da kažemo – šta nas briga šta oni rade.
Ali, vodite računa o onome šta vam daje Ustav, kao mogućnost da činite, a podzakonski akt, uredba Vlade Republike Srbije je nešto sasvim drugo.
Vi, dakle, u osnovnom tekstu mnogih zakona u određenim članovima ili poglavljima imate tu mogućnost koja se ostavlja Vladi Republike Srbije da propisima i drugim opštim aktima uređuje neku oblast. Ali, da se na ovakav način, kada je u pitanju utvrđivanje cene akcize, to daje kao mogućnost Vladi da ona posreduje na tržištu, gde se ustanovljava neka fluktuirajuća akciza, to je neprihvatljivo i, u najmanju ruku, poražavajuće za Skupštinu Republike Srbije.
Nikome do sada to nije palo na pamet, a raznih je bilo, ne samo od 1990. godine naovamo, nego i dok su komunisti vladali; i oni su kroz kvazidelegatski sistem bar provlačili neke zakone, svi su dolazili u ovaj ukopani podrum ovde što se naziva sala Narodne skupštine, zavuku se, izglasaju neke zakone i to se onda tako rešavalo.
Hajde mi sada, kao društvo koje pretenduje da bude demokratsko, a ono očigledno to nije, da se kroz institucije sistema, gde svaka grana vlasti treba da radi svoj posao, suočimo sa time šta je posao narodnih poslanika i Narodne skupštine, jer svaki dinar od akcize koji se sliva u budžet... A to je onaj isti budžet, podsetiću vas, dame i gospodo, za koji vi glasate ili ne glasate, kao što to radi SRS dok ste vi i oni prethodnici na vlasti.
Napraviće se jedan pravni presedan političke prirode, kako god hoćete, ako se član 4. usvoji u ovakvom tekstu, bez amandmana gospodina Krasića, koji vam predlažem da usvojite, koji je zapravo i osnovni motiv Vlade Republike Srbije da se izvuče iz jedne situacije, iz koje je to mogla da uradi na zakonit način, izmenom Zakona o akcizama. Kako će to dalje da se dešava kada dođemo do člana 7. i 9, razgovaraćemo o tome. Kako će da funkcioniše tržište? Nismo neke vračare da se time bavimo, pa da predviđamo šta će da se dešava.
Mi smo najviše zakonodavno telo, mi samo na osnovu činjenica možemo da radimo svoj posao. Desi se jedan takav (a može da dođe i do drastičnog pada, što je rekao kolega Krasić, otkud vi to znate) neverovatan skok, i veći od ovoga koji sada imamo, lepo sazovete Narodnu skupštinu Republike Srbije, dođu poslanici, pa ako treba i na svakih mesec dana menjajte zakon ili taj član koji govori o visini akciza za naftu i naftne derivate.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, to je onaj deo o kome sam pričao kada sam obrazlagao svoj amandman.
Sada Vlada Republike Srbije, na predlog nekog nadležnog ministra, treba da određuje koliki će biti iznosi akciza na naftu i naftne derivate, odnosno na dizel-gorivo i motorni benzin.
Sada se postavlja više pitanje zašto smo mi već nekoliko puta u ovom sazivu, u ovom mandatu, zasedali u ovoj istoj skupštini i povećavali akcize na naftu i naftne derivate. To je mogao ministar još onda da napiše. Još onda je mogao da napiše, da ne gubimo više vreme, da pretrpi ove naše kritike, da se ogluši od njih, jednostavno da pobegne iz ove sale, da ne sluša, i ako šta sluša, pitanje je da li i čuje. Jednostavno, neka sprovodi svoju politiku kako mu se sviđa.
Uopšte, ovim načinom regulisanja, gde je možda ministar postavio neku gornju ili donju granicu, svakako se ne rešava taj problem, jer je razlika u iznosu za dizel-gorivo oko tri dinara, za motorni benzin oko 4 - 4,5 dinara. To je ono što će, navodno, nama da pomogne da rešimo pitanje cene nafte i naftnih derivata na tržištu.
Stav je Srpske radikalne stranke da, kada je u pitanju akcizna politika, iznos akciza jedino ima pravo da određuje Narodna skupština, pogotovo što ste već u ovom istom članu dozvolili indeksaciju iznosa akciza i uvećavate za rast cena na malo. Istovremeno, kada utvrđujete osnovice, recimo, za penzije, onda je to neki količnik između rasta zarada i rasta cena na malo. Zašto takve odredbe niste primenili i kada punite budžet? Time dokazujete samo da i ova vlada istrajava na politici koju je započela Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića; kako su oni vladali, kako su prošli, tako ćete sada i vi.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda član 4a.
Pošto je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, verovatno u tom vašem papiru ne piše, ali mislim da je napravljena velika greška. Vlada može da podnosi amandmane samo ukoliko se u raspravi o pojedinostima usvoji neki od amandmana narodnih poslanika. Ovde imamo amandmane koji su podneti nekoliko dana pošto je zakon ušao u proceduru, odnosno imamo amandmane koje je Vlada podnela na svoj predlog zakona, kada nisu još ni postojali amandmani narodnih poslanika.
Znam, imate većinu, to nećete da prihvatite, ali znate i sami da smo imali nekoliko puta ovde situaciju gde postoji opšta saglasnost oko izgleda nekog člana i da treba Vlada da interveniše amandmanom, pa ste davali tumačenja kako Vlada nije u mogućnosti u ovom trenutku da podnosi amandman. Ako tada Vlada nije bila u mogućnosti da podnosi amandman, onda sada ovde nikako nije mogla da podnese amandman.
Član 5 – uopšte nam nije jasno zašto ste menjali tekst člana 20b stav 2. gde ste reč "agencije" zamenili rečju ″organizacije″. Vidite, tri godine u ovoj sali slušamo kanonadu i epopeje o tome kako sve treba da budu agencije; agencija za ovo, agencija za ono. Mi kritikujemo – ne može, ljudi, to ne odgovara organizaciji državne vlasti, da ste uzeli, recimo, zavode, direkcije i neke druge nazive da opišete organe uprave, odnosno organizacije koje vrše neka upravna ovlašćenja. Ne, to pada sve u vodu. Progurali ste Agenciju za duvan.
Sada se u Zakonu o akcizama menja, pa to neće više biti Agencija za duvan, nego organizacija za duvan. Kome može da bude jasno? Verovatno ćete i ove druge propise da promenite, pa ćemo imati organizaciju, u zakonu verovatno nekom, organizaciju za privredne registre, a onda ćete, kaže – da, ali ona je agencija na bazi Zakona o javnim agencijama. Nemojte, ljudi, to više da radite. Ovo vam nije bila neophodna promena, ali ste samo skrenuli pažnju na to kakav je karakter vlasti i kako ova vlast u kontinuitetu razmišlja o tome kako treba da budu organizovani i pod kojim nazivom treba da posluju organi državne uprave i upravne organizacije.
Ovaj smo amandman podneli samo da vam skrenemo pažnju, ako ste dosledni, onda budite dosledni, ali nemojte da menjate. Godinama ste nas ubeđivali u opravdanost izraza – agencija, agencija, agencija, e sada ste se nešto dosetili, ne treba taj izraz, nego daj da ga nazovemo kao organizacija, a u Zakonu o duvanu verovatno će biti i dalje agencija. Ako vam je ovo fleksibilna akcizna politika, onda neka bude.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.