Evo samo kratko da sumiram ovo što smo čuli u diskusiji. Zašto smo sada u stanju da možemo da smanjimo akcizu, a zašto to nismo uradili 2004. godine? Tačno je da smo predložili u neko slično doba, mislim da je bio maj, 2004. godine povećanje akciza i otprilike je bilo za tri dinara, koliko sada upravo nameravamo da smanjimo, jer smo tada zatekli deficit u budžetu od 45 milijardi dinara.
Onda smo kroz pooštravanje finansijske discipline uspeli da smanjimo taj deficit u decembru 2004. godine na 22 milijarde i konačno sada u maju mesecu imamo blagi suficit, znači, za prvih pet meseci ove godine, 800 miliona dinara.
Odakle suficit – dakle, to je bilo pitanje koje se ovde isto postavljalo. Dva su razloga: tačno je da su prihodi od poreza na dodatu vrednost znatno veći nego što su bili prihodi od poreza na promet, ali to jeste bila svrha – da se jedan deo transakcija koji je bio u zoni sive ekonomije uvede u legalan promet, a sa druge strane, smanjena je javna potrošnja, jer smo manje rashoda ostvarili u prvih pet meseci, nego što smo imali po regularnim kvotama planirano za četiri meseca. Pitanje je zašto se ide na politiku suficita ove godine?
Dakle, to možda može da buni i vas narodne poslanike i građane, jer, kako sada stvari stoje, naša projekcija je da ćemo imati do kraja godine suficit u budžetu od oko tri milijarde dinara, plus dodatnih 30 milijardi dinara od privatizacionih prihoda, oni će biti sa strane i neće imati potrebu da pokrivaju deficit.
Dakle, ukupno 33 milijarde dinara bi trebalo da bude višak ove godine. Zašto ga pravimo i zašto ne smemo da ga trošimo? Iz prostog razloga što smo zatekli situaciju gde smo imali permanentan rast spoljnotrgovinskog deficita, daleko veći rast uvoza od izvoza. Jedan od razloga za veliki uvoz svih ovih godina jeste, prvo, nedovoljno kvalitetna domaća proizvodnja koja bi u punom obimu mogla da pokrije domaću tražnju, a drugo, nedovoljno kvalitetne robe za veći izvoz.
Politika ove vlade je bila sledeća: sa jedne strane, kontrolom tražnje kroz restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku da smanjimo uvoz, što smo uspeli, a sa druge strane, da kroz restrukturiranje i privatizaciju povećamo izvoz, što smo takođe uspeli.
Hoću da kažem da poslednji podaci, a to je danas statistika objavila, kažu da je izvoz u prva četiri meseca ove godine 51% veći nego u prva četiri meseca prošle godine, i to je zaista spektakularan rezultat, jer se trend koji je iz prvog kvartala bio sličan – 51% održao i nakon aprila. Moram da kažem da je sve više izvoznika koji povećavaju izvoz, i kao što je rekao neko od poslanika, tome doprinosi i brzo vraćanje PDV-a, a mi izvoznicima vraćamo za 7-8 dana, mislim na one velike izvoznike.
Uvoz je za prva četiri meseca manji za 6,4% u odnosu na isti period prošle godine, tako da je potpuno izvesno da ćemo ove godine imati daleko bolji spoljnotrgovinski rezultat, što je zapravo osnovni cilj ekonomske politike u ovoj godini.
Naravno da imamo problema na drugoj strani. Problemi se, pre svega, ogledaju u inflaciji i upravo zbog toga što je inflacija nešto veća od projektovane moramo da idemo sa ovom restriktivnom fiskalnom politikom i zbog toga moramo da ostvarimo suficit.
Što se tiče najpopularnije cene, to je naziv koji je preuzet iz drugih zakonodavstava, nismo ga mi izmislili, faktički, "most popular price" jeste taj naziv i mi smo ga samo prepisali iz drugih zakona.
Još jednom želim da kažem, zbog poslanika koji su postavili to pitanje, neće se nikada više povećavati niti uvoditi akciza na tečni i naftni gas, odnosno na butan, jer kada jednom ukinete jednu akcizu, zbog izvesnosti politike, potpuno je nelogično da bilo kome padne na pamet da se ona povećava. Ukidanje akcize na butan, odnosno tečni naftni gas, odnosno plin, prošle godine, upravo je urađeno da bi se povećala potrošnja ovog ekološki čistog goriva, što se i dogodilo u međuvremenu.
Tako da želim da onim poslanicima koji su postavljali pitanje oko toga pružim još jednu garanciju da neće biti nikakve akcize na tečni naftni gas.
