Hvala vam, gospodine Dačiću.
Morao sam da vas upozorim na vreme, a sada, po Poslovniku, budite ljubazni, nema razloga da radimo mimo Poslovnika. Kuda ste pošli vi, gospodine, sačekajte. Po Poslovniku niko ne može da priđe govornici dok mu predsednik ne da reč. Budite ljubazni, sačekajte sa strane, po zakonu, kao za sve, budite ljubazni, stanite sa strane da dam pojašnjenje.
Prvo, gospodine Dačiću, u petak sam dobro shvatio vaš zahtev, kao zahtev narodnog poslanika i predsednika jedne poslaničke grupe. U odnosu na to, vrlo dobro znate da će predsednik Skupštine učiniti sve što je u njegovoj zakonskoj moći da stavi nešto na dnevni red. To može od 1. oktobra. Pre toga, po Poslovniku, dnevni red i neku tačku na dnevnom redu može da zatraži i stavi kao utvrđeni dnevni red ili Vlada ili 84 poslanika. Predsednik određuje datum sednice, zavisno od tehničkih uslova i da li je neka sednica u toku. Dakle, tu naprosto moramo da se držimo zakona, nezavisno od toga kakvo je mišljenje.
Drugo, nije u redu da prozivate da se obrate poslanici vanparlamentarnih stranaka, jer ne sedi u ovom parlamentu po zakonu nijedan poslanik vanparlamentarne stranke, jer nije moguće postati član parlamenta ako niste bili na nečijoj izbornoj listi, svejedno da li koalicionoj ili nekoj drugoj.
Kada su u pitanju nezavisni poslanici, naravno, mnogi od njih, pošto tek postaju nezavisni, uče se tome, nezavisnost se stiče, dakle, obraćaju se samo na jedan mogući način. To je tako što se prijave po članu 89. i predsedavajući uvek na vreme kaže kada se to radi, a za slučaj da još nije postala praksa, onda zamoli, kao malopre sekretara, i ako ste videli, sekretar je išao ne samo po poslaničkim grupama, već i kod nezavisnih poslanika da pita da li žele da govore.
U odnosu na to ćete, posle obraćanja predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih lista, kao što znate, postoji ova zajednička lista i gospodin Lekić je drugi na toj listi, jer je on protiv osiguranja izvoza i ovih zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Dakle, i on će, kao neko ko je protiv, govoriti drugi. Sada ima puno pravo na repliku.
Vas, gospodine Lekiću, molim da se sledeći put povinujete zakonu i da se ponašate u skladu sa Poslovnikom. Dakle, kada vas predsednik zamoli da napustite govornicu, da napustite, a sada imate reč jer ste lično pomenuti. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko hoće da pripiše Pokretu snaga Srbije ono što nije uradio. Pokret snaga Srbije nije napravio inicijativu da dan žalosti u Srbiji bude 11. juli.
Dobro, nije to toliko smešno, polako. Hoću reći, Pokret snaga Srbije osuđuje sve zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, kako protiv Srba, tako i sa ove druge strane.
Znači, zločina je bilo na svim stranama, u ratu je bilo zločina protiv Srba, a ima i pojedinaca – Srba koji su napravili zločine. Svako ko je uradio zločin treba da odgovara i tu je pravo na odgovornosti. Neka se osudi svaki počinilac ratnih zločina.
Mislim da gospodin Dačić nije imao potrebe da proziva Pokret snaga Srbije iz više razloga i da se nađe uvređen zbog nekih činjenica koje je izneo Pokret snaga Srbije, jer prvi je i počeo sa Dačićem. Mislim da ovako ne treba da se pripisuje jednoj opozicionoj stranci. Mi, gospodo draga, imamo neku drugu situaciju u zemlji kakva je sada; trebalo bi sa ove govornice da raspravljamo o ekonomskoj situaciji u Srbiji, a ne o nekim bezveznim starima. Znamo kako građani u Srbiji loše žive i to bi trebalo da bude tema. Ovu govornicu pojedinci koriste za laži i za neke svoje političke poene, a smatram da to nije dobro. Treba svi da se okrenemo radu za bolje sutra građana Srbije. Smatram da ovo što se pripisuje Pokretu snaga Srbije nije tačno i stojim iza toga.

Hvala vam, gospodine Lekiću, i hvala vam što pažljivo birate reči, ali molim vas, još pažljivije, jer bi iz vašeg izlaganja neko mogao da pomisli da se zločini rade. Zalažete se za pravo na rad. To nije ni na jedan način moguće tako izgovoriti, jer to može da zvuči strašno opasno, a molim vas da i ubuduće ovako pažljivo birate reči da se ne bi nešto pogrešno shvatilo.
Gospodine Dačiću, po Poslovniku, ali vas molim, strogo se pridržavajte vremena, moramo svi da imamo ista prava. Izvolite.

Naravno, biraću reči i apsolutno uvažavam ono što ste rekli na početku, da zbog velikog broja zakonskih predloga ovo ne može da dođe na dnevni red do oktobra, ali uvek kada za to ima potrebe ja ću se javiti po Poslovniku i da ukažem na nužno donošenje ovakvog zakona, zato što smatram da je to predmet mnogobrojnih zloupotreba u našoj državi.
Sa druge strane se ne reaguje na brojne primere zverstava prema pripadnicima našeg naroda, čak se veličaju u našim medijima i pozivaju na javne tribine ovde u Beogradu i oni koji su vršili zločine nad Srbima i, naravno, oni su i posle 5. oktobra 2000. godine i amnestirani iz srpskih zatvora. U svakom slučaju, gospodin Lekić zna, i on je donedavno pripadao stranci koja je takođe bila na vlasti zajedno sa SPS-om, kao i Bogoljub Karić, koji je bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića, a protiv koga ste vi izdali ovo saopštenje. Da li vi mislite da ste ga izdali protiv nas? Izdali ste protiv samih sebe.
Vi ovde kažete da je neko 15 godina obmanjivao javnost i da smo predstavnici lažnog patriotizma koji je u bliskoj prošlosti, kako kažete, odneo hiljade ljudskih života i zemlju doveo do ruba propasti. Nisam još čuo za nekoga da tako loše govori sam o sebi. Protiv koga vi ovo govorite? O čemu vi ovde govorite? Znači, ovde nije reč o zameni teza.
Pokret snaga Srbije nisam ni spomenuo kada sam govorio i nemojte da Pokret snaga Srbije sebi pridaje veliku važnost. Nije to vaša ideja. To je ideja DS-a, ideja Nenada Čanka protiv koje vi niste. Prema tome, vi ste saglasni sa tom idejom, pokrajinsko izvršno veće, a čiji ste vi članovi, tu ideju je poslalo Koštuničinom kabinetu. Imate vi pravo da mislite šta hoćete, ali nemojte drugima deliti lekcije, nemojte pljuvati u tanjir iz koga ste jeli 10 godina. Još jedete iz tog tanjira, što bi trebalo da poštujete.

Hvala vam. Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS Aleksandar Vlahović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da čak i promena Poslovnika nije dovoljna da se sa aspekta vladajuće većine učini da Skupština bude efikasnija, pošto smo imali prilike da slušamo nepotrebno razvlačenje ove sednice i diskutovanje o veoma važnim temama upravo od onih koji daju punu podršku vladajućoj većini, odnosno manjinskoj vladi. Zaista mislim da predsedavajući treba da reaguje u tim slučajevima i da se koncentrišemo na ono što je tema današnjeg zasedanja Skupštine Srbije.
Gospodine predsedavajući, predsedniče parlamenta, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva finansija, Demokratska stranka pozdravlja predloge zakona iz ekonomske sfere. Smatramo da su neki od ovih zakona koji će obezbediti bržu privatizaciju, pre svega osiguravajućih društava, trebalo da budu na zasedanju Skupštine mnogo ranije.
Imajući u vidu situaciju koja je već u uvodnom izlaganju okarakterisana kao bitno zaostajanje i bitno kašnjenje u odnosu na ono što se dešava u bankarskom sektoru, odnosno ono što se dešava u privredi, sam proces privatizacije, brzina procesa privatizacije u pomenutim delatnostima, sigurno je da su svi ovi zakoni, uključujući i zakon o agenciji za podsticaj i finansiranje izvoza, uključujući i zakone koji na neki način predstavljaju izmene i dopune već ranije donetog zakona, u ovom trenutku potrebni. Jer, sa izgradnjom novih institucija naša zemlja će biti u situaciji da ima u institucionalnom smislu mnogo jače datu podršku privrednicima i, samim tim, jedan korak napred u ekonomskoj tranziciji.
Ono na šta, kao predstavnik DS-a, želim da ukažem, to je nešto gde smo već amandmanima intervenisali. Žao mi je što prethodno nismo imali raspravu Odbora za finansije, pa tek onda početak skupštinskog zasedanja, pošto pretpostavljam da bismo adekvatne odgovore dobili na samom Odboru za finansije ili bi sam predlagač zakona imao dovoljno vremena da odgovarajuće odredbe u pojedinim zakonima promeni.
Mislim da bi u tom slučaju rasprava bila svrsishodnija; očigledno je da brzina rada parlamenta, i pored ovog nepotrebnog trošenja vremena koje je prethodno uzrokovano, jeste nešto što rad u odborima, bar za sada, ne može da prati.
Govoriću o tri zakona: zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, zakonu o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Što se tiče prva dva pomenuta zakona, mi imamo pojedinačne primedbe na sam tekst zakona. Želim da ovde, zbog vas i javnosti, notiram koje su to primedbe koje su date od strane poslaničke grupe DS.
Kada je u pitanju zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, smatramo da je neprihvatljivo da decidno u zakonu stoji da se sredstva za rad agencije obezbeđuju iz donacija pravnih i fizičkih domaćih ili inostranih lica. Mi možemo u potpunosti da prihvatimo donatorsku podršku za početak rada agencije i za osnivanje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, ali zaista mi u Demokratskoj stranci ne razumemo koje su to donacije fizičkih lica koje će obezbediti kontinuirano finansiranje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
U dosadašnjoj praksi, od 2001. godine naovamo, imali smo veliki broj agencija. To jeste moderna praksa funkcionisanja države, pre svega izvršne vlasti, odnosno osnivanje nezavisnih institucija u odnosu na izvršnu vlast, koje treba u pojedinim oblastima da preuzmu funkciju izvršne vlasti i da sa atributom nezavisnosti kasnije realizuju odgovarajuće zadatke koji su zakonom povereni.
Mi smo imali više puta raspravu na temu finansiranja rada agencija. Koliko je meni poznato, nikada do sada nismo imali situaciju da donacije, pogotovu domaćih fizičkih lica, predstavljaju izvor finansiranja rada agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Dakle, još jednom napominjem, sasvim je u redu da se iz donatorskih sredstava finansira početak rada agencije. Tu je diskutabilno pitanje da li donatorska sredstva fizičkih lica treba da budu osnov finansiranja početka rada agencije. Ali, apsolutno je neprihvatljivo donatorstvo, pre svega fizičkih i pre svega domaćih lica, ali isto tako i inostranih, za kontinuirani rad agencije.
Zaista mislim da je ovde reč o grešci, ne o nameri, kada je u pitanju ovaj član zakona, čini mi se da se radi o članu 5. pomenutog zakona, mislim da je u pitanju stav 1. tačka 2). Predlažemo da se usvoji amandman DS-a, kompletan drugi tekst je apsolutno prihvatljiv za DS, uz uslov da se ovaj amandman usvoji, koji će otkloniti mnoge nedoumice.
Naizgled se čini da je ovo potpuno nebitno, a suštinski se ovde otvara mogućnost diskrecionog odlučivanja, koje će biti uzrokovano finansiranjem od strane pojedinih donatora.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje kakva je veza između sredstava koja agencija plasira za podsticaj izvoza i, sa druge strane, donacija koje dolaze od pojedinih pravnih i fizičkih lica. Mislim da to velike glavobolje može da donese onome ko će sutra sprovoditi ovaj zakon, odnosno onome ko će voditi agenciju, onome ko će vršiti nadzor, više nego što će zaista realne koristi od toga biti.
Drugi zakon jeste zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. I tu takođe imamo intervenciju u jednom veoma važnom članu. Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vrlo kratko prepričam o čemu se tu zapravo radi.
Radi se o članu 5. stav 3. Član 5. govori o pokretanju upravnog spora protiv rešenja koje je doneto od strane Narodne banke Srbije i šta se dalje dešava ukoliko sud donese suprotnu odluku, odnosno ukoliko sud poništi odluku o pokretanju stečajnog postupka kod banaka, odnosno kod osiguravajućih društava.
Do sada smo imali čitav niz takvih primera, veliki broj banaka nad kojima je pokrenut stečajni postupak, ali smo isto tako imali i odluke nadležnih sudskih instanci, obično se radilo o Vrhovnom sudu, jer to je odluka koja se donosi u drugostepenom postupku, koje su bile negativne u odnosu na prvobitno rešenje pokrenuto od strane Narodne banke Srbije.
Ako pažljivo pročitate član 3, onda ćete videti da se ovde radi o tome da, bez obzira na odluku suda, rešenje koje je Narodna banka Srbije donela u prvom slučaju jeste ono od kada počinju svi rokovi za realizaciju stečaja. Postavlja se pitanje za šta će nam uopšte drugostepeni upravni postupak ukoliko postoji mogućnost da se stečajni postupak bez ikakvih problema nastavi prema rokovima koji su određeni donošenjem prvog rešenja o pokretanju stečajnog postupka.
Postavlja se pitanje kakva se zaštita postiže u sudskom upravnom postupku u drugoj instanci, s obzirom da je sasvim moguće ponavljanje iste odluke u narednom ciklusu od strane centralne banke, a istovremeno vrlo jasno je decidiran način kako teku rokovi i da, u konkretnom slučaju, čak i ponavljanjem rešenja rokovi teku od prve donete odluke.
Smatramo da to nije dobro, bez obzira što i mi u Demokratskoj stranci imamo ogromne pritužbe na način na koji su rešavali i trgovinski sudovi, pre svega, trgovinski sudovi, ali bogami i na način na koji su i neke druge odluke donete.
Nije dobro, jer na ovaj način, bojim se da dolazi do narušavanja ili međusobnog prožimanja dve ključne funkcije na kojima se bazira pravna država, a to znači prožimanje nezavisnih institucija, s jedne strane, u neku ruku, izvršne vlasti, a s druge strane, sudske vlasti i negiranje jedne u korist ove prve.
Mislim da treba dobro razmisliti da li je ovakvo rešenje u zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje svrsishodno, ne imajući u vidu kakva je danas situacija u pogledu ....

Gospodine Vlahoviću, da li koristite i narednih deset minuta?

Da.
Dakle, ne imajući u vidu kakva je danas situacija u pogledu efikasnosti i načina na koji sudska funkcija funkcioniše, nego imajući u vidu šta želimo da dostignemo u budućnosti, a to je da imamo državu u kojoj postoji jasna podela između sudske, upravne i izvršne vlasti.
Naravno, ostavio sam na kraju ono što je po nama i najvažnije, a to je zakon o izmenama Zakona o osiguranju. Koncentrisaću se na tri ključne primedbe koje dolaze iz poslaničke grupe DS. To su primedbe koje se odnose na način na koji bivši zaposleni ostvaruju svoja prava u procesu privatizacije osiguravajućih društava.
Zatim, primedbe na način na koji se tretira neposlovna imovina i primedba koja se odnosi na superviziju osiguravajuće delatnosti, nešto slično onome o čemu smo pričali i prošli put kada smo imali raspravu o Zakonu o osiguranju.
Da krenemo redom. Prvo, Demokratska stranka i ja, kao njen ovlašćeni predstavnik, smatramo da nisu dobra rešenja koja su implementirana članom 36, pogotovu članovima 243a, koji se nalaze u okviru člana 36. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, članom 243g i članom 243d.
O čemu se ovde radi? Prvo, smatramo da nije dobro da agencija za osiguranje depozita uzima prava da prodaje neposlovnu imovinu osiguravajućih društava. To nije isto i to nije reciprocitet u odnosu na Zakon o privatizaciji, gde se kaže da Agencija za privatizaciju ima pravo da prodaje delove imovine. Da, ali u postupku restrukturiranja.
Agencija za privatizaciju nijednim skupštinskim aktom, odnosno zakonom nije ovlašćena da prodaje delove imovine preduzeća ukoliko se ona nalaze u redovnom postupku privatizacije, dakle, van restrukturiranja.
Prvo želim da kažem da je ovo rešenje koje je implementirano članom 243a u okviru člana 36. pravno teško održivo, zbog toga što se direktno narušava nezavisnost jednog pravnog entiteta.
Pravni entitet u ovom slučaju jesu osiguravajuća društva i ukoliko bi se agenciji za osiguranje depozita dozvolilo da ona na osnovu svoje odluke, samovoljno, prodaje delove imovine osiguravajućih društava, bojim se da bi se direktno ugrozile druge odredbe koje govore o nezavisnosti pravnog entiteta, koje su regulisane ne samo Zakonom o osiguranju, nego i Zakonom o privrednim društvima.
Drugo, što je mnogo važnije, smatramo da je ekonomski necelishodno dozvoliti agenciji da izvrši prodaju delova neposlovne imovine, iz prostog razloga što se podrazumeva da će prodaja neposlovne imovine predstavljati prihod za budžet i da se ta sredstva neće direktno koristiti za finansiranje restrukturiranja osiguravajućih kompanija.
Pre svega ovde mislim na kompaniju "Dunav" kojoj je potrebno temeljno restrukturiranje, odnosno postoji verovatnoća da se ta sredstva koriste za finansiranje restrukturiranja, ali ta sredstva moraju da budu obuhvaćena Zakonom o budžetu ili rebalansom za 2005. godinu ili pak, ako se tako nešto planira za 2006, onda zakonom o budžetu za 2006. godinu.
Postavlja se pitanje čemu sve to. Činjenica jeste da i jedno i drugo osiguravajuće društvo, a ovde se pre svega misli na DDOR i "Dunav", moraju da u pretprivatizacionom postupku obave podizanje finansijskih i poslovnih performansi.
Nije teško zaključiti da se ovo pre svega odnosi na "Dunav", s obzirom da je njegova neposlovna, odnosno poslovna imovina koja se ne koristi za finansiranje osnovne poslovne funkcije, zbog čega je kompanija "Dunav" i osnovana, naročito velika i daleko veća nego poslovna imovina DDOR-a, koja se ne koristi za osnovne poslovne svrhe.
Po meni, sasvim je dobro rešenje koje je čak jednom naznačeno i od strane autoriteta koji sede u Vladi Srbije i u Narodnoj banci, a to je privatizacija "Dunava" kroz inicijalnu javnu ponudu. To znači trajna kotacija akcija "Dunava" na berzi, i to bi bilo po prvi put, mislim da nemamo puno takvih preduzeća, bolje rečeno danas nemamo niti jedno preduzeće koje je spremno da bude predmet inicijalne javne ponude.
Ali, svakako je dobro da najveća domaća osiguravajuća kompanija na taj način ostane u domaćem vlasništvu, pošto se podrazumeva da će veliki broj malih akcionara realizacijom inicijalne javne ponude biti u situaciji da budu delimični vlasnici kompanije "Dunav".
Međutim, da bi kompanija "Dunav" još jednom bila spremna za realizaciju inicijalne javne ponude potrebno je temeljno restrukturiranje te kompanije. To restrukturiranje puno košta i bojim se da će cena tog restrukturiranja biti mnogo veća nego što su potencijalni izvori prihoda od prodaje neposlovne imovine.
To drugim rečima znači da će Vlada iz budžeta morati da da dodatnu podršku pripremi kompanije "Dunav" za inicijalnu javnu ponudu, pa je otuda nelogično da se sredstva dobijena od prodaje neposlovne imovine generišu u budžetu i uvođenje kompanije "Dunav" u rizik da možda u idućoj podeli karata, posle idućih izbora, ne postoji ista volja od strane izvršne vlasti da se finansira dalji tok restrukturiranja "Dunava" i možda i trajan gubitak potencijalnih prihoda.
Po meni je, gospodine ministre, gospodo poslanici, mnogo bolje obaviti snažnu kontrolu i nadzor kompanije "Dunav", ali i prepustiti sredstva koja inače generišu iz prodaje imovine koja se ne koristi za osnovnu poslovnu funkciju kompaniji "Dunav" za dalji proces finansiranja restrukturiranja u procesu pripreme inicijalne javne ponude.
Šta je to što treba da se uradi? Mnogo toga. To nije samo dalje smanjenje zaposlenih. To jeste i proširenje palete osiguravajućih proizvoda, to jeste i racionalizacija poslovanja i finansiranje informacione tehnologije, to jeste i dostizanje pozitivnog poslovanja u narednom periodu i način da se "Dunav" pripremi dobro. Zbog toga mi smatramo da je ovo ekonomski necelishodno u tački 243a.
Druga stvar jeste rešenje kojim se predviđa podela novca umesto podele akcija zaposlenima i ranije zaposlenima, odnosno penzionerima u osiguravajućim kompanijama. Bojim se da se ovde čini opasan presedan, koji može da bude rešenje na koje će se ugledati sutra javna i druga preduzeća.
Mislim da ovo nije dobro, jer se na ovaj način direktno narušava predloženi mešoviti model privatizacije, koji je do sada u svim slučajevima bio korišćen, izuzev u slučaju restrukturiranja, što je i sasvim razumljivo.
Drugo, ovo nije dobro sa edukativnog aspekta za stanovnike koji treba da počnu da uče šta je to akcionarstvo u Srbiji. Ako vi njima kažete – ja ću vama podeliti novac, a neću vam podeliti akcije, vi destimulativno utičete na razvoj akcionarstva u Srbiji, zbog toga što ako država kaže – bolje imati novac, nego akcije, vi ne pospešujete štednju, ne pospešujete investiranje slobodnog novca u privredu kupovinom akcija, zaista to nije dobar način da se promoviše razvoj akcionarstva u Srbiji.
Još jednom kažem – veoma opasan presedan. Pravno jeste moguće da se promeni osnovni model privatizacije, ali čini mi se da ovo uopšte nije dobro za razvoj akcionarstva u Srbiji i siguran sam da će većina poslanika shvatiti zašto ovaj način zadovoljenja interesa zaposlenih i ranije zaposlenih nije dobar u odnosu na podelu akcija.
Na kraju krajeva, podrazumeva se da će osiguravajuće kompanije da podižu svoju vrednost tokom vremena i svakako, ako izvršite podelu akcija u vrednosnom iznosu od 200 evra po godini staža, da će mali akcionar imati mogućnost da izvrši veću ekonomsku valorizaciju sutra, za dve, tri ili pet godina, kada bude akcije prodavao.
Sasvim na kraju, zahvaljujem se na toleranciji predsedavajućem, to je nadzor. Prošli put smo o tome razgovarali i rekli smo da je Srbija jedna od retkih zemalja gde je nadzor nad funkcionisanjem osiguravajućeg sektora u centralnoj banci. Smatramo, još jednom ponavljamo, da nije dobro da centralna banka, Narodna banka Srbije, obavlja funkciju nadzora i supervizije osiguravajuće delatnosti.
U postupku privatizacije imaćete čitav niz zamešateljstva pojedinih institucija. S jedne strane, nadzor nad privatizacijom obavljaće Ministarstvo finansija, s druge strane, nadzor nad redovnim funkcionisanjem osiguravajuće delatnosti obavljaće Narodna banka. To nije dobro. Mnogo je bolje da nezavisna institucija, poput pojedinačnih agencija, obavlja nadzor i nad redovnim poslovanjem osiguravajuće delatnosti.
Nije Narodna banka Srbije sredila cakum-pakum bankarski sistem, pa da ima dovoljno lufta i prostora da može da se bavi osiguranjem. Naprotiv, smatramo da nadzor nad osiguranjem treba da bude u nadležnosti nezavisne institucije, nezavisne agencije, a ne u nadležnosti centralne banke. Na taj način mi upravo forsiramo ovaj način skidanja izvršne funkcije i prenosa nezavisnim agencijama koje će biti u potpunosti nezavisne u odnosu na izvršnu vlast, ali i suštinski, ne samo po zakonskom peru i po slovu zakona, nego suštinski.
Dakle, da rezimiramo, Demokratska stranka još jednom pozdravlja sve ove zakonske projekte koji su danas došli i o kojima raspravljamo. Nemamo primedbu na većinu ovih zakona. Imamo dve konkretne primedbe na pomenute zakone o stečaju i o likvidaciji banaka i društava za osiguranje i na zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i suštinske primedbe na predloženi tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Nadam se da će predlagač zaista sa punom pažnjom prihvatiti primedbe Demokratske stranke i spremni smo da i na Odboru za finansije damo puno tumačenje zašto smatramo da ove odredbe nisu dobre i da možda kratkoročno mogu da ostvare cilj sa aspekta izvršne vlasti, ali u dugom roku jesu loše za razvoj sektora osiguranja. Zahvaljujem.

Hvala gospodinu Vlahoviću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, a pozdravljam posetioce na balkonu, predstavnike mladih organizacija. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sednica Narodne skupštine teče po novom Poslovniku, za sve nas veoma mirno, u ugodnoj atmosferi, dođi kada hoćeš, ne moraš da dolaziš, a ovog časa u redakciji jednog lista službe ministra, koji se danas ovde predstavlja, vrše progon slobodne reči. Otimaju imovinu lista "Kurir", plene, možda će izložiti i dražbi, još uvek se ne zna. Imaju nalog ministra da zaplene imovinu lista "Kurir", zato što postoji osnovana sumnja da Kurir ubuduće neće izvršavati svoje poreske obaveze.
Šta je to zgrešio list "Kurir"? Ušao u sukob sa kriminalom u redovima G17 plus. Sa kim? Sa osnovnim predlagačima ovih zakona, sa guvernerom Narodne banke Jelašićem i ministrom finansija Mlađanom Dinkićem.
Ne može, gospodine ministre, onaj ko uđe sa vama u sukob da bude izložen državnoj represiji. Nemate pravo, i sada pozivam predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da se izjasni odmah imate li vi pravo da koristite organe državne represije prema listu koji vam nije po volji, prema listu koji vam dnevno postavlja pitanja. O vašoj umešanosti u neke finansijske malverzacije govoriću, mada bih vas zamolio da prekinemo sednicu i da utvrdimo šta se to tamo dešava.
Da je Miloševićevo vreme, vi biste već angažovali NATO avijaciju da brani jedan nezavisan list. Pošto je vaše vreme, vreme nove demokratije, izvozne zapadne demokratije primenjene na Srbiju, taj list danas nema ničiju podršku, ni vlasti ni opozicije, ne postoje instrumenti kojima bi se sprečila samovolja DOS-ove vladavine. Možda biste vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji ste poznati kao čovek koji voli slobodu, koji kaže da se za slobodu i nezavisnost treba izboriti, mogli da utičete, da napravite jednu kraću pauzu, da steknete i neki politički poen i da se pojavite tamo i da pitate ljude – šta vam ovo rade i zašto vam otimaju imovinu.
Bilo bi to dobro, a ako ne, nastavićemo mi ovu sednicu, ali ostaju otvorena pitanja ministru finansija. Šta to radite u listu "Kurir", gospodine ministre, zašto vam se ne sviđaju naslovne stranice lista "Kurir", zašto ne odgovorite na pitanja koja su postavljena na naslovnim stranicama? Kako to da vam je list "Kurir" bio dobar kada je zajedno sa vama otkrivao afere nekih drugih, kako to da vam je bio dobar CD o krađama u delu koji se odnosi na krađe drugih, a deo CD-a koji se odnosi na vašu istragu o milijardu i nešto dolara na Kipru je laž. Ono prvo, o onima iz DS-a što su krali pre vas, to je istina, a ovo sada o vama, to je laž sa tog CD-a.
Čitav ovaj set zakona koji donosimo u nevreme, na vanrednom zasedanju, služi u stvari da pokrije ono što ministar, guverner i firma, delovi firme G17 plus rade na finansijskom tržištu Srbije.
Čitajući ove zakone vi zaključite da kada budemo usvojili ove zakone Narodna banka će moći da preduzima neke mere prema osiguravajućim društvima, prema bankama, a ona te mere preduzima otkako je Mlađan Dinkić počeo reformu bankarstva, reformu sektora osiguranja.
Sada se pokriva zakonskim rešenjima ono što delovi firme G17 plus čine, divljajući po finansijskom sektoru na teritoriji Srbije, neometani ni od koga, zato što ste vi vlada u Vladi, dakle, zato što od vaših glasova ovde u Skupštini zavisi hoće li sutra Vojislava Koštunicu da čeka službeni auto ispred stana ili neće. Hajde da raščistimo jednom, trebaju li vama iz firme DSS ti delovi firme G17 plus?
Očigledno je da će posle sledećih izbora podizanje iz pepela biti izuzetno teško, očigledno da to gori na sve strane. Vi se pravite kao da vam je kosa neuredna, u kući koja potpuno gori, pa treba da je sredite pred ogledalom, a tako i ovi zakoni.
Naravno, mnogi će ljudi ovde imati mnogo primedaba na zakone. Krenuću i ja, dakle, pomalo da o njima pričam, ali manir kojim Mlađan Dinkić vodi finansije, manir kojim Jelašić vodi Narodnu banku nisu maniri za demokratsko društvo i nisu maniri za demokratsko društvo Srbije koje želimo da izgradimo. To su maniri robovlasnika.
Vi ne možete da imate ni privatnu firmu, ne možete da radite u državnoj, društvenoj firmi, vi ne znate sada, ako imate neku svoju firmu, hoće li vas agencija Mlađana Dinkića prodati, neće ni da vas pita. Na koji način da vas proda, koji je način za vas najpovoljniji, neće da vas pita, jer vi se tu ne pitate. Ako sud donese presudu u vašu korist, šta vam to znači ako Dinkić i Jelašić kažu – šta nas briga za sud; ako sud poništi odluku Narodne banke, Narodna banka izdaje novu odluku, a rokovi teku iz prve odluke Narodne banke. Gde ste to našli, gde ste to pročitali?
Da li vi to nas ubeđujete da uopšte ne treba da sarađujemo, kada se ovde donose odluke o izboru sudija, tužilaca, predsednika sudova, jer to vi nas ubeđujete da pravosuđe u Srbiji ne postoji? Vi ste na vlasti, to bi trebalo ja kao predstavnik jedine opozicione stranke u ovoj zemlji da govorim sa ove govornice da nema pravosuđa, a vi koji ste iz vlasti da nas ubedite da pravosuđe postoji, pa kada sud donese rešenje o poništaju odluke da se ne pravite da ste jači od suda, jer od suda jačih nema, od božijeg suda niko, a od zemaljskih sudova ljudi jačih nema. Ima, bivši guverner Narodne banke, sadašnji guverner Narodne banke, sadašnji ministar finansija.
Hajde jednom da raščistimo, ima li išta jače u ovoj zemlji od sudova, jeste li u stanju zaista svakog dana ujutru čim dobijete rešenje suda da donosite novu odluku?
Kada će pravosuđe da bude efikasno, kada, ako ministar izigrava pravosuđe i kada dobije pravosnažnu presudu odmah izdaje novo rešenje i ubacuje se sve u pravosudne tokove, jer tamo morate da obezbedite i napad i odbranu i potpunu demokratičnost postupka po zakonu, i pravničke zavrzlame idi mi dođi mi, i na svaku vašu odluku čovek čeka četiri ili pet meseci da bude poništena, a vama treba 15 minuta da izdate novu. Izbaci se fajl iz kompjutera i samo se proveri datum. A sada se menja i potpis, jer smo promenili guvernera Narodne banke.
Zato nemam poverenja, kada god se deo vaše firme ovde pojavi sa predlogom zakona, posebno kada pre toga usvoji Poslovnik po kome poslanici više ne moraju da pročitaju nijedan predlog zakona. Da li je to bila želja vas, dame i gospodo poslanici vladajuće većine, da baš ne morate da pročitate nijedan predlog zakona, jer sada zaista ne morate?
Možete da se pojavite samo kada bude glasanje, da dižete ruke i da spuštate. Izlazićete na ona mala vrata da vas novinari ne bi slučajno pitali šta piše u članu 243, jer vi ne znate ni koliko članova ima predlog zakona. A kako biste i znali, ja vas opravdavam, u petak ste dobili saziv sednice Narodne skupštine sa 45 tačaka dnevnog reda, a subota (noć) je bila rok za podnošenje amandmana.
Vi ćete da mi pričate da su ovi zakoni zaista dobri i zaista najbolji. Na primer, taj "Kurir" koliko je dugo izložen poreskoj kontroli, mesec ili dva? Da li je u "Dunavu" nekada bila ta kontrola, da li znate kako se tamo troše sredstva, da li treba da vam vadim fasciklu da vidite odluke koje tamo donosi direktor? Da li je Narodna banka rekla – nemamo poverenje u menadžment "Dunava", da li je možda smela da kaže, da li je možda upozorila? Zatvarali ste osiguravajuća društva, banke ste zatvarali, zato što je guverner rekao da je često menjan menadžment banke, pa je onda rekao – nemam poverenja u taj menadžment. Valjda vam je neko iz sveta rekao – napišite u zakonu to ovlašćenje guvernera da nema poverenja u menadžment. Do sada je guverner mogao da ima ili da nema poverenje u menadžment, a sada će po zakonu moći da ima poverenje.
Ovde kažete – postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad bankom i drugom finansijskom organizacijom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, NBS odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. I, doneće ga narednog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika.
Pogledajte koji je to postupak, kakva je to procedura, kako je to upoznavanje NBS, ne znam koga u NBS. Ja tri puta pišem Savetu Narodne banke i predlažem da razreši guvernera, a oni kažu – on izvanredno obavlja svoj posao. I, kada mu vidim kuću na Dedinju, vidim da on izvanredno obavlja svoj posao.
Pazite, šta da zamerim čoveku koji kuću od milion i 500 hiljada evra kupi za 300.000 evra? Koju drugu reč imate za njega, osim da je sposoban.
E, ali on je državni činovnik, on lako može da bude sposoban da jeftino kupi, a skupo da proda. Evo da se opkladimo da je guverner sada u stanju da je proda za tri miliona evra. Naći će se dva ili tri vlasnika banaka koji će da učine guverneru i da ga oslobode tog tereta, a onda će računati da i dalje mogu da sarađuju sa guvernerom.
Pazite, on je toliko sposoban da će u roku od 24 časa da pogleda predlog i odmah da donese rešenje, ali zato ako mu sud to poništi, on odmah izdaje novo rešenje, a pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju stečajnog postupka.
Pretvaramo se u državu kojom će komandovati ministar finansija i guverner Narodne banke, komandovati. Da se razumemo, uopšte ne želim da bilo ko u Srbiji pobegne od finansijske discipline, jer ja samo želim da pobegnem od omče. Samo želim da pobegnem od toga da mu zatvorite radnju ako dobro radi. Ako radi po zakonu, pa šta ako vam se ne sviđa, šta ako piše protiv vas, ništa lepše nego da neko piše protiv vas.
Kada bi vas pomenuli, gospodine Dinkiću, ako ne pišu protiv vas? Kada vas pohvale, mogu da sumnjam da ste ih platili da vas hvale. Jedno vreme sam sumnjao u to. Niko nije smeo da vas spomene. Vodili ste ih na put, nakrcate avion novinarima, lepo njima, a lepo i vama, niko ne pominje Mlađana Dinkića. Pojavio se neko ko ga napada i ja kažem – alal vera ovom Dinkiću, više ne plaća novinare.