Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo kratak osvrt: nadam se da prethodni govornik nije mislio na narodne poslanike kada je pravio ovo upoređenje.
Da se vratim na zakon. Da bismo shvatili u kakvoj situaciji se naša država nalazi, pre svega Srbija, ali i Srbija i Crna Gora, moramo imati u vidu u kom stanju je naše tržište osiguranja. Zato ću se potruditi da u svom izlaganju na jedan slikovit način uporedim sa dve države sa kojima se možemo uporediti, jedna je članica EU, druga je kandidat za članstvo u EU, a to su Slovenija i Hrvatska. Već smo imali prilike da čujemo o osiguranju i osiguravajućim društvima u Sloveniji, sa primerom državnog osiguravajućeg društva "Triglav" i hrvatski primer je "Kroacija osiguranje". Neću da se libim da spomenem da je naše najveće osiguravajuće društvo u zemlji "Dunav osiguranje", ne zato što je ono na ovaj ili na onaj način najveće, već zato što zauzima najveći procenat našeg tržišta osiguranja.
Da bismo shvatili u kakvoj situaciji se nalazimo, samo par podataka. Premije u Srbiji i Crnoj Gori su u 2003. godini (to je poslednja godina kada je pravljena ova komparativna analiza) iznosile 384 miliona i nešto stotina hiljada evra, dok je u Hrvatskoj to bezmalo tri puta više ili 800 i nešto miliona evra. U Sloveniji je ta premija premašila milijardu evra i iznosi milijardu i 279 miliona evra.
Ako pogledamo samo za jednu zemlju koja je dva i po puta manja nego što je to... za Hrvatsku, koja ima tri puta veće bruto premije, i za Sloveniju, koja je daleko manja od naše zemlje, četiri koma nešto puta manja, videćemo da je to učešće po glavi stanovnika zaista zabrinjavajuće za naše tržište osiguranja.
Ako uporedimo te podatke, videćemo da je premija u procentima po bruto društvenom proizvodu kod nas 2,25% učešća u bruto društvenom proizvodu, u Hrvatskoj 3,25, dok je to u Sloveniji 5,23.
Ono što je stvar za brigu i o čemu mi kao narodni poslanici moramo voditi računa, to je učešće životnog osiguranja u ukupnim bruto premijama osiguranja, koje je zabrinjavajuće i u našoj zemlji najniže u čitavom regionu.
Ne govorim samo o zemljama zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope, već i šire. Taj procenat je izuzetno mali. Kod nas u ukupnom procentu u bruto društvenom proizvodu životno osiguranje zauzima samo 0,08%, što znači da je kod nas životno osiguranje 1,2%, a u Sloveniji 151,8%.
Prema tome, podneo sam tri amandmana koja se odnose na nešto što će omogućiti razvijanje životnog osiguranja. To se odnosi na član 88. Zakona o osiguranju, i još dva amandmana koja se odnose na već pomenute članove 243. i 243g. Amandmani na ova dva člana se, pre svega, odnose na imovinu i na proces privatizacije koji predstoji.
Imajući u vidu nerazvijenost našeg tržišta osiguranja, zastupnik sam ideje da je potrebno ojačati naša osiguravajuća društva, podići ih na određeni nivo da njihov kapital bude dovoljno jak, da oni kao veliki igrači mogu igrati na tržištu osiguranja, a ne da na ovaj način, kada su još uvek nerazvijena i nedovoljno jaka, ulazimo u proces privatizacije.
To možemo da uradimo ako imamo kvalitetan zakon o osiguranju i ako ta osiguravajuća društva imaju povoljnu klimu da mogu svoj kapital podići na određeni nivo.
Samo ću u ovoj načelnoj raspravi dotaći neke elemente koji su problematični za našu poslaničku grupu i za mene kao podnosioca amandmana, a to se odnosi na onaj deo koji govori o imovini osiguravajućih društava i na onaj deo koji omogućava, ovim članom 243, da se određena imovina ili deo imovine izdvoji iz tog osiguravajućeg društva, što je direktno u suprotnosti sa težnjom koju sam izneo maločas, a to je jačanje naših osiguravajućih društava.
Na ovaj način možemo doći u situaciju da se jedan deo tih osiguravajućih društava može otuđiti i na taj način umanjiti vrednost samog osiguravajućeg društva, pošto je član 243. ovog predloženog zakona, po mom mišljenju, u direktnoj suprotnosti sa određenim članovima Zakona o privatizaciji i na neki način uvodi pravilo lex specialis i kroz ovaj zakon i ova pravila privatizaciju određenih privrednih subjekata, što je po meni nedopustivo ako već imamo zakon o agenciji, Zakon o privatizaciji i Agenciju za privatizaciju, koja ima zadatak da sprovodi privatizaciju.
Nešto više detalja o ovome ću izneti u raspravi o amandmanima, a što se tiče drugog spornog člana (imali smo prilike da čujemo to od mojih kolega gospodina Matića i gospodina Prorokovića), sporan je način na koji će se vršiti privatizacija po ovom predlogu zakona, a to je određivanje fiksne nadoknade koja se propisuje tim članom 243g. To je krajnje problematično sa aspekta tržišne vrednosti ostalih preduzeća, čije akcije izlaze na tržište i kojima se može trgovati, jer na ovaj način se zaposlenima koji rade u osiguravajućim društvima onemogućava da dobiju po Zakonu o privatizaciji određeni broj akcija koji je u određenom procentu moguće dobiti po ovom zakonu.
To faktički znači da se tim zaposlenima oduzima pravo da na neki način učestvuju na tržištu akcija i da, na kraju krajeva, imaju pravo da zadrže udeo vlasništva u tim osiguravajućim društvima i da na taj način stiču pravo na dividende i sva ostala prava, kao i svi drugi vlasnici.
Po meni, direktno vezano za ono što sam govorio o životnom osiguranju jeste uvođenje jednog novog načina rada osiguravajućih društava – društvo za osiguranje može da angažuje lice za poslove zastupanja u osiguranju koje ima ovlašćenje Narodne banke Srbije iz člana 95. Zakona o osiguranju.
Zašto je to bitno? To je bitno zato što osiguravajuća društva mogu na osnovu ugovora angažovati ljude koji mogu polise prodavati, a bez prava i obaveze osiguravajućih društava da moraju da zapošljavaju te ljude, već ih mogu angažovati na ugovor. To pravo je direktno u vezi sa najnovijim izmenama Zakona o radu koji uvodi kao vid radnog angažovanja ugovore o zastupanju i posredovanju.
Prema tome, na taj način ovaj amandman je u skladu sa težnjama da se na neki način radno sposobno stanovništvo angažuje i kroz ove ugovore sa osiguravajućim društvima. Mislim da je ovaj amandman koji sam podneo, o uvođenju novog člana 13a iza člana 13. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, vrlo bitan, jer na taj način možemo zaposliti jedan deo ljudi koji će na taj način raditi za osiguravajuće društvo.
Samo da se osvrnem na jedan deo zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu, koji meni kao pravniku smeta, a to je da ovaj zakon duplira i pravno normira jedan deo koji je već normiran u drugom zakonu, u Zakonu o Agenciji za privredne registre. U ovom zakonu se ponovo pojavljuju određeni članovi koji se nalaze u identičnom tekstu u drugom zakonu.
Naravno, ono što smo mogli da čujemo za govornicom, što je, nadam se prelazno rešenje, a to je da ovolike nadležnosti ima Narodna banka Srbije i guverner Narodne banke Srbije.
Imali smo prilike da čujemo od gospođe Vesne Džinić da je to primer za sada u Mađarskoj, Ukrajini i možda još nekoj zemlji, ali nismo imali prilike da čujemo i da je ovo prelazno rešenje i da će se određenim zakonskim projektima u narednom periodu formirati jedna nezavisna supervizorska kuća koja će vršiti kontrolu poslovanja svih ovih firmi koje se bave finansijskim lizingom.
Neosporno je da ovaj zakon o finansijskom lizingu ima jedan deo koji je vrlo bitan, a to je nemogućnost da kroz razna davanja finansijske kuće povećavaju davanja građana koji uzimaju lizing, jer smo do sada imali različite procente za usluge, potpisivanja ugovora o lizingu, troškove tih ugovora itd. Na ovaj način će se sve to evidentirati, što je vrlo dobro, i moći će da se stekne jasna slika o jačini kuće koja se bavi lizingom, a i jasnije će moći da se opredeljuju građani koju će lizing kuću izabrati.
Za sada toliko, detaljnije ću o amandmanima koje sam podneo govoriti u raspravi o amandmanima. Mislim da, pre svega, moramo voditi računa o tome da naše tržište nakon izvršenih demokratskih promena u našoj zemlji nije dovoljno razvijeno i da moramo biti oprezni, da nam se ne bi desilo da određene kuće koje su izuzetno jake dođu na naše tržište, koje još uvek nema zdravu konkurenciju. Nemamo mi ništa protiv da dođu jake kuće za osiguranje, ali onda da imamo prave igrače sa naše strane.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a posle njega neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, učinilo mi se na trenutak da sam ugledao gospodina ministra Mlađana Dinkića, međutim, poput fantoma izgubio se iz sale, verovatno shvativši da poslanici SRS-a i dalje kritikuju njegove predloge zakona. No, mi smo već navikli na takvo ponašanje gospodina Dinkića.
Njega argumentovane kritike poslanika Srpske radikalne stranke ne interesuju. On je jednostavno umeo da sprovede u delo ono što je zamislio ili, bolje rečeno, ono što su zamislili njegovi nalogodavci.
Imamo prilike da ovih nekoliko dana, zahvaljujući blagodetima novog Poslovnika o radu, vidimo kako Narodna skupština zaista radi efikasno. Za dva dana smo pretrčali preko 16 tačaka dnevnog reda kao preko usijanog kamenja.
Pored toga, vladajuća većina je primenila već dobro poznat metod objedinjavanja tačaka dnevnog reda u jedinstvenu načelnu raspravu. Do sada smo imali prilike da vidimo da se objedinjuju jedna, dve ili tri tačke dnevnog reda. Ovog puta ste se malo više okuražili.
Evo, objedinjeno je u prvom mahu sedam tačaka dnevnog reda, sada osam, a za sutra mislim da je planirano da čak 12 tačaka dnevnog reda bude objedinjeno u jedinstvenu načelnu raspravu, po čemu će, uveren sam, ovaj saziv parlamenta biti apsolutni rekorder.
Ako se to podeli na vreme koje je na raspolaganju narodnim poslanicima, nama poslanicima ostaje da otprilike po minut vremena o svakom od ovih predloga zakona kažemo, što je, naravno, složićete se, i te kako malo da bismo upoznali građane Srbije sa onim šta im se sprema sa ovakvim predlozima zakona.
Što se tiče ovih osam predloga zakona, odnosno seta zakona iz oblasti finansija, radi se o zakonima koji se i te kako tiču svakog građanina Republike Srbije, čije će posledice oni i te kako osetiti. Naime, čitav ovaj set zakona zapravo služi kako bi, da tako kažem, legalizovao već postojeće stanje u oblasti finansija Republike Srbije, odnosno da pokrije ono što pojedini državni organi ili institucije, na čijem čelu su kadrovi iz šifarske organizacije G17, već rade. Ovi predlozi zakona daju nadležnosti nekim organizacijama, odnosno organima i institucijama, koje one već sprovode. Dakle, radi se o legalizaciji već postojećeg stanja.
Takođe, zabrinjavajuće je to da je Vlada odlučila da se o ovako bitnim predlozima zakona raspravlja po hitnom postupku. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo ubeđeni da o ovako bitnim temama, temama iz oblasti finansija, koje se tiču svih građana Republike Srbije, treba raspravljati po redovnoj proceduri, u redovnom zasedanju i odvojeno o svakom pojedinačnom predlogu zakona. Na to smo već navikli od vladajuće većine i to nas nije iznenadilo.
Imali smo prilike da se u uvodnom izlaganju gospodina ministra Dinkića naslušamo njegove narcisoidne politike i njegovih hvalospeva o uspesima koje je on, najpre kao guverner Narodne banke Jugoslavije, a sada i kao ministar u Vladi Republike Srbije, sproveo.
Takođe smo bili u situaciji da čujemo od šefa poslaničke grupe SRS gospodina Tomislava Nikolića kako gospodin Dinkić koristi državne organe za lično obračunavanje sa političkim neistomišljenicima, a onda nam je gospodin ministar sa ove govornice rekao da nije zadovoljan radom Trgovinskog suda u Beogradu. To me nimalo ne čudi, s obzirom da je Trgovinski sud u Beogradu stavio van snage jedno rešenje NBS kojim je jedna banka izgubila pravo na rad, odnosno pokrenut je postupak za stečaj i likvidaciju te banke. To samo govori o politici sile koju Ministarstvo finansija, odnosno gospodin ministar sprovodi.
Što se tiče onoga što je do sada urađeno, i sam ministar je rekao da je od njegovog postavljenja na mesto ministra finansija 25 banaka izgubilo dozvolu za rad. Taj podatak je nazvao reformama bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Mi iz Srpske radikalne stranke znamo samo da je veliki broj radnika tih banaka zakukao nad tim reformama, da je veliki broj radnika koji su radili u tim bankama ostao bez posla, a takođe se priprema i privatizacija ostalih banaka u Republici Srbiji.
Cilj Ministarstva je da se potpuno uništi domaće bankarstvo, da se oslobodi prostor za inostrane banke, a onda će i privreda Srbije biti na kolenima, naročito proizvodnja, jer na taj način imaćemo potpuno kontrolisanu privredu od strane inostranih banaka.
Kada se već pozivate na Sloveniju, evo i ja da kažem, a to sa ove govornice nije rečeno, da Slovenija nije dozvolila bezuslovnu privatizaciju svojih banaka i da je ona ostavila dobar broj svojih banaka, jer je bila svesna činjenice da onaj ko kontroliše banke kontroliše i privredu jedne države. Zato je Slovenija najuspešnija od zemalja bivše SFRJ, zemlja koja je već članica EU, ali zemlja koja nije bespogovorno slušala naloge sa Zapada.
Takođe, sa ove govornice gospodin ministar Dinkić je obećao smanjivanje kamatnih stopa po raznim osnovama. Tu priču od njega slušamo kada god se pojavi u Narodnoj skupštini, uvek ponešto obeća.
Naravno, od toga nema ništa i ostaje na građanima Srbije da prozru ovakvu politiku stranke G17 i Ministarstva finansija, odnosno Mlađana Dinkića i adekvatno ih "nagrade" na sledećim izborima. Uostalom, šta reći kada jedan od poslanika vladajuće koalicije iskritikuje ove predloge zakona; to je najbolji pokazatelj da tu nešto ne štima.
Mene ova koalicija, ova vladajuća većina podseća na jedan prenaduvani balon koji mi iz Srpske radikalne stranke zovemo reciklirani DOS, i apsolutno sam siguran da njemu nije potrebna iglica u vidu SRS i da će se on raspuknuti sam od sebe, a onda će građani Srbije biti u prilici da konačno na vlast dovedu časne, poštene i odgovorne ljude, odnosno srpske radikale.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo osam tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi: četiri tačke su izmene i dopune zakona koje smo ne tako davno usvojili, a od preostale četiri dve se praktično odnose na osnivanje novih agencija.
Ovo što se radi izmenama i dopunama govori nam praktično da Vlada zaista nema strategiju kada je u pitanju finansijski deo koji vodi i zato nam ovakvi predlozi stižu ponovo na razmatranje.
Međutim, pokušaću nešto da kažem o Predlogu zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Mi smo osnovali jednu agenciju, čini mi se da se zove agencija za promociju izvoza Republike Srbije ili slično, i trebalo je prilikom predlaganja osnivanja ovakve agencije, bar ovde na početku, ministar da kaže šta su rezultati ove prethodne agencije koja je osnovana.
Rezultati su potpuna katastrofa, prošla godina je završena sa spoljnim deficitom od 6,18 milijardi dolara, a pri tome su uzeti krediti za više od dve milijarde dolara, pri čemu smo državu zadužili efektivno za milijardu i 700 miliona dolara, jer je deo tih kredita upotrebljen da se otplati jedan deo glavnice.
To govori da Srbija užurbano ide ka potpunom ekonomskom slomu i mi se tome moramo suprotstaviti, ali siguran put da se suprotstavimo takvom propadanju nije donošenje ovakih zakona, jer sam vam već rekao da se u stvari radi o četiri izmene zakona i o osnivanju dve nove agencije.
Mislim da ovakva politika enormnog zaduživanja zemlje, pri čemu je već uništen domaći bankarski sistem, uništava se svaka privredna aktivnost, zaista neće pružiti građanima Srbije budućnost, nikakvu nadu za neki privredni rast.
Naravno da će oni koji vladaju svoja neostvarena predizborna obećanja platiti na nekim sledećim izborima, ali se postavlja pitanje kako će se naplatiti ono što je rađeno od strane pojedinih ministarstava, gde je direktno kršen Ustav, gde su kršeni zakoni i da li će pravda biti dostupna do te mere da takvi ljudi ne plaćaju svoje eksperimente samo na izborima, nego da to plaćaju pred sudovima.
Moram da pomenem onda što je ministar rekao kada je u pitanju 800 miliona dinara kredita za Bor, Kragujevac i Vranje, s obzirom na to da sam iz Bora.
Podsetiću vas, nekoliko sam puta to do sada govorio sa ove govornice, da je prošle godine u julu obećano 30 miliona evra kredita za RTB Bor i nekoliko puta sam lično pitao ministra šta je sa tim kreditom, jer obećanja su bila – za 15 dana, za mesec dana će biti.
Kao što vidite, sada je spalo, ako se ova cifra podeli na ta tri grada, trebalo bi da bude oko tri miliona evra po jednom od tih velikih sistema za koje se planira da se restrukturiraju ili da se dovedu u situaciju da mogu da funkcionišu.
Naravno da su građani, govorim sada za Bor, razočarani, jer su već godinu dana intenzivno, svakodnevno bili obaveštavani da se priprema kreditna linija od 30 miliona evra, a na kraju se to sve svelo na to da će se osnovati neko zajedničko preduzeće iza koga stoji "Jugopetrol", koje će se baviti preradom topioničke šljake.
Ja bih one koji su u Vladi obavestio da takvo preduzeće postoji i da se već nekoliko godina vrši prerada topioničke šljake u Boru, a da je, u stvari, samo izgovor ili politički marketing da se kaže da Vlada nešto radi i da se to poveže sa onih obećanih 30 miliona evra koji su bili namenjeni praktično kao kredit za oporavak RTB Bor u procesu restrukturiranja.
Takođe sam vam rekao u više navrata da je proces restrukturiranja u RTB Bor uveden protivzakonito, na osnovu jedne uredbe iz 1993. godine koja je prestala da važi 1997. godine, da je Ustavni sud rekao da je neustavno uveden proces restrukturiranja jer prethodno nije raspisan, na šta je obavezivao Zakon o privatizaciji, tender i nije se nijedno preduzeće javilo po tom tenderu za ponudu; to je prouzrokovalo da su zaposleni i oni koji više nisu zaposleni, ali su bili nekada i imali su pravo na akcije, ostali sada bez prava na akcije.
Kada su u pitanju ovi zakoni i kada je u pitanju ono što je ministar rekao povodom smanjenja kamata na kredite koji će se davati za stambenu izgradnju, podsetiću vas da sam nekoliko puta pitao kome mogu da se obrate poljoprivrednici koji imaju svoje projekte, kada će biti krediti za poljoprivrednike. Posle dugog raspitivanja saznao sam da toga ima, ali se dodeljuje selektivno i to se radi isključivo preko nekih partijskih linija, tako da je najveći broj onih ljudi koji bi želeli svoju poljoprivrednu proizvodnju da povećaju ili da uđu u ozbiljnije investicije kada je u pitanju poljoprivreda ostao kratkih rukava, izgubili su svaku nadu da će moći da dođu uskoro do kredita.
Bilo bi dobro kada biste iz Ministarstva finansija, bez obzira na to da li to zahtevaju lokalne samouprave ili ne, uputili u pojedine lokalne samouprave budžetske inspekcije, koje će ispitati trošenje budžetskih sredstava. Reći ću vam za opštinu Bor – budžetska sredstva se to de mere troše nenamenski da tamo ima elemenata da izvršna vlast treba direktno da odgovara pred sudovima za to na koji način troši sredstva građana.
To bi bilo mnogo bolje nego što šaljete budžetske inspekcije ili razne finansijske inspekcije koje kontrolišu određene privredne subjekte, iako se moraju kontrolisati, jer su ovo pare građana po lokalnim samoupravama. Garantujem vam, ako budete to iskreno i pošteno radili, da ćete u najvećem broju lokalnih samouprava otkriti strahovite zloupotrebe kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava na lokalnom nivou.
S obzirom na to da posle uvođenja poreza na dodatu vrednost veliki deo sredstava koja čine budžet lokalne samouprave jesu u stvari transferisana sredstva sa nivoa Republike, doći ćete do značajnih ušteda ukoliko budete videli na koji način se neracionalno troše sredstva budžeta.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona objedinjen u jednoj raspravi je u stvari iskustvo Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa za sve one stvari koje su radili na dosadašnjem finansijskom tržištu u Republici Srbiji. Sve ono što su primetili kao mane tih njihovih zloupotreba i da mogu kasnije da nastanu problemi po njih, pokušavaju da kroz set ovih zakona stave u zakonsku formu.
Jednom, kada se formirala ova skupštinska većina i kada se otvorila ta priča kako funkcioniše ekspertska grupa G17, jedan od njihovih poslanika je rekao – nismo mi toliko moćni. Niste pojedinačno, ali ako imate skupštinsku većinu koja donosi zakone koje želite, onda ste izuzetno moćni, pogotovo ako učestvujete u sprovođenju tih zakona, i pogotovo ako vi, bez ikakve saglasnosti Skupštine, možete da utičete na kadrovska rešenja u tim zakonima.
Ministar kaže – najbolja reforma domaćih banaka u svim zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Ja se time ne bih hvalio. Za nekoliko dana zatvoreno je 29 domaćih banaka. Neke se ubrajaju među četiri najveće u Srbiji. Razlog za to je, navodno, da one stvaraju velike troškove državi, da će država i budžet, u slučaju da poverioci traže da se ta sredstva koje banke duguju vrate, doći u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje obaveze, da bi samo godinu ili dve posle toga došao zakon da Republika Srbija preuzima obaveze prema poveriocima banaka koje su u likvidaciji i stečaju. Znači, to je bilo samo prolongiranje jedne istine koju tadašnji guverner, a sadašnji ministar finansija nije hteo da kaže građanima Srbije.
Šta se dešava sa poslovnim bankama koje su u likvidaciji i stečaju, sa njihovom imovinom? Prvo, zatvaranje tih banaka se stvarno slučajno, kako to ministar kaže, podudara sa prelaskom zapadnih valuta u evro, kobajagi, slučajno se desilo. Slučajno se dešava i sa prelaskom platnog prometa iz Narodne banke Srbije u poslovne banke. Slučajno se pravi jedan strahoviti vakuum na bankarskom tržištu i dolazi do upliva velikog broja privatnih banaka koje posluju pod imenima stranih banaka, a međusobno nemaju nikakav osnivački akt, niti bilo kakvu garanciju da neka nemačka banka stoji iza neke banke koja radi u Srbiji kao osnivač. Poslovni prostor banaka koje su u likvidaciji i stečaju završava po ugovorima koje stečajni upravnici sklapaju najčešće sa Nacionalnom štedionicom i "Komercijalnom bankom".
Postavlja se pitanje ko imenuje stečajne upravnike. Kako ministar reče, to je do sada radila Agencija za osiguranje depozita, likvidaciju i stečaj banaka. Ko je rukovodio radom te agencije? Tadašnji potpredsednik SRJ Miroljub Labus.
Znači, ni za jednu od tih 29 banaka koje su u likvidaciji i stečaju nije mogao da bude postavljen stečajni upravnik bez saglasnosti dva čoveka, Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Šta se sada dešava? Nemam informaciju da je na bilo kojoj od tih 29 banaka završen posao likvidacije i stečaja. Postavlja se pitanje zašto, da li je za to kriv samo Trgovinski sud u Beogradu? Ali, zatvarane su manje banke, regionalne banke, gde drugi sudovi vode taj stečajni postupak po starom zakonu. Još uvek nemamo informaciju da je ijedna banka izašla iz stečaja ili da je završena likvidacija.
Poslovni prostor tih banaka i dan-danas koriste ili Nacionalna štedionica ili "Komercijalna banka". Prelaskom platnog prometa u poslovne banke Nacionalna štedionica ulazi i u NBS i koristi njihov poslovni prostor, kompletan njihov softver, kompletan njihov hardver za obavljanje nekog posla.
Kome sada idu sredstva od poslovnog prostora? Još uvek na to pitanje nemamo odgovor. Kada će konačno da bude završen taj postupak likvidacije i stečaja i hoće li neka od tih banaka da sa vrati na tržište?
Koji je posao te agencije? Najvažniji deo posla te agencije jeste da baš u tim bankama i u tim osiguravajućim društvima postavlja stečajne upravnike. Ono što me posebno začudilo, pošto je to agencija koja će i te kako imati uticaja na sve finansijske i privredne tokove u državi, kako to da po članu 14. agencija sredstva za obavljanje poslova iz člana 3. stav 2. ovog zakona obezbeđuju iz prihoda koje ostvari svojim poslovanjem, u redu, naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava, donacijama itd.
Interesuje me, u ovim teškim vremenima koja vladaju Srbijom, ko će bilo kakvu donaciju da da agenciji za osiguranje depozita. To me živo interesuje. Svako ko da bilo kakvu donaciju agenciji za osiguranje depozita u stvari investira da agencija sprovodi njegovu politiku i njegov program. Ovde nisu u pitanju ni stotine hiljada, ni milioni, nego milijarde dinara i stotine miliona evra. Šta koga briga, ako ima para može uvek da uplati 300, 400, 500 hiljada evra da neki posao završi.
Kada je u pitanju Zakon o finansijskom lizingu, pre otprilike godinu dana, a možda i manje, ista ova vlada se pobunila kada su poslovne banke snizile svoje kamate. Navodno, to utiče na stabilnost valute. Postavlja se pitanje, odakle bankama toliki novac onda, ako novac nije bio iz primarne emisije. Ili su banke otkupljivale hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija i na osnovu tog osiguranja plasirale kredite. Ko je za to odgovoran? Onaj ko rukovodi finansijskim tržištem u Republici. Ko je to? Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom Dinkićem.
Tada je traženo da se kamate povećaju kod poslovnih banaka, da se navodno ne bi ugrozila finansijska sigurnost tržišta, zato što banke nisu kalkulisale u kamate i mogućnost da neki kredit ne bude vraćen.
Čak i same banke se dovijaju na određen način kako da plasiraju sredstva, jer je sada izuzetno teško plasirati sredstva zbog visokih kamata na koje utiče ova vlada i ovo ministarstvo, pa su počeli da se bave lizingom, računajući da je predmet lizinga uvek kod onoga ko je platio, ko je u stvari davalac lizinga.
Znači, dok se ne otplati poslednji dinar, bilo šta da se kupi na lizing, onaj ko je dao lizing ima pravo da raspolaže tom imovinom. Samim tim je smanjen rizik od gubitka, smanjene su kamate i opet na pritisak, izgleda mi, banaka koje su bliske ovom ministarstvu sada imamo zakon koji treba da natera sve one koji plasiraju sredstvo na ime lizinga da povećaju kamate.
To je pravi cilj jednog ovakvog zakona, a nikakva sigurnost građana koji koriste lizing da bi došli do nečega, bilo kakve imovine, da li je pokretna ili nepokretna.
Srpska radikalna stranka je više puta kritikovala i prethodnu i ovu vladu kada su u pitanju agencije. Sada osnivamo opet dve agencije: agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (a već imamo Agenciju za promociju izvoza Republike Srbije) i u ovom zakonu imamo agenciju za osiguranje depozita.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije treba da se bavi time da nekome ko hoće da plasira neku robu van države da neki povoljan kredit ili mu obezbedi refakciju poreza na dodatu vrednost u roku od 15 dana. Zato treba da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Imajući u vidu koji je deficit Republike Srbije, gospodine ministre, smatramo da mnogo ozbiljnije treba da radite po tom pitanju, da treba da budu izdvojena iz budžeta Republike Srbije ozbiljna sredstva za svaki dolar ili evro koji se izveze i naplati. Država izvozniku da da određenu donaciju, a hoće li to biti jedan cent, dva, tri ili pet centi po dolaru ili evru, svejedno, odredite, ali stimulišite izvoz.
Svaki taj dinar koji bude dat iz budžeta izvozniku biće uložen u proširenje proizvodnje, u proširenje kapaciteta, u pronalaženje novih poslova ili u plate radnika. Svaki će višestruko da bude vraćen u budžet Republike Srbije. Vidim ja da pričam, ali nemam kome.

Hvala vam, gospodine Arsiću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, predlogom novog Poslovnika Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, i vi koji ste za njega glasali i vi koji niste glasali, ali bili ste tu prisutni, a mislim na vas iz DS-a, obesmislili ste parlamentarni život u Srbiji, jer za ne znam koju nagradu da postavim pitanje predsedavajućem, predsedniku Skupštine da mi nabroji sada tečno, jasno (kao što to ume kada želi da replicira nekome ili da se obrati poslaniku) koji su zakoni na dnevnom redu, znači sve od tačke 9. do 16, naravno da ne bi znao da mi kaže. Zato što je novi Poslovnik, a to govorim zbog građana Srbije, takav.
Čujem danas da su i neki poslanici iz vladajućih struktura tek saznali kako će da se radi, tako da ćete na Visoki savet pravosuđa i na set, recimo, pravosudnih zakona i na razmatranje zakona u pojedinostima da se vratite ne znam kada i kog dana, a o tome smo razgovarali juče.
Ovo o čemu sada govorimo, ovo su sve, kao što to normalno savesni poslanici rade, to sam ja uradila, uredno složeni amandmani za tačke dnevnog reda o kojima sada govorimo i koje nije razmatrao nadležni Odbor za finansije, zato što je takav novi Poslovnik.
Videla sam danas i shvatila iz diskusije pojedinih poslanika Demokratske stranke Srbije da oni imaju primedbe na račun ministra Dinkića i na pojedine članove su podneli amandmane. Sada oni hipotetički razmišljaju i kažu – pa, evo, videćemo kada dođe taj dan za glasanje, a to može da bude i dvadeset i neki juli, razmislićemo o tome da li ćemo da podržimo i u kom delu ove Dinkićeve zakone.
Mi nećemo da ih podržimo uopšte, zato što su ovi zakoni katastrofalni i zato što su u direktnoj suprotnosti sa interesima svih pravnih subjekata koji se tiču i građana Srbije.
Naravno, zbog dužine vremena koje mi je na raspolaganju, a kao što je to danas gospodin Nikolić rekao, besmisleno je da raspravljamo o svakom od ovih zakona pojedinačno; jedan od njih mi je privukao posebno pažnju, a to je agencija koja ubuduće treba navodno da se bavi osiguranjem i finansiranjem izvoza Republike Srbije.
Generalno, ovi zakoni se nadovezuju na jednu nepodnošljivu fiskalnu politiku koju imamo u Srbiji preko politike koju vodi ministar Dinkić sada, a započeo je njegov prethodnik Božidar Đelić, preko politike koju vodi Ministarstvo za privredu i privatizaciju, preko politike koju vodi vodeća finansijska institucija u našoj zemlji, a to je Narodna banka Srbije, koju je slavodobitno nasledio Jelašić, istomišljenik, odnosno partijski prijatelj i drug, kako li se već oslovljavaju, Mlađana Dinkića.
Ono što je zapanjujuće jeste da ministar, koji je došao danas iz Vlade Srbije ovde da nam promoviše ovih sedam zakona, kada je recimo reč o privrednim tokovima i o onome šta banke treba da rade kako bi urušenu srpsku privredu stimulisale sa nekim povoljnim kreditima koji se i ne naziru i neće ih biti, zaista ne zna u kakvom svetu živi; ili je potpuno iracionalan ili nije suočen sa problemima koje danas imaju i privreda i građani.
Vi znate, kao što znaju i građani Srbije, da sam poslanik iz Kragujevca i da su mi tamošnje privredne prilike i te kako poznate. U ovoj strukturi od 800 miliona, sa kojima se danas hvali Mlađan Dinkić, da će biti upućeno Kragujevcu, Boru i Vranju, Kragujevac je dobio kap u moru, a naravno i lažna obećanja kada je u pitanju Fabrika automobila "Zastava", jer uz ovu promociju programa koju je Dinkić plasirao Koštunici da danas obrazloži, za oporavak privrede ova tri grada, ne samo da su kontradiktorne izjave čelnih ljudi iz "Zastave", sa jedne strane, Dinkića, Koštunice i Velimira Ilića, sa druge strane, nego radnici zaista ne vide kada će i koji to strateški partner doći u "Zastavu".
Kolega, vama je to možda smešno, ali nije smešno, kao što ne verujem ni da ministar Dinkić mnogo žali za prvom nagradom Budvanskog festivala, koju nije osvojio. Evo, gospodine Dinkiću, niste uspeli ovoga puta, to je vaš prvenac.
Što se tiče voznog parka i onoga čime vi raspolažete, ovaj "folksvagen polo", koji je bio prva nagrada, koju ovaj vaš Keba nije dobio, nije ništa za vas, jer "audi" je vama ministrima primereniji, a i Tadiću, kome odobravate budžetska sredstva da povećava svoj vozni park, kao što je to slučaj sa skorašnjom kupovinom dva nova "audija" za predsednika Republike, o čemu je govorio gospodin Vučić.
O vlasničkoj strukturi bankarskog sistema mi smo u Srbiji mnogo više počeli da pričamo i građani Srbije da se time bave od trenutka kada su uništene vodeće nacionalne banke. Ne samo da su se oglašavali ekonomski stručnjaci, poput gospođe Vučić, preko onih iz redova Srpske radikalne stranke, o tome je u najnovijem broju našeg stranačkog lista "Velika Srbija", a tu zaista mnogo pametnih stvari imate da pročitate, pisala i mr Jorgovanka Tabaković, već je svaki građanin Srbije bio prinuđen na to da se bavi time koje su te strane banke koje posluju po ovim domaćim uslovima, kakav je njihov odnos prema privredi Srbije.
Sada smo suočeni sa time da ovo malo tzv. domaćih banaka koje su ostale i koje nameravaju da privatizuju u skorije vreme uglavnom posluju, jer su to i ranije radile, sa srpskom privredom, a ove strane, poput svih ovih koje se promovišu sa beogradskih i drugih bilborda, to ne rade, već je obim njihovog poslovanja sa domaćinstvima oko 80 - 90%.
One stiču ogromnu dobit, naročito u ekspanziji svog poslovanja sa tzv. kratkoročnim potrošačkim kreditima koje su građani Srbije zbog veoma lošeg standarda prinuđeni da uzimaju pod tim lihvarskim uslovima, sa neverovatnim kamatama od 16% – 17%, zbog toga što nemaju uslova i mogućnosti da dođu kod neke domaće preostale banke, jer i te banke jedva posluju.
U tim bankama sa tzv. društvenim kapitalom, koje nisu privatizovane u ovom čuvenom procesu tranzicije, sede ljudi koji su nekada bili i na rukovodećim mestima u Narodnoj banci ondašnje savezne države ili federacije, zgranuti činjenicom da sve ovo što se dešava u bankarskom sektoru nemo posmatraju svi oni koji danas čine vlast u Srbiji, a pre svega stranka koja je okosnica Vlade Republike Srbije.
Zašto? Zato što nijedan od tzv. privrednih subjekata ne može, kako vi to volite da kažete, da aplicira za neki povoljan kredit, a da nije miljenik vlasti ili ministra Dinkića.
Cela ova kampanja i promovisanje oporavka sa ovih bednih 800 miliona dinara za pomenuta tri grada, među kojima je i Kragujevac, zaista je bledi pokušaj da se neki kredibilitet Vlade Republike Srbije i tih resornih ministara uključenih u taj projekat povrati.
Prosto je neverovatno da ste vi to predvideli za ljude u Kragujevcu, a tamo ima 40.000 nezaposlenih i 3.000 onih koji nisu uspeli da se nađu na spisku da prime pomoć koja im je upućena od Vlade Republike Srbije, koji ništa ne veruju ni gospodinu Dinkiću, ni tim praznim obećanjima.
Dakle, prihod tih banaka koje danas haraju Srbijom i koje, u to budite sigurni, veoma dugo vremena neće odobravati povoljne kredite, kako stambene, o kojima je govorio i gospodin Dinkić, tako ni one druge, zasniva se na toj enormnoj razlici u kamatama, od štednje po viđenju, preko ovih kamata o kojima sam govorila, a koje se daju za ove potrošačke, odnosno namenske kredite.
Veliki je problem za građane Srbije i odluka Narodne banke Srbije sa početka januara, koju je podržao ministar Dinkić, da se uvede obavezni depozit od 20%, što mnogi građani naravno ne mogu da izdrže, jer su i pod takvim nenormalnim kamatama morali, bili prinuđeni, kao što su i danas...
Pogledajte, gospodine ministre, kakvi su redovi građana u tim tzv. stranim bankama, kod potražnje kredita za raznoraznu kupovinu onoga što im je potrebno.
Dakle, ta odluka od januara meseca je dodatno pogoršala ionako težak položaj stanovnika, a privreda zaista ništa neće dobiti osnivanjem ove agencije za podsticanje izvoza.
Danas sam, pripremajući se za ovu sednicu, a naročito za taj zakon koji me je zainteresovao možda malo više nego ostali, pokušala da pronađem podatke i analize koje su uradili ne ljudi koji su bili u bankarskom sektoru, već ljudi iz ekonomske struke, konkretno sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, gde su pravili analizu bankarskog sektora u odnosu na tadašnju jugoslovensku privredu i na izvozni potencijal.
Pošto ste vi počeli da se hvalite, i vi kada ste upali u Narodnu banku Jugoslavije i svi vaši koalicioni, i ondašnji i sadašnji, partneri, da smo mi sada otvorena zemlja, evo stranih ulaganja, pa ste održali onaj pompezni bankarski seminar pre nešto više od mesec dana u Beogradu, onda nam lepo objasnite gde su ti investitori i koliko su oni do dana današnjeg (recite nam u milionima evra, a bilo bi dobro da su milijarde u pitanju, ali nisu) uložili u srpsku privredu. Dokle ćete više da obmanjujete i te ljude, a naročito poljoprivrednike?
Ako ste danas rekli da vi, prateći sektor bankarskog poslovanja, kroz promovisanje zakona koji je uveliko na snazi, o državnoj korporaciji za osiguranje kredita, za dugoročne stambene kredite, zagovarate (i to ste rekli kao ministar u Vladi Republike Srbije) tezu da je moguće da po kamatnim stopama od 4% kredite dobijaju građani, zamislite, do 45 godina, dakle, onaj ko ima 45 godina i jedan dan starosti ili neki dan više, ne ulazi u tu grupu, ne samo da kršite važeći Ustav Republike Srbije, nego otvoreno podržavate te tzv. strane banke da se upuštaju u nešto što nije dozvoljeno po našem Ustavu i po drugim zakonskim pozitivnim propisima i na taj način stvarate diskriminaciju kod građana Srbije.
To je ono što je nepodnošljivo i nepodnošljivo je da nam o podsticanju izvoza pričate, i to baš danas. Što ne preskočiste današnji dan, kada ionako retko svraćate ovde, što niste došli sutra, nego baš danas kada malinari ne mogu da shvate da je utvrđena otkupna cena, ona najniža, od 40, a najviša (to je pitanje kada se izvrši klasifikacija ovogodišnjeg roda) od 60 dinara.
Vi vrlo dobro znate, kao ekonomista, da je politika deviznog kursa ona koja uslovljava izvoz i da nije dovoljno da donesete ovakav zakon, a pre toga treba da kažete, i ja ću da ponovim sa govornice, da će Vlada Republike Srbije da izdvoji 12,5 miliona evra za osnivanje jedne agencije koja ni u kvalitativnom ni u kvantitativnom smislu neće doneti ništa da bi se poboljšao izvoz u Republici.
Ako u odnosu na prošlogodišnju cenu imate pad otkupne cene maline skoro 50%, ako imate veoma veliki skok evra u odnosu na dinar od prošle do ove godine, kako ćete onda ljude koji su spremni da izvoze da stimulišete kada vodite takvu politiku u sektoru deviznog poslovanja?
A da ne govorimo o tome šta se radi na tržištu kada je u pitanju uvoznički lobi i kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit, koji je u nominalnom iznosu smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali je on u milijardama evra – sedam milijardi, i to je nepodnošljivo za srpsku privredu.
Ono što ne možemo da ne spomenemo jesu zakoni koji se tiču oblasti osiguranja i izmene i dopune Zakona o osiguranju. Podneli smo amandmane, a ključni su oni na član 35. i 36, gde vas upozoravamo da su predložena rešenja u direktnoj suprotnosti sa važećim Zakonom o privatizaciji, protiv koga je inače bila Srpska radikalna stranka, tj. izmena i dopuna tog zakona.
Mene ne čudi što vas Aleksandar Vlahović podržava, jer vi se poštujete i volite kao da ste braća rođena, iako je on u Demokratskoj stranci, a vi u G17, jer ste na istoj liniji kada je u pitanju ekonomska politika zemlje, i on koji nas je upropaštavao one tri godine i vi koji ste to nastavili. Ali, kada već želite da uvedete neke novine i kada želite toliko da pomažete bankarskom sektoru, mislim na te vaše lažne namere što se tiče ovih preostalih srpskih banaka, onda im malo pomozite da se uključe u ove svetske trendove koje vi promovišete, a tiču se dilersko-brokerskih poslova, jer naravno da nisu uključeni.
Da ne bude zabune, nisu u pitanju dilerski poslovi u koje je uključeno ono đubre Nataša Kandić, koja je povezana sa šiptarskom mafijom i sa narkodilerima; u pitanju su poslovi koji se tiču srpskih banaka, kako bi pomogle srpskoj privredi. Ali, na osnovu ovih zakona koje imamo pred sobom i svih ovih amandmana na koje odgovore nemamo zbog Predraga Markovića i novog Poslovnika, jer Vlada nije u obavezi da nam daje odgovore pre početka, mi ne možemo da glasamo, oštro ćemo da vas kritikujemo i znamo da će oni dodatno pogoršati sveukupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Nikola Todorović.