Gospodine Nikoliću, da li nastavljate i sledećih 10 minuta?

Da, nastavljam. Kada je to trajalo 10 ili 15 dana, vama je postalo degutantno. Zašto vas da pominju 15 dana? Mene optužiše da sam pobio ljude, šta ću. Sutra tužim, podnosim krivičnu prijavu, izvoli, državo, ako hoćete da štitite svoje građane štitite pravdu, istinu i zakon, utvrdite ko je kriv a ko nije. Tako treba i ministar finansija da kaže – izvolite, nadležni organi, ovi pišu o meni da sam našao pare na Kipru, pa ih sada nema i izvolite utvrdite da li sam našao pare na Kipru ili nisam, da li sam lagao kada sam rekao da sam ih našao ili nisam, da li je to bio deo moje predizborne kampanje ili nije.
Ako "Kurir" sumnja, gospodine Dinkiću, da ste taj novac našli a da ga sada nema, samo dokazima razbijte tu priču, a ne zatvaranjem "Kurira". Sada neki đavo meni burgija po glavi, zašto vi zatvarate "Kurir", koji vas napada da je pod vašom ingerencijom nestala milijarda i nešto miliona dolara.
Sada već i ja počinjem da sumnjam. Zašto bih sumnjao, kada bih želeo da imam poverenje u svakog ministra koga izabere Narodna skupština.
Narodna skupština se valjda ne igra kada bira ministre. Valjda svaki narodni poslanik zna koliko desetina birača stoji iza njega i neće da se igra sa njima kada diže ruku za pojedinog ministra. Ne mogu da verujem da ima ovde u sali poslanika koji su rekli – ih, zašto glasam za ovog Dinkića, ali možda ima sada poslanika koji kažu – ih, što li sam glasao za ovog Dinkića.
Pohvaliste se, gospodine ministre, da je vašim stolovanjem u Narodnoj banci, a vi znate kako ste u nju ušli i koliko dugo ste tamo bili lažni car Šćepan Mali, tada započela reforma bankarskog sistema. Znate li koliko je ljudi zakukalo zbog vaše reforme? Znate li koliko je banaka zakukalo, a koliko je banaka propevalo u svetu zbog vaše reforme?
Vi sada pričate o sredstvima za osiguranje, vidim da će ministarka poljoprivrede da deli kredite, jer banke sa njom sarađuju; navedite imena tih banaka, da vidimo kako se zovu te banke, da vidimo koja im je država domicilna, da vidimo koliko su uložile u srpsku privredu.
Najlakše je bilo, gospodine ministre, kada je menjana marka za evro, dovesti strane banke i pružiti im punu promociju na televiziji. To ste radili vi i pokojni predsednik Vlade Srbije, tadašnji. Narod kaže – konačno stižu stabilne banke, u naše nemamo poverenja. Novac od zamene marke u evro u deviznu štednju u strane banke, strane banke tim novcem kupiše pola Srbije. One građanima jedan ili dva posto na godišnjem nivou, a firmama koliko uzimaju mesečno kada im daju taj isti naš novac? Dakle, pao neko sa Marsa i samo vrti naš novac – mi sve siromašniji, naša privreda sve siromašnija, a te banke sve bogatije.
Zašto oklevate da se obore kamatne stope na kredite? Dok se još ne nafatiraju. Onda će i te strane da propadnu. One samo još ovde mogu da uzimaju toliki novac. Samo još ovde u ovoj našoj Srbiji, stabilnoj, reformskoj, ne možete da uzmete dugoročni stambeni kredit, jer možete da otplatite tri-četiri meseca i da vam ode i ta kuća koju ste izgradili na doboš, jer su kamate takve, lihvarske, zelenaške, a vi se hvalite time što više nemamo domaće banke.
Stečaj još nije završen, gospodine ministre, to nećete da kažete. Nema sudije koji je prodao dušu da donese odluku da pozitivna banka ode u stečaj. Lepo je pričati na televiziji, vi imate neograničene mogućnosti. Mediji vas prestavljaju kao spasioca, šta je iza svega toga? Gde su desetine i stotine ljudi koji su tamo radili?
Šta je sa Nacionalnom štedionicom? Ko je promovisao Nacionalnu štedionicu? Najsigurnija banka, a zar nije jedna od tih banaka mogla da bude najsigurnija? U čemu je stvar?
Nacionalna štedionica je počela bez dinara, bez ijednog stola, bez ijednog telefona, koristeći imovinu propalih banaka. Sada je to firma od ugleda, a kada pogreši, vi je "ispeglate", ne mora da određuje rokove, može odmah da isplati čim se neko pojavi. Šta ste uložili u Nacionalnu štedionicu? Prvi evro?
Bili ste promoter tih banaka. Zbog čega? Kada je prodata "Delta banka" vi ste bili promoter te prodaje. Zašto, ministre, da li ste vi guverner Narodne banke, da li ste ministar trgovine, da li ste ministar za izvoz i uvoz, šta ste vi? Otkuda vama ideja da promovišete prodaju jedne banke? Da nije možda ta banka pre toga promovisana u zemlji, da nije podignuta vrednost? Čovek u sve može da sumnja. Tu se radi o milionima evra.
Penzioneri razmišljaju da li će imati za pet evra veću ili manju penziju kada budete sada ove reforme sproveli ili za 50 evra manju penziju, a ovde se radi o milionima evra – vas glava ne boli, vi prikazujete i dalje neki stančić koji imate, ja vam verujem zaista. Verujem da ste sirotinja, samo čujem da sve više kapitalista u Srbiji nudi da menja svoju imovinu sa vašom. Tu mi nešto nije jasno. Ranije je moj Vučić nudio. Šta Vučić ima, to što ima to mu je, ali kada vam ponude ljudi koji obrću milione evra, sumnjam - odakle vama? Nikada odgovore na ta pitanja niste imali. Ovde iz finansijskog sektora se to sve dešava.
Dakle, da li će vas neko zaustaviti... Najbolje bi bilo da budu novi izbori. Bilo bi dobro kada bi predsednik Vlade imao tu snagu da izvrši kontrolu i da se pojavi na televiziji i da kaže – ovo što rade Jelašić i Dinkić potpuno je čisto i u skladu sa zakonom. To bih prihvatio. Ili da kaže – ne rade u skladu sa zakonom, i to bih prihvatio. Ali, da ćuti na sve ove optužbe, da vi zatvarate banku koju drže Izraelci, to nikada neću moći da shvatim. To je kao da terate auto bez guma.
Šta hoćete, da nas posvađate sa lobijem u svetu? Od čega ćemo posle da živimo? Ko će posle da nam da te vaše kredite? Od čega naplaćujete, gospodine ministre, sredstva u republičkom budžetu? Od proizvodnje ili od potrošnje? Ko nam pokupova hiljade i hiljade hektara po Vojvodini? Naši prijatelji iz neposrednog okruženja. Čiji smo mi sada sirotani? Sa ovakvom vlašću, sa vama koji uopšte ne mislite na državu, nego biste još jedan evro profita, koji može da se ostvari, ali ne za državu, sa vama koji se sprdate sa fabrikama koje ne rade, mi više nemamo šta da čekamo.
Zato tražim od Vlade Republike Srbije – ovde podnesite izveštaj. Ne stigoh da vam ukazujem na greške. Ovo parcijalno ne znači ništa. Predsednik Vlade, ministri u prvom redu, bar jednom u godinu dana podnesite, evo, bar u godinu i po podnesite izveštaj. Vi na jednu stranu, mi na drugu stranu; vi pitanja, mi pitanja, vi odgovore, vi pitanja nama, mi vama odgovore.
Mislim da je to normalna parlamentarna procedura, a ne, prvo, ministre, izbegavali ste nas neko vreme u Skupštini, sada ponovo dolazite. Ali, ovo nije odnos ministra prema narodnim poslanicima. Vi ste nam ispričali, da sada ne krenemo da vas čačkamo po određenim pitanjima, za vas bi ova sednica bila završena, jer vi više nećete doći. Ko zna kada će da glasa Skupština o ovim tačkama. Ovih vaših prvih 15 minuta bilo je sve što vi imate sa Skupštinom povezano.
Voleo bih da u ovoj skupštini, kada mi imamo 45 tačaka dnevnog reda, bar pola Vlade ima tih 45 tačaka dnevnog reda, a ne da čekamo da stignete. Pravimo pauzu od 20 minuta da nam stigne ministar iz Vlade. Što niste mogli da dođete 15 minuta ranije, pa da vi čekate Narodnu skupštinu? Nije sramota, nije poniženje da ministar čeka Narodnu skupštinu, poniženje je da Narodna skupština čeka ministra.
Nadam se da ćemo imati prilike da govorimo i o zakonima.

Zahvaljujem se gospodinu Nikoliću.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Dame i gospodo, zašto nisam došao 15 minuta ranije – zato što smo u Fondu za razvoj potpisivali kredit za Kragujevac, Bor i Vranje; 800 miliona dinara je ova država izdvojila da privrednici koji žele da naprave neku proizvodnju u Boru, Kragujevcu i Vranju mogu da dobiju kredit na pet godina, sa kamatnom stopom od 0,5 posto godišnje, sa periodom počeka od godinu dana, zato što želimo da Kragujevac, inače vaš rodni grad, kao što znate, Bor i Vranje više ne zavise od subvencija ove države, već da ljudi mogu da dobiju sredstva da izgrade nove fabrike. Opštine su dale besplatno zemljište. Bili su tu ljudi koji predstavljaju ove gradove, daće besplatno infrastrukturu. Zato što je bilo zakazano potpisivanje za 11 sati i još ranije, došao sam možda nekih 15 minuta kasnije ovde u Skupštinu. To je prvo.
Druga stvar, što se tiče "Kurira", pitate se zašto predsednik Vlade ne da podršku tom tabloidu? To je iz razloga što sam o svim sumnjama koje postoje u javnosti podneo detaljan izveštaj na Vladi; pre svega je to podnela Poreska uprava, jer je ona nadležna za kontrolu svih poreskih obveznika u Srbiji. Naime, o čemu se radi? Pitam sve vas narodne poslanike da li postoji selektivan zakon i selektivna pravda ili je zakon isti za sve? Ako neko vrši utaju poreza da li treba zbog toga da se glorifikuje ili da po zakonu odgovara?
Naime, kontrola Poreske uprave vršena je u svim medijima u Srbiji. Počela je prošle godine u svim medijima, bukvalno u svim, u Srbiji – u elektronskim, u pisanim medijima. Što se tiče elektronskih medija, tu su: "Politika", "Pink", B92, BK, a što se tiče pisanih medija, tu su: "Blic", "Večernje novosti", "Politika", "Glas", "Kurir". Znači, svi mediji su kontrolisani.
Što se tiče svih medija, kontrole su okončane najkasnije do februara ove godine. Zašto? Zato što su knjigovođe, odnosno ljudi koji se bave računovodstvom u tim medijima dostavljali, po zakonu o poreskoj i našoj upravi, sve potrebne podatke. Jedini koji je pravio opstrukciju bio je faktički vlasnik ova dva lista.
Inače, kada se u poreskoj kontroli utvrdilo da dve godine nije isplaćen ni dinar plate nijednom novinaru "Glasa javnosti", dakle, ne samo zvanične plate, nego poreza i doprinosa, onda se kontrola proširila na još 16 preduzeća čiji je vlasnik Radisav Rodić. Zašto? Zato što se faktički celokupan prihod od prodaje ovih listova uopšte ne knjiži u ovim listovima, već je gospodin osnovao neka druga, različita preduzeća, gde seli novac i onda tim novcem kupuje firme po Srbiji, što, ukoliko je sve po zakonu, nije zabranjeno, ali se pokazalo da je u svemu tome izbegnuto da se državi uplati stotine miliona dinara poreza.
Preko 100 miliona dinara je ukupna obaveza "Kurira", odnosno "Glasa", odnosno tih 16 preduzeća, posmatrano sve zajedno. Dakle, preko 100 miliona dinara je neuplaćen porez, od čega je direktna poreska utaja samog vlasnika ovih preduzeća (ne gledam ga, niti Poreska uprava, kao vlasnika medija, već kao čoveka koji je preduzetnik) 35 miliona, direktna poreska utaja na njegovo ime. Zbog toga je podneta krivična prijava.
Što se tiče neplaćenog poreza, opomene su date još u martu mesecu. Postupak je takav: kada dobijete opomenu imate odgovarajući rok da platite, a ukoliko se ne plati vrši se popisivanje imovine i prinudna naplata. Šest hiljada firmi u Srbiji trenutno je pred postupkom prinudne naplate. Međutim, tih šest hiljada firmi nema svoj medij da bi mogle o tome da prebace sliku i kažu – to je sada politički pritisak, a ovaj gospodin ima medije. Postavljam pitanje – ako ste vlasnik medija, da li imate pravo da ne plaćate porez? Ako vi, gospodine Nikoliću, smatrate da imate, to je jedna stvar, a ja smatram da nemate.
Spreman sam da svim poslanicima podelim jedan detaljan izveštaj. To ću učiniti narednih dana. Poreska uprava ima ovo sve detaljno, ne znam napamet podatke. Mi ćemo svim poslanicima u toku ovog zasedanja podeliti sve ovo što se odnosi na kontrolu ovih 18 preduzeća. Jer, po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji mi ne bismo smeli o tome javno da govorimo, ali pošto je vlasnik ovog lista zahtevao da se obelodane činjenice, dakle, sam je tražio, onda imamo pravo da to podelimo.
Inače, da kažemo o kakvom se tu moralnom čoveku radi... Govorim o vlasniku ovih medija, ne o novinarima. Treba odvojiti ljude koji rade svoj posao u novinarstvu od ljudi koji zarađuju novac, odnosno od vlasnika.
On je jedini vlasnik medija koji su bili kažnjeni u prethodnom periodu zbog onog zloglasnog Zakona o informisanju kome, zapravo, nikada nije taj novac naplaćen. Kako se to dogodilo i kako ta kazna nije naplaćena, ne znam, ali se dogodilo.
Znači, njemu nije naplaćeno, za razliku od danas; za razliku od nekih drugih, njemu to nije naplaćeno u to doba. Čak i ta oprema koja mu je zaplenjena, i oko koje je bila velika pompa u javnosti, u potpunosti mu je vraćena, sem jednog starog kompjutera, koji nije hteo sam da primi, još daleko pre nego što sam ja postao ministar finansija. To su podaci iz naše arhive.
Prethodna vlada je donela odluku da svi mediji koji su po starom Zakonu o informisanju bili kažnjeni mogu da potražuju da im se vrati taj novac. Imali su pravo da podnesu zahtev trezoru Ministarstva finansija. Svi su podneli, uključujući i Rodića, kome nikada taj novac nije bio faktički skinut, tako da je Rodiću vraćen novac koji mu nikada nije ni bio uzet. To se desilo za vreme prethodne vlade. To je samo jedan pokazatelj o kakvom se moralu radi.
Što se tiče pisanja novina, slobodno može bilo koji list da piše sve šta god hoće i o meni i o Vladi, naravno, ukoliko u tome ima osnovnih elemenata istine. Kao što ste vi, gospodine Nikoliću, najavili tužbe protiv nekih koji o vama pišu nešto što vi smatrate da nije istina, tu tužbu sam još pre tri nedelje podneo, ali nisam hteo da podižem veliku buku o tome u javnosti, jer, faktički, ja sam na sva ta pitanja odgovorio odmah kada su postavljena.
Dakle, oni su namerno pustili jedan feljton za vreme godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj. To nije bio nikakav novi feljton, već reciklirani materijal koji je svojevremeno, kada smo otkrili aferu Janjušević-Kolesar, pripremio tadašnji ministar policije sa svojim saradnicima.
Faktički, naslagali su različite laži i to su koristili neki u kampanji 2003. godine za parlamentarne izbore. To su sabrali i ponovo pustili sada za vreme godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj.
Međutim, prvo sam odgovorio na sve to, oni nisu čak ni demanti hteli da objave dan nakon što sam ga napisao, već su čekali da prođe tri dana i da dođe ponedeljak i tek su ga onda objavili. Održao sam pres-konferenciju i došli su mi novinari iz ″Kurira″ na tu istu pres-konferenciju. Dakle, potpuno sam na svaku od tih tačaka ne samo odgovorio, već sam, s obzirom da su zaista narušili i moj ugled i ugled Ministarstva finansija, odgovorio tužbom. Nisam nikakvu pompu u javnosti o tome dizao.
Dakle, krivična prijava je podneta. Sada se već pokrenuo i odgovarajući postupak, a podneo sam i privatni zahtev za naknadu štete od 10 miliona dinara. Što se tiče toga, postupio sam upravo onako kako ste me vi savetovali.
Kada se govori o naplati poreza, svako mora, srazmerno svojoj snazi, da plati porez i nema nikakve razlike. ″Politika″ je jedina imala veliki dug koji nije mogla da plati, ali doneli su odluku da se to konvertuje u kapital države. To je jedan od legitimnih načina izmirenja obaveza. Drugi mediji koji su imali dug platili su u postupku kontrole. Dakle, nema nijednog koji je ostao državi bilo šta dužan.
Postavlja se pitanje, ako želimo ravnopravnost preduzeća u realnom sektoru, zašto ne bi bili mediji takođe ravnopravni. Ako neko plaća porez i zbog toga ima veću cenu lista, zašto drugi i kako drugi da ne plaćaju.
Uopšte ovde ne krivim novinare. Zašto su se novinari osetili prozvanim, to zaista ne znam. Novinari ovde uopšte nisu bili na meti nikakvih kontrola, sem što su bili pitani da li im se isplaćuje plata regularno na račun i da li im se uplaćuje doprinos. Sam vlasnik je u toku kontrole platio određeni iznos poreske obaveze, uključujući i neke doprinose, tako da je zahvaljujući ovoj kontroli mnogim novinarima konačno uplaćeno za penziono osiguranje, za zdravstveno osiguranje, a što im ranije nije plaćeno.
Kontrola je u ovim firmama završena. Sada se izdaju rešenja. Nema više kontrola, sve je utvrđeno što je trebalo da se utvrdi. Podnete su tri krivične prijave, zahtev za plaćanje je dat. Ukoliko se normalno plati, nema nikakve bojazni da će bilo kakva imovina biti plenjena. Ne govorim ovde o imovini ″Kurira″. ″Kurir″ gotovo da nema nikakvu imovinu, već govorim o imovini firme ″Ronako″ iz Opova itd. Faktički je vlasnik prebacivao svu imovinu na neka druga preduzeća.
Pitajte, recimo, šta se dešavalo sa preduzećima koja je taj gospodin kupovao; em nije platio nikakvu cenu, bez obzira što ih je dobio na aukciji, pitajte da li su radnici dobili uopšte platu sve vreme. Ima jedna firma u Varvarinu, ima druga firma u drugim gradovima Srbije, 18 je ukupno preduzeća gde se faktički ceo taj krug zatvarao bez novca.
Ako hoćemo da podržimo takve biznismene samo zato što lepo pišu o nekom, onda je to stvar koju treba jasno da kažemo. Meni su svi isti, zaista. Mi ne kontrolišemo novinare, Poreska uprava ima nalog da kontroliše finansijsko poslovanje medija. Zaista, ako svi drugi poštuju zakon, zašto ne bi i ovi mediji poštovali zakon. Tu nema niti sentimentalnosti niti bilo kakve presije. Kada se Mauricio Masari uverio o čemu se radi, digli su ruke u OEBS-u da se bilo šta o tome razmatra i shvatili su da je finansijska stvar u pitanju, a nikakve veze to nema sa slobodom štampe.
Što se tiče drugih stvari, govorili ste o odlukama sudova, o likvidaciji banaka koje su bile poništene. Zaboravili ste da kažete jednu činjenicu: nisam samo ja kao guverner donosio odluke, odnosno donosili smo nova rešenja o likvidaciji nakon odluke sudova da se poništi rešenje o likvidaciji Astra banke, Kapital banke. To su uglavnom te dve banke koje su bile u pitanju. To je učinila za vreme kratkog boravka u Narodnoj banci Srbije i Kori Udovički. Dakle, tri čoveka koja su imala odgovornost nad poslovanjem centralne banke su ponovo donosila ista rešenja. Videćete, koji god guverner bude bio sutra izabran, jednog dana moraće isto takvo rešenje da donese, jer je to zakonito.
Pozivam vas da još jednom pročitate Studiju o izvodljivosti, koja, nažalost, kaže da je najgora situacija, što se tiče stanja u našem društvu i u privredi, upravo u Trgovinskom sudu u Beogradu. Zašto je predsednik tog suda nesmenljiv, nemam odgovor na to pitanje.
Znam da mnoge stvari ovde zavise od institucija koje nisu u nadležnosti Vlade, što je dobro, ali mislim čak niti Skupštine. Sada imamo jednu situaciju gde kada nešto loše kažete o nekom sudu i o nekoj presudi, automatski vas napadaju da kršite nezavisnost sudstva.
S druge strane, svi građani golim okom vide da nešto u tome debelo nije u redu, niti Vlada ima mehanizam da te stvari promeni, jer, ne znam, Visoki savet pravosuđa, personalno veće, ima tih institucija puno, koje su dobro napravljene; problem je što ljudi koji su tamo postavljeni očito, jednim delom, neću biti generalan, neki ljudi očito ne zaslužuju niti po znanju, niti po moralnim osobinama da tamo budu. Onda imamo katastrofalne odluke kojima se svi čudimo, samo u zavisnosti od toga iz čije su nadležnosti.
Što se tiče ″Dunava″, ″Dunav″ jeste kontrolisan od strane supervizije Narodne banke Srbije, a gospodinu Vlahoviću bih takođe želeo da kažem da je plan Vlade Republike Srbije da se kompanija ″Dunav″ pripremi za privatizaciju putem inicijalne ponude za preuzimanje, znači na isti način kao što ste i vi rekli.
Naime, postoje banke i osiguravajuća društva gde je bolje da se privatizacija vrši traženjem strateškog partnera. To je bila većina banaka u Srbiji, osim Komercijalne banke, za koju smo ocenili da je bolje da ostane domaća i da se privatizacija na domaćem tržištu izvrši putem inicijalne ponude za preuzimanje u naredne tri godine.
Slično mislimo i o ″Dunavu″. U tom smislu imamo isto mišljenje. Što se tiče ″Dunava″, jedna dijagnostička analiza se upravo sada završava od strane Narodne banke Srbije. Nakon toga, videćemo na koji način je najbolje da krenemo u proces privatizacije kompanije.
Inicijalna ideja je ova, dakle, putem IPO, inicijalne ponude na preuzimanje preko beogradske berze, i to u malim segmentima, kako bi što širi krug akcionara, odnosno građana mogao da kupi akcije bilo ″Dunava″ bilo Komercijalne banke.
Što se tiče reformi bankarskog sistema, naravno ne morate slušati ono što govorim, niti ono što govori Jelašić, niti ono što govori premijer Koštunica, niti bilo ko od nas iz Vlade. Pročitajte izveštaje svih relevantnih institucija.
Od svih zemalja u tranziciji reforma bankarskog sistema izvedena je na najbolji način u Srbiji. Prvo, najkraće je trajala, najmanje je koštala, nijedan dinar građana Srbije iz budžeta nije dat na ozdravljenje banaka koje su propale.
Voleo bih da su te banke o kojima ste vi govorili bile bolje. Nikada ne bi morale tako nepopularne mere da se donesu, kao što je njihova likvidacija. Ali, osam milijardi maraka, odnosno četiri milijarde evra je ostalo zarobljene stare devizne štednje. Gubici su bili ogromni; njih, jednostavno, nije bilo moguće rehabilitovati, jer su njihovi gubici činili 30% ukupnog društvenog proizvoda zemlje. To je bilo potpuno neracionalno.
Danas imamo daleko bolji bankarski sistem i daću vam jedan podatak koji možda niste znali: od prošle godine u Srbiju je ušlo oko dve milijarde evra kredita iz inostranstva. Od toga je država podigla samo 300 miliona. Znači od dve milijarde evra koliko je ušlo ukupno u Srbiju, sama država, Vlada, kroz garancije i razne aranžmane svega 300 miliona evra se zadužila. Milijardu i 700 miliona evra je bilo zaduženje srpske privrede i građana.
To znači da je najveći deo ovih stranih banaka koje kod nas posluju uneo kapital iz inostranstva u zemlju. Zbog toga smo čak imali problem sa MMF-om zato što je to ocenjeno kao preterana kreditna aktivnost i da to podiže naš uvoz u uslovima nedovoljne domaće ponude.
Zbog toga je centralna banka bila prinuđena da preduzme neke ograničavajuće mere. Činjenica je da su strane banke, koje su toliko napadane, unele u Srbiju milijardu i 700 miliona evra prošle godine i plasirale ih našim građanima i privredi.
Tačno je da su kamatne stope još visoke. Tu se potpuno slažem. To niko ko je ozbiljan ekonomista ne može da porekne. Činjenica je da one lagano padaju. Primera radi, kamatna stopa na zapise trezora Republike Srbije bila je početkom ove godine 22% godišnje.
Kako je to moguće? Tako što smo uspeli da napravimo suficit u budžetu i više ne izdajemo te zapise, već polako vraćamo naš javni dug. Dakle, Srbija je počela da se razdužuje.
Kamata je prirodno pala na 15,5 i sigurno da će taj novac morati negde da se plasira. Recimo, na jednoj aukciji tri milijarde banke ponude da kupe državne zapise, mi prodamo 800 miliona, a dve milijarde i dvesta miliona mora da se plasira negde drugde, a to su građani i privreda i moraće kamatne stope sigurno da padaju.
Što se tiče stambenih kredita, do pre godinu dana nije bilo stambenih kredita još od 1990. godine. Zahvaljujući osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita neke banke su krenule da odobravaju stambene kredite, doduše, još uvek po nepovoljnim uslovima. Kamatna stopa je bila na početku 12%, sada je 8,9 ili 8,7%, zavisi od banke do banke, što je visoko i mi nismo zadovoljni time.
Zbog toga ćemo već za rebalans ovog budžeta pripremiti program gde će za više procentnih poena pasti kamata za sve one do 45 godina starosti koji budu tražili stambeni kredit počevši od septembra meseca ove godine. Upravo završavamo proračune i ti proračuni kažu da bi ta kamatna stopa mogla za ovu grupu građana biti oko 4% godišnje. Zaista će to biti revolucija kod stambenih kredita kod nas. Mi ćemo iz budžeta milijardu dinara izdvojiti samo u rebalansu.
Zašto sam prisustvovao promociji zaključivanja sporazuma između Delta banke i banke "Inteza"? Zato što prisustvujem ovakvim velikim promocijama, svim koje imaju uticaj na priliv stranih direktnih investicija u zemlji. Nisam bio prisutan na promociji "Kredi agrikola" i preuzimanja Meridijan banke, iz razloga što sam u isto vreme imao sastanak Evropske banke za obnovu i razvoj. Tu je bio Tadić. Zaista mislim da nije sramota kada se napravi neki dobar aranžman za zemlju da se ode i da se to promoviše. Uostalom, funkcija ministara, između ostalog, jeste da promovišu one koji imaju poslovnog uspeha.
Samo putem transakcija u bankarskom sistemu Srbija će ove godine imati milijardu dolara stranih direktnih investicija, a ukupne strane direktne investicije iznosiće oko dve milijarde dolara.
Još u jednom da vas demantujem. Rekli ste da različiti kapitalisti sve više nude da zamene svoju imovinu za moj stan od 73 kvadrata na Novom Beogradu. Nisam čuo nijednu ponudu, osim od dvojice ljudi, od gospodina Vučića, kao što ste sami rekli, i od Dušana Mihajlovića. Mislim da Drakulić to nije ponudio. Vučića ne smatram kapitalistom. Što se tiče Dušana Mihajlovića, da li je on kapitalista ili nije, to bi moglo da se eventualno prihvati.

Gospodine Nikoliću, izvolite.

Ja ću u veoma kratkom roku da podsetim gospodina ministra na nešto što mi je ostalo zanimljivo, sa čim bih želeo da vas upoznam. Nemojte da nam obećavate kredite za stambenu izgradnju.
Gledao sam vas 2000. godine, kada ste rekli: iduće godine jeftini krediti za automobil, a za dve godine jeftini krediti za kuću i stan. Mahali ste ključevima. Od onda je prošlo pet godina, sve vreme ste u vlasti na ovaj ili na onaj način, deo G17 plus, tako da nemam previše poverenja da će to sa 8,7% - 8,8% pasti na prihvatljivih 4%, bar u vreme dok vi budete na vlasti, a posle toga ćemo videti.
Ako ste već toliko zainteresovani za dobre prodaje, verovatno je to zato što je bilo prihoda za budžet, pa me interesuje koliko je prihodovao budžet Srbije od jedne takve dobre prodaje, koliki je porez na kapitalnu dobit? Evo, mom bratu Duletu u Bajčetini je došao veterinar, udario plavu minđušu na jagnje i kada bude prodao moraće da plati neki porez državi za to jedno jagnje. Mene interesuje koliko je ta banka donela direktnih prihoda u budžet i šta ste uradili sa tim prihodima.
Dalje, ovo što optužujete vlasnika lista "Kurir", to vam radi "Mobtel" već godinama. Interesuje me kakva je tu situacija sa prelivanjem državnog kapitala na firme Bogoljuba Karića. To se čak vrši unapred, ne svakog dana, nego unapred.
Dalje, što ne kažete kako su Slovenci sačuvali svoja osiguravajuća društva i banke? Pogledajte, slovenačko osiguravajuće društvo kupuje kod nas osiguravajuća društva. Ako to ne valja, što su oni sačuvali svoje?
Dalje, koliko ste finansijskih kontrola izvršili u nevladinim organizacijama? Kakvi su njihovi prihodi i smete li njima da zaplenite imovinu? Recimo, zašto ste se u B92 zadržali samo dva sata, još im poklonili zgradu, da imaju "sirotani" od čega da žive i gde da prave promaju.
Zaista ste me srceparajuće pogodili. Ja sam iz Kragujevca. Evo, tri grada će dobiti 800 miliona dinara. Gospodine ministre, pre sedam dana je neki bogataš u Novom Sadu za 1000 hektara gole zemlje dao 850 miliona dinara. Nemojte da pričate da je 800 miliona dinara novac kojim će država da obnovi Vranje, Bor i Kragujevac. Više bih voleo da ste vi tu konačno utvrdili ima li šta da se radi ili nema. Ako bude novac kao od prodaje osiguravajućih društava, pa 200 evra po godini...
Evo, da vas podsetim na Aranđelovac i "Knjaz Miloš". Tamo se slilo dosta para. Pitajte da li je otvorena jedna fabrika, servis, radionica, ali je zato samo jedna firma iz Topole prodala 280 novouvezenih polovnih automobila, zato je prodato šporeta, frižidera, televizora, garderobe. Jeste vi tu prihodovali, vi od toga samo i punite budžet, ali u Aranđelovcu ko nije radio do te isplate ne radi ni dan-danas. Ako mislite da taj novac podmirite i da ljude oterate u penziju, a posle toga da smanjite penzije za 40%, o čemu se onda tu radi i šta vi to pomažete?
Nemojte da pričate o zakonu o informisanju kao o zloglasnom zakonu. Da je taj zakon sada na snazi, ne bi bilo ni priče o vama, ako nisu tačne, ne bi bilo ni priča o meni, koje nisu tačne, to znam sigurno. Postojali bi mehanizmi da se čovek koji je nevin, čist i pošten zaštiti. Kada smo mi govorili da mnoge firme nisu platile kazne po tom zakonu, vi ste govorili da su sve platile, pozvali ste ih sa ove govornice da podnesu troškovnik, a sada pričate da mnoge nisu platile. Njima te kazne nisu ni naplaćivane, ali su vama služile u borbi protiv tadašnje vlasti.
To bi bilo sve što sam mislio, samo što sada saznajem da su odbačene krivične prijave protiv vlasnika lista "Kurir", da je Poreska uprava, da li beše iz Novog Sada, koja je izrekla neku kaznu, danas poništila to svoje rešenje o kazni. Ministre, molim vas da budete aktuelni toliko koliko sam i ja. Ja imam samo ovaj mali mobilni, vi ko zna šta sve tu imate. Saznajte malo kako to izgleda.

Za repliku se javio gospodin Vučić.

Dame i gospodo novinari, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u pravu je gospodin Dinkić za jednu stvar. Ne znam oko Radisava Rodića tačno, imam negde precizan spisak koliko je šta i kako iznosilo, ali od rešenja u kojima su pisale određene kazne nije plaćeno ni 23%, 22,8% je bio ukupan procenat naplaćenih kazni.
Kada smo vam mi to govorili, kada smo ukazivali da to nije bilo baš tako i da je bilo mnogo praznih priča, govorili ste da lažemo, da ne govorimo istinu itd, pa je bila ona lažna priča o nečijem krevecu, do kojeg pitanja nije došlo, jer je izvesni Tadić, koji je tada bio član DS-a, radio u nekim novinama, pa je molio, neki njegovi ljudi su zvali i tražili da mu se kola ne uzimaju, jer mu je žena trudna. Niko mu ništa nije uzeo, niti bilo kome drugom, na taj način. Bilo je tu mnogih laži i izmišljotina na koje nismo hteli ni da odgovaramo.
Sada da vam kažem nešto: za sve to je postojao zakon, a ne odluka izvršnih organa vlasti. Mi danas imamo odluku izvršne vlasti, direktno vašu odluku, ministre Dinkiću, da se sa jednim nepodobnim ili neposlušnim listom obračunate do kraja. Vi ste, posle duela sa Drakulićem na TV "Pink", pred najmanje troje ljudi rekli kako ćete pohapsiti ljude iz "Kurira". Rekli ste, imam tri svedoka za to. Ako sam ovo slagao, pošto ne možete da me gonite za ono što sam rekao sa skupštinske govornice, ja ću to negde drugde da kažem, da biste vi mogli da me tužite, da ne bude da me gonite za ono što sam izgovorio sa skupštinske govornice, a ja ću vam svedoke dovesti.
Takođe ste rekli Sveti Marjanoviću, mom i vašem drugu, tamo 28. februara da ćete uništiti "Kurir". To je drug obojice nas. Ja sam ga tako doživljavao, ne znam šta se tu promenilo na bilo koji način. Dugo se poznajemo i ne znam šta znači, rekli ste doslovce da ćete da ih istrebite. Ne mislim u fizičkom smislu, ne bih išao tako daleko, već bih govorio pre svega o njihovom listu.
Sada mi se nameće pitanje, pošto se u B92 dva sata zadržala poreska kontrola, kako su uspeli sve da istraže za dva sata. Možda je sve čisto, možda i nije, nemam pojma i neću da izražavam sumnju. Kako se kod nekih dva meseca zadržite? Da vas pitam, koliko prijavljuju platu neki moćniji urednici nekih novina? Hoćete ja da vam kažem? Evo, jedan od najmoćnijih listova, u kojem imate veliku podršku, njegov glavni urednik piše da prima platu od 30.000, a plata je, dame i gospodo, preko 400.000, a porez se plaća na 30.000. Zna gospodin Dinkić da govorim istinu. A ne znate ko je? To je više takvih novina, pa ih pogledajte dobro. 30.000,00, a 400.000,00 mu je stvarna plata, a njima ste našli u "Kuriru" da primaju platu 40.000,00, 50.000,00 dinara i na tih 40.000,00, 50.000,00 dinara plaćaju porez i Sveta Marjanović i Vučićević i mnogi drugi.
U tome je stvar, zato što to nije istina i zato što da sutra hoće neko drugi da piše našli biste neku poresku upravu ili neku poresku začkoljicu, gde biste osudili nekog drugog. Računate da nisu sada izbori – pre nego što krene izborna kampanja hoću da izvršim posao, da to ugasim, da taj problem zatvorim. To je suština cele priče i to je apsolutno lični stav i lični obračun.
Možda vi time pokazujete da ste veoma ozbiljni. Možda ćete posle nekog vremenskog perioda da se mirite, kao danas sa Bogoljubom Karićem. To je vaša stvar, možete da radite šta hoćete. To je sve stvar političkih dogovora, ali nije stvar zakona. Samo hoću da vam kažem da se ne ponašate u skladu sa zakonom, u skladu sa opštim pravnim aktima, već u skladu sa ličnom voljom.
Dakle, ta lična volja, apsolutno lična volja ili volja izvršnih organa vlasti je ono što predstavlja ključni problem danas u Srbiji i ona dovodi do neviđene arbitrarnosti u ponašanju organa izvršne vlasti, koji mogu da se ponašaju kako hoće, kako im je volja, da rade šta žele.
A još niste odgovorili gospodinu Nikoliću kako dođoše do onolike zgrade ovi sa B92. Da kažete kako su, pošto građani Srbije takođe ne znaju. Dobro bi bilo da to saznaju, a znate zašto? Niste učestvovali u hajci, a ja vas pitam kako vam na sve to ne pada na pamet da pitate – a kako to neko uz podršku nekih ili prećutnu saglasnost nekih iz vlasti...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, dva minuta ste prekoračili.)
Završavam, gospodine Anđelkoviću ... može da optužuje nevine ljude da su ubice. Kako to nije naišlo na vašu najstrašniju osudu? Kako to ne kažete? Kako vam to nije palo na pamet; ne ako je, nego ja pitam a koga je to ubio neko i kada? Je l′ znate ime, je l′ zna neko?
Ne zna niko. U stanju su to da rade i o tome ćutite, ali tamo gde je vaš lični interes... I, pitaju Jelašića hoće li za milion da proda vilu koju je kupio za 300 hiljada, neće da je proda za milion. Šta to znači? Neće za milion, da mu ponudi milion i po, neće da je proda. Ovako ili onako? A kako je to stekao? Dobar biznis, nema šta.
Nisam kapitalista, ja ostajem pri onome što sam ponudio, ne želeći da vas optužujem i za šta jeste i šta nije, samo sam vam ovo rekao sasvim iskreno, jer ovo sve vide građani Srbije, da je u pitanju vaša lična odluka i na svakom mestu govorite da je to vaš lični obračun i da ćete ga završiti do kraja.
To je ključni problem i bolje je da se to ne uništava, zato što porez može da im se naplati ako imaju tiraž 200.000, 250.000 ili 300.000, svejedno, taj porez može da se naplaćuje na to i da država zarađuje ogroman novac. Ako se to ugasi, mnogo penzionera će ostati bez penzija ili mnogo fabrika bez para ili mnogo javnih preduzeća, koja morate da doterate, kao što je RTS itd. Razmišljajte na ekonomski način, a ne, zato što se vi osećate lično pogođenim, pa hajde da ih uništimo što pre.
Prosto, Jelašićeva vila, ni ne znam ovoga vila, ni onoga vila na Dedinju, niti bilo koga drugog ne može da ostane tajna za građane Srbije, jer istina se prosto ne može sakriti. I da uspete da ugasite novine, ubeđen sam da će se sutra pojaviti iste takve koje će na isti način to da pišu, zato što su građani Srbije pre svega gladni pravde, istine i, na kraju krajeva, prava. Hvala vam najlepše.

Nastavak u 15,02 časova.
(Posle pauze.)

Molim vas, u toku je sednica Odbora za evropske integracije i Odbora za finansije, ali bez obzira, da pozovemo kolege narodne poslanike.
Tačno za 30 sekundi nastavljamo rad.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Bojan Kekić.