Zamolio bih predsednika Skupštine Srbije da se ponaša korektno prema meni kao prema ostalim poslanicima, i ne treba on da me ispravlja. Pričam o zakonu i nema... Mogu da kažem to da ljudi koji su radili 25 ili 30 godina u firmama... Predsedniče, što ne opomenete narodne poslanike koji dobacuju...

Gospodine Lekiću, zvonjava je opomena narodnim poslanicima koji dobacuju, simbolički se izražavamo da vas ne bi prekidali. Izvolite.

Znači, radnici koji su ostali bez posla, kako će da se zaposle oni koji imaju 50 ili 55 godina, a iza njih stoji više članova porodice, tri ili četiri člana koje izdržavaju.
Što se tiče banaka, naše banke su zatvorene, dovedene su strane banke, a u Srbiji imamo porast kriminala, korupcije i svega ostalog, znači, pravna država ne postoji, loše funkcioniše. Mislim da vlast treba da uradi nešto da se građanima Srbije ekonomski poboljša situacija, a i pravno. Vidimo svakog dana u novinama da ima veliki broj ubistava, korupcije i svega ostaloga.
Molim i apelujem na vlast, zbog građana Srbije, da se malo uozbilji i shvati svoju obavezu prema građanima Srbije i da razmišlja o tome da može da se desi da na jesen bude i izbora, pa ako se bude ponašala ovako kako se sada ponaša, videće kako će proći na tim izborima.

Hvala vam, gospodine Lekiću.
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, pred nama je osam zakona iz finansijske oblasti, koje će poslanička grupa G17 plus podržati, jer uređuju jednu vrlo važnu oblast u našem društvu u periodu tranzicije.
S obzirom na činjenicu da je jedan od najvećih problema Srbije u ovom trenutku spoljnotrgovinski deficit, ja ću se u svom izlaganju pretežno zadržati na zakonu o osnivanju agencije za osiguranje i finansiranje izvoznih poslova.
Možemo da smatramo da su od 1957. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji a kasnije u Srbiji, postojale institucije koje su se bavile ovom vrstom poslova i pospešivanjem izvoza, jer je izvoz jedan od najznačajnijih segmenata u privredi Srbije.
Poslednja ozbiljna organizacija koja se bavila ovim poslom je Fond za osiguranje i kreditiranje izvoza, koji je formiran 2003. godine, koji i danas postoji, ali on postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora i pod velikim je uticajem Svetske banke. Njegovo poslovanje u velikoj meri zavisi od odluka Svetske banke, koja ima vrlo stroge kriterijume za osiguranje i dodeljivanje kredita, tako da se pokazalo da ovaj fond nije baš u pravoj meri efikasan u svom radu. Kao što sam rekao, on je zadužen za finansiranje izvoznih poslova u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
To je jedan od razloga zašto je formirana srpska agencija. To je dokaz da ovo nije dupliranje agencija. Takođe, u Srbiji postoji Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja. Međutim, i ovde se ne govori o dupliranju. Ne radi se o dupliranju jer SIEPA se pretežno bavi tehničkim poslovima, tehničkom pomoći i promocijom izvoza, a mi kod agencije za osiguranje izvoznih poslova i kreditiranje izvoza imamo nešto što je konkretan uticaj na pospešivanje izvoza kao veoma značajnog problema u ovom trenutku.
Ako budemo podigli nivo izvoza, za šta postoje nagoveštaji, jer u prvih pet meseci ove godine izvoz u Srbiji je porastao za 51%, postoje ozbiljni nagoveštaji da je ova vlada uspela da uradi značajne pomake na smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Ono o čemu bih još nešto hteo da kažem, to je postojanje opasnosti od određenog rizika. U zakonu o tome nema reči, ali verujem da će podzakonskim aktima biti i ta mogućnost izbegnuta. Radi se o eventualnoj zloupotrebi – ako neki privredni subjekt uspe da osigura svoj izvozni posao, to može da bude i problematično, jer ne brine o naplati, jer mu je naplata osigurana.
U svetu se to obično rešava tako što ne postoji mogućnost da se osigura celokupno potraživanje nego to bude do 80% od potraživanja, tako da onaj ko je izvoznik ima motivaciju da bira partnera, a sa druge strane, naša agencija se uključuje u Bernsku uniju i preko nje uspeva da proveri bonitet poslovnih partnera srpskih preduzeća.
Osnovna delatnost Fonda je osiguranje od nekomercijalnih i komercijalnih rizika. Kod nekomercijalnih rizika se govori o rizicima koji su izazvani, praktično, višom silom. Ono što je karakteristično za nekomercijalne rizike jeste da se oni primenjuju samo na poslove koje srpska preduzeća ugovaraju sa državama i institucijama koje je osnovala neka strana država.
Kod komercijalnih osiguranja i komercijalnih kredita veći deo posla preuzimaju naše osiguravajuće kuće, kako je to urađeno i u mnogim zemljama u okolini, koje su odmakle dalje u tranziciji nego što smo mi, a i u zemljama razvijenog Zapada.
Među delatnostima buduće agencije za osiguranje izvoza i kreditiranje izvoza biće odobravanje direktnih kredita isporučiocu. Isto tako, biće odobravanje i direktnih kredita kupcu, jer ako država Srbija, odnosno ova agencija pronađe interes da kreditira nekog inostranog kupca, a to će se uglavnom odnositi na kupce koji iz Srbije budu uvozili opremu, to je istovremeno i podsticaj za aktiviranje naše privrede.
Ono što još želim da kažem, agencija će raditi i u refinansiranju izvoznih kredita, takođe u finansiranju pripreme izvoza, što je vrlo značajno. Još jedan momenat – privrednici koji budu uspeli da osiguraju svoj izvozni posao, ta polisa osiguranja postaje kolaterala prve vrste i sa takvom jednom polisom mogu da se dobiju izuzetno povoljni krediti i ne mora da se čeka naplata, koja može da bude i 90 dana, tako da se sredstva dobiju i da može nesmetano da se nastavi proizvodnja.
Naveo sam dovoljno razloga zbog kojih se poslanička grupa G17 plus opredeljuje za sve zakone, pa posebno i za ovaj zakon o formiranju agencije za osiguranje izvoza. Pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovih osam predloženih zakona iz oblasti finansija.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, nije u sali.
Reč ima Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani predsedavajući, izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije shvatio sam kao nužne i neophodne, upravo da bi ministri mogli da planiraju svoje slobodno vreme i redovno prisustvuju sednicama Skupštine Srbije. Sada vidim da ponovo ministra nema i moram reći da smo na početku primene novog Poslovnika u jednoj vrlo neprijatnoj situaciji. Ne kažem ovo zbog ministra, nego zbog toga što mi imamo praksu, dakle nešto što je uobičajeno u našem parlamentarnom životu, da dobijemo zakone bez dodatnih informacija.
Mislim da je pitanje osiguranja, kao i pospešivanje izvoza trebalo otvoriti mnogo ranije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Podržavam inicijativu ministra Dinkića, ali želim da kažem da je povodom predloženih izmena i dopuna zakona ostalo nekoliko otvorenih pitanja.
Naravno da je stabilnost privrede i te kako uslovljena stabilnošću sistema osiguranja. Prema nezvaničnim informacijama Saveta inostranih investitora, premija osiguranja po glavi stanovnika na godišnjem novu u Srbiji je oko tri evra. Srbija u ovom pogledu zaostaje i za Albanijom, i za Makedonijom i mnogim državama, gde je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika daleko iza srpskog. Dakle, nešto u sistemu osiguranja do sada nije funkcionisalo, nešto treba menjati i obezbediti ambijent za dolazak novih investicija.
Što se tiče konkretno izmena i dopuna Zakona o osiguranju, pomenuću nekoliko otvorenih pitanja. Prvo otvoreno pitanje za mene jeste način na koji je predviđeno da bivši zaposleni ostvaruju svoja prava. Dakle, podela novca po godini radnog staža, koja je do tada bila gde su zaposleni imali do 35 godina radnog staža u osiguravajućem društvu, ne pospešuje investiranje, dakle ne utiče na berzansko poslovanje, što samo po sebi predstavlja lošu stvar. Ali, mislim da je ujedno i opasan presedan, zato što može da nam se desi u javnim preduzećima i ostalim privrednim subjektima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom da radnici ne žele deonice nego da žele novac.
Imate uspešna preduzeća, imate neuspešna preduzeća, ali uglavnom sa onim koja su bila neuspešna delile su se deonice, a u onima koja su uspešna predlaže se podela novca. Ovo može da bude opasan presedan koji može da izazove određeni stepen socijalnog nezadovoljstva u nekim firmama.
Takođe, otvoreno pitanje jeste i način na koji se tretiraju nepokretnosti osiguravajućih društava. Predviđa se da agencija za osiguranje depozita može da prodaje delove nepokretne imovine. Plašim se da ćemo jednim ovakvim načinom rada ″zaklati vola zbog kilograma mesa″. Ovaj novac koji može da se dobije prodajom nepokretnosti osiguravajućih društava jeste potreban za njihovo restrukturiranje. Ukoliko se taj novac ne iskoristi za restrukturiranje, dakle ukoliko taj novac ode u budžet, ne postoji nijedna garancija da će neka sledeća vlada uložiti istu ili manju količinu novca u restrukturiranje osiguravajućih društava.
Novac koji ode u budžet može završiti bilo gde, može se dati za unapređenje prosvete, zdravstva itd. A da ne spominjem da se postavlja pitanje ustavnosti i zakonitosti jedne ovakve zakonske odredbe, tako da bih voleo da dobijem odgovor od Ministarstva finansija da li je ovo ustavno i zakonito, jer se ugrožava nezavisnost jednog pravnog entiteta.
Takođe, bio sam protiv i u prethodnom periodu, kada smo usvajali modalitete privatizacije banaka i reformi bankarskog sektora; ako se nešto privatizuje, onda to treba da se privatizuje preko Agencije za privatizaciju, a ne da ide preko posebne agencije, jer i ovde imamo opasan presedan. Šta će se sutra desiti kada se bude ušlo u privatizaciju sportskih društava, na primer? To je jedan poseban sektor. To je nešto što nije slično privatizaciji ostalih privrednih subjekata. Da li će onda sportska društva tražiti da se formira posebna agencija koja će vršiti njihovu privatizaciju?
Uopšte, sva ova otvorena pitanja vuku na jednu stvar, a to je da donosimo lex specialis. Svaki lex specialis je loš zakon i mislim da prilikom privatizacije osiguravajućih društava treba koristiti postojeće institucije i postojeće modalitete koje smo koristili u svim drugim segmentima.
Takođe, ministar je ovde potvrdio nešto što smo ranije mogli da čujemo od raznih ministara u Vladi Republike Srbije, a to je da će se naše najveće osiguravajuće društvo "Dunav" privatizovati inicijalnom javnom ponudom. U potpunosti podržavam tu ideju. Mislim da je to jedna hrabra odluka gospodina Dinkića. Ali, ponavljam, ukoliko se imovina, dakle, ukoliko se nepokretnosti tog osiguravajućeg društva budu separatno prodavale, možemo doći u situaciju da cena restrukturiranja "Dunava" u jednom trenutku pred pokretanje inicijalne javne ponude bude mnogo manja nego što je potrebno za samo njegovo restrukturiranje.
Postavlja se pitanje ko će želeti da učestvuje u privatizaciji tog subjekta preko berze. Da ne spominjem slučaj da nam se može desiti ono što se desilo u bankarskom sektoru, a to je da ne nađemo kupca na berzi.
Dakle, da niko nije zainteresovan za domaća osiguravajuća društva, da ostanemo bez nacionalne kuće za osiguranje i da se drastično povećaju premije u kratkom vremenskom roku – tri, četiri ili pet meseci.
Nemam ništa protiv stranih osiguravajućih kompanija, isto kao što nemam ništa protiv stranih banaka, ali država na taj način, bez jake nacionalne kuće za osiguranje, gubi svaki mehanizam da utiče na tržište. Državi onda ostaje jedini način uticaja na tržište putem uredbi, zakona, restriktivnih mera, što, naravno, nije dobro.
Mi sa našim osiguravajućim društvima, odnosno sa jednim najvećim, koje bi trebalo da bude nacionalno osiguravajuće društvo, ne treba da uradimo ništa drugo nego kao što su Slovenci uradili sa slovenačkim "Triglavom", ili Hrvati sa "Kroacija osiguranjem". Dakle, treba zaštititi naše tržište, zaštititi ljude koji žele da se osiguraju, da ne bi dolazilo do drastičnog povećanja premija.
Da uporedimo: bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Bugarskoj i Srbiji je otprilike isti. Ako kupujete isto vozilo u Sofiji i u Beogradu, mnogo veće su premije i izdaci za osiguranje u Bugarskoj nego u Srbiji, upravo zbog toga što Bugarska nije razvila mehanizme za zaštitu. Kasnije je pokušala da interveniše određenim restriktivnim merama. To, naravno, nije dalo rezultate, niti je moglo da reguliše premije na tržištu osiguranja.
Mislim da su, krajnje dobronamerno kažem, ove tri ili četiri stvari i te kakav rizik. Da bi se izbegli rizici, Demokratska stranka Srbije je podnela devet amandmana na set predloženih zakona iz sektora osiguranja.
Takođe, ono što mi smeta jeste Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu, gde se predviđa supervizija lizing korporacija od strane Narodne banke Srbije. Zašto od strane Narodne banke Srbije? Da je Ministarstvo finansija, da je Ministarstvo privrede supervizor, da je supervizor posebna agencija koja se zakonom formira radi kontrole poslovanja lizing korporacija, ne bih imao ništa protiv. Ali, zašto Narodna banka Srbije?
Mi formiramo jednu super instituciju, koja će biti moćnija od Vlade Republike Srbije. Narodna banka kontroliše osiguravajuća društva, Narodna banka kontroliše lizing korporacije, kontroliše poslovanje komercijalnih banaka. To je nešto što mi i te kako smeta. Dakle, neka to radi Ministarstvo finansija, nemam ništa protiv. Neka radi posebno telo koje će biti formirano zakonom, takođe nemam ništa protiv. Ali, nemojte da dajemo ovolike ingerencije Narodnoj banci Srbije.
Što se tiče poslednjeg od predloženih zakona, a to je formiranje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u Republici Srbiji, apsolutno podržavam jednu ovakvu ideju.
Mislim da je 25 miliona evra početnog kapitala mala i skromna suma. Mislim da Narodna skupština Republike Srbije treba da radi na tome da se ovaj početni kapital poveća. Na kraju krajeva, mi imamo iskustva sa nečim ovakvim.
Postojala je krajem osamdesetih i početkom devedesetih JUBMES banka, ali ovo je praksa koja, ako se ne varam, u našem zakonodavstvu postoji od 1955. ili 1956. godine. Na kraju krajeva, ostali smo jedna od retkih država koja nema svoju agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza.
Takođe, želeo bih da podsetim da, i pored želje da se finansira izvoz, bez stvaranja nečega što se zove good will, što se zove imidž i države, ali i pojedinačno privrednih subjekata, što bi trebalo da bude zadatak agencije za promociju izvoza, mi ne možemo očekivati neke veće rezultate.
Imamo primere iz okruženja kako su to druge države radile, koliko su novca izdvojile; u našem najbližem okruženju su države koje 25 miliona evra izdvajaju samo za marketing, samo za promociju svoje države na stranim tržištima, kako bi se neko zainteresovao da kupuje od njih.
Ohrabrio bih ministra finansija i njegovo ministarstvo da pokrene jednu inicijativu, evo, imamo suficit u budžetu od prihoda od poreza na dodatu vrednost, da se izdvajaju veća sredstva za ove namene, jer je efekat posle nekoliko godina i te kako veliki.
U poslednjih godinu i po dana imamo porast izvoza od oko 50 posto, ali ako pogledamo strukturu tog izvoza, uglavnom se radi o sirovinama, delom o polufabrikatima. Ako pogledamo strukturu izvoznika, takođe možemo videti da se u ogromnom broju slučajeva uglavnom radi o stranim kompanijama, stranim firmama koje su već imale tržišta, pa su ovde nešto privatizovale, zadovoljavaju potrebe proizvodnjom iz Srbije, zadovoljavaju potrebe svojih davno osvojenih tržišta.
Dakle, o nekakvom izvozu naše privrede, naših privrednih subjekata, malih i srednjih preduzeća, ne možemo govoriti i mislim da to treba da bude ne samo odgovornost državnih organa, ne samo odgovornost ove agencije koju ćemo osnovati, Vlade, Ministarstva finansija ili Narodne skupštine Republike Srbije, to mora da bude odgovornost celog društva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Vojkan Tomić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, ministra Dinkića nema, a to je uobičajeno za lošije đake, ili loše, ako to često čine, da kasne na nastavu, a da beže sa časova.
Predloženi set zakona je iz finansijske oblasti, a finansije i monetarni sistem su jedan deo života koji pogađa sve građane Srbije, a od organizacije tog sistema zavisi položaj i radnika, i seljaka, i penzionera i onih koji rade u državnoj upravi, u javnim preduzećima, i onih koji su na granici egzistencije i onih koji mogu da rade i onih koji žive u izobilju.
Sa svim ovim što je predloženo i sa ovakvim obrazloženjem ovih zakona, a pogotovo obrazloženjem koje je ministar dao, i gledajući površnost obrazloženja i način na koji je to učinio, nije ni čudo zašto je napustio salu posle konkretnih primedbi i pitanja koje je dobio od poslanika SRS-a i šefa naše poslaničke grupe Tomislava Nikolića i zamenika šefa Aleksandra Vučića, jer nema odgovora na osnovu činjenica i istine.
Ovo što je predloženo, ovo je zaokruženje monetarnog i finansijskog sistema države Srbije po programu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, završetak programa uništavanja banaka u Srbiji, uvođenja stranih banaka i omogućavanje pljačke Srbije i preko monetarnog i finansijskog sistema, uz druge pljačke koje su se odvijale unazad nekoliko godina.
Ministar je ovde izneo hvalospev prvo sebi, kao bivšem guverneru Narodne banke, a sada kao ministru finansija, a najverovatnije, i ono što je najveći razlog, svojoj šifrovanoj ekspertskoj grupi koja je prerasla u stranku dao ocenu da je reforma finansijskog sistema u okruženju najbolja i da niko takvu reformu nije izveo kao što je izvela država Srbija, odnosno kao što je izveo G17 sa onim plus.
Nažalost, ljudi kojima je struka i opredeljenje monetarni sistem i finansije ne procenjuju to tako. Ovde je pomenuto od strane nekih poslanika kako je to Slovenija uradila. Žalosno je što mi treba da se ugledamo i u tom delu na Sloveniju, kao što mnogo puta ovde, kada su neke teme na dnevnom redu, država Srbija ili srpski narod treba da se ugleda na Sloveniju i Slovenci da nam budu uzor u svemu.
To je isto deo scenarija koji se nameće – da nismo sposobni ni za šta, da ne umemo ništa i da ničim ne treba da raspolažemo. To je program uništavanja Srbije i srpskog naroda i nije čudo što je Labus i Dinkić sa ekspertom Đelićem, koji nam je poslat iz Evrope, kao i ekspertom Vlahovićem (koga nema ovde), uradio to što je uradio. Uništio nam je četiri najveće banke u Srbiji januara 2002. godine.
Taj scenario obuhvata i uništavanje te četiri banke, čime je bačena na kolena velika privreda Srbije. Ona je bila već iznurena sankcijama, ali nije bila takva da treba da se uništi. Morala je da se uništi, jer odvođenjem u stečaj ove četiri banke bačena je na kolena ta velika privreda.
Odmah iza toga dolazi Zakon o privatizaciji. Pljačkaška privatizacija, i na osnovu izuzetno lošeg zakona, a nažalost, ni tako loš zakon Vlahović, Ministarstvo za privredu i privatizaciju nisu želeli ni u jednoj odredbi da ispoštuju, i Agencija za privatizaciju.
Šta se tu sada nadovezuje dalje? Onda nam ne deluje uopšte pravni sistem, niti institucije države, ne deluje ni MUP, ni tužilaštvo, ni sudovi. Sada radnici koji su doživeli tu zlu sudbinu, a doživeće do kraja, kako se ovde govori, krajnji rok je 2007. i svi radnici u Srbiji koji su bili u društvenim preduzećima, nemaju više kome da se obrate. Izgubili su svaku nadu u državu.
Očiti primer su, a ovde sam navodio, preduzeća iz Kraljeva, kako su ona privatizovana; ko su ti koji su navodno kupili na aukciji, šta su dalje radili, kako su sprovodili ugovor, kako je reagovala Agencija, kako Ministarstvo, kako reaguje MUP, tužilaštvo, sudovi, a prolaze meseci i ljudi su poniženi. Oni 10-15 meseci nisu primili platu, a slušali smo ovde o uspešnosti prodaje, ne znam koji je to model bio za Meridijan banku, kao za Delta banku. Meridijan banka je tim jadnim radnicima ″Poljoprometa″ otela dva lokala u centru Kraljeva.
Sada sam hteo da pitam gospodina Vlahovića da li je tačno da je on savetnik Meridijan banke. Cela Srbija je videla da je Đelić postao direktor te banke koja je kupila Meridijan banku. Nije ni čudo što se saglasio danas i podržao sve predloge ovih zakona. Nije ni čudo što se ova druga strana vezala za Delta banku, pa se slikala kada je prodata Delta banka. To je istina i to je većina u Srbiji prepoznala.
Govori se danas od strane ministra da je zakasnio zato što je 800 miliona dinara opredeljeno za programe Kragujevac, Bor, Vranje. Nije mnogo bolja situacija u celoj Srbiji. Slažem se da je preteška u Boru, Kragujevcu i Vranju, ali preteška je i u Kraljevu, Leskovcu, u celoj Srbiji. Koja je to Vlada koja je sada odabrala tri grada i za nekoliko dana navodno je napravljen neki program i opredeljeno je 800 miliona dinara? Šta će biti iz ovoga? Nekim kriminalcima će se deliti besplatno građevinsko zemljište sa infrastrukturom, navodno za neke programe da zaposle radnike.
O tim programima o zapošljavanju radnika kroz privatizaciju, pa se čak spominje cifra od 500.000 radnika, govoreno je 2002. godine. Koliko je tih privatizovanih preduzeća, odnosno većinskih vlasnika zaposlilo nove radnike? Da li ima podataka koliko je radnika ostalo bez posla zahvaljujući privatizaciji, odnosno pljački? Niko o tome ne govori.
Ministar je ovde govorio objašnjavajući ovu borbu koju vodi sa vlasnikom "Kurira" Rodićem da je taj kupio nekih 18 preduzeća. Postoji mnogo tih koji su kupili 3, 5, 8, 10 preduzeća.
Govorio sam o nekom kupcu iz Vrnjačke Banje. Takvih mnogo postoji. Da li su ispoštovali te ugovore? Kakvo je stanje u tim preduzećima? Agencija daje rokove i ide u nedogled, samo da prođu oni zakonski rokovi.
Vrši se ovde izmena Zakona o privatizaciji. Šta je suština? Ti ojađeni radnici su očekivali da će se izmenom Zakona ubrzati postupak revizije i uspostavljanja neke ljudske pravde, ono što pripada svima nama, a nažalost i ta izmena koja je predložena posle godinu i po dana nije bila izmena u tom smislu.
Zar nije časno i pošteno i ljudski da se izvrši revizija svih privatizacija? Sve što je urađeno u skladu sa zakonom neka ostane na snazi. Ono što nije urađeno, da se to raskine i poništi. Na to imaju pravo radnici Srbije, srpski narod, jer je on stvarao tu imovinu decenijama. Nažalost, ostali su i bez preduzeća, i bez radnog odnosa, i bez plate i bez hleba.
Hteo sam da postavim pitanje ministru Dinkiću – šta je sa stečajem ove četiri banke? Labus je bio predsednik agencije za tzv. sanaciju, lažnu sanaciju. U stvari su odmah išli na stečaj, a lažnu sanaciju su sprovodili šest meseci, da bi izvršili stečaj u toku novogodišnjih praznika, odnosno doneli odluku po nalogu Amerikanaca. Hteo sam da ga pitam da li je još u kontaktu sa onim Amerikancem Dejvidom, koga sam video 5. januara 2002. godine, sa još jednim Amerikancem, u prostorijama centrale "Jugobanke".
Što se tiče osiguranja depozita, da uporedimo ovaj iznos – početna sredstva fonda su 700 miliona dinara; izvršena je privatizacija banaka u Srbiji; do sada su navodno strane banke, rečeno je ovde od strane ministra da su te banke u prošloj godini odobrile dve milijarde evra kredita, a da je samo 250 miliona ušlo u zaduženje države Srbije i srpskog naroda. To je laž i prevara i to bih u oči sada ovde rekao. To treba da dokaže na osnovu činjenica i dokumenata.
Šta je sa tri - pet milijardi evra koje uđu kao doznake ili u gotovom u državu Srbiju preko granice? Nažalost, ovo je sada već peta godina, pranje najprljavijeg novca kriminalaca iz Srbije, a prelilo se i na kriminalce iz Evrope i sveta, vrši se preko ovog jadnog naroda.
Ovde je doneta odluka, na ovoj skupštini, da se formira agencija za borbu protiv pranja novca. Gde je izveštaj te agencije? Izgleda da ona radi kao agencija za pranje novca, i to najprljavijeg, a taj novac ne da je prljav, on je krvav novac, jer ubija na desetine hiljada žitelja Srbije. Čovek se ne ubija samo oružjem, on se ubija i tako što nema mogućnosti da radi, da ima platu, da se leči, da školuje decu, da pristojno živi, kao i svaki čovek koji to zaslužuje. I na taj način se ubija čovek.
Imajući sve ovo u vidu, mislim da nema nikakvog smisla da se na ovakav način ministar ponaša i odnosi prema Narodnoj skupštini.
Zameram, ovde nije predsednik Skupštine, ono njegovo obrazloženje i branjenje izmene Poslovnika. Evo, na prvom koraku dokazuje da on nije govorio istinu obrazlažući izmene Poslovnika.
U tom smislu, sve ovo što se događa faktički se završava uništenjem jednog malog naroda u zemlji Srbiji, po scenariju velike Amerike, a taj scenario je imao i Hitler pre 1941. godine, kada je savetovan od svojih savetnika da ne ide u rat, mali narodi se najbolje mogu uništiti formiranjem velikog broja tzv. nevladinih organizacija. Ubaciti nevladine organizacije, naći ljude u tim zemljama i oni će uništiti taj narod i zemlju i ostvariti zamisli Velikog Rajha i velikog vođe Hitlera da se proširi na celu Evropu.
To je suština ovog programa koji je sprovodila i bivša vlada DOS-a i ova vlada demokratskog bloka. Nažalost, to je tako i narod je to prepoznao. Do jeseni će sigurno biti izbora i SRS mora da preuzme apsolutnu obavezu da vodi Srbiju i da spase srpski narod.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Radić.