Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Miloš Dišić.

Kolege poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Naravno, želim da kažem da Ministarstvo za kapitalne investicije i nadležni resor priprema novi zakon o drumskom saobraćaju i taj zakon će vrlo brzo biti pred ovim parlamentom i o njemu ćemo diskutovati.
No, zbog problema koji se javljaju na terenu, zbog zahteva taksi vozača i zarad boljeg regulisanja te službe prinuđeni smo da u ovom trenutku, pre donošenja zakona, na neki način pokušamo da poboljšamo uslove u starom zakonu i dovedemo taksi službu i prevoz putnika taksi službom u red.
Ovim zakonom se suštinski ne menja postojeći zakon, ali se neke odredbe tog zakona poboljšavaju, do onog trenutka dok pred parlamentom ne bude konačna verzija zakona, a to će biti vrlo brzo, nadamo se.
Šta je suština i šta se želi postići izmenama postojeće zakonske regulative? To jeste bliže određivanje odnosa, na koji način neko može upravljati taksi vozilom, šta to taksi vozilo treba da ima, a sveukupno u želji da se na neki način poboljšaju uslovi taksi vozila i da se oni divlji taksisti suzbiju i da oni ljudi koji plaćaju porez imaju bolje uslove rada, a samim tim i korisnici usluga kvalitetniju uslugu.
Suština ove izmene Zakona jeste da više ne može biti taksi vozilo bez taksimetra, da se svaki pređeni kilometar mora registrovati, da na bočnim stranama vozila taksisti moraju imati svoje ime i prezime, što će olakšati inspekcijskim organima da prepoznaju one divlje taksiste, da samo taksi vozila mogu imati na svom krovu obeležje taksi vozila. Samim tim će se na neki način poboljšati uslovi.
Sigurni smo u to da u ovako teškim socijalno-ekonomskim uslovima u kojima se nalazi naše građanstvo mnogi, želeći da zarade nešto za sebe, pribegavaju i nelegalnom obavljanju delatnosti, a naš interes jeste da zaštitimo kako one koji se bave legalno poslom, tako i one koji koriste usluge taksi prevoza. Nije isto da li će se neko voziti u legalnom ili u nelegalnom taksi vozilu, jer ako se neko vozi u legalnom taksi prevozu postoji ime i prezime vlasnika taksi vozila, može uložiti žalbu kod nadležnog ministarstva u slučaju bilo kog problema, ako ga kao putnik ima.
S obzirom da je naša zemlja u tranziciji, ja bih ovaj zakon vezao najviše za ovaj član 5 (koji je možda kod Odbora za saobraćaj i veze izazvao i najveću polemiku), kojim se lokalnoj samoupravi daje mogućnost da bliže uredi postojeću taksi službu u svojoj lokalnoj sredini. Naravno, ono što je Odbor najviše zamerio, to je u članu 5, kaže – opština, odnosno grad, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim definiše optimalno organizovanje auto-taksija na svojoj teritoriji.
Šta to znači? To znači da lokalna samouprava ima mogućnost da kaže da vozilo ne može biti starije od 10 godina, da se ne može taksi prevoz vršiti u vozilima koja su stara 20 i 25 godina.
Ja sam zagovornik i toga, baš zbog Kragujevca, da lokalna samouprava može da odredi koji je to optimalni broj taksi vozila na jednoj teritoriji. Zašto? Kragujevac je grad koji ima 250.000 stanovnika, a ima negde preko 700 taksi vozila. Naravno da u ovim procesima restrukturiranja preduzeća previše ljudi ostaje bez posla i, jednostavno, po postojećim zakonskim regulativama dovoljno je da neko ima "B" kategoriju i može da se bavi ovom delatnošću. Time će se Kragujevac, a pretpostavljam i ostale sredine, naći u velikim problemima, jer će veliki broj građana kao najlakše zanimanje odabrati upravo taksi zanimanje, a onda, zbog prevelike konkurencije, svi će se ugušiti.
Država i opština će zahtevati od taksi prevoznika da izmire obaveze koje imaju prema gradu, lokalnoj samoupravi i državi, a naravno, prevelik broj taksista će onemogućiti da taj novac zarade. S druge strane, lokalna samouprava ima strašan problem da obezbedi stajalište za taksi vozila; vi ste u obavezi da svim taksistima opredelite stajalište, ali zato nemate parking prostora za građane.
Mi ulazimo u jedno strašno vrzino kolo zato što jednostavno nismo spremni da kažemo – na određen broj stanovnika potrebno je toliko taksi vozila, pa se odredi za Kragujevac da li je to 1.000 ili 700, ja to ne mogu sa ove govornice sigurno odrediti, i naravno da je to optimalan broj taksi vozila potreban za jednu sredinu.
Time se nikome ne ugrožava pravo na rad, ali se na neki način jedna služba dovodi u red. Onog trenutka kada neko ode u penziju, kada neko prestane da se bavi tom delatnošću iz bilo kojih razloga, onaj ko je prvi na spisku zauzeće njegovo mesto.
S druge strane, mislim da u ovom trenutku u taksi prevozu ima mnogo problema. Pored divljih taksista, pored onih ljudi koji jednostavno nisu edukovani za taj posao, pored mladih ljudi koji na neki način iskazuju sebe brzom vožnjom itd, pored neispravnih automobila, mislim da su građani širom Srbije na neki način ugroženi upravo zakonom, koji nije dovoljno precizno definisao kako i na koji način se jedna delatnost mora obaviti.
Iz tih razloga ova dopuna zakona je na neki način malo bliže odredila i uredila određene stvari, a zakon koji će vrlo brzo biti pred ovim parlamentom će precizno definisati ko, na koji način i sa kojom školskom spremom, kojim vozilom i sa kakvim obeležjima na vozilu će moći da se bavi taksi prevozom.
Naravno, svi znamo da se u pojedinim većim centrima, a i manjim gradovima, turisti i oni građani koji dolaze u jednu sredinu prvo susreću upravo sa taksistima.
U interesu svih nas jeste da ti taksisti, pored dobrih, kvalitetnih i bezbednih vozila, budu dobro edukovani što se tiče poznavanja grada, turističkog dela jedne sredine; na neki način oni su i turistički vodiči kroz jednu sredinu i reprezentuju sredinu u kojoj žive. Vrlo je bitno da to sve bude precizirano zakonom. To će sigurno biti regulisano novim zakonom.
Ono što se ovde isto želelo urediti, to je onaj linijski saobraćaj – da se zna ko može da se bavi tim linijskim saobraćajem, da to mora biti kombi vozilo, vozilo sa devet sedišta, da mora biti obeleženo vozilo, da se ne dešava da divlji taksisti obavljaju tu delatnost, a da ljudi koji plaćaju porez i sve obaveze prema državi ostaju uskraćeni za posao.
Iz tih razloga se izašlo sa ovom dopunom zakona i nadam se da će poslanici shvatiti da je ovo samo izmena postojećeg zakona zarad boljeg regulisanja jedne službe koja evidentno ima dosta problema, a da će naravno zakon koji je u izradi, koji će vrlo brzo biti u ovom parlamentu, precizno regulisati detalje, odredbe, način na koji će neko moći da se bavi ovom delatnošću.
Poslanici NS će glasati za ovaj zakon. Siguran sam da će i poslanici drugih poslaničkih grupa imati razumevanja da se ne radi ni o kakvoj političkoj odluci, već da se radi o izmeni zakona zarad boljitka kako onih koji koriste usluge taksi prevoza, tako i ljudi koji se ovom delatnošću bave.

Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić, a neka se pripremi narodni poslanik Lazar Čavić.

Gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog zakona o javnom i drumskom saobraćaju. Nemam šta posle Stamenkovića da kažem. Gospodin iz Srpske radikalne stranke Dragoljub Stamenković je rekao sve o ovom zakonu što ima. Mogu da dopunim samo, kada je Vlada već dala ove izmene i dopune o taksi prevoznicima mogla je uporedo da uradi za autobuski saobraćaj, jer znamo da tu isto ima divljih vožnji i divljih linija i najveća nesigurnost koja se javlja u saobraćaju upravo je u toj vrsti prevoza.
Gde bih stavio akcenat? Akcenat bih stavio ovde kod inspekcijskih službi. O čemu se zapravo radi? I dalje će postojati divlji prevoznici, bez obzira šta uredili u ovoj politici, iz razloga što su ti divlji taksisti i prevoznici povezani upravo sa inspekcijskim službama. Da bismo uredili ovu problematiku moramo prvo rešiti tu problematiku inspekcijskih službi.
Upoznat sam sa ovom problematikom u mom gradu i tvrdim vam da su upravo ti divlji prevoznici povezani sa inspekcijskim službama. Prvo bi morali ti ljudi da se promene ili da se oni kazne, kada se uhvate u tom poslu, a veoma lako se mogu uhvatiti, pa onda menjati ovaj zakon i ove dopune zakona primenjivati na ovim taksistima.
Ovo je jedan tehnički zakon, koji nije dobar, a kada to kažem imam na umu da ga i sam Odbor za saobraćaj i veze nije prihvatio i da bi trebalo izvršiti još neke dopune.
Nemamo ni sigurnost na putevima. Ovde se NS zalaže da se sve dovede u red. Mogu da vam kažem da je krenulo od ministra za kapitalne investicije. Radi se o mostu kod Beške, koji je i danas nesiguran, a to je mnogo bitno za sigurnost saobraćaja, kako kod taksista, tako i kod svih učesnika u saobraćaju. Imamo oštećen most, za koji ministar za kapitalne investicije kaže da je potpuno bezbedan, a ja kažem da nije, jer sam sa tog područja i znam koliko je to oštećenje.
Radi se o varijanti nižeg mosta, a znamo da treba da se radi još jedan most i ide se na varijantu većeg mosta.
Ubeđen sam da je ministar već zaradio neki novac na tu temu, bolje rečeno proviziju za svoj lični džep, tako da ni tu ne postoji bezbednost i moralo bi se postaviti pitanje – zašto? Apel sa terena jeste da se prihvati niža varijanta mosta.
Kada sam već uzeo reč, hoću da dopunim sledeće – moramo urediti zakon, ali da bude za sve podjednako važan i da nema propusta. Još jednom ću naglasiti, inspekcijske službe moraju da odrade svoj deo posla i to je najveći problem. Ne treba samo ići na varijantu da kaznimo ljude, već da im pomognemo i da stvorimo uslove da ljudi mogu da rade bezbedno i da mogu da zarade. Država će sigurno od toga imati korist, a vi ćete se složiti sa tim.
Šta nije dobro i zašto ne prihvatamo ovaj zakon? To je predlog da se ograniči broj. Ovim zakonom ne želimo da imamo zdravu konkurenciju, što nije dobro, a borimo se upravo da imamo zdravu konkurenciju, jer od toga korist mogu imati građani ove zemlje.
Pored gospodina Stamenkovića, koji je sve rekao, ne bih imao šta da dodam, osim da se ovim zakonom obuhvati autobuski saobraćaj, jer tu je možda i veći problem nego kod taksista i da se obuhvati sigurnost samih taksista, jer svedoci smo da se poslednjih godina dešavaju ubistva taksista. Znamo za njih samo kada taksisti blokiraju ulice po gradovima, a ta problematika nije ni obuhvaćena, ni rešena.
Dakle, ovo je isključivo jedan tehnički predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, što nije dobro. Kada se već radi o ovim zakonima, oni moraju biti opširniji i obuhvatniji i da se čitava problematika iz ove oblasti reši.

Hvala vama, gospodine Dišiću, na konstruktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Lazar Čavić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je, blago rečeno, smešan, jer ima mnogo bitnijih stvari koje je trebalo da budu izmenjene od ovih nekoliko koje su čisto tehničke prirode.
Stav Srpske radikalne stranke je da se ne sme ograničiti broj taksista, jer što je veća konkurencija to će biti bolje za građane; posebno što je moguće da bi lokalna samouprava delila taksi dozvole selektivno, što bi predstavljalo dodatni problem.
Ovaj zakon ne rešava probleme iz drumskog saobraćaja na predloženi način. Ne može ovaj zakon taksiste da uvede u zakonske okvire što se tiče taksimetra i nekih drugih tehničkih rešenja.
Ovaj zakon to ne može da reši. Tehnički pregledi se obavljaju na šest meseci. Taj vremenski period može da se tumači kao dobro rešenje, ali i kao loše rešenje.
Ko danas ima mogućnosti da prati svetski trend, posebno naši taksisti, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem? Oni danas nisu u mogućnosti da kupuju nove automobile u ovakvom ekonomskom ambijentu. I sami znate kolike su kamate kada uzimate nove automobile, koji su tehnički najispravniji. Mi uglavnom vozimo vozila koja su tehnički neispravna, to znaju građani, a to znaju i taksisti.
Taj instrument koji se zove taksimetar mora da se nalazi na takvom mestu u automobilu koje će biti vidno.
Država ove vanlinijske ture taksija treba da reši na ekonomskim osnovama, a to treba da donese brži i sigurniji prevoz koji će taksistima doneti i profit. To pitanje država mora da reši tako da se ne služi samo kaznama, jer kazne u našem narodu nisu uvek dobrodošle, a to svi znamo.
Takođe, član 3. predloženog zakona o korišćenju krovnih oznaka, natpisa firme odnosno natpisa na bočnim stranama – znači, pitanja iz domena ovog obeležavanja po vama treba da budu u skladu sa evropskim standardima i idejama, da se tim idejama približavate, a čujete da Evropa više ne želi nikoga, pa ni nas. Čujete da je Evropa već zasićena članicama, pa kako ovaj zakon da uskladite sa tim kada ona to ne želi?

Hvala, gospodine Čaviću.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije po ko zna koji put pokazuje svoju neozbiljnost. I pored promene Poslovnika, o čemu smo više puta govorili, vidite da imamo takvo ponašanje ministara da jednostavno nemaju vremena bar na kratko da dođu, da svrate u ovaj visoki dom i da ispoštuju nas narodne poslanike.
Predlog ovog zakona nije prošao na Odboru za saobraćaj i veze. Samim tim svakako da ima dosta mesta kritici ovog zakona.
Situacija u našoj državi, posebno po pitanju saobraćaja, veoma je loša. I sami znamo u kakvim autobusima se vozimo, kakve automobile naši građani poseduju.
Jednostavno, i sama policija se nalazi u veoma teškoj situaciji kako da kazni naše građane ako nemaju od čega da plate kaznu, a znamo da su i kazne veoma drastične.
U ovom predlogu zakona, koji govori o izmeni nekoliko članova, mnoge stvari su nedorečene. Naravno da će veliku dodatnu torturu trpeti taksisti, kojima se i dalje zavlači ruka sve dublje u džep i sve više se traži od njih.
A, svi smo se mi vozili u taksiju i čuli smo šta govore taksisti, kako teško zarađuju hleb, i znamo u kakvoj su situaciji, više puta smo čitali u štampi koliko je bilo smrtnih slučajeva, ranjavanja itd. Smatram da bi trebalo da uredimo ovo zanimanje, s tim što znamo da su u jako teškoj situaciji.
Prema tome, trebalo bi da se uredi ta oblast na taj način što bi tačno trebalo da se zna koliko u jednom gradu treba da ima taksista. Samim tim, tu treba da postoji i neka procedura, malo ozbiljnija. Taksisti, recimo, imaju obavezu po ovom predlogu zakona, kako ste naveli, dva puta godišnje da vrše tehnički pregled i potrebno je da to bude uređeno.
Takođe, ako to nije uređeno za autobuse, potrebno je to urediti; tu postoji velika odgovornost, jer svakodnevno prevoze veliki broj naših sugrađana, a svesni smo situacije u kojoj se nalazimo i sve je više onih koji se voze u veoma lošim autobusima, kakve mi koristimo u našem društvu.
Predložene izmene i dopune ovog zakona govore o tome da su kazne u saobraćaju jako velike. I sama policija se stavlja u nezavidan položaj, kako drastično da kazni novčanom kaznom od 15.000 do 60.000 dinara ako vozač nema sa strane propisno napisano ime i prezime i firmu, kod korišćenja autobuskog stajališta itd.
Mislim da to u situaciji u kojoj se nalazimo ne možemo na taj način rešiti sa tako drastičnim kaznama, bez obzira što želimo da uvedemo red. Smatram da je to suvišno za naše građane, a naravno i za same taksiste koji se teško snalaze u svom poslu.
Prevoz putnika, kao što sam rekao, vrši se u zaista lošim i starim autobusima. Privatni prevoznici uvezli su iz inostranstva vozila koja nisu više za upotrebu zbog izduvnih gasova (po ovom novom zakonu, evropskom) i sada koriste tako loše autobuse i, naravno, prave konkurenciju prevoznicima kao što je ″Lasta″.
Naravno da bismo morali tu oblast da uredimo, jer kažem da sama udobnost tih autobusa nije adekvatna. Neophodno bi bilo da imaju i klima uređaje. Zamislite sada, na ovim vrelinama, kako je našim sugrađanima koji se prevoze u tim autobusima, gde se čak više putnika prima nego što je to kapacitet jednog autobusa.
Znamo da su tenderi koji se raspisuju u lokalnim samoupravama najčešće namešteni. Naravno da tu, pored onoga ko da više, treba ipak povesti računa o onim prevoznicima koji konkurišu na te tendere da imaju adekvatna vozila, po mogućstvu klima uređaje, kada je u pitanju prevoz putnika, i da su naravno novije proizvodnje.
Takođe, ovde hoću da kažem i sledeće: smatram da bi trebalo omogućiti uvoz automobila do šest godina, jer pored te situacije u kojoj se nalazimo treba imati u vidu da su ipak vozila starosti do šest godina u dobrom stanju i ispravna. Sve zemlje u okruženju omogućile su svojim građanima, da ne pominjem pojedinačno, praktično sve zemlje dozvoljavaju svojim građanima da uvoze automobile do šest godina starosti, a mi to jedini nismo uradili. Zašto?
Verovatno zato što ove auto-kuće, da ih ne prozivam za ovom govornicom, verovatno i gospoda iz ministarstva dobro plaćaju da bi oni vršili jednostavno prodaju svojih automobila, kako bi na drugi način imali veći prodajni efekat.
Gospodin ministar Velimir Ilić nije danas prisutan u ovom visokom domu, a ja sam prošli put kada smo imali koncesije izneo nekoliko kritika, ali njegovih istinitih, koje je on govorio u njegovoj kampanji predizbornoj. On je nastavio i dalje da se ponaša tako u svom stilu, pa da iskoristim priliku da vas obavestim, pošto verovatno ne znate, kolege poslanici – on je, naime, jednu od mnogih prevara izveo pre neki dan u Valjevu, na taj način što je došao, pošto je predsednik opštine iz njegove stranke, išao je na poziv predsednika, tu je bio i jedan uvaženi pukovnik, naravno, pozvan je na tu svečanost, dakle, to je bila proslava grada.
On je doveo kamere i pri tom lepo uzeo dva koferčića sa ključevima i lepo pozvao tog pukovnika, a čovek nije imao veze o čemu se radi i rekao – gospodine, vi ćete primiti ključeve, dozvolite da vam dodelim 23 ključa za vojsku, a jedan broj stanova je dodelio predsedniku opštine, navodno za neke ugrožene invalide itd. Tada je nastala velika pobuna u Valjevu.
Ljudi su mislili da je to istinit događaj. Međutim, ubrzo se ispostavilo da to nije tačno, da je to još jedna od Veljinih insinuacija. On je, naravno, posle kada su kamere isključene, rekao gospodinu – vratite te koferčiće sa ključevima, a za stanove videćemo šta će biti. To je istina koja može da se proveri.
Naravno, prošli put bilo je primedbi na moju kritiku, ali, gospodo, vaš ministar se i dalje ponaša u svom stilu.
Takođe, kažem, prevelike su kazne koje ste nametnuli našim sugrađanima. Kada su u pitanju vozila naše domaće proizvodnje, a mi štitimo "Zastavu", jer neophodno je da zaštitimo našu "Zastavu", vi, gospodo, još nijedan korak niste učinili u tom pravcu da unapredite, podstaknete proizvodnju ili bilo koju auto-kuću iz inostranstva da dovedete da bi se pokrenula proizvodnja, što znači, apsolutno ovo što sam rekao i o samom uvozu automobila do šest godina, svodi se na tu istu priču.
Naravno da bi ovde još bilo mesta za kritiku, ali pošto ste vi svakako ovo na brzinu rešili da odradite, kako jedan veći broj zakona, tako i ovaj, naravno, to ćete i uraditi i uspeli ste u tome. Naravno, nemate neke posebne kritike, jer vas ova rasprava ne zanima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Kada je ova tema na dnevnom redu ništa logičnije nego da ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić bude prisutan tu, a mi iz SRS-a smo očekivali, kada je ovaj predlog zakona u pitanju, da se tu radi o još nekim drugim stvarima. Međutim, nezvanično smo saznali u toku ove sednice da je gospodin Velimir Ilić otišao u Loznicu na otvaranje nekog puta.
S obzirom da dolazim iz tih krajeva, meni nije poznato da će bilo kakav put danas, a i u skorije vreme biti otvoren u tom kraju, pre bih rekao da je otišao da zatvori neki put. Jer, poznato mi je da se radi put Loznica-Šabac i da je angažovan izvođač radova; mi iz SRS-a nemamo ništa protiv njega, niti imamo bilo kakva saznanja, ali smo mišljenja, s obzirom da svaki dan prolazim tim pravcem, da izvođač radova koji je izabran i kome su povereni radovi na tom putu nije adekvatno opremljen ni sa opremom, ni sa drugim sredstvima da bi taj put mogao da završi u relativno kratkom roku.
S obzirom da je to put koji je veoma frekventan, da povezuje i Republiku Srpsku sa Srbijom, odnosno glavnim gradom Beogradom, nemoguće je angažovati izvođača radova koji ima u svom mašinskom parku samo jedan manji broj vozila. Očekujemo i bilo bi sasvim normalno da se na tom putu radi u tri smene, 24 časa i da se radi vikendom. Ukoliko ne bude tako, iz tog kraja najavljuju štrajkove, pošto ih ima sada na lokalnim putevima; ti putevi koji se koriste sada za javni prevoz su lokalni putevi, nekategorisani putevi i tuda idu teški teretni kamioni, autobusi.
Ti putevi su građeni iz sredstava doprinosa ili dobrovoljnih priloga, a to su meštani sela skupljali i oni prete blokadom iz razloga što ako ti putevi budu uništeni, a hoće sigurno, jer nisu predviđeni za takvu frekvenciju saobraćaja, niko kasnije neće ni pomoći da se taj put popravi i da se privede nameni.
Znači, ministar bi morao da se pozabavi malo tim putem. Ukoliko bude nužno da taj put bude zatvoren za jedno određeno vreme, onda bi alternativni pravac Šabac-Cer-Tekeriš-Joševa-Loznica trebalo popraviti i dovesti ga u pristojnije stanje da može da se koristi kao nužno i privremeno rešenje.
Kada se govori o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, očekivali smo ne samo da se rešava problem taksi prevoza i taksi službi, nego da se sagleda stanje puteva i putne mreže i prevoza, odnosno pružanje usluga građanima Srbije.
Mogu da govorim o četiri brdsko-planinska mesta, kao što su Loznica, Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija. Pretpostavljam da je međugradski saobraćaj relativno dobro rešen, ali razdaljina između ovih mesta i udaljenih sela je i po 40 ili 50 kilometara, a smeštena su u planinskim predelima. Nema nikakvog rešenja oko prevoza tih putnika i mislim da bi Ministarstvo za kapitalne investicije trebalo da utroši određeno vreme i da snimi situaciju u Srbiji, odnosno stanje u javnom prevozu, u drumskom saobraćaju i da onda da neka rešenja koja bismo mi ovde trebalo da prihvatimo i usvojimo.
Mislim da bi trebalo uvesti određen broj vanlinijskog saobraćaja, da bi trebalo uskratiti tzv. špekulativne linije. Pretpostavljam da je specijalnost gospodina iz Ministarstva za kapitalne investicije drumski saobraćaj. Iako smatrate da možda nema tih špekulativnih linija, ima ih sigurno po celoj Srbiji, a znate kako se do njih dolazi i mislim da se za odobravanje takvih linija neko bogato nagradi. Mislim da bi to trebalo sprečiti da bi svi prevoznici bili pod istim uslovima.
Ovaj član 5, za koji je gospodin Dragoljub Stamenković izneo određene primedbe, on sasvim stoji i na mestu je. Ne može se zakonom ograničiti takmičenje u obavljanju određenih delatnosti. To bi izgledalo isto kao kada bi se lokalnoj samoupravi ostavilo ovlašćenje da može u svojim mestima da propiše broj samostalnih trgovinskih radnji, broj ordinacija privatne prakse, da li stomatološke ili neke druge, broj ugostiteljskih objekata.
Smatramo da to ne treba da bude zakonska regulativa i da toliki deo prava ne bi trebalo da imaju lokalne samouprave, jer sigurno ako do toga dođe, ne kažem sve, ali sigurno određen broj lokalnih samouprava taj deo će sigurno da zloupotrebi, a na taj način se zaista, kao što je gospodin Stamenković rekao, sprečava osnovno pravo građana Srbije, a to je pravo na rad.
Mi jesmo za to da se zakonom propišu određeni uslovi za obavljanje određene funkcije, ali i broj izvršilaca praktično znači pravljenje sistematizacije za broj taksista, recimo u Malom Zvorniku. Mislim da je to nepotrebno i da tome ne treba pribegavati, ne treba na taj način da se ova problematika i ova materija reguliše.
Mislim da su predviđene visoke kazne za prekoračenje nekih od ovih ovlašćenja. Mi jesmo za to da se u svim sferama života, pa i u saobraćaju, propišu određene stvari i da se to poštuje.
Ali, treba voditi računa da su mnogi, pogotovo taksisti, upućeni na to da se bave tim poslom iz nužde. Neko je rekao da u Beogradu ima ljudi koji su lekari, a bave se taksi prevozom, jer ne mogu da dobiju posao u svojoj struci, pa su ljudi prinuđeni da rade taj posao.
Možda ovde treba više govoriti o onim nemilim događajima kojima su pogotovo taksisti u Beogradu izloženi. Mislim da bi pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, a naravno i Vlada u celini, trebalo više da se zalaže da se takve stvari ne dešavaju, odnosno da se efikasnije bori protiv tih ljudi kojima ništa nije sveto, ni ljudski život. Svaki dan u našim mestima i u našoj praksi nam se to dešava.
Mogu još da kažem, ako je tačno da se priprema zakon koji će u celini regulisati ovu oblast, onda nije trebalo za neko kratko vreme – a shvatio sam kolegu Vučićevića da će ovaj zakon o saobraćaju vrlo brzo doći na dnevni red – ni pristupati ovim izmenama. A on je, ako sam dobro razumeo ovaj predlog zakona, pogrešno interpretirao jedan od ovih članova, a to je član 5. gde se kaže da je obavezno za taksi vozila da imaju sa strane ispisano ime i prezime vlasnika taksi vozila i njegov naziv, ako ga ima, a upravo se vozila koja se koriste za lični prevoz građana i taksi vozila izuzimaju iz te obaveze, a sva druga vozila koja su namenjena za javni prevoz putnika podležu takvom isticanju, odnosno firmiranju.