Dame i gospodo narodni poslanici, set ovih poreskih zakona koje danas ovde obrazlažemo je u stvari jedan bitan set zakona za građane Srbije, zbog čega i mi narodni poslanici imamo obavezu da ih malo bliže upoznamo sa tim šta se u stvari predviđa ovim zakonskim projektima.

Naime, kao i većina zakonskih projekata do sada tako i ovaj set poreskih zakona u stvari predstavlja samo jedan dodatni namet građanima Srbije ili, bolje rečeno, "presipanje praznog u šuplje". Zašto to govorim? Zato što oslobodimo jednu oblast poreza na dodatu vrednost, a obuhvatamo druge delatnosti rada i života naših građana.

Setimo se da je gospodin ministar obećao da će fiskalizacijom građana i uopšte svih ekonomskih i privrednih subjekata biti suficit u budžetu. To je tačno, suficit u budžetu postoji, ali pitamo se kako nam građani žive. Da li građani žive bolje ili gore?

Treba poći širom Srbije i videti kako žive radnici koji su ostali bez svojih preduzeća, kako živi prosveta, kako žive zdravstveni radnici, kako živi vojska, policija. Tamo plate stagniraju ili se minimalno povećavaju, dok je potrošačka korpa sve teža i teža.

Sećamo se da je ministar obećao kako će uvođenjem novih terminala i novog uređaja moći da prati rad preduzeća, malih i velikih, STR-a i paušalaca. I, obećao je gospodin ministar da će tim malim siromašnim preduzećima, ili STR ili paušalcima država obezbediti ovaj novi uređaj radi kontrole fiskalnih kasa. Nažalost, danas čujemo od ministra da će to učiniti samo u onim preduzećima koja dobro rade i koja imaju promet do 20 miliona.

Očekujemo da će ministar ispuniti svoju obavezu i da će svima onima kojima je obećao da će nabaviti terminal, novi uređaj, to i omogućiti, a nikako primena zakona koja ih opterećuje da do 1. jula sklope ugovor o nabavci ovog uređaja koji košta od 150 do 300 evra. Normalno da će se uvozom i nabavkom ovih uređaja i terminala verovatno ponovo ovajditi neko preduzeće ili neka firma, koja je možda bliska nekom ministarstvu iz današnje Vlade, verovatno Ministarstvu finansija.

Prilikom izlaganja obratiću najviše pažnje na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost. Radi javnosti i građana moramo znati šta se u stvari to smanjuje, gde se smanjuje taj PDV, ali i ko je obuhvaćen PDV-om. To je posebno rečeno u članu 23. stav 2. tačka 1) zakona, gde se kaže – reči "hleba, mleka" zamenjuju se rečima "hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda", a posle reči "biljnog porekla" dodaju se reči "i meda", i tako redom. U tački 1a) kaže se "vode za piće, osim flaširane".

Znači, porez na dodatu vrednost prilikom kupovine stambenih objekata koji se smanjuje sa 18% na 8% želi se nadomestiti oporezivanjem širokog opsega proizvoda, pre svega prehrambenih proizvoda, protiv čega smo mi srpski radikali. Ako već uvodimo PDV i na vodu za piće, pitamo se šta građani time dobijaju, da li imaju olakšice ili novi namet.

I tako redom su u članu 8. doslovce opisani proizvodi koji se sada oporezuju. To su, pored ovih koje sam pomenuo, žitarice, suncokret, soja, šećerna repa, uljana repica, lekovi, smeša za ishranu stoke, živa stoka, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica (sportski događaji, muzeji, galerije, botaničke bašte i zoološki vrtovi, ako promet ovih usluga nije oslobođen od PDV-a), kao i oporezivanje pojedinih dobara po posebnoj stopi PDV-a, znači, voda za piće koja se isporučuje preko vodovodne mreže. Ovde su obuhvaćene gotovo sve delatnosti koje ranije nisu bile obuhvaćene, videli ste sami, čak su tu i koncerti i sve one kulturne i sportske manifestacije, čime se dodatno opterećuju građani Srbije.

Dalje, članom 8. predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV-a. Ovde je dat rok od pet godina, znači, najmanje pet godina da bi mogao građanin da promeni namenu stambenog objekta. Zar je to moralo, jer to je dug period? Ovaj period obavezuje građane da ako u roku od pet godina promene namenu stambenog objekta i stambenog prostora moraju da plate pun PDV, i ja mislim da je rok predug i da je to veliko opterećenje za građane.

Želim da kažem da se predmetom oporezivanja smatra stavljanje na raspolaganje patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine. Dakle, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se svako pružanje usluga bez naknade. Znači, ovde su i patenti, licence, zaštitni znakovi, sve je oporezovano po ovom novom predlogu zakona.

U članu 11. predlaže se poresko oslobođenje pri uvozu pomagala i opreme za invalidna lica, osim motornih vozila. Mislim da je ovo nedorečeno i da je kontradiktorno izjavi ministra da su posebne kategorije invalida oslobođene plaćanja PDV-a na motorna vozila.

Dalje, u članu 17. se predlaže da samo obveznici PDV-a koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući i polovna motorna vozila, umetničkih dela, utvrđuju osnovicu za obračun PDV-a kao razliku između prodajne i nabavne cene dobara, uz odbitak PDV-a koji je sadržan u toj razlici, pod uslovom koji je propisan zakonom.

Znamo da je već jednom plaćen porez na taj polovni proizvod, bez obzira da li je automobil ili bilo koji drugi predmet, pa zašto ponovo oporezivati taj isti proizvod. Mislim da ovo, iako se oni zaklinju u Evropsku uniju, nije u skladu sa zakonima Evropske unije.

Dalje, da ne kažem da je obaveza čuvanja evidencije PDV-a 10 godina, jer to je jedna nova administracija i jedan novi namet za preduzeća i sve one koji su obveznici plaćanja PDV-a.

U članu 25. predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću. Baš ovde, bez obzira na ovu interesnu ekspertsku grupu, ovo su stvarno velika ovlašćenja da sada ministar finansija odlučuje koja su to dobra koja su u interesu verskih zajednica. Verujem da je ovo suvišno, kao i suvišna ovlašćenja ministra finansija.

Imamo puno nedoumica, kao što sam na početku rekao, da ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost građani Srbije neće dobiti nikakve olakšice, nego će jednostavno biti nadodato oporezivanje drugih oblasti, a pre svega, što je najgore u ovom zakonu, to je oporezivanje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.

Bez obzira da li će ova skupštinska većina usvojiti ovaj set zakona, mišljenja sam da građani Srbije iz dana u dan sve gore žive, da im neće doneti nikakvo dobro. Jednostavno, mi ovde obrazlažemo i razlažemo samo one zakonske projekte koji dodatno opterećuju građane, a nikako da im stvorimo nekakve olakšice.

Zbog toga predlažem da ova skupštinska većina usvoji amandmane Srpske radikalne stranke, čime bi se poboljšali ovi zakonski projekti i time bismo bar delimično izašli u susret građanima Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus podržava i glasaće za set poreskih zakona koji su na dnevnom redu, a ja ću se zadržati samo na zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Osnovni zakon, kao što znamo, donet je jula 2004. godine i stupio je na snagu ove godine. Iz ekspozea ministra finansija gospodina Dinkića čuli smo da priliv sredstava u budžet Republike Srbije za prvih pet meseci pokriva sve izdatke koji su budžetske obaveze, a to je sa stanovišta korisnika budžetskih sredstava pozitivna činjenica, to je znak da Vlada i institucije efikasno deluju.

Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđaju dalje smanjenje poreske stope na taj način što se određeni proizvodi i usluge iz opšte stope oporezivanja (a to je 18%) stavljaju u nižu kategoriju oporezivanja (8%). Na ovaj način, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa da proizvodi koji u reprolancu predstavljaju celinu, kao što su proizvodi za ljudsku ishranu, budu oporezovani nižom stopom poreza.

Predložene izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđaju nižu stopu za sledeće proizvode. Dakle, kao što smo čuli, to je značajno kod žitarica (a kod pšenice naročito, jer sada je ova stavka značajna kod formiranja cene pre žetve), uljarica, šećerne repe i suncokreta, soje, uljane repice, zato što će doći na red idućeg meseca.

Stočari u narednom periodu mogu po nižoj stopi nabaviti lekove za lečenje stoke. Veoma je važno istaći da je, za razliku od dosadašnjih rešenja, kompletna krmna smeša za ishranu stoke prebačena u povlašćenu stopu oporezivanja, a to je značajno za naredni period, i biće smanjena za 10% stopa oporezivanja stočne ishrane, kao i žive stoke.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost menja se način oporezivanja kod prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenom stambenom objektu.

Iz člana 4. stava 3. tačke 7) osnovnog zakona propisuje se posebna stopa od 8%, sa ograničenjem da objekat bude korišćen najmanje pet godina za te potrebe. Dakle, to pojeftinjuje tržišnu cenu stanova, a pospešuje stanogradnju.

Uočeni problem novog načina plaćanja poreza u oblasti donacija, humanitarne pomoći u stvarima koriguje se na osnovu člana 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, tako što se predviđa, ako je Ministarstvo zdravlja platilo PDV za dobra koja su uvezena i predmete iz ugovora o donacijama i humanitarne pomoći, mogućnost refundiranja PDV-a od početka ove godine.

Na ovaj način oni koji su do sada morali izdvojiti sredstva za PDV za humanitarnu pomoć, o čemu je javnost preko medija, naročito u toku maja i aprila ove godine, često bila obaveštena, mogu ta sredstva refundirati prema predviđenoj proceduri. Isto to pravo refundacije PDV-a pri nabavci dobara i usluga imaju i verske zajednice.

G17 plus podržava ovaj set zakona i glasaće za njih.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Milošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka nije zadovoljna ovim predlozima izmena i dopuna zakona.
Nije zadovoljna iz prostog razloga što trenutno Srbija, građani Srbije imaju ozbiljne probleme, što je privreda u ozbiljnom zastoju i što su ove izmene i dopune stvar samo neke tehničke korekcije, eventualno na osnovu nekog iskustva koje je Ministarstvo imalo u prethodnom periodu sa primenom ovih zakona, a da se oni problemi, oni sistemski zakoni koji su i te kako potrebni srpskoj privredi uopšte ne donose.
Smešno je da Ministarstvo i sama Vlada troši energiju na definisanje jednog fri-šopa na beogradskom aerodromu, a da sa strane stoje sistemski zakoni koji treba, recimo, da regulišu finansijsko tržište, sa kojima se kaska već godinu i po dana. Još uvek nemamo zakon o tržištu hartija od vrednosti, bez obzira što sam dobio najavu da će biti u skupštinskoj proceduri. Nemamo zakon o investicionim fondovima. Nemamo investiciju u privredi.
Imamo ozbiljan pad proizvodnje, ozbiljnu inflaciju, a bogami, i sve veći broj radnika je bez radnih mesta. Na to ne reaguje Vlada, ne reaguje Ministarstvo, već predlaže ove izmene i dopune i troši neracionalno energiju na neke manje bitne stvari kada su u pitanju srpska privreda i srpski građani.
Što se tiče konkretno Zakona o PDV-u, mi smo naglašavali još u trenutku kada je donošen da će imati teške posledice po našu privredu. Pokazalo se, kroz ovaj pad proizvodnje, da se to uveliko dešava.
Ove izmene u vezi sa stanovima u svakom slučaju svako od poslanika, ne sumnjam, podržava, ali bilo je prilike još u vreme donošenja Zakona da se ove izmene izbegnu, jer smo tada upozoravali Vladu da je 18% prevelika stopa na stanove. Međutim, iz neke tvrdoglavosti, inata Ministarstva ili Vlade, ne znam ni sam koga, do toga nije došlo.
Ono što je, po meni, veliki problem i što je moja obaveza prema pijačnim prodavcima da kažem jeste da Ministarstvo i dalje ne odustaje od uvođenja fiskalnih kasa kod pijačnih prodavaca. Žalosno je da ova država, da naš budžet računa na to da bude punjen od sredstava koja se ostvaruju kroz naplatu poreza pijačnim prodavcima.
Pijačnih prodavaca ima puno u zemlji Srbiji, a očigledno je da insistiranjem na ovom zakonu Vlada i Ministarstvo pokazuju da će ih biti još više, jer nebrigom prema privredi Srbije i nerešavanjem problema u javnim preduzećima verovatno možemo da očekujemo još veće nezadovoljstvo i još veći broj nezaposlenih.
Što se carinskih tarifa tiče, više se ne zna koji je koncept koji primenjuju Vlada i Ministarstvo. Neozbiljno je da se carinske tarife menjaju na relativno kratak rok, neozbiljno je da se najavljuje nulta carinska stopa za nekih pet godina, a da se konkretno voćarima u marketinške svrhe govori kako je povećana tarifa na uvoz voća, jer se radi o dugogodišnjim zasadima, radi se o velikim i ozbiljnim investicijama i neophodno je da se zna dokle i na koji rok može da se računa na iste uslove privređivanja.
Srpska radikalna stranka se uvek borila protiv diskrecionih prava Vlade i moram da naglasim da smo protiv ovog člana koji omogućava Vladi da samovoljno smanjuje ili povećava stope carina za 50%.
Pretpostavljam, s obzirom da je i sam ministar naglasio da postoji veliki otpor kod Evropske unije zbog povećanja carinskih stopa, da će ova klauzula da se koristi pre svega za smanjenje carinskih stopa. Protiv tog diskrecionog prava smo uvek kada se pojavljuje u ovim zakonima i smatram da je ovde neophodno da se na to ukaže.
Želeo bih još samo par reči u vezi carinskih tarifa da kažem. Nažalost, Ministarstvo i dalje ne radi skoro ništa na vancarinskoj zaštiti proizvoda iz Srbije, odnosno na vancarinskoj zaštiti proizvoda koji se uvoze u Srbiju i to je veliki problem, jer po kvalitetu nemamo proizvode koji su uporedivi sa domaćim proizvodima i neophodno je da se na tome poradi, a o tome se priča već godinu i po dana, ali se isto tako ništa nije uradilo.
Još jedna moja obaveza odnosi se na zakon koji tretira poreski postupak, odnosno delimično i obavezno socijalno osiguranje.
Prevelike su kamate na neplaćene poreske obaveze, veliki je broj naročito zemljoradnika, radi se o stotinama hiljada ljudi, koji sastavljaju kraj sa krajem i koji nisu platili socijalno i penziono osiguranje, a godišnje kamate skoro udvostručuju taj dug.
Neophodno je da se napravi jedna ozbiljnija analiza, jer sam siguran da veliki broj tih poljoprivrednih domaćinstava stvarno nije u mogućnosti da ih plati. U ranijem periodu te kamate su delimično bile indirektno smanjivane zahvaljujući inflaciji, odnosno iznos kamata je bio poništavan na taj način, ali usled smanjenja inflacije i relativno jakog evra nastao je veliki problem za građane jer se njihove poreske obaveze udvostručuju svake godine. To su zalenaške kamate koje znatno premašuju kamate svih poslovnih banaka.
U vezi sa administrativnim taksama očigledno je da smo imali u prethodnih godinu i po dana dosta zakona koji uvećavaju državnu administraciju, koji uvećavaju broj institucija i da je neophodno da se za rad tih institucija ostvare neka sredstva. Nažalost, naša privreda u ovakvoj situaciji nije sposobna da većim izdvajanjem sredstava i povećavanjem javne potrošnje opstane. Srpska radikalna stranka se uvek zalagala protiv povećanja javne potrošnje. Prema tome, neophodno je da jednom racionalnijom državnom upravom, prema mogućnostima poreskih obveznika i same privrede, rešavamo sve naše ekonomske probleme.
Toga, nažalost, nema, nema te svesti kod Vlade, kod Ministarstva i zbog toga se ide sa takvim zakonskim rešenjima i sa sve većim taksama. U ovom predlogu zakona našao sam samo par taksi koje se smanjuju, ogromna većina su takse koje se povećavaju, i u ime Srpske radikalne stranke protestujem protiv daljeg oporezivanja građana Srbije.
Sve u svemu, mislim da nemamo razloga da podržimo ovakav odnos Ministarstva i Vlade prema problemima srpske privrede i građana Srbije. Neophodno je da se što pre Ministarstvo zamisli i izađe pred poslanike sa ozbiljnijim zakonima koji bi tretirali probleme naše privrede i građana.

Reč ima narodni poslanik Nikola Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno žalim što gospodin ministar nije našao vremena i volje da čuje ono što ću reći, ali za to ne snosim nikakvu odgovornost. Razume se da pozdravljam sve one olakšice koje predviđa zakon o tzv. PDV, ali želim da skrenem vašu pažnju i pažnju odsutnog gospodina ministra, ako to do njega dođe, na dva segmenta predloga o kojima je reč, a koji zavređuju našu kritičku pažnju.
Gospodin ministar je ovde rekao da porezom na dodatu vrednost ubuduće neće biti opterećena ona neprodata roba koju nam inostrani kupci vraćaju jer ne zadovoljava određene standarde.
To je sasvim logično, ne možete opteretiti porezom na dodatu vrednost nešto pomoću čega nikakvu vrednost niste stekli, ništa niste prodali.
Ako je tako, evo mog pitanja za odsutnog gospodina ministra – zašto se onda ne oslobađa poreza na dodatu vrednost tzv. remitenda. Dopustite mi da vas podsetim na značenje te reči. Remitenda, to su oni primerci listova koji nisu prodati, dakle opet roba koju niste prodali i pomoću koje, logično, nikakvu vrednost niste stekli.
Ako se ne opterećuje porezom na dodatu vrednost roba koja je vraćena iz inostranstva jer ne zadovoljava određene kvalitete, zašto se PDV-om opterećuje roba, ako su listovi roba, razume se, koja spada u tzv. remitendu, utoliko pre što se brojevi listova koji nisu prodati po kvalitetu ništa ne razlikuju od onih brojeva koji se prodaju?
Dakle, ne mogu biti dva aršina za istu stvar, pogotovo što se u pitanju remitende primenjuje aršin za koji nema nikakvog opravdanja.
Međutim, želim da skrenem vašu pažnju na političke posledice takve primene poreza na dodatu vrednost. Ovakvom primenom PDV-a ne opterećuju se ona glasila koja imaju svoje finansijere iz inostranstva, bilo da je to Džordž Soroš, bilo to da je to nemački koncern, neki. Opterećuju se samo ona glasila koja se isključivo izdržavaju na tržištu i zahvaljujući kojima, a to želim naročito da naglasim, još uvek nije zavladalo potpuno medijsko jednoumlje u ovoj zemlji.
Medijsko jednoumlje je preplavilo već naše elektronske medije koji, razume se, nisu opterećeni, jer nemaju ovu vrstu problema, jer nemaju remitendu, pa smo, evo, svedoci neverovatnog publiciteta koji dobija jedna osoba koja se zove Nataša Kandić i koja se u elektronskim medijima prikazuje kao šampion borbe za međuetničku toleranciju, a svi smo bili svedoci kako je ta ista gospođa koja se bori za međuetničku toleranciju šamarala ovde u centru grada jednog Srbina sa Kosova. Dakle, ta ista osoba koja optužuje gospodina Nikolića, bez ikakvih dokaza, da je ubica.
Molim vas lepo, takva jedna medijska hajka može možda biti pravdana razlozima koji nisu političke prirode. Ima tri pretpostavke, ne političke, za nečije favorizovanje u elektronskim medijima: pamet, znanje i lepota. Vi meni kažite koju od te tri pretpostavke zadovoljava Nataša Kandić. Bojim se nijednu. (Aplauz.)
Kada već tako stvar stoji, ima li ikakve logike da se remitenda oporezuje i da se na taj način ono malo glasila u kojima se kritički zbori o toj istoj Nataši Kandić stavlja u nepovoljan finansijski položaj.
Želim jednako tako da skrenem vašu pažnju još jednom na ono o čemu je i gospodin Obradović govorio. On je ovde izneo podatke iz kojih se vidi da odsustvo olakšica kojima smo se nadali za izdavačku delatnost, a vrlo sam se nadao i vrlo sam se razočarao, opet dovodi do izuzetno štetnih ne samo političkih, nego prevashodno kulturnih posledica.
Potpuno razumem, i to je sasvim opravdano, da se danas država ne pojavljuje u ulozi sponzora, pa samim tim i mentora izdavačke delatnosti, jer je to politički štetno i podržava politički monopol. Ako tako već stoji stvar, neprilično je i nepoželjno u svakom pogledu da se izdavačka delatnost i dalje opterećuje porezom na dodatu vrednost.
Moram da vam kažem da se time ne pogađaju tzv. veliki izdavači, jer oni posluju ne mareći za osnovne pravne norme. Dozvolite mi jedan primer tome u prilog. Gospodin predsednik Skupštine će to najbolje moći da proceni kao čovek izdavaštva.
Na čelu sam Upravnog odbora Zadužbine Miloša Crnjanskog po zaveštanju pokojne gospođe Crnjanski. Dozvolite mi da nešto kažem, a da ne pomislite odmah da govorim o nekom ličnom interesu.
Kao predsednik Upravnog odbora ja i svi njegovi članovi radimo besplatno, kao što je red i kao što dolikuje. Mi smo nosioci, međutim, autorskih prava za sva dela Miloša Crnjanskog. Saznajemo iz novina, tačnije iz "Politike" da je "Politika" zajedno sa "Narodnom knjigom" odlučila, ne tražeći autorska prava od naše zadužbine, da objavi "Seobe" Miloša Crnjanskog.
Znam da je reč teška, ali je nažalost tačna – to je piratsko ponašanje u našem izdavaštvu. Takve piratske kuće koje se tako piratski ponašaju neće biti naročito pogođene odsustvom olakšica iz oblasti poreza na dodatu vrednost. Biće pogođene one kuće koje poštuju osnovne pravne norme i, da govorimo jezikom morala, osnovna pravila poštenog ponašanja na našem tržištu.
Jako žalim što sam sve ovo morao da kažem; ne bih se, iskreno priznajem, dobro osećao da to nisam rekao. Mislim da se neće dobro osećati niko u ovoj zemlji ako se o ovim primedbama, bilo da dolaze od mene ili od nekog drugog, dobro ne razmisli. (Aplauz.)

Hvala, gospodine Miloševiću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite, gospođice Jovanović.

Uz sve ono što je rekao akademik profesor Nikola Milošević vezano za predvodnika bande izdajnika u našoj zemlji – Natašu Kandić, mogu samo da dodam da lepota, pamet i znanje svakako jesu preduslovi da bi neko govorio o onome šta smo mi, kao država i narod.
Ali, osnovno je da neko ima osećaj pripadnosti svom narodu, što ta pomenuta spodoba, inače jedna od vođa narko-mafije, povezana sa šiptarskom narko-mafijom, naravno nema.
Kako je radila i šta je govorila, uz pomoć Verana Matića i medija koji su protežirali tu nebuloznu priču, tako će i da odgovara; nadam se da će da je stigne određena kazna za sve ono što je iznela, a što je apsolutna laž i besmislica.
Što se tiče paketa zakona koji dalje uređuju fiskalnu politiku u našoj zemlji, i to je ono što najviše zabrinjava i interesuje građane Srbije danas, kako one koji su zaposleni, tako i onih 980.000 ili preko milion nezaposlenih, mi srpski radikali imamo velike primedbe na način na koji se ta fiskalna politika vodi od strane aktuelnog ministra Mlađana Dinkića.
Uz moj oštri protest kao poslanika SRS-a što ministar nijednog dana u načelnoj raspravi o setu zakona ne želi da prisustvuje do kraja, obično boravi sat ili dva vremena ili se vrati pred kraj zasedanja. Izneću nešto od onoga, jer zaista je vreme kratko, sa čime se ne slažemo i time reprezentujemo izrazito neslaganje ogromnog broja građana Srbije zbog toga što oni nisu u situaciji da, kroz ovakvu fiskalnu politiku koju sprovodi Mlađan Dinkić i Republička vlada, žive normalno. Ne mogu da zadovolje osnovne uslove za egzistenciju, pa je tako četvrtina ukupne srpske populacije ispod donjeg praga siromaštva.
Zbog toga što ministar Dinkić nije mogao da odgovori na pravilan način na primedbe koje je izneo zamenik šefa naše poslaničke grupe gospodin Aleksandar Vučić, ja ću (iako on nije prisutan, verovatno će mu preneti njegovi saradnici ili njegove stranačke kolege) u prilog tim tvrdnjama gospodina Vučića dodati još nešto.
Kada je u pitanju prosečna potrošnja električne energije u Srbiji, ona je i dalje na srednjem ili visokom nivou, iz prostog razloga što ljudi, a naročito u zimskim danima, nisu u situaciji da se, zbog toga što nemaju novac za osnovnu egzistenciju i zbog nebrige mnogobrojnih lokalnih samouprava, preusmere na neki drugi vid grejanja. Tako je u Kragujevcu gotovo jedna trećina mojih sugrađana, a verujem da je tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, osim u Vojvodini gde je možda ta situacija drugačija, prinuđena da električnu energiju koristi kao sredstvo za grejanje domaćinstva.
Porez na dodatu vrednost od 18% na električnu energiju, koja se protivustavno tarifira u tri kategorije, o čemu smo mnogo govorili, uz konstantno poskupljenje, najpre velike udare u Đelićevo i DOS-ovsko vreme, 2001, 2002. godine, kada je to poskupljenje čak dostiglo, zavisi od toga u kojoj ste zoni, odnosno tarifi, i neverovatnih 500%, do najnovijih poskupljenja koja nam se najavljuju za juli mesec od 15%, jeste nešto što opterećuje građane.
Naročito one koji bi želeli da se kod njih izvrši gasifikacija i da se priključe na toplovod, ali nemaju finansije za to i nemaju kreditnu liniju da za to od banaka uzmu kredit.
Dakle, dolazimo do neverovatne cifre kod prosečnog duga domaćinstva, to će vam reći svako iz bilo kog centra elektrodistribucije u Srbiji, da li je to Kraljevo, Kragujevac, Beograd ili Vranje, i taj prosečni dug je oko 20.000 dinara, s tim što je u mnogim slučajevima, kao što je to primer grada Kragujevca, taj prosek mnogo veći, iz prostog razloga što imate ljude koji su ostali bez posla, isterani su na ulicu iz fabrike "Zastava" ili neke druge, treće, a nemaju novac da plate električnu energiju, jer nemaju nikakve prihode. Čak se dešavalo da se kompletna naselja isključuju sa mreže zbog neplaćanja.
U izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost nema onoga što je zapravo srž problema za svakog stanovnika naše zemlje, a to su osnovne životne namirnice. Kada govorite o potrošačkoj korpi, o prosečnoj zaradi u Srbiji, o onome šta, kako i na koji način prikazuje Republički zavod za statistiku, kao osnov za sve to uzimate osnovne životne namirnice koje su u određenim količinama potrebne za jedno tročlano ili četvoročlano domaćinstvo.
Ako je sada namera Mlađana Dinkića i aktuelne Vlade da maše posebnom stopom od 8% na te proizvode kao veliki dobitkom, varaju se, jer je očigledno, na osnovu svih dosadašnjih iskustava, da smanjenja u tom smislu neće biti. I, očigledno je da građani Srbije ne mogu ni tih 8% da izdrže, iz prostog razloga što je, pod pritiskom srpskih radikala, porez na promet na sve te navedene namirnice bio ukinut do stupanja na snagu novog Zakona o PDV-u.
Mi sada smatramo da ovi nabrojani proizvodi, a njih je zaista mnogo, uz dečiju odeću i obuću, hleb, mleko, meso i sve ono što je potrebno jednom prosečnom stanovniku, treba da bude oporezovano po drugoj posebnoj stopi, a trećoj u postojanju ovog zakona, a to je 1%.
Porez na dodatu vrednost je, uz neverovatno oporezivanje onoga što je bitno za egzistenciju građana, uz neverovatnu fiskalnu represiju koja se sprovodi na veoma često neprimereni način i kod onih koji nisu veliki obveznici, već ljudi koji pokušavaju da obezbede egzistenciju za svoje članove porodice, u velikom stepenu izvršenja. To je ono čime se Mlađan Dinkić hvali kao velikim uspehom njega lično i ministarstva koje on predvodi, pa je tako izražen budžetski suficit.
Međutim, nikako da nam kaže kako je onda moguće da uz takvo "racionalno" poslovanje, a ono zaista to nije kada je upravljanje javnim finansijama u pitanju, ogroman broj građana Srbije nema socijalnu pomoć koju traži.
Nema nacionalne strategije u definisanju onoga što je osnovni socijalni zahtev za one koji su nezaposleni, za samohrane roditelje, za lica sa posebnim potrebama, za invalide, za sve one kojima (i to samo kroz neke mrvice, zavisi gde, u Kragujevcu je to najniži mogući stepen) pomaže lokalna samouprava, ali država ne vodi sistematsku i kontinuiranu brigu o tim ljudima.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iz svih amandmana koje su podneli srpski radikali, gde je ono što vas najviše nervira, naročito vas koje uopšte ne zanimaju ovi zakoni, ima vas svega 20-tak u sali, zato je kamera i fiksirana samo na onoga koji govori i na predsedavajućeg, možete da vidite da ingerencije iz oblasti pravosuđa na sebe preuzima izvršni organ vlasti, odnosno ministar, na neprimeren način i na način na koji će još više da se destimulišu i guše poreski obveznici.
Obe prisutne dame, gospođe iz Ministarstva finansija nemaju mogućnost, u odsustvu gospodina Dinkića, koji je pobegao posle sat vremena, da mi odgovore, a Dinkić to nije učinio za sve vreme svog ministrovanja. Evo, danas po ko zna koji put pitam, kada su u pitanju zakoni iz oblasti poreske politike – po kojim kamatnim stopama se obračunava neplaćeni porez za poreskog obveznika?
Veoma bih volela da izađe ministar Dinkić i da nam to kaže, zato što pouzdano tvrdim da se naplata kamata za neplaćene dospele dažbine, odnosno poreze, ne vrši po zakonom utvrđenoj stopi i da je to sve relativno od grada do grada, odnosno od jednog do drugog centra poreske uprave.
Neka izađe ministar da me demantuje, a ja ću njega sa podacima, kao i sa činjenicom da još imamo onaj Đelićev zakon koji u jednom delu kaže da su od poreza na imovinu oslobođena u jednom delu lica preko 65 godina. To niko ne poštuje, bar ne u gradu u kome živim. Zbog toga su svakodnevne pritužbe građana, pa i neke krivične prijave podnete su protiv načelnika Poreske uprave u mom gradu i njegovih saradnika.
Što se tiče Zakona o Carinskoj tarifi, nomenklature, usklađivanja i harmonizacije sa onim što od aktuelne vlade traži EU, niste to morali da unesete kao glavni razlog u obrazloženju, zato što je to nešto što se radilo i u vreme postojanja one bivše SFRJ i SRJ, samo što je to tada rađeno na nivou Savezne skupštine, jednog i drugog veća.
Ovde je druga stvar u pitanju: kako je moguće da do sada ova vlada i sam ministar finansija nisu u situaciji da nam objasne zašto nije izvršena potpuna harmonizacija između dve države članice kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mislim da taj posao nije završen, odnosno jedinstveni carinski režim za oko 50 poljoprivrednih proizvoda.
I, da prokomentariše aktuelnu situaciju u odnosu druge države članice prema nama, gde uveliko hara, to već znate godinama, kriminalno separatističko rukovodstvo na čelu sa Milom Đukanovićem, sada premijerom Crne Gore, kada je u pitanju najnoviji slučaj zabrane uvoza, kako to oni kažu, odnosno prometa mineralnih voda iz Srbije prema Crnoj Gori.
Harmonizaciju tih carinskih stopa je vršio, zamislite ko, u vreme DOS-ovske vladavine – Čedomir Jovanović, koji nije znao da nam objasni kakva je razlika između različite carinske tarife za jedan isti muški kaput u Crnoj Gori i u Srbiji. Isto tako, i kod tih poljoprivrednih proizvoda.
Ali, nama nije jasno kako je Vlada koju sada predvodi Koštunica, sa navodno novim ministrom finansija, koji ništa ne radi drugačije od Božidara Đelića, već samo nastavlja kontinuitet te iste politike, u stanju da tako nešto toleriše i da propušta mogućnost da se ta harmonizacija izvrši, zbog čega je nesposobna to da uradi, a ako jeste neka nam to prizna.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, naša osnovna primedba se odnosi na član 5. predloženog zakona, odnosno član 27. postojećeg zakona, stav 2. koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Smatramo da u takvim slučajevima uopšte ne treba da se vrši utvrđivanje osnovice, zbog toga što su već poljoprivredni proizvođači uslovljeni da plaćaju obavezno penzijsko osiguranje. Penzije poljoprivrednicima kasne skoro dve godine. Oni se nalaze u veoma lošoj poziciji, jer nema nikakvih subvencija od strane države, zbog prisutnog uvozničkog lobija kada je u pitanju proizvodnja povrća i voća, oni jedva pokrivaju svoje troškove, neki čak možda posluju i sa gubitkom.
Ljudi moraju to da rade, to je nešto što oni imaju i u svojoj porodičnoj tradiciji i uopšte je karakteristično za ovo podneblje; oni su prinuđeni da pokušaju da žive od toga, ali iz dana u dan sve je gore i gore.
Ako krenete Srbijom, počev od severa prema jugu, i da razgovarate sa ljudima, bez obzira na to kojom se delatnošću oni bave – naravno, to su sve pošteni ljudi, koje možda vi ne srećete, ali koji se nama obraćaju, vape za pomoć i traže od nas da utičemo kroz ovakve amandmane da se ove poreske dažbine plate – videćete da je iz dana u dan situacija sve gora i gora.
Besparica je toliko prisutna da ljudi razmišljaju kako će da prežive, kako da dočekaju sledeću zimu, jer para niotkuda nema; penzioneri su ojađeni sa penzijama koje uporno kasne, a ministar se hvali suficitom; postoji najava da će im se kroz novi način obračuna smanjiti za 40%, a ionako su smanjene od 2003. godine, od kada je uveden ovaj model indeksiranja koji je još uvek na snazi.
Sve ovo su dovoljni razlozi da ne prihvatimo predložene zakonske projekte i da pokušamo (ko zna kada će to biti, po ovom novom Poslovniku) da vas ubedimo za sve naše amandmane, kako bi se građani doveli u bar malo povoljniji položaj, nego što sada jesu.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a posle njega Zlatan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je poreski sistem sa porezom na dodatu vrednost, uz fiskalizaciju, nužan i neophodan, kako bi se uveo red u plaćanje finansijskih obaveza poreskih obveznika prema državi.
Smatram da to jeste put i način da Srbija postane deo integralnog ekonomskog sistema Evrope, kome inače i težimo. To su standardi koje je Srbija morala da uvede kako bi se izjednačila u uslovima privređivanja sa zemljama razvijene zapadne Evrope.
Međutim, neka rešenja, pre svega iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ukazuju da država pokazuje sklonost da preduzima veoma represivne mere prema građanima Srbije koji imaju bilo kakvu poresku obavezu. Jedna od takvih mera je i uvođenje privremene mere obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Šta to znači? Država je propisala da poreski organi mogu propisivati privremene mere odmah nakon donošenja rešenja. Inače, u poreskom postupku postoji jedno pravilo i praksa utvrđena zakonom da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Svako rešenje doneto od strane poreskih organa odmah stupa na snagu, dostavljanjem poreskom dužniku ono postaje izvršno.
Pored toga, predlagač traži da država preko poreskih organa ima pravo da odmah pleni imovinu poreskog dužnika, bez obzira na to da li je taj poreski dužnik izjavio žalbu i ukazao na zakonom opravdane razloge da on toliko ne duguje ili da mu je nezakonito poreska obaveza nametnuta. Vrlo često se dešava da poreski organ nameće poresku obavezu pogrešnom licu, zbog zabune o identitetu poreskog obveznika. Tako država sebe stavlja u neravnopravan, povlašćeni položaj u odnosu na građane.
To nije smisao jednog pravnog pretka kojem mi treba da težimo, gde treba da postoji vladavina prava i gde bi građani i država bili izjednačeni pred sudom i uopšte pred zakonom u postupcima koji se prema građanima vode. Ovo pokazuje na spremnost države da jednim osionim ponašanjem čak ulazi u stan poreskog dužnika i mimo odluke suda, gde se čak pokušava da se poreski organ stavi iznad suda, jer ukoliko dostavi sudu i njenom izvršnom sudiji rešenje o privremenoj meri, sud je dužan, protivno Zakonu o izvršnom postupku, da u roku od 15 dana omogući poreskom izvršitelju ulazak u stan poreskog dužnika.
Tu se povređuju mnoga ustavna prava: pravo na nepovredivost stana i pravo da se to najznačajnije pravo građana ograniči samo odlukom suda. Na ovaj način Ministarstvo finansija posredno priznaje da Zakon o izvršnom postupku nije dobar, da je neefikasan, a to je posebno i poruka potencijalnim investitorima u Srbiji koji dolaze van granice Srbije da ovde ne mogu efikasno da zaštite svoja prava i svoja potraživanja.
Inače, u oceni sudskog sistema u Srbiji koju je dala Svetska banka postoji jedna kritika da se potraživanje u izvršnom postupku naplaćuje prosečno u periodu od 1006 dana. To je izuzetno dug period za naplatu potraživanja i govori o nepostojanju pravne zaštite investitora u Srbiji.
Ministarstvo finansija ovim predlogom izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji traži da se to izvršenje premesti iz sudskih postupaka potpuno u administrativni postupak, u kome bi inokosno odlučivao poreski organ. To je protivno Ustavu, Zakonu o izvršnom postupku, Zakonu o sudovima gde je utvrđena njihova nadležnost. Na ovaj način se narušava jedinstveni sudski sistem. Jedino poreski organ ima pravo da naloži sudiji da donese rešenje u roku od 15 dana.
Šta reći za građane čije parnice traju po 10 godina, a izvršenje predstavlja novu parnicu koja traje još 10 godina; i šta reći ministru pravde, koji je obećao da će se do juna ove godine u sudovima u Srbiji uvesti red, te da će građani imati pravo na blagovremeni i efikasni pravni lek. Ministarstvo finansija svojim predlogom zakona je u koliziji sa obećanjima ministra pravde i mislim da je to problem ove vlade.
Mi građanima Srbije, kao opozicija, ukazujemo da su obećanja ministra pravde ostala prazno slovo na papiru i da od tog obećanja o efikasnosti pravosuđa nema ništa. O tome govore redovi u sudovima, sudije koje su pretrpane mnogobrojnim predmetima, neefikasnost pojedinih sudova u rešavanju predmeta. Sve se to prelama preko leđa građana, preko njihovih prava, a sve to građane Srbije košta, pa su i davanja i osnovica za naplatu poreza izuzetno veliki, tako da imamo jedan skup državni mehanizam koji živi na teret građana.
Ono na šta želim da ukažem jeste pitanje nejednakosti građana i države pred zakonom i u sudskom postupku. Sudski izvršitelj može bez odlaganja da uđe kod poreskog obveznika i izvrši popis stvari, bez obzira čije su te stvari u stanu dužnika, bez obaveze da utvrđuje svojinski odnos poreskog obveznika prema stvarima koje mu se popisuju.
To sve govori o tome da je država spremna samo da uzima, ali bez ikakve odgovornosti, jer kada uđete u nečiji stan po hitnom postupku, bilo danju ili noću, popišete sve stvari koje se nađu u stanu bez obzira čije su te stvari, kada te stvari oduzmete i prodate na javnoj licitaciji, postavlja se pitanje odgovornosti države kada ona pogreši, a često država greši. Često država donosi pogrešna rešenja, posebno u administrativnom postupku, koja se kasnije poništavaju od strane Vrhovnog suda.
Međutim, i ovde postoji problem što je sudska zaštita neefikasna i što Vrhovni sud tek posle više od godinu i po dana donosi rešenja o tužbama u upravnim sporovima. Dešava se da mnogi poreski obveznici u međuvremenu propadnu zbog toga što su njihovi žiro računi neosnovano blokirani ili zato što su im oduzeta sredstva za rad i rasprodata na licitacijama.
Bez obzira na ovakav stav predlagača zakona, smatram da on sebi želi da pribavi veoma velika ovlašćenja, koja su protivna Ustavu i sistemu pravosudnih zakona kojima je definisana uloga sudova i pravo građana uvek na blagovremenu sudsku zaštitu.
Žao mi je što ministar finansija nije ovde. Želim ministru finansija da postavim jedno pitanje. Skoro su uvedeni uređaji za kontrolu poreza preko sistema GPRS, 180.000 uređaja je nabavljeno ili postoji obaveza nabavke, uz licencu za softver i hardver. Prema mojim saznanjima, koja dolaze iz Ministarstva finansija, ovi uređaji su nabavljeni od firme "Erikson".
Bili smo svedoci otvaranja afere "Erikson", u koju su bili umešani neki visoki funkcioneri Vlade Srbije, pre svega potpredsednik Vlade gospodin Miroljub Labus, pa se postavlja pitanje da li je nabavka 180.000 fiskalnih jedinica, hardverskih, preko "Eriksona" i nabavka licenci od "Eriksona" upravo prikrivanje već otkrivene afere.
Zato želim da ministar finansija ovde javno da objašnjenje građanima da li je informacija tačna. Ukoliko nije, neka je demantuje, a ukoliko jeste, neka objasni građanima Srbije koliko je "težak" posao koji je Ministarstvo finansija zaključilo sa "Eriksonom", da li je bilo tendera i pod kojim uslovima, da li je bilo više ponuđača za ovaj izuzetno skup posao u Srbiji? Hvala.