Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo očekivali Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, zato što je došlo do grubog kršenja pravila po kojima Skupština radi, odnosa između Skupštine i predsednika Republike, i zato što se ovaj zakon nalazi na preispitivanju pred Ustavnim sudom Srbije.
Ali, i zato što je ministar izrazio nezadovoljstvo usvojenim amandmanima na Predlog zakona, koji je bio u skupštinskoj proceduri, posebno time što su neka davanja svrstana u ona za koja poslodavac mora da plaća poreze i doprinose, odnosno za koja ne mora. Očekivao sam da ministar reaguje, obećala je to Vlada, nije bila zadovoljna Predlogom zakona, stvorila je novu skupštinsku većinu za drugi predlog zakona. Očekivao sam da uđe u suštinu onih odredbi koje su promenjene amandmanima, a koje nisu bile u skladu sa željom Vlade.
Međutim, Vlada sela da prečešlja ponovo Zakon o radu i da vidi šta još može da ukine zaposlenima, odnosno šta još može da donese od mera kojima možda neće izazvati nered na ulicama, a spasiće neka davanja iz budžeta za ovu jako tešku godinu, u kojoj se budžet izgleda puni samo kreditima, potrošnjom, ali i kreditima međunarodnih monetarnih institucija.
Dobijamo predlog zakona u kome nema nijedne povoljnosti za rad, u kome nema nijedne povoljnosti za ženu koja se porodila. A za koga mi to donosimo ovde predloge zakona? Kome mi hoćemo da stvorimo uslove da može da obavlja svoje poslove, da može lepše i lakše da živi? Poslodavcima? Pa to se stvara kroz ram u kome Vlada utvrđuje ekonomske, monetarne, pravne instrumente po kojima će poslodavac da radi, a ne kroz izrabljivanje radnika.
Mere kojima su kapitalisti pokušali da sebi obezbede profit preko radničkih leđa dovele su do nekoliko revolucija, katastrofalnih u istoriji svetske civilizacije.
Ove mere ne mogu da se primene na zaposlene, nezaposlene, na majke, na davaoce krvi u Srbiji. Ne mogu, više nemate odakle da im uzimate. Pokušajte da stvorite da im dajete, a ne da im uzimate.
Ne brani se budžet tako što ćete smanjivati davanje, nego što ćete obezbeđivati veće prihode u budžet, ali ne veće prihode taksama, porezima, carinama, akcizama, nego većim brojem poreskih obveznika; da nemamo 50 firmi koje plaćaju poreze, nego da imamo 500, pet hiljada, 500 hiljada firmi. A vi ovako zatvarate krug onih koji plaćaju. Morate da smanjite i krug onih prema kojima država ima obaveze. Ako nemate obaveze prema majkama i prema radnicima, posebno prema onima koji ostaju bez posla, a na koga onda drugo mislite?
Prema kome još hoćete u Srbiji da ispunite obaveze. Šta ste sve drastično promenili? Prvo ste promenili predsednika sindikata. Za svaki slučaj, osnovna organizacija, ćelija sindikalna promenila predsednika sindikata. To kao kada bi negde zasedao mesni odbor DSS u Beogradu, gde stanuje Vojislav Koštunica, dole negde na Dorćolu, i donese odluku - isključili smo Vojislava Koštunicu iz stranke i sve televizije grunu, isključen Vojislav Koštunica iz DSS. Hajde sada on neka dokazuje da to ne može na taj način.
Znači, da bi ovaj zakon ušao u proceduru morate da sprečite sindikalno okupljanje. Najbolje je sindikat baciti u svađu, u sukob, da se on zauzima oko sebe, da brine svoju brigu, a da vi i poslodavci mirno ukidate obaveze koje imate prema građanima Srbije. Pošto spadam u grupu dobrovoljnih davalaca krvi, kažem vam da je cinično i ironično obrazloženje da smanjivanjem dana koje ima dobrovoljni davalac krvi na raspolaganju kada da najdragoceniju tečnost, kako kažete - pospešujete izvršavanje ove humane akcije.
Ne mogu da verujem da postoji takav čovek koji će ovo da napiše, a da se ne prekrsti i da kaže, Bože, oprosti mi. Pazite, kaže - ovim članom, plaćenim odsustvom na dan davanja krvi, omogućava se izvršavanje ove humane akcije, a smanjujete ga za dva dana. Za 67 posto smanjujete to odsustvo, pa kažete - nije bolestan čovek koji da krv, a zavod je dobro organizovan, u toku dana može da mu uzme krv i da ga vrati na posao.
Nije to bockanje iz prsta ili iz vene. Da li je neko od vas legao tamo da da krv? Da li je neko od vas, koji ćete glasati za ovaj predlog zakona, dao nekada krv?
Da li ćete glasati za to da se smanji na jedan dan? Da li ćete da glasate? Kakvi ste to ljudi? Dao sam krv, ne mogu da glasam za to, jer imam ljude koji su 150 puta dali krv. Imam komšiju koji je umro zato što je zaražen dok je davao krv.
Akcije vodite preko televizija da obezbedite dobrovoljno davanje krvi, posebno u letnjim mesecima. Sada su nas iz zavoda iz Zemuna molili da SRS ponovo napravi akciju, a vi u to vreme, u vreme kada se krv prodaje na evropskom tržištu, kada sve više obolelih od raznih virusa daje krv, pa ta krv zarazi ljude, vi sada sprečavate ovu zdravu naciju da pomogne onima kojima je krv neophodna i potrebna.
Ukinite potpuno, pa kupite od Rusa veštačku krv. Može i to. Ukinite dobrovoljno davanje, kupite plavu krv, mogu operacije, čak i na srcu se vrše sa tom ruskom krvlju. Da vas obavestim da su to ljudi izmislili i oni od toga više ne zavise, ali mi zavisimo, to je mnogo skupo. Najjeftinije je pozvati ljude koji imaju časti i morala, znaju šta je obaveza prema bolesnima, da poture svoju venu, ali nemojte da im smanjujete prava. Računajte da sada imate za dve trećine manje dobrovoljnih davalaca krvi.
Da ste uveli četiri dana, rekao bih, sada imate za trećinu više davalaca, a vi smanjujete za dve trećine. Računajte na dve trećine davalaca manje. Na poznajem državu u svetu koja može da kaže: imamo mnogo dobrovoljnih davalaca, hajde da smanjimo tu grupaciju svojih građana. Samo zbog ovog člana niko od nas ne bi podigao ruku za ovaj zakon, samo zbog ovog, ali da pređem na druge članove.
Šta ste ovo hteli kada se izvanrednu ideju da se stimuliše rađanje trećeg, četvrtog deteta, tako što će majka koja je dala svojoj porodici i Srbiji troje ili četvoro dece da još malo bude uz tu decu, da ih malo duže vaspitava, nego što je do sada bilo, šta ste hteli kada ste tako napisali novi predlog člana da nikome više nije jasno.
Možda ste imali dobru nameru, ali pazite šta ste napisali - zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine. U stavu 2. proširuje se spisak onih koji imaju to isto pravo, ali pazite šta kažete - zaposlena žena koja ima jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece, ima pravo dve godine na odsustvo.
Znači, žena koja ima troje dece, ako rodi jedno dete nema pravo na odsustvo od dve godine, nego tek ako rodi dvoje ili više. Ima li ikoga da je završio osnovnu školu i da sabere tri i dva koliko su, kakva je ovo diskriminacija. Ta dva stava uopšte nisu u saglasnosti jedan sa drugim, stav 1. i stav 2. Ako ima pravo za četvrto dece, to traži od majke koja ima troje da rodi dvoje da bi joj se računalo kao četvrto?
Imali ste vremena tri meseca da napišete šest članova zakona, odnosno samo jedan ako ste hteli da menjate topli obrok i regres, ali vi ste u saradnji sa ministrom Dinkićem utvrdili da vam treba još para i da nemate dovoljno para za davanje.
A ako nemate, prodajte službene automobile, ako to nije dovoljno, prodajte kompjutere, ako i to nije dovoljno, prodajte zgradu Vlade, ali nemojte da smanjujete davanja ženama koje treba da rađaju decu.
Poslednje kada bude, kada već ostane odbrana Srbije, uzmite i od dece, ali kasicu i špar kasicu poslednje razbijte, kad nema više nigde dinara, a ne prvo, hajde da pokupimo majkama i deci. Nadam se da će Zakonodavni odbor da zaseda, gde je onaj, možda je negde u inostranstvu, da utvrdi da je nemoguće da donesemo ovakav zakon, u kome će član 94a da ima prvi i drugi stav i da nikoga zbog toga glava ne boli.
Nisam čuo u javnosti da je traženo da se smanji sa 0,5% na 0,4% od osnovice minuli rad za svaku godinu staža. Nisam čuo da je to iko tražio. Otkud sada Vladi ideja da smanjuje sa 0,5% na 0,4% za svaku godinu staža minuli rad? Čime se opravdava ta ideja? Kako možete nešto što postoji godinama da menjate sada ove godine?
A šta smo to radili svih ovih godina, kako je moguće da čovek koji radi 25 godina, 25-te godine ima 0,5% za svaku godinu staža, a kada uđe u 26. godinu on ima 0,4% i za onih 25 godina. Hoće li to sići do 0,1%, hoćete li da ukinete minuli rad sa četiri izmene i dopune Zakona o radu.
Zašto se smanjuje, koji je razlog, osim toga da Vlada nema dovoljno sredstava? Vlada koja ne može da obezbedi sredstva da izvršava svoje obaveze ne sme da smanjuje obaveze, nego da ovde postavi pitanje svog poverenja.
Vi, gospodo iz vladajuće većine, ne smete da dozvolite da vas Vlada, koja nije sposobna da izvršava obaveze, ovde žigoše kao ljude koji ćete svašta odobriti i svašta dozvoliti da bi ostala da vlada.
Kada ste preuzeli vlast u Srbiji, minuli rad je bio 0,5% po godini, a sada je 0,4%. Dobrovoljni davaoci su imali tri dana, a sada imaju dan. Hoćete li moći da opravdate pred svojim biračima to što se pooštravaju uslovi za život od kada ste vi na vlasti. Hoće li to svako od vas u svojoj sredini moći da opravda?
Otpremnina, naravno, do sada je bila da ne može biti niža od trećine zarade za svaku navršenu godinu, ali pošto vam treba para, vi ste rekli do 10 godina trećina, a preko 10 godina četvrtina. Zašto niste rekli preko 15 godina petina? Kako ste sada došli do ovih egzaktnih, empirijskih podataka, da tačno posle 10-te godine ne može više trećina da bude otpremnina, nego mora da bude četvrtina. Da li vidite koliko je besmisleno ući u proceduru donošenja zakona koji je lošiji po ljude na koje se odnosi od prethodnog? Da li je to uopšte u jednoj pravnoj državi moguće?
Naravno, kada poslodavac otkaže ugovor, proglasi ga nesposobnim i tu nađoste da kaznite onoga što ga poslodavac juri sa posla, da mu smanjite davanja.
A na kraju član 191, u kome bar jedan stav ima viška, zato što vi kažete da radnik kome je nezakonito prestao radni odnos ima pravo da se vrati na posao ako to zahteva. Dalje, u stavu 4. kažete - ako poslodavac zahteva da se ne vrati na posao, sud može da odbije zahtev da ovog vrati na posao.
Šta će onda ovaj jadnik, šta će njegov zahtev po kome on ima pravo da se vrati? Pazite, onaj ga je nezakonito otpustio, on traži pravdu pred sudom i ta pravda traje po dve ili tri godine. Za to vreme mora negde da radi da bi preživeo, a i to što radi negde, vi mu odbijete od naknade štete koju je dužan poslodavac da mu isplati.
Posle tri godine kada dobije spor, onako sav srećan, poslodavac kaže, sada tražim da više ne radi kod mene, a to mu je i bila želja.
Šta će nam onda sud, šta će nam pravo radnika da ne može da bude najuren, ako je to nezakonito, šta će nam zakon?
Napišite - poslodavac može da najuri radnika i da mu isplati neku otpremninu, da odredimo kolika je ta otpremnina i da znamo da smo svi u rukama poslodavca. Kakav je poslodavac da je, zaštićen je kao sveta krava, može da kaže zaposlenom - ti od sutra više ovde ne radiš, ima po zakonu otpremninu koju će da mu isplati i završen je posao, nema sigurnosti, ne mogu da se uzimaju krediti, deca ne mogu da se školuju zato što radnik ne zna, iako je najsavesniji i najbolji, da li je po volji poslodavcu. Sutra može da izgubi posao, postaje nesolventan, dolaze da mu plene kuću, zato što mu se dete školuje na nekom fakultetu na kome se već sada, od kada ste vi na vlasti, plaćaju visoke školarine.
Nemoralno je glasati za ovaj zakon, nemoralno je bilo podneti ga, a nemoralno je i glasati za njega.