Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Molim da utvrdimo broj prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović, Milovan Marković, Vladan Vučićević i Žarko Obradović (pre podne).
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Pre toga, obaveštenje, tačku 37. i 38. Vlada Republike Srbije je povukla iz procedure. Da li je tako, ministre Laloviću? Zahvaljujem, gospodine Laloviću.
To znači da ćemo danas nastaviti razmatranje predloga u načelu od 39. tačke, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, što znači, kao što smo sinoć rekli, da ćemo pre toga imati jednu pauzu da bi se poslanici pripremili.
Pre nego što dam pauzu, po Poslovniku se javio narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Ovde smo se javljali po Poslovniku povodom različitih stvari, manje značajnih od ove koju ću sada reći.
Imali smo priliku da čujemo vest, ovde su te agencijske vesti kod mene, da je predsednik SAD Džordž Buš potpisao proklamaciju o dodeljivanju trgovinskih preferencijala Srbiji i Crnoj Gori. Moram reći da je to jedna od najlepših vesti koje smo mogli da čujemo u toku ove godine, sigurno najznačajnija vest posle Studije izvodljivosti. To je praktično ulaženje naše zemlje u sistem zemalja koje spadaju pod opšti sistem preferencijala.
Dakle, odnosi se na oko 4.600 proizvoda iz 144 zemlje. Kod nas će to biti veoma značajno za metalurgiju, pogotovo za čelik i uopšte neke obojene metale. Prema tome, to može biti neposredni podsticaj proizvodnje u našoj zemlji, jednostavno nešto što se može trenutno odraziti, u ekonomskom smislu, na boljitak, na ekonomiju naše zemlje.
Međutim, ovo ima i jedan važan poseban politički značaj, jer predstavlja podsticaj ne samo zemljama Evropske unije za saradnju sa našom zemljom, nego predstavlja i međunarodnim finansijskim institucijama za dalju i dublju saradnju sa Srbijom i Crnom Gorom, pogotovu sa Srbijom.
Ono što moram da istaknem, to je da je ovo, pre svega, posledica uporne i dosledne politike Vlade Republike Srbije u odnosu na sve druge organe u ovoj državi i da na taj način ovo predstavlja jednu vrstu rezultata, koja je za svaku vrstu pohvale.
Naravno, Studija izvodljivosti, s jedne strane, kao što sam rekao, predstavlja veoma značajan momenat u postupku pridruživanja i doneće veoma dobre rezultate ovoj zemlji na duži rok, a ova odluka SAD, preferencijali, u koje smo uspeli da uđemo, predstavljaju nešto što će biti značajno neposredno i odmah. Dakle, kako za ekonomiju zemlje u jednom delu, tako u drugom smislu i za ono što se zove politički podsticaj međunarodnim institucijama za saradnju sa našom zemljom. Hvala.

Hvala vama, gospodine Aligrudiću.
Još nekoliko važnih obaveštenja, da bi lakše mogle da rade poslaničke grupe. Dakle, počeće razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, potom sledeća tačka dnevnog reda će biti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu, jer je iz procedure povučen i Predlog zakona o zaštitniku građana.
Takođe, molim da pauza bude do 10,25, da bi nam se ministar obratio, da bi potom mogao kratko, na pet minuta, na Odboru da prihvati dva amandmana, ako sam dobro shvatio iz njegove najave. Da li sam dobro shvatio, gospodine Laloviću? (Odobravanje.)
Da bismo mogli efikasno da radimo, istovremeno obaveštenje iz stručne službe, već odštampani primerci Poslovnika biće u roku od jednog sata na raspolaganju, po jedan primerak, dok se umnože i povežu, u svim poslaničkim grupama, da bismo lakše mogli da se koristimo njime.
Hvala, pauza do 10,25 časova.
(Posle pauze – 10,25)

Nastavljamo rad.
Prelazimo na 39. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste Izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, želi reč? Izvolite, gospodine Laloviću.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Kada je svojevremeno zakon i usvajan, pored svih kontraverzi, tada sam ukazao na dve bitne stvari, a to je da na dva mesta u zakonu postoje kontradikcije i da to treba da otklonimo prvom narednom prilikom. To je osnovni razlog zbog čega vršimo izmene Zakona o radu.
Podsetio bih gde su bile kontradikcije. Kod tretmana toplog obroka i regresa pojavila se kontradikcija u dva člana i na još jednom mestu.
Dakle, mi ovde predlažemo otklanjanje te dve kontradikcije. Pored toga, ima samo još nekoliko izmena, koje nisu od tako nekog kapitalnog značaja, ali to je suština predloženih izmena Zakona o radu, prosto da ga do kraja upristojimo.
Još bih hteo jednu informaciju da dam poslanicima, a i javnosti, pošto sam pre ove sednice pitan oko toga, kao informaciju, a to ćemo raspravljati, da je upućen na Vladu danas predlog zakona kojim će se povezati radni staž u Srbiji. Samo toliko i hvala.

Ovo je lepa vest.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela samo poslanička grupa SPS, i SRS u međuvremenu je stiglo. Dakle, još jednom ponavljam, dostavili su predloge za diskusiju poslaničke grupe SPS i SRS.
Prvi ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ako pođemo od razloga za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, a kratko ću se zadržati na tome, u obrazloženju stoji da je usvajanje jednog broja amandmana narodnih poslanika prilikom donošenja zakona imalo za posledicu da su odredbe pojedinih članova zakona međusobno suprotne.
Suprotnost odredaba zakona postoji u delu koji se odnosi na uređivanje drugih primanja po osnovu radnog odnosa, naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao i kod ostvarivanja prava kod prestanka radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada od strane zaposlenih. Iz navedenih razloga predlažu se izmene ovog zakona.
Prvi razlog zbog čega se predlažu izmene Zakona o radu su navedene suprotnosti. Drugi razlog zbog čega se predlažu izmene Zakona o radu, kako stoji u obrazloženju, jeste: "Vrši se preciziranje pojedinih rešenja u Zakonu o radu, kao što je trajanje porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u slučajevima kada zaposlena žena u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena koja ima jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece, radi obezbeđivanja prava na navedeno odsustvo u trajanju od dve godine ukupno i za ove žene". To je u obrazloženju dato kao razlog za izmene zakona, ponavljam, da bi se otklonile suprotnosti i precizirala odredba zakona, konkretno člana 94.
Ako bismo posmatrali ovo obrazloženje, razlog koji je naveden u obrazloženju, tu spora nema. Očigledno da suprotnosti koje postoje moraju da se otklone i očigledno da ono što nije dovoljno precizno mora da se precizira. Ovo napominjem iz razloga što se to odnosi na članove 118. i 120, koji su međusobno suprotni, zatim na članove 179. i 190. postojećeg zakona i rekao sam već na član 94. Promene zakona kod ovih članova zaslužuju apsolutnu podršku.
Mi ćemo podržati, uz napomene da tu neka rešenja nisu do kraja dobra, ali ako se pogleda dalje tekst izmena i dopuna Zakona o radu, vidi se da nisu samo te izmene u pitanju. Konkretno, navešću, menjaju se i članovi 62, 77, 94 (dodat je član 94a), 108, 111, 158. i 191.
Treba malo da razgovaramo i da vidimo o čemu se tu radi. Dakle, pored ovih članova koji su suprotni i koji nisu sporni, postavljam pitanje, zbog čega se vrše promene drugih članova, ako je već razlog za promene Zakona o radu ovaj o kome sam govorio, jer ti članovi nisu u suprotnosti. Verujem da ću dobiti odgovor, često sam ga dobijao, radi finansijskog rasterećenja poslodavca.
Ne možemo da prihvatimo više to obrazloženje i da teret reformi, teret tranzicije snose oni koji inače teško i najteže žive. Ne možemo da prihvatimo više da jednostavno sav teret podnose oni koji ili ne mogu da se zaposle ili se zaposle, a onda ih otpuste sa posla, ili ako rade, strepe za svoje radno mesto, ili ako su završili rad, strepe šta će im se dalje događati sa penzijama.
Iz tih razloga, treba detaljno pogledati sledeće, ići ću redom. Dakle, postavljam pitanje Vladi, ako već imamo informaciju da budžet ima suficit, koji je onda to razlog da se pravi vremenska rupa od septembra do kraja godine. Naime, izmenama člana 94. Zakona, a dodavanjem člana 94a, to vam je pojašnjenje i dalje na kraju predviđa se da se primenjuje od 1. januara 2006. godine.
Na prvi pogled nije sporno, ali se ipak pojavljuje jedna dilema. Od marta do avgusta, ako se bude usvojio ovaj zakon, oni koji su počeli porodiljsko bolovanje imaće dve godine. Dakle, od septembra do kraja godine imaće godinu, a od nove godine opet dve godine. Da li je Vladi potrebno da pravi takvu vremensku rupu i koliki je to finansijski efekat, jer mislim da to nije dobro i da to rešenje nije, što se tiče Vlade, prihvatljivo.
Stvarno ne vidim zbog čega oni koji odu na porodiljsko bolovanje u ta četiri meseca ne bi imali to pravo, a onda od 1. januara 2006. godine ponovo imali to pravo. To mi nije jasno.
Drugo pitanje, odnosi se na član 108. Zakona o radu, dakle, prilikom usvajanja amandmana predviđeno je da minuli rad bude isplaćivan u iznosu od 0,5%.
Predlaže se izmena na 0,4% i to na prvi pogled nije sporno, tako je Opštim kolektivnim ugovorom i sada predviđeno, ali su sporne dve stvari. Zbog čega se menja jedna odredba koja je usvojena pre nekoliko meseci, a nije u suprotnosti kao što se navodi u razlozima za obrazloženje zakona? Opet, pretpostavljam, zarad finansijskog rasterećenja poslodavaca. Upozoravam i još jednom iznosim naš stav, reforme su nužne, ali nema uspešne reforme bez socijalnog prava, a ni jednog ni drugog bez socijalne pravde.
Ne može sve da se svali na pleća radnika, jer nema uspešne reforme bez ravnomernog pristupa, a vezano za to, to mora da se sredi.
Dalje, vezano za topli obrok, regres, jedna dilema i postavljam pitanje Vladi. Članom 118. je predviđeno da je obaveza poslodavca da isplaćuje topli obrok i regres. Članom 120. je predviđena mogućnost poslodavcu da to uradi. Očigledno jedno sa drugim ne ide. Ali, šta se nudi? Nudi se rešenje, opet jedno koje pravi neku rupu do 1. januara 2006. godine.
Naime, nudi se da član 118. počne da se primenjuje tek od 1. januara 2006. godine, a član 120. do 1. januara 2006. godine. Dakle, ako pri tome imamo u vidu da Opšti kolektivni ugovor, koji je na snazi i koji važi do kraja septembra, ima predviđenu obavezu isplate toplog obroka i regresa, ostaje onaj deo samo – septembar, oktobar, novembar i decembar, odnosno bez septembra, dakle, tri meseca, i to će biti mogućnost, da bi od 1. januara 2006. godine ponovo bila obaveza.
Zašto to Vlada radi, zar je to toliki trošak, zar je to toliki izdatak i zar je, postavljam pitanje Vladi još jednom, radnik trošak ili je radnik ravnopravni učesnik u procesu stvaranja. Mislim da to nije prihvatljivo. Umesto što se tačke 2) i 3) člana 120. primenjuju do nove godine, a onda brišu, a kod člana 118. tačke 5) i 6) brišu, pa primenjuju od 1. januara, mislim da tu jednostavno ministar ima priliku na odboru preko amandmana da stvarno ovu nelogičnost ispravi.
Dakle, zašto za ta tri meseca? Neka se član 118. primenjuje kao što se primenjuje do kraja, pogotovu što je izvršena korekcija i ispravka i što su ti izdaci već svrstani u zaradu, dakle nisu neoporezovani. Rešenje se traži zato što je član 120. u suprotnosti sa članom 118, a ne obrnuto.
Sledeće pitanje odnosi se na otpremninu i to je član zakona koji se menja, a nije našao mesto u obrazloženju, u razlozima za donošenje zakona. Dakle, nije u suprotnosti ni sa čim. Podsećam, predviđeno je važećim zakonom da se radniku koji dobije otkaz isplaćuje otpremnina u iznosu od jedne trećine zarade za svaku godinu radnog staža u celini. Sada i ta odredba je rezultat usvajanja amandmana na samoj sednici, a u Predlogu zakona nije bilo tako.
Ako je tada već iskazan stav da treba tako, zašto ga sada menjamo, a nije u suprotnosti sa nekim drugim članom? Šta se ovde nudi? Nudi se jedna kombinacija onog prethodnog i ovog, dakle, do 10 godina jedna trećina, a od 10 godina jedna četvrtina. A zašto? Doduše, to je sada malo preciznije nego što je bilo ranije, pa se sada i kaže precizno, zbir jedne trećine do 10 i jedne četvrtine iznad 10 godina, ali zašto se to radi kada ni sa čim u suprotnosti nije, osim u suprotnosti sa željama poslodavaca da ga što manje košta taj najveći trošak - radnik. Efekti nisu baš tako mali u odnosu na radnika.
Molim vas, kada pogledamo sliku socijalnog stanja u Srbiji, u najtežoj situaciji su radnici, a kada to posmatramo, u najtežoj situaciji su radnici koji su u drugoj polovini radnog i životnog veka. Na njima se sve reforme lome, na njihova pleća se sve prevaljuje i sada one koji imaju do 10 godina staža neće ova promena zakačiti, jer će dobijati trećinu plate po godini staža. Oni koji imaju 30, njih će da pogodi, i umesto da dobije 10 plata, on će dobiti daleko manje, konkretno oko osam i nešto plata.
Zbog čega to radimo? Ako je ovde razlog finansijsko rasterećenje poslodavaca, ne prihvatamo više taj razlog. Ne mogu samo radnici da snose teret, a pogotovo kada već imamo toliko primera u javnosti da se u drugim javnim i državnim ustanovama isplaćuje po 200 evra godišnje po godini staža. Zašto bi oni mogli to da imaju, a radnici, oni narodni, obični, kod poslodavca nemaju. Mislim da ta promena nije prihvatljiva.
Kada je u pitanju usaglašavanje članova 179. i 190. radi se o otkazu radniku koji ne ostvaruje rezultate rada. Napravljena je jedna kombinacija ta dva člana i mislim da je prihvatljiva. Šta nije prihvatljivo? Što se ponovo u ovim izmenama, kada se taj član menja, niko nije upustio u obavezu poslodavca da utvrđuje rezultate rada radnika, ali da postoje neki kriterijumi, da postoji neki merljiv način, da postoji vremenski period u kome se prati rad nekog radnika da bi se došlo do pravih rezultata, a to je suština koja je trebalo da se promeni u ovom zakonu.
Nije sporno da onaj ko ne ostvaruje rezultate rada dobije otkaz, ali je veoma sporan način na koji se to utvrđuje. Veoma je sporno ako toj odredbi podležu oni koji ostvaruju rezultate, ali eto nisu na neki drugi način podobni. To je važnija promena koja je trebalo da bude ovde, jasan kriterijum, jasna merila i vremenski period u kome se to prati.
Kod člana 191. u pitanju je novina, koja takođe može da izazove dileme. Naime, članom 191. Zakona predviđeno je da radnik na osnovu pravosnažne presude suda, ako je neopravdano dobio otkaz, ima pravo da zahteva da se vrati na rad. To je jedna kategorija i ona je ostala.
Drugi deo tog člana odnosi se na to da je poslodavac dužan da nadoknadi svu štetu radniku za vreme za koje nije radio, a neopravdano je dobio otkaz. To nije sporno. Šta je u stvari dodato?
Dodato je, doduše kao mogućnost i ostavljeno sudu da ceni, da ako poslodavac to zahteva sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i stava 3. ovog člana u dvostrukom iznosu.
Ta odredba može da izazove takođe mnogo problema i mnogo dilema. Zašto? Zato što poslodavac može da je zloupotrebi i može da kaže - slušaj, mene ništa ne koštaju državne pare da platim, a neću da ga vratim na posao. To je jedna strana i budimo realni. Postoji druga - vratiću ga na posao, ali ću ga šikanirati da će sam pobeći sa posla. Tu je potrebna mera da se nađe, ali iz tih razloga najmanje što treba ovde da se uradi jeste da se ne dvostruko nego višestruko plati.
Konačno, da zaokružim, mislim da ovde ima članova, pokušao sam da ih nabrojim, koji zaslužuju promenu, jer odgovaraju razlozima za donošenje ovog zakona. To su članovi 118. i 120, s tim što treba 120. brisati, a ne praviti gimnastiku, pa 120. da važi do nove godine, 118. da važi od nove godine. Mislim da to nije ozbiljno.
Takođe, kod članova 179. i 190, koji jesu u suprotnosti, mislim da je nađeno rešenje što se tiče isplate naknada. Ono što nije urađeno, to su kriterijumi.
Mislim da najviše dileme može da izazove ova odredba da porodiljsko odsustvo važi dve godine, do avgusta i od nove godine, a od avgusta i od nove godine da ne važi. Mislim da je to neozbiljno, da nema potrebe i da jednostavno ne odgovara razlogu zbog čega je taj amandman uveden, a to je da se pozitivno afirmiše ta oblast.
Konačno, mislim da su ovde, kroz promene članova zakona koji su u suprotnosti, jednostavno predviđene i izmene nekih drugih članova koji nisu u suprotnosti. Stoga mi ćemo svoj stav odrediti tek prilikom glasanja o tome.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o radu je pokazao jasnu želju Vlade Republike Srbije da praktično svoje radno sposobne građane stavi u jedan ropski odnos prema poslodavcu i zaista su radnici u Srbiji potpuno obespravljeni. Mogli su da imaju i po ovom zakonu neku vrstu motivacije za rad, pa i neko dostojanstvo, međutim, ovim izmenama i dopunama pokušano je da se sve to potpuno uništi.
Analiziraćemo član po član i videćete šta se to menja u već postojećem Zakonu o radu i, nažalost, od svih ovih članova svi su restriktivniji prema radnicima i time omogućavaju da poslodavci koriste radnike i zloupotrebljavaju na svaki mogući način.
Kod člana 1, koji se odnosi na član 62. Zakona o radu, kaže se u stavu 3. reči "ministarstvo nadležno za poslove rada, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja" brišu se, a to u stvari znači da je poslodavac do sada bio dužan da, ukoliko želi da uvede noćni rad, zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, a sada je ostalo samo da zatraži mišljenje sindikata.
Verujem da veliki broj vas ima u svojim porodicama zaposlene koji rade kod poslodavca i znaju, imaju informacije o tome da praktično poslodavci vladaju sindikatima ili njihovim čelnicima na razne načine, potkupljujući ih i time praktično dobiće uvek mišljenje sindikata za uvođenje noćnog rada, iako ne postoje uslovi za obavljanje noćnog rada, iako nije adekvatno osvetljenje ili sredstva higijensko-tehničke zaštite, sindikat je lako potkupiti i onda će oni da dobiju lako mišljenje sindikata.
Međutim, kada je u pitanju mišljenje Ministarstva za zdravlje, teško bi dobili, recimo, dozvolu da uvedu noćni rad, da neko na mestu portira ili čuvara noću, bez ikakve prostorije, na otvorenom, dežura celu noć i čuva imovinu poslodavca, na mrazevima, što priznaćete šteti zdravlju, posebno uz neadekvatna sredstva higijensko-tehničke zaštite.
Dakle, izbegnuto je sve ono što je moglo poslodavca opteretiti u smislu da mora potražiti mišljenje oba ova ministarstva. Jednostavno će sa predsednikom sindikata izlobirati sindikat i dobiti lako pristanak da uvede noćni rad na poslovima za koje smatra da je potrebno.
Član 2. odnosi se na član 77. Zakona, a u njemu se kaže da se stav 3. tačka 2) menja i glasi – "na dan dobrovoljnog davanja krvi."
Poznato vam je da je dugo godina unazad naša zemlja praktično među retkim u svetu imala malo problema sa dobrovoljnim davaocima krvi. U zadnjim godinama je to veliki problem. Ljudi nisu motivisani da daju krv. Zakonom je bilo predviđeno da mogu koristiti dva slobodna dana pored tog dana kada su dali krv.
Ovim izmenama i dopunama to im se pravo uskraćuje i oni praktično mogu da ne rade, odnosno imaju plaćen dan, samo taj dan kada su dali krv, zato što je neko verovatno u ekspertskom stilu zaključio da to ne ostavlja neke posledice po zdravlje i da je jedan dan dovoljno da se kasnije može nastaviti normalno da radi.
Dakle, vidite po ova prva dva člana da je u pitanju skraćivanje dosadašnjih prava koja su imali radnici po raznim osnovama, a i ostali članovi su praktično, svi do jednog, podređeni poslodavcu i imaju za cilj da radnike dovedu, a kako sam rekao na početku, u jedan robovski odnos prema poslodavcu. Radnici praktično nemaju nikakva prava.
Član 3. odnosi se na porodiljsko odsustvo. Do sada je bilo jasno zakonom predviđeno za prvo, drugo, treće i četvrto dete koliko zaposlena osoba ima pravo na porodiljsko odsustvo.
Međutim, dodat je član 94a koji je jako nejasan, a koji treba da stvori iluziju nama poslanicima i građanima Republike Srbije da, eto, isto se to pravo zadržava, a u stvari u prvom stavu člana 94a vidi se da je on potpuno nejasan i može se tumačiti na različite načine.
Kaže u pravom stavu: "Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine." Posle to dole razrađuje, ali za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Bilo je predviđeno i za treće dete da bude dve godine i za četvrto dete dve godine, a ovo će se zloupotrebljavati, siguran sam u to i opet će ići na štetu onih koji rade i koji su zaposleni, a koriste pravo na porodiljsko odsustvo. To je, verovatno, doprinos ove vlade u suzbijanju bele kuge i onoga što najviše opterećuje naš narod.
A da se restriktivno nastavilo prema ovom zakonu o radu po svim članovima, evo i člana 5. U članu 108. stav 1. tačka 4) opet izmena ide na štetu zaposlenih. Kaže, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,5% od osnovice, a sada je to smanjeno, kada su u pitanju prava zaposlenih na utvrđenu zaradu, na 0,4%.
Zato nikako ne može da se prihvati objašnjenje ministra na početku da je to, eto, samo zato da bi se otklonile neke kolizije u članovima koji su postojali. Vidite i sami već po ovih prvih pet članova da nije tačno da je bila želja ovih izmena i dopuna da se eventualno otklone neke kolizije, nego praktično da se restriktivno deluje dalje na prava radnika.
U članu 111. stav 3. briše se i izbacuje se to da je potrebno da se opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju uslovi po kojima poslodavac i zaposleni mogu ugovarati minimalnu zaradu. Znači, ostaje to da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu.
Drugi stav, ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. ovog zakona za mesec u kom se vrši isplata.
Znači, uslovi se posebno ne utvrđuju i ne utvrđuju se kolektivnim ugovorom, jer dovoljno je da zaposleni pruža mogućnost poslodavcu da će nekim ljudima, kojih hoće da se otarasi, moći pod raznim pritiscima, a primenjujući možda i pretnje i ucene, da ih dovede u situaciju da pristanu da odu.
To je ono šikaniranje, a o kome je govorio moj prethodnik, da će da pristanu sa minimalnom otpremninom da odu, jer to nije regulisano kolektivnim ugovorom. Poslodavca praktično neće ništa obavezivati da mora da poštuje osnovne ljudske norme, a kada je u pitanju ponašanje vlasnika kapitala prema zaposlenima.
U članu 189. zakona ne postoji ništa što bi moglo da obraduje radnike, tako da ove izmene nisu, kao što vidite, samo otklanjanje kolizije. Kaže se članom 8. da se u članu 189. stav 1. menja tako što se praktično briše ovo trajanje otkaznog roka i otpremnina se utvrđuje opštim aktom i ugovorom o radu. Izbacuju se neke stvari, a to ide u skladu sa generalnom politikom koju vodi ova vlada.
Izbacuje se zadnji stav iz člana 189. koji je regulisao do sada prava zaposlenog u slučaju da je pozvan na vojnu vežbu i da se nalazi na odsluženju vojnog roka itd. To je potpuno izbačeno i sada zakon o radu tu materiju ne tretira.
Naravno da nema potrebe više kada ste ovako uspešno uništili vojsku, a pretpostavljate da neće više biti vojnih vežbi, pretpostavljate da će uskoro zaposleni odlaziti, oni koji su svoj radni ugovor započeli pre odlaska na odsluženje vojnog roka.
Pruža im se mogućnost da ne idu u vojsku. Alarmantni podaci u tom pogledu su da se od 9.000 pozvanih vojnika prošle klase na odsluženje javilo samo 4.000. Za takvo uništenje vojske kriva je ova vlada, a kriv je i Savet ministara.
Čini mi se da to radite potpuno svesno, sprovodeći možda naloge koje dobijate, možda time što su se vaši ministri koji se bave ovom oblašću okružili ljudima koji nemaju dobre namere prema našoj zemlji kada je u pitanju bezbednosni sistem, koji u potpunosti je podriven. Vi ćete, kao Vlada, po tome ostati upamćeni u narodu.
Apelujem na poslanike koji podržavaju Vladu da se sete kada budu glasali o ovom zakonu da imate članove porodica koji rade kod poslodavaca i da ćete ovim praktično, svoje članove porodice, a šire gledano sve zaposlene u Republici Srbiji gurnuti u još dublju bedu i oduzeti im i ona prava koja su mogli da imaju i na koja su se mogli pozvati.
Član 10. nastavlja, naravno, u stilu tih restriktivnih odredaba, gde se kaže da se u članu 191. dodaje stav 4. koji glasi: "Ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu."
Opet ste našli način koji je dosta sramotan, praktično da ljude izgonite sa posla, bez prava da može bilo ko da ih zaštiti, pa i sud.
Ovaj član se odnosi na to da sud mora da štiti one radnike koji, iako nisu pravili prekršaje u toku rada, mogu biti jednostavno na zahtev poslodavca, iako je sud doneo rešenje o tome da oni nisu krivi, pa odbijeni da se vrate na posao. Dosadašnji član 191. je predviđao da oni moraju da se vrate na posao, pa potom poslodavac da im isplati sve ono vreme za koje nisu radili.
Sada se stavlja da treba da glasamo o nečemu što je već postojalo, ali na jedan malo suptilniji način, ne grubo nego eto dodavanjem novog stava, gde se kaže da poslodavac praktično može i posle donesene odluke suda da kaže, dobro, sud je doneo odluku, ali to se meni ne sviđa i tražim od vas da ga ne vratim na posao, a isplatiću mu ono što sam morao da mu isplati ionako posle sudske odluke, samo što bi onda morao i praktično da ga vratim na posao, a sada to ne moram naravno.
Članovi 11, 12. i 13. odnose se na to kada će se neke odredbe ovih izmena primenjivati, do kada će važiti neke koji su u postojećem Zakonu o radu, a kada će početi da se primenjuju ove nove. Verujte mi, od prvog do zadnjeg člana, koji se tiče izmena ovog Zakona o radu, sve do jedne su restriktivne prema radnicima i sve do jedne dovešće radnike u Srbiji u još teži položaj, kada je u pitanju njihov odnos prema poslodavcu, a pogotovu ove odredbe gde se ukidaju praktično mišljenja određenih ministarstava po nekim pitanjima i gde se ignorišu ili se stavljaju van snage kolektivni ugovori koji su sklapani.
Tu se jedan deo prava načelno daje sindikatima, ali ako dobro pogledate situaciju u Srbiji između zaposlenih i poslodavaca, i vidite ulogu sindikata u ovim vremenima, videćete da je svakog sindikalnog aktivistu moguće kupiti time što ćete mu zaposliti dete, suprugu ukoliko ne radi ili raznim drugim sitnicama, a zauzvrat dovedeni smo u takvu situaciju.
Ti ljudi će biti u stanju da izdaju ceo svoj sindikat, sve kolege sa kojima rade, zarad ličnog interesa. To se uvek dešava u onim trenucima kada je ogromna socijalna beda i ekonomska kriza, kada ljudi gube i ono malo morala što su mogli da zadrže doskoro. Ovaj zakon i ove dopune će zaista biti sraman pečat ove vlade. U ovo ćete se uveriti vrlo brzo. Moguće je čak, ako pravilno radnici u Srbiji shvate šta se nudi ovim izmenama i dopunama, da se suočimo sa velikim socijalnim nemirima.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.