Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović. (Neće Nemanja.) Neka se pripremi Veroljub Arsić. Hvala. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što usmerim svoje izlaganje na zakon o izmenama i dopunama Predloga zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i upisu u registar, želim da kažem nekoliko rečenica vezano za rad Narodne skupštine po najnovijem Poslovniku o radu.
Naime, ovaj saziv za ovu sednicu dnevnog reda utvrdila je Vlada Republike Srbije. Dešava nam se da se svaki dan sa dnevnog reda skinu jedan ili dva zakona, kao da imamo dve ili tri vlade. Neko od mojih kolega je rekao da imamo i četiri predsednika Vlade, onoliko stranaka koliko participira u ovoj vlasti, toliko je otprilike i predsednika Vlade.
Zaista, narodnim poslanicima koji žele da opravdaju svoje postojanje ovde, koji žele marljivo da rade po svim predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu, ovaj put je to malo otežano zbog toga što ne znamo tačan redosled zakonskih predloga o kojima će se govoriti. No, to nije problem za narodne poslanike Srpske radikalne stranke.
Videli ste da povodom ovog predloga zakona, koji je sada na dnevnom redu, prijavljenu listu govornika ima Srpska radikalna stranka, dok ostale poslaničke grupe nisu imale čak ni ovlašćene predstavnike koji će govoriti o ovom zakonu.
Očekujemo da će jednoga dana neko, možda iz ove političke stranke koja ima i broj u svom nazivu, izaći da predloži, ako ima 80 tačaka dnevnog reda, da se vodi objedinjena rasprava o svim tačkama.
Na to ukazuje i činjenica da, kada je narodni poslanik i šef poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, govorio o izmenama i dopunama Zakona o radu, kada je pitao, posle člana koji kaže da se za dobrovoljne davaoce krvi smanjuje sa tri na jedan dan, kakvi ste to vi ljudi, a jedan kolega, koji je po profesiji čak lekar, rekao je: racionalni ljudi.
Ne mogu da prihvatim da je to baš racionalno. Čini mi se, kada vi bili u situaciji da uzmete i život i da vas Tomislav Nikolić ili neko drugi od srpskih radikala pita - kakvi ste ljudi, vi biste rekli - pa racionalni. Ali, sigurno da do toga neće doći. Vrlo često iz te poslaničke grupe, koja ima u svom nazivu i broj, čuje se – tema. Ti poslanici, čast izuzecima koji su ovde govorili, neki nikada nisu izašli za skupštinsku govornicu, nisam siguran da pročitaju sve zakonske predloge, a uvek podsećaju neke poslanike o temi.
Život građana Srbije, život svih u Srbiji, privredne aktivnosti i tokovi, to je tema svih narodnih poslanika. To je tema ovog visokog doma. Reći ću vam na kraju kakvo mišljenje imam.
Sada da se vratim i komentarišem ovaj zakon. Ovlašćeni predlagač u ime Vlade Republike Srbije je ministar privrede, gospodin Bubalo. To je jedan od retkih ministara koji ispoštuje ovaj visoki dom i uvek se nađe tu kada su na dnevnom redu zakoni iz njegove oblasti. To je ono po čemu njega srpski radikali mogu da pohvale. Ministar Bubalo sada je okupio veću ekipu saradnika nego što je to do sada bio slučaj.
Voleo bih, kao čovek koji dolazi iz Podrinja, da ministar Bubalo, sa svojim saradnicima, ode do "Viskoze" u Loznicu, do rudnika "Veliki Majdan" u Ljuboviji, do "Ravnaje" u Malom Zvorniku, do "26. septembra" u Krupnju. To bi trebalo da bude zadatak ministra za privredu i njegovih saradnika.
Gospodine Prorokoviću, nisam nabrojao sve firme koje imaju probleme. Neke imaju probleme. Rudnik "Veliki Majdan" iz Ljubovije ne može da pokrene svoju privrednu aktivnost. "Ravnaja" sada sasvim solidno posluje. Zašto se ne bi učinilo nešto da ona bude još veći nosilac razvoja opštine Mali Zvornik, odakle mi dolazimo, i to bi trebalo da bude zadatak Ministarstva za privredu.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu nad pokretnim stvarima i upis u sudski registar očekivali smo da bi mogao da bude na dnevnom redu, ali da se ukida agencija koja će vršiti registar privrednih subjekata. Pored agencije, koja ima zadatak da vrši registraciju privrednih subjekata, ona vrši i registar založnog prava, kao i obezbeđenje odnosno vodi registar o pokretnim stvarima.
Da vam kažem, sve češće će se morati obezbeđivati založno pravo za podizanje, odnosno pokretanje privrednih aktivnosti. Zbog toga, gospodine Prorokoviću, ne bi bilo loše da ministar poseti kako one firme koje uopšte privredno ne funkcionišu, tako i one koje imaju neke solidne rezultate i one koje su veoma uspešne, sa ekipom ljudi iz firmi koje veoma loše ili nikako ne obavljaju svoju privrednu aktivnost, da bi jednostavno naučili o tim preduzećima. Verovatno ima mogućnosti za tako nešto.
Pokušaću konkretno pojedine članove zakona da izanaliziram. U članu 3, koji je u vezi sa članom 57. postojećeg zakona, kaže se da se on menja i glasi: "Registar zaloga vodi Agencija, preko Registratora". Vrlo često će se pomisliti da je to preko registratora, u koji se odlažu određena akta ili dokumenta. Ovo je suvišno da bude regulisano u ovom zakonu, ako je to Zakonom o agenciji privrednih registara već predviđeno. Smatramo da ovo ne treba duplirati i dodavati.
"Registrator se imenuje (dakle, lica koje vrši ovaj registar) na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano." Zašto se to ovom licu, koje je po nama običan službenik, koji je mogao da bude radnik Ministarstva za privredu, stavlja mandatno pravo odnosno da ono ima mandat četiri godine. Da li zbog toga što posle određenih izbora mogu da budu članovi, odnosno registratori lica određenih stranaka, odnosno one stranke čiji je ministar šef resornog ministarstva.
U ovom članu se kaže i kada prestaje radni odnos registratoru. To je sasvim logično i normalno, kao i svim drugim zaposlenim. Nije to trebalo ovde posebno predviđati.
Posle člana 57, dodaje se član 57a, koji glasi: "Registrator ima ovlašćenje i obaveze", pa dalje da ne čitam, da vas ne zamaram. Šta je to? To je nešto što treba predvideti pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Ako je to, a kod vas jeste agencija, onda je to verovatno predviđeno tamo i ne mislim da treba posebno ovu problematiku regulisati tim zakonom.
Zatim, u članu 60, to je član 5. zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, se kaže: "Za upis i brisanje podataka iz registra zaloga, kao i za druge usluge koje pruža Agencija u skladu sa zakonom, plaća se naknada." Visinu naknade utvrđuje upravni odbor. Ovo me malo podseća na nedavno usvojeni Zakon o turizmu u ovom parlamentu, u kojem se kaže da lica, koja će obavljati poslove vodiča, moraju da polažu stručni ispit i moraju da plate, prilikom polaganja tog ispita, određen finansijski iznos, samo što u tom zakonu nije predviđeno koliko novčanica, u kojim apoenima. Mislim da ovo detaljisanje u zakonima je nepotrebno i zakon treba da predvidi drugi okvir u kojem i kako treba raditi.
U članu 8. ovog zakona kaže se: "Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis u Registar zaloge je sastavni deo Registra zaloge do njenog prevođenja u elektronsku formu". Gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možete sve zakonske propise da prevedete u elektronsku formu, sve dok ne budemo ukinuli korupciju, mito, pljačku, dok ne budemo izvršili pravilnu privatizaciju, ova zemlja neće ući u Evropsku uniju i neće biti interesantna nikome.
Znači, svi zakonski predlozi mogu da dobiju elektronsku formu, ali to nije ono što omogućava bolji život i bolji standard građanima. Trebala bi, pre svega Vlada, i Ministarstvo za privredu, kao jedno od najbitnijih ministarstava, da malo više računa povede i o tome. Ne znam koliko vodite, pretpostavljam da se ekipa konsoliduje, da želite tom delu posla da posvetite i odgovarajuću pažnju. Očigledno je, to građani Srbije vide i znaju, to nije dovoljno.
Dalje, u članu 10. ovog zakona kažete: "Registar zaloga počinje sa radom 1. jula 2005. godine"; 1. juli 2005. godine je sutrašnji dan, gospodo.
Rekli ste malopre, kada je gospođa Vjerica Radeta govorila o ovome, da ima amandman na taj zakon, a mi sada govorimo o načelnoj raspravi o ovom zakonu, kada budemo govorili o pojedinostima onda ćemo videti koji sve amandmani imaju i onda ćemo imati jedan osvrt koji treba da stoji vezano za ovaj zakon.
Na kraju, da vam kažem da, kada sam postao narodni poslanik sa liste SRS prof. dr Vojislav Šešelj, bio sam ponosan i srećan, kao pretpostavljam i većina od vas sa vaših lista. Očekivao sam da ulazim u najviši zakonodavni dom u Republici Srbiji, i to je tačno i tu ćete se složiti.
Ali, nisam očekivao da ćemo ovu Narodnu skupštinu u ovo pretvoriti. Pretpostavljam da će predsednik Narodne skupštine da reaguje, ali bi isto tako trebalo da reaguje kada nam dolaze ovakvi zakonski predlozi – ne mislim na ovaj, o ovom smo mi već ranije rekli – nego kao što je zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, da bi predsednik Narodne skupštine, da sačuva njen ugled i integritet i sve nas narodne poslanike, trebalo to da ne uvrsti u dnevni red.
Reći će mi - vanredno zasedanje, prihvatiću i to, ali nisam očekivao kao kandidat za narodnog poslanika sa liste SRS prof. dr Vojislav Šešelj da nam preti opasnost da se pretvorimo u agenciju vlade za donošenje zakonskih akata. Ovo može da potraje samo jedno određeno vreme do narednih izbora, a na narednim izborima, uz pomoć građana Srbije, verovatno ćemo mi preokrenuti političku sliku i političko stanje u Srbiji.

Replika. Izvolite, gospodine Prorokoviću. Mislio sam da se odnosi na broj, pa nema nijedne stranke koja ima cifru, a da je zastupljena u parlamentu. Bio je DC, to je šesto rimsko, ali više nema nijedne. Izvolite.

Gospodine Periću, sa većim delom vašeg izlaganja apsolutno ću se složiti, ali neću se složiti sa onim delom izlaganja gde ste govorili o neophodnosti i potrebi ministra da poseti neke privredne subjekte. Ako će ministar da dođe samo da bi se prošetao, onda ne mora ni da dolazi.
Na kraju krajeva, ministar da nam pomogne u situaciji u kakvoj su neki privredni subjekti u srednjem Podrinju, znate da ne može. Sa zastarelom tehnologijom, sa ogromnim dugovima i prema ino-partnerima i prema unutrašnjim dugovima, sa izgubljenim tržištima sa kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, ministar privrede teško može da nam pomogne.
Oni ljudi koji mogu da nam pomognu jesu investitori, kako domaći i strani, jesu banke i mislim da nas treba da raduje činjenica da veći broj mladih ljudi u tim opštinama radi na određenim projektima, posebno iz oblasti turizma, za koji je veći broj investicionih fondova u inostranstvu zainteresovan.
To je pravi način da zaposlimo ljude, a ne da stalno vršimo presiju na ministre da dolaze da rešavaju probleme, da pokušavaju da reše probleme tako što će dati iz budžeta određena sredstva, pa je pitanje kako će se potrošiti, što i jeste primer "Viskoze". Bolje znate od mene primer "Viskoze", koliko je od 1990. godine do danas dato novca toj firmi za restrukturiranje, a te pare su, u stvari, otišle na plate.
To nije dobar primer kako se državni novac troši i mi za ta preduzeća moramo tražiti što banke, što investicione fondove, što strateške partnere, kako bi im pronašli tržište i zaposlili ljude.
S druge strane, spomenuli ste dva primera, primer društvenog preduzeća "Ravnaja" i rudnika Veliki majdan u Ljuboviji. Mi tu imamo nasleđeno stanje koje ima veze samo sa birokratijom u ovoj državi. To može da se promeni jedino promenom Ustava Republike Srbije, jer u celom srednjem Podrinju živi se od tri sirovine, kamena, vode i drveta.
Vlasnik svega ostalog što se tiče mineralnih sirovina, tako i ove tri stvari vlasnik, jesu Srbijašume. To je regulisano nekim prethodnim zakonima, prethodnim pravnim okvirima. Sada Srbijašume naplaćuje eksploataciju od državnih preduzeća, koja se finansiraju od budžeta. Imamo jednu potpuno nenormalnu situaciju i da bi tu nenormalnu situaciju rešavali moramo da idemo korak po korak.
Prvo da se promeni Ustav, pa osnovni zakoni, pa da regulišemo rad javnih preduzeća, kako bi ta društvena preduzeća malo živnula i kako bi se sa regulisanim svojinskim odnosima moglo da privatizuje. Sada niko neće da ih kupi.
Sa Velikim majdanom je slično. Kada su pravljeni veliki sistemi, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, on je pridružen velikom sistemu koji se zove Trepča iz Kosovske Mitrovice. Mi sada imamo problem u Kosovskoj Mitrovici, jer imamo tri rukovodstva Trepče. Imamo albansko, imamo srpsko, imamo UNMIK-ovo.
Jedini način da Veliki majdan proradi jeste da prvo promenimo, regulišemo te vlasničke odnose, da to bude nezavisan pravni subjekt, pravno lice, i mislim da to može da se menja jedino saglasnošću svih stranaka, kako u zakonodavstvu koje se tiče privrede ne bi dolazilo više do takvih turbulencija. Osnovna stvar koju moramo svi zajedno da uradimo jeste da promenimo Ustav.

Hvala obojici narodnih poslanika na doslednom zalaganju za loznički kraj. Replika. Narodni poslanik Sreto Perić. Po Poslovniku ste pogrešno protumačeni.

Moram da se složim u najvećem delu sa ovim što je gospodin Proroković govorio, međutim, nisam govorio o Ustavu, o Srbijašumama. Veliki majdan možda za mnoge od vas zvuči da je to velika firma. Ne, on samo u nazivu je veliki majdan.
On je bio u sastavu Trepče. To je jedna firma koja je do ovih sadašnjih problema imala zaposlenih do 300 radnika. Nije veliki sistem, nije javno preduzeće, ali mislim da je bilo nekih kontakata i razgovora sa Ministarstvom za privredu, sa Ministarstvom za energetiku i rudarstvo, i ne treba čekati Ustav, ne treba čekati ni statut, niti bilo koji drugi pozitivni zakonski propis da bi se tu intervenisalo.
Stoga smatram da ovo objašnjenje koje je gospodin Proroković izneo, vezano za ovo me je pogrešno protumačio i mislim da nije na mestu.

Hvala obojici na konstruktivnosti. Narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad sam čuo da je i Ustav kriv za privrednu situaciju države. Taj ko je to rekao treba da se zamisli da li je u pitanju Ustav ili koalicioni partneri koji gazduju Srbijašumama. Kako taj novac od drugih javnih preduzeća ide u Srbijašume i kako te Srbijašume raspolažu tim novcem i na šta ga troše?
Nije problem Ustav. Na to se večito diže povika, kad god nešto u državi nije u redu, Ustav ne valja, pa zato ne možemo ni da vladamo kako treba. Biće da je drugačije, da su u pitanju vaši koalicioni partneri, tu cenu već plaćate i sva je sreća što posle izbora više u ovom parlamentu neće biti bar tih vaših koalicionih partnera. Tu su na dva, dva i po posto, tako da će otići u istoriju, tamo gde im je mesto.
Kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona, postavlja se pitanje šta će sada ovo na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije i šta je ova vlada po pitanju ovog zakona do sada radila. Gospodine ministre, ovo je peta izmena ovog zakona otkada ova vlada postoji. Moram da kažem da barem u nečemu poslušate SRS, dobro proučite naše amandmane, možda i pročitate diskusiju nekog od poslanika SRS i evo ga novi predlog izmena i dopuna zakona.
Postavlja se pitanje zašto prvobitna zakonska rešenja i one kasnije, bar prve izmene, nisu bile dovoljne. Nisu bile dovoljne zato što sve zakone koje radite izgleda da ih radite u nekoj želji da prikažete javnosti kako ova vlada radi ili želju da poslušate direktive EU, a napišete nešto na brzinu, ne razmislite o tome šta ste napisali.
Stavite u skupštinsku proceduru, skupštinska većina koja je i ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona dokazala da je Skupština instrument Vlade Republike Srbije, ta većina izglasa zakon, pa onda kada zakon uđe u primenu vidimo da zakon ne valja, iako je opozicija pričala šta u zakonu neće da valja, iako je SRS opominjala kako to treba da uradite, iako radite pogrešno, da bar to pogrešno malo ispravite.
I sad su ovde izmene i dopune zakona. Suštinski ovde je samo reč o jednom, o agenciji, o novom javnom preduzeću, javnoj agenciji koju će Vlada Republike Srbije da ima i ništa više.
Sve su ovo priče oko neophodnosti, uočenih problema; evo član 30. koji se menja, osnovnog zakona, pročitaću šta se menja: "Ako je jedan predmet založnog prava putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se naplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge." To se briše.
Ali, da vidimo šta je novo što se dodaje u ovom zakonu. Kaže se: "Ako je isti predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre." To je sada neka suštinska izmena.
U članu 31. stav 2. i 3. se brišu. A šta se briše: "Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo." To je stav 2.
U stavu 3. se kaže: "Ako je zalogodavac prvo predao stvar u državinu jednom poveriocu, a zatim zatražio upis založnog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u čijoj državini se nalazi založena stvar uživa prvenstvo."
Dakle, tu postoji i stav 4. koji kaže: "Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa."
Mi smo pominjali da su stavovi 2. i 3. suvišni, a stav 4. je sasvim dovoljan, i tada ste mogli da iskoristite to pravo i da ova dva stava brišete. Ali ne, sada imamo novu raspravu oko ovog zakona i oko ove materije.
Dalje, šta je još suštinski, ono pravo, to je agencija. Dosadašnje rešenje u članu 57. ovog zakona je bilo: "Registar zaloge vodi nadležna organizacija, određena u skladu sa zakonom." Sada to više nije nadležna organizacija, sada je to agencija, i to se definiše u prvom stavu. Naime, Registar zaloge vodi agencija preko Registratora. To je cela suština ovog posla koji radite.
Dakle, usaglašavate neke zakonske programe koji su potpuno nepotrebni. Postavlja se jedno pitanje, zašto mi otvaramo toliko agencija i da li imamo uopšte u državi neku instituciju koja bi mogla ovaj posao da radi koji sada rade agencije. A skupe su.
Agencija mora da ima direktora, upravni odbor, nadzorni odbor, stručne službe i, gospodine ministre, vi ste član Vlade, pa postavite to pitanje i vašim kolegama u Vladi.
Šta radi Narodna banka Srbije? Šta radi gospodin guverner Narodne banke Srbije, sa platom većom od 300.000 dinara? Da li mu je to jedini posao da kupuje vile, da kosi travu, da zatvara banke domaće i da zatvara osiguravajuća društva, da li mu je to jedini posao?
Da li može Narodna banka Srbije, kao jedan državni organ, da vodi ovaj posao?
Može, jer mogla je da nosi čitav platni promet, mogla je da vodi sve žiro račune pravnih i fizičkih lica, da nadgleda poslovanje i pravnih i fizičkih lica, pa sve to što rade agencije zajedno je dečija igra prema onome što je mogla da radi Narodna banka.
Postoji određena infrastruktura koju ste nasledili, koja vam nije bila potrebna od kada ste platni promet prebacili u poslovne banke, postoji kadrovska infrastruktura, ljudi koji su radili taj posao i koji su stručnjaci. I šta ste uradili sa njima? Poizbacivali ste ih napolje, pa ste ih pustili da se snalaze po poslovnim bankama kako stignu i umeju, a poslovni prostor Narodne banke Srbije dali ste Nacionalnoj štedionici.
Sada vam trebaju agencije, sada treba još neko vaš da se uposli, pa smo onda izmislili i način finansiranja agencije. Dakle, kako se finansira agencija? Po članu 60. troškovi upisa plaćaju se, u skladu sa zakonom, obavezno za upis ili izmenu podataka u Registru, pretraživanje koje uključuje dobijanje izvoda. Za to je do sada, odnosno po ovom dosadašnjem zakonu, bez ovih izmena i dopuna, i jedino za to je moglo da se naplaćuje.
A sada se kaže: "Za upis i brisanje podataka iz Registra zaloge, kao i druge usluge koje pruža Agencija u skladu sa zakonom, plaća se naknada." Znači, sada može bukvalno sve što im padne na pamet da bude predmet plaćanja iz rada ove agencije, pa se sada postavlja pitanje, da li građani postoje zbog agencije ili agencija zbog građana.
Gospodinu Slavoljubu Matiću, koji mi stalno dobacuje dok sam za ovom govornicom, postojala je koalicija između SRS u Požarevcu, SPS-a i DSS-a. Koalicija je propala, zato što odbornik DSS-a nije hteo da glasa za predsednika Skupštine iz DSS-a, a kandidat za predsednika Skupštine iz DSS-a bio je Slavoljub Matić.

Molim vas, na ovakve stvari se ne odgovara.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić. Izvinjavam se, gospodin Rankić se slaže, izvolite odmah, gospodine Matiću, nisam video da ste tražili repliku, oprostite obojica.

Koliko znam, bio sam izabran za predsednika Skupštine, gospodine Arsiću. Ne znam o čemu vi pričate. Doduše, pojedini odbornici nisu želeli da glasaju za kandidate iz SRS za potpredsedničko mesto i o tome se radi.
Međutim, ne radi se o tome, radi se o tome da ste vi u koaliciji sa Karićevom strankom, vaše sve kritike usmerene su ka radu Republičke vlade i pokušavate ovde da jednom destruktivnom politikom, koja se, kada su u pitanju zakoni, otprilike svodi na to da pišete amandmane na pojedine članove zakona gde se navodi samo - briše se.
Želite da izbrišete sve zakone i konkretno, pokazujete se na delu kada ste u vlasti da delate sa Karićevom strankom. Tako činite u Požarevcu, gospodine Arsiću, i to je čitava vaša priča.
DSS u Požarevcu ne želi da bude u vlasti sa Karićevom strankom, a znate zbog čega? Zbog toga što je Karić zatvorio požarevačku privredu, zatvorio je Požarevačku banku, iznosio je devize tokom 1991. i 1992. godine i ti procesi stoje, jer Karićeva stranka ima podršku još od jedne stranke, od DS-a ima podršku, imala je tokom 2001. i 2002. godine, upravo ta grupacija, kompanija oko Bogoljuba Karića.
Zbog toga taj primer kako se iznosi novac iz banke, kako se potom banka uništava, nije mogao da se nađe na onom mestu gde treba, a to je da se presudom suda donese konačna odluka i mi imamo jedan veliki problem. Vi imate još veći problem, gospodine Arsiću, vi ste mimo čak i politike svoje stranke ušli u koaliciju sa Karićevom strankom i nemojte mene da dovodite u takav kontekst.