Gospodine predsedniče, inače sam hteo da se javim po Poslovniku, ali već sada kada sam dobio reč po redosledu, odmah ću reći šta sam hteo da kažem po Poslovniku.
Naime, hteo sam da se javim po članovima 198. i 199. koji se odnose na poslanička pitanja. Hteo sam da vas zamolim da, zarad ekonomičnosti, dozvolite da postavimo poslanička pitanja ministru Laloviću kada bude u sali, a koja se odnose na rad njegovog ministarstva i na primenu jednog zakona koji smo ranije doneli, odnosno da bi mogli da se upoznamo sa načinom primenom Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, a mislim da je to veoma bitno. Moja molba bi išla u tom pravcu.
Zarad te ekonomičnosti hteo sam da kažem da odustajem od diskusije, jer je gospođa Snežana Lakićević iznela u potpunosti stav DS o Predlogu izmena Zakona o radu. Neću se vraćati, naravno, Snežana Lakićević je iznela i ponovila našu primedbu vezanu za donošenje Zakona o radu i na našu sumnju da su postojale izvesne zloupotrebe, a na to se sada neću vraćati. Mislim da smo juče dovoljno rekli o tome.
Ako dozvolite, i vama bih se obratio vezano za vaše jučerašnje uputstvo meni. Rekli ste mi da bi bilo dobro i da ćete mi dati Poslovnik, i da je vreme da se kao potpredsednik detaljno upoznam sa Poslovnikom, a sve se odnosi na moje pitanje vama, koje ću pročitati: objasnite mi u kom članu Poslovnika Narodne skupštine piše da nije dozvoljena replika na repliku?
Vaš odgovor je bio da je to član 104. Poslušao sam vas i upoznao sam se sa sadržinom Poslovnika. U članu 104. to ne piše. Ne piše ni u jednom drugom članu. Dakle, u ovom poslovniku nema izričite zabrane replike na repliku. Vi ste hteli da mi to objasnite nečim drugim, a sada ću dozvoliti sebi da kao vaš potpredsednik, u skladu sa mojom obavezom da vam pomažem u radu, da vam sada dam jedan savet ili pravnu pouku.
Hteli ste meni da odgovorite vašim ovlašćenjem koje je propisano, ne mogu da nađem koji je član u ovom novom Poslovniku, a koje kaže da vi procenjujete da li je neko uvređen, pogrešno protumačen itd. To je ovlašćenje koje je dato predsedniku Narodne skupštine, predsedavajućem, na osnovu čega on ceni da li postoji pravo na repliku iz ovog poslovnika. Ne može se na osnovu tog ovlašćenja unositi novo pravilo koje nije predviđeno Poslovnikom. To ovlašćenje se odnosi kako na prvu repliku, tako i na repliku na repliku, tako i na repliku na repliku na repliku itd.
Znači, to znači vašu mogućnost da cenite da li postoji osnovanost prava na repliku, a ne znači mogućnost da se uvede novo pravilo koje bi ukupno onemogućilo repliku na repliku. Mislim da niste to lepo uradili i nije lepo što ste mi se na taj način obratili juče. Bilo je malo podsmešljivo na moj račun, ali sam vas poslušao i pročitao sam Poslovnik od korica do korica. Moram da vam kažem, niste bili u pravu, nigde ne piše to da ne može replika na repliku.
Završavam, ostajem pri predlogu i mislim da je dobro, zbog ekonomičnosti i efikasnosti rada parlamenta, koliko ste u mogućnosti, da dozvolite da ministru Laloviću, kada bude prisutan, postavimo poslanička pitanja, jer postoji mogućnost da ta poslanička pitanja i odgovor na njih dobijemo odmah, a ponavljam, moje poslaničko pitanje će se odnositi na praćenje primene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jer mislim da je to vrlo interesantno i bitno za zakonodavni dom.

Hvala vama, gospodine Markoviću.        
Dakle, oba odgovora. Dozvolio sam da ministar napusti Skupštinu i ode na sednicu Vlade, zbog toga što mora da obrazloži zakon o kome nas je obavestio jutros, a do kog je stalo mnogima, o povezivanju radnog staža. Vrlo je važan zbog mnogih građana. Vratiće se. Za slučaj da se završi načelna rasprava, svakako ću omogućiti kada bude rasprava o pojedinostima, ili ako se vi slažete, da u međuvremenu već pripremi odgovor.
Kao što sam i juče ponudio, znači da se iz stenograma pitanje prosledi, može i tako, da se iz stenograma prosledi vaše pitanje koje biste vi dali, pa kada bude rasprava u pojedinostima da ministar da odgovor na poslaničko pitanje. To vas zadovoljava, da li je tako? Hvala vam.
(Milan Marković: Da li mogu da postavim pitanja sada?)
Postavite ga sada, molim vas, pa da ga onda iz stenograma citiramo. Izvolite.

Zahvaljujem, mislim da je ovo korisno za efikasnost rada Narodne skupštine. Evo, u čemu se sastoji moje pitanje.
Moje prvo pitanje je da nam ministar da odgovor na to koliko je do sada okončano postupaka mirnog rešavanja radnih sporova, shodno Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, a koji smo mi usvojili 24. novembra 2004. godine.
Drugo pitanje: da li je postavljen direktor Agencije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, a kako je predviđeno članom 55. Zakona.
Treće pitanje: da li je izvršen izbor miritelja i arbitara i njihov upis u imenik, u skladu sa ovim zakonom, a što je trebalo do 31. decembra 2004. godine?
Kratko obrazloženje. Smatram da je prevashodno zadatak Vlade, ali je zadatak i ove Narodne skupštine, interes narodnih poslanika i državni interes, da se donose zakoni koji će se u praksi primenjivati, a Vlada je dužna da prati primenu tih propisa.
Još jedno pitanje koje se tiče organizacije rada ministarstava. Voleo bih da ministar kaže koliko ministarstvo kojim on rukovodi ima pomoćnika, koliko ima zamenika i koliko je ljudi zaposleno na određeno i na neodređeno vreme, od momenta kada je gospodin Lalović postao ministar.
Još jednom se zahvaljujem na razumevanju i mislim da je ovo dobar način da rad Skupštine bude efikasan.

Još jednom, uz izvinjenje što je jučerašnja kolegijalna blagonaklonost sa prekidom od sat vremena uzrokovala onako žučnu raspravu, moram da pojasnim svima.
Član 101. glasi: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe", to se juče nije dogodilo, "navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju", to se juče nije dogodilo, "odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje", to se juče nije dogodilo, "narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku."
"Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju poslaničkoj grupi", to se juče nije dogodilo, "u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe", vi to niste.
Dakle, nijedan uslov nije bio ispunjen, ali sam vam, svejedno, dozvolio i zato sam tražio da posle pauze govorite, da biste pogledali Poslovnik i da biste videli da ne postoji osnov. Svejedno, dozvolio sam i govorili ste sedam minuta. Inače: "Odluku u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine. Replika ne može trajati duže od tri minuta". U okviru te odluke upravo se krije ono obrazloženje da nema replike na repliku, već isključivo po Poslovniku. To je uobičajeno tumačenje. Hvala vam svima na razumevanju.
Zadovoljni ste i jednim i drugim objašnjenjem? Hvala. Nastavljamo rad.
Dragoljub Stamenković je došao, pošto malopre nije samo trenutno bio tu, radio je, naravno.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, pa potom narodni poslanik Miljko Četrović.

Pitaju me neki poslanici DSS šta sam radio, da li sam kopao? Pripremao sam sednicu odbora, jer za razliku od vas, mi smo obavezni da radimo u Skupštini Srbije. Vama je ta obaveza otklonjena promenom Poslovnika i možete da se bavite i nekim drugim poslovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, u neko prošlo vreme, u vreme SFRJ i SRJ, važila su neka pravila i neka prava koja su deklarativno bila deljena radnicima. Obećavano je nešto što država i što radna organizacija nije mogla da ispuni. Radnik je imao prava, ali je pitanje da li je ta prava mogao da konzumira. Naravno, promenom sistema, promenom načina privređivanja, ta prava su pokušana da budu svedena na jedan realan nivo.
Niko od nas nije verovao u onu ideju – "radio ne radio, svira ti radio". Niko od nas, naročito kod srpskih radikala, nije verovao u ideju – "niko ne može tako malo da me plati, koliko mogu malo da radim". Mi smo želeli da se naš zakon o radu prilagodi evropskim zakonima o radu, da se štite određene kategorije zaposlenih i određene kategorije lica, ali da se nađe odnos između poslodavca i radnika u kome će i poslodavci biti zadovoljni i radnici imati minimum svojih prava.
Sada smo svesni činjenice da ogroman broj radnika radi u ropskim uslovima. Pogledajte samo dragstore u vašim mestima, one kineske prodavnice ili bilo šta što radi. Radnici rade duže od punog radnog vremena, primaju minimalne naknade, radnici su apsolutno obespravljeni. Na svakoj trafici, na svakoj radnji piše "potrebna nova radnica" itd.
Sada se zaštiti poslodavaca pridružuje i Vlada Republike Srbije. Što je veći broj otpuštenih radnika, što je veća socijalna beda, kriza, radnici imaju sve manje i manje prava, a poslodavci postaju apsolutni gospodari i njihovih života i njihove radne snage. Zaista sam iznenađen da se Vlada pridružuje i da se okreće apsolutnoj zaštiti poslodavaca.
Reći ću vam samo nekoliko kategorija. Nekada sam bio predsednik sindikata i znam kako taj sindikalni rad izgleda, ali sam istovremeno i dobrovoljni davalac krvi. Svakog dana imamo apele "dajte krv", a sada se kaže da onaj ko da krv ... Strašno je objašnjenje da to daju samo zdravi ljudi, pa im je dosta samo taj dan kad daju krv i ne moraju da dobiju dodatna dva dana. Kad se desi jedna katastrofa, tragedija, sve to vreme koje treba da plati poslodavac ili da plati država, neće koštati ništa ako spasimo nekoliko ljudskih života.
Zaista ne vidim razlog da Vlada ne daje objašnjenja pod kojim uslovima se može uvesti noćni rad, nego se za to pita samo sindikat. Tu ima puno zloupotreba. Pogledajte kakva su dešavanja u sindikatu. Sindikati su nam okrenuti političkim strankama, okrenuti onome ko plati više. Danas poslodavci, u stvari, rukovode sindikatima. Ipak, treba da postoji neki način da se o tome pita i Vlada.
Što se tiče člana 191. zaista ne razumem. Neko može da plati svoju grešku tako što je otpustio radnika i onda se na sudu donese odluka da mu plati u dvostrukom iznosu to što je izgubio za vreme koje nije radio i da opet bude na ulici. To je neverovatno, to je nemoguće.
Mislim da moramo mnogo više računa da vodimo o onim ljudima koji su preostali na poslu, da više zaštitimo prava tih ljudi, jer uskoro ćemo imati veoma mali broj zaposlenih i baš zbog ovakvih zakona poslodavci će se ponašati još gore, biće još manje nadnice, lakše će se ljudi otpuštati i biće još gore u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.
Samo da pročitam dva obaveštenja. Sednica Pododbora za prava deteta, koja je zakazana za petak, 1. jul 2005. godine, u 11,00 časova, otkazuje se.
Sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, zakazana za petak, 1. jul 2005. godine, u 9,00 časova, održaće se danas, 30. juna 2005. godine, u 15,00 časova, u sali na četvrtom spratu.

Poštovani narodni poslanici, radnici u Srbiji, a to je uopšteni naziv za sve koji žive od svog rada, imali su tu nesreću da, dolaskom DOS-a na vlast, jedan od najznačajnijih resora preuzme Milovanović, kao bivši sindikalni aktivista. Posledice vođenja tog ministarstva tog ministra i cele Vlade najbolje su osetili radnici širom Srbije, od njegovog stupanja na dužnost, do prestanka funkcije ili pada Vlade Zorana Živkovića.
Nažalost i na nesreću radnika Srbije, posle vanrednih parlamentarnih izbora u decembru i formiranja Vlade demokratskog bloka, ovo vrlo značajno ministarstvo, zahvaljujući Vojislavu Koštunici i tzv. demokratskom bloku, preuze ministar Lalović, sa njegovom velikom strankom SDP. Ta tri poslanika, zajedno sa njim, a on kao ministar rada i socijalne zaštite, sa ogromnim problemima, ima vremena i da bude poslanik u Narodnoj skupštini, a ima samo toliko vremena da se pojavi kada treba da se glasa o ključnim zakonima ili kad je u pitanju većina za demokratski blok, taj 126. ili 127. glas.
Ovo je jedan od sistemskih zakona i neshvatljivo je da se Vlada ovako odnosi, sa predsednikom Vlade, kada su u pitanju prevashodno prava radnika, da njihov položaj i teška sudbina, u kojoj su se našli, sada zavisi od tzv. poslodavaca. Čast izuzecima, čast poštenim ljudima koji mogu nositi taj naziv: poslodavac.
Ali, nažalost, dobra većina onih koji sebe nazivaju poslodavcima faktički su sankcijski i ratni profiteri, profiteri ove tranzicije koja je dolaskom DOS-a počela da se sprovodi, kao što i demokratski blok pokušava da nastavi sa ubrzanim reformama, pa su prava radnika na rad i nadoknada za svoj rad takvi da život od te nadoknade nije više moguć za skoro većinu radnika u Srbiji.
Dokaz je predloženi zakon koji je Skupština usvojila, a pogotovo ovo što je Vlada uradila i način kako je uradila, predlažući izmene zakona i prkoseći poslaničkoj većini, koja je glasala za amandmane koji nisu odgovarali ministru Laloviću i Vladi Srbije.
Smanjenje vremena ili plaćenog odsustva za dobrovoljne davaoce krvi sa tri na jedan dan je sramno. To ne treba mnogo obrazlagati. Mnoga ta prava, koja su imali dobrovoljni davaoci krvi po nekim drugim osnovama su, faktički, ukinuta. Ali, zar je dotle došlo da i Vlada teži da im ukine ovo pravo na odsustvo od tri dana?
Oko prava na plaćeno odsustvo za majke koje rode troje ili četvoro dece, nema ministra ovde da mu postavim pitanje da mi protumači stav 1. člana 94a.
Šta znači za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine? Da li to znači, ako majka iskoristi za treće dete dve godine, da neće imati ni jedan dan za četvrto dete?
Kao pravnik, iako imam dosta iskustva, tumačim kako je ovde napisano jezički, logički.
Oko otpremnina, i ovo što je napisano u članu 7. izmena i dopuna ovog zakona o radu, neće biti mnogi u situaciji da iskoriste, da im bude uplaćene otpremnine.
Posebno moram da prokomentarišem član 10. Bilo je dosta komentara vezanih za stav 4. člana 191. da, ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu. Da li se ovakvim stavom, koji predlaže Vlade, ruši ceo pravni poredak države Srbije?
Postavlja se pitanje da li on uopšte postoji? Da li se sa ovim grubo krše Ustav i svi pozitivni zakoni? Da li se ruši institucija pravosuđa, presuđenja po jednoj pravnoj stvari, a ovde se radi o teškoj nepravdi. Ako već sud, na osnovu činjenica, utvrdi da je nezakonito radniku prestao radni odnos kod poslodavca, da je njegova tužba faktički zahtev da se vrati na rad, šta znači ovo - da poslodavac može da ne prihvati sudsku odluku?
Znači, ovo bi bilo u postupku izvršenja, jer je neće prihvatiti, on će ponuditi dvostruki iznos nadoknade. Ako je iznos nadoknade mali, on će ponuditi normalno. Ako je nadoknada dve, pet hiljada, za deset hiljada on će se osloboditi tog radnika, iako je taj radnik sudskom odlukom dobio taj spor i u ime pravde i zakona treba da se vrati, radi i živi od svog rada.
Ne mogu da shvatim ni ministra, ni Vladu, a ne bih mogao da razumem poslaničku većinu koja će za ovo da glasa.
Izgleda da ovo sve što nam se događa u celoj državi Srbiji je pod jednim velikim pritiskom tzv. industrijalaca, srpskih domaćina. Nema ovde izgleda ni sindikata, niti mogućnosti da sindikat bude organizovan i da se bori za prava radnika.
Šta da kažu radnici iz privatizovanih preduzeća kada je većina – opet kažem, čast izuzecima, vlasnicima većinskog kapitala koji su sa dobrom namerom ušli kroz privatizaciju u ta preduzeća i nastavili delatnost tih preduzeća, da ta preduzeća žive, da radnici rade i primaju platu –ulaskom tzv. većinskih vlasnika ostala bez posla, na najgrublji način šikanirana, isterivana, maltretirana od većinskih vlasnika.
Inspekcija rada, kao prva instanca, kojoj su se radnici obraćali i obraćaju, ni jednog radnika širom Srbije nije zaštitila, a da ne govorim o masi radnika koji su šikanirani, isterani iz tih preduzeća koja su privatizovana.
Gde je tu uloga ministra Lalovića, celog ministarstva, a sa tom inspekcijom rada? Da ne govorim o sudskoj zaštiti, koja traje dve i više godina i retko koji sudski postupak je završen tako da su ti radnici zaštićeni.
Na kraju, pošto je predsednik Narodne skupštine rekao da je ministar na sednici Vlade, hteo sam njemu da postavim pitanje, ali neka bude preko stenograma, jer ne verujem da će se on danas vratiti, jer nije ni želeo da bude danas u ovoj sali i da čuje ovde diskusiju poslanika Srpske radikalne stranke. Nema on argumenata za ovo što je predloženo u ovih 15 članova - ni jedan argumenat, ni ljudski, ni moralni, a kamoli pravni.
Pitanje glasi ovako: koliko je radnika u privatizovanim preduzećima putem aukcije i tendera, za vreme otkako je ministar Lalović preuzeo tu dužnost, primljeno na posao u ta preduzeća, a koliko ih je ostalo bez posla? Želeo bih odgovor na to pitanje. Hvala.

Zahvaljujem, ovo je bilo poslaničko pitanje, uneto u stenogram i molio bih sekretara i službu da se ovo pitanje, takođe, dostavi nadležnom ministru.
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski. Nakon njega, narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim žaljenje što je ministar izbegao ovu raspravu. Normalno, biće ovakvo ili onakvo opravdanje, ali je činjenica da nije tu i da ne možemo da ga pitamo jedno osnovno pitanje, za koga je pravio ove zakone, ako su ovakvi kakvi jesu.
Verovatno ću se većim delom ponoviti sa mojim kolegama koji su pre toga govorili, ali mi to ne govorimo vama poslanicima, nego javnosti. Bitno je, ako treba, i sto puta da čuju šta im se sprema, šta im donosi ova vlada i ovo ministarstvo posebno.
Da krenemo, recimo, od gomile anomalija u ovom zakonu, za koga sve možemo da kažemo, samo ne možemo da kažemo da je socijalni, da brine o radniku i uopšte o građanima Srbije.
Počeću od ovoga što je predviđeno za porodiljsko odsustvo, gde kaže, za treće i četvrto dete ukupno, a možda je pogrešno tumačeno, ali nije precizirano, dve godine se dobija. Ranije smo imali jedan zakon, kojeg je predložilo ovo ministarstvo, gde smo iznosili, lično ja i ostali poslanici, stanje bele kuge koja vlada u Srbiji, o tome koliko su nam sela, gradovi prazni, koliko se sve manje porodica odlučuje na taj korak da ima decu i prosek u Srbiji svrstava je u zemlje u kojima se najmanje dece rađa.
Mi sada umesto da to pomognemo, da pokrenemo, mi sada sa ovim restriktivnim merama još više ćemo to onemogućiti. To je jedan nastavak, neki kontinuitet vlade ove i prošle, koja sve što počinje da radi pokušava da uradi onemogućavanjem porodice i dece.
Znači, da se vratimo u protekli period, školarine su poskupele, sve moguće beneficije, koje su nekada postojale, sada se polako ukidaju.
Takođe, ovde je na mala vrata uveden noćni rad, i ako se stavi ograda da je za to potrebno mišljenje sindikata da bi se moglo to dobiti, šta dobijamo time? Dobijamo time da ćemo proširiti ovako korupciju koja vlada u Srbiji, u Vladi i bilo gde, proširićemo na još moguće situacije, gde će ljudi koji su u sindikatu, jedan, dvoje ili troje odobravati to, zbog svoje lične koristi, zbog toga da spasavaju sebe, svoju familiju, dok ih neće preterano interesovati šta će biti sa ostalima.
Sledeća vrlo ružna stvar je vezana za dobrovoljno davanje krvi. Već smo ovde apsolvirali koliki je problem sa količinama krvi koje postoje i stalno se vode neke akcije da se što više krvi daje, ali još uvek to nije dovoljno. Ranije smo imali da se za davaoce krvi daje jedan dan, taj koji daje i još dva dana posle toga. Sada imamo samo taj dan i sledeći dan mora da počne da se radi.
S obzirom da smo ovde čuli, svi zajedno, da postoji i veštačka krv, počeo sam da se plašim, pošto je ova vlada poznata po korupcionaškim aferama, po uvozničkom lobiju koji finansira vladu, da niste možda i to nešto smislili da počnete da uvozite krv, pa da zbog toga pokušavate da osujetite. Ne bi me začudilo.
Takođe, jedna od neverovatnih stvari i to ničim izazvana, jeste smanjenje minulog rada, maltene ukidanje sa 0,5 na 0,4 posto po godini staža. Uopšte mi nije jasno kako vi mislite to da pravdate i kako ćete da pravdate. Svi vi živite među prijateljima, komšijama i ne znam kako imate obraza da s njima razgovarate. Takođe, govorim zbog javnosti, možda ćete nešto i usvojiti, ali očigledno po vašem interesovanju za učestvovanje u raspravi i nema nekih šansi da ćete da usvojite nešto od ovoga.
Verovatno mislite da je dobro da ne postoji kolektivni ugovor, da može radnik sa posla da se otera, da se izbaci na ulicu, da se sudi dve, tri, pet godina, zavisi kakvo nam je sudstvo i kada dobije presudu da se vrati, onda mu taj poslodavac koji ga je otpustio i rekao, i može da mu kaže - ne trebaš mi više. Znači, vraćamo se na početak. Ništa niste uradili, samo ste napisali i rešili ste problem sa poslodavcima, da se bez ikakvog obrazloženja obračunavaju sa radnicima.
Takođe, pretpostavljam da je to u sklopu ovih tendencija uništavanja radnika i uopšte svih građana naše zemlje i sledeći zakon, moram ga spomenuti, koji se priprema, priča o produženju penzionog staža, očekujem i to da vidim kako ćete, na koji način i sa kojim obrazom moći o tome da pričate. Ako tako nameravate da rešavate probleme penzija, da ljude držite na poslu dok ne umru, onda vam je to vrlo, vrlo loše rešenje.
Pitanje za poslanike, ljude koji će da glasaju, ne mogu unapred da kažem ko će da glasa, možda će biti moralnih ljudi koji neće da glasaju za ovo, moram da vas pitam ko sme od vas da pogleda vaše komšije u oči. Pozivam sve vaše prijatelje, komšije da im objasnite zašto ćete da glasate za ovaj nemoralni zakon, da objasnite kako je moguće da mislite da je dobro da se uvodi noćni rad, da se ukida dobrovoljno davanje krvi, da se našim porodiljama to pravo od dve godine ukine i da se smanji minuli rad.
Pozivam vaše da utiču na vas, vaše prijatelje, vašu rodbinu, vašu familiju, da vam kažu da to nije normalno ili da vi pokušate da objasnite kako mislite da je sve ovo normalno. Ako budete uspeli, onda bi to bila druga stvar, ali dotle vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, jer je totalno nemoralan.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a potom narodni poslanik Rodoljub Gačević, četrnaest minuta obojica, a vi ćete se onda prema tome rukovoditi.