Zahvaljujem, gospodine Antiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. Ne.
Zaključujem načelni pretres.
Ministar, povodom sledeće ili povodom prethodne? Izvolite, ministar Bubalo, zaključio sam, ali nije problem. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, čuli smo diskusiju u načelu vezano za predloženi Predlog zakona o izmenama Zakona o zalozi.
Samo nekoliko razjašnjenja, kako ne bi bilo nedoumica. Dakle, nema novih agencija. Ovim zakonom se ne ustanovljava nijedna nova agencija, nema novih registratora. Registrator je ustanovljen zakonom i to Zakonom o privrednim registrima.
Zašto ministarstvo, a pošto je to bilo pitanje, ne vrši registraciju zaloge. Prema zakonima o Vladi i ministarstvima, Ministarstvo u ovom slučaju radi kontrolu i superviziju u drugom stepenu. Agencija je ta koja vrši registraciju, pa između ostalog i registraciju zaloge.
Ovaj posao do sada nije registrovan u Agenciji za registraciju privrednih subjekata, a glavna stvar je da se zahteva produženje već konstituisane zaloge, jer bi se u protivnom prioritetno založno pravo ugasilo. Postupak i organi koji su regulisani ovom izmenom gotovo su identični kao i za vođenje registra privrednih subjekata. Upravo je unifikacija ono što se želelo postići.
Opet na temu onoga zašto se to ne radi u ministarstvu, želim samo da dam neke podatke. Trideset hiljada zaloga ima samo Uprava prihoda. Ne znam da li mislite da je izvodljivo da se neko u ministarstvu bavi time i da vrši sve zaloge koje želimo da objedinimo na jednom mestu. Radi se na tome, što je i filozofija koja je danas prisutna u svetu, da se sve obavlja na jednom mestu, da imamo elektronsku vladu i da na jednom mestu mogu da se dobiju svi potrebni podaci o privrednom subjektu.
Dakle, prvi put se ustrojava jedinstveni registar svih založenih prava, bez obzira da li je u pitanju sudska zaloga, zakonska zaloga ili ugovorna zaloga. To je na neki način i odgovor na ovo što je gospodin Sreto Perić rekao, jer želimo da se na jednom mestu nađu svi potrebni podaci o nekom privrednom subjektu.
U članu 57. osnovnog zakona je predviđeno usklađivanje sa Zakonom o privrednim subjektima i otuda je nešto detaljnije rešavanje pitanja koja se nalaze, istina, delimično rešena i u Zakonu o privrednim registrima. Naš sistem registracije se preuzima ovih dana.
Naši eksperti, upravo iz Agencije za privredne registre i oni koji su bili konsultanti za izradu ovog zakona koji mi imamo, upravo su se ovih dana vratili, bili su u Bugarskoj i Makedoniji, koje u celini preuzimaju naše rešenje, jer je od Evropske komisije ocenjeno da je zakonsko rešenje koje imamo u domenu registracije privrednih subjekata jedno od najboljih rešenja za ovu oblast u Evropi.
Gospodin Veroljub Arsić je spomenuo da je ovo neka peta izmena. Ako pogleda samo malo pažljivije obrazloženje i ako vidi da postoji samo jedan službeni list u kome je objavljeno, vrlo lako će ustanoviti da je ovo prva izmena Zakona o zalozi i da od 2003. nije bilo intervencija na ovom zakonu.
Takođe je ukazao da se sada izmenama prepisuju rešenja koja je Radikalna stranka ponudila u nekom ranijem periodu, prilikom donošenja zakona. Verovatno je to sada bio razlog da se najnoviji amandmani ne obrazlažu od strane Radikalne stranke i vrlo se jednostavno formulišu: "briše se".
Član 30; ovde je istaknuto da je u pitanju neznatna izmena zakona, a zapravo je veoma bitna izmena, jer poštuje redosled ranije uspostavljenih zaloga. Ukoliko bi se oslonili na momenat upisa, a upis može da bude sa odloženim dejstvom ili da se desi realizacija upisa i za godinu dana, onda bi narušili pravo onima koji su ranije uspostavili pravo zaloge. Otuda je izmena vrlo bitna i vezuje se za dan prijema, odnosno za dan predaje.
U članu 31, ako je bilo predloga od strane SRS da se dva stava još ranije brišu, onda mislim da je zadovoljstvo da konstatujemo da smo sada to prihvatili, da su zaista ta dva stava nepotrebna i zato se brišu.
Naravno, na dve poslednje diskusije ne bih davao komentar, jer su one bile upućene pitanju da li nam treba zakon o zalozi, osnovnom zakonu, a ne Predlogu zakona o izmenama ovog zakona, pa pošto je to neko prošlo vreme i trebalo se pitati da li nam takav zakon treba i da li je on zelenaški, to je trebalo učiniti 2003. godine, a ne danas kada ga menjamo, usklađujemo sa nekim drugim zakonima i kada ga, zapravo, poboljšavamo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, replika ili po Poslovniku?

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam ovlašćeni predstavnik kod donošenja ovog zakona kada je gospodin Vlahović nastupao u ime one vlade, i profesor Orlić, koji je bio tvorac zakona. I na Odboru za finansije i ovde smo vodili raspravu, i podnosio sam amandman koji tada nije prihvaćen, sa obrazloženjem da će u praksi to biti tako, a da amandman formalno ne može da bude prihvaćen.
Trudio sam se da, pre svega, poljoprivredni proizvođači, vlasnici osnovnog stada, jata, krda, roja itd. imaju pravo da založe ovu svoju imovinu i da ostvare prava po osnovu zaloge, tim pre što osnovno stado uglavnom ima reproduktivnu sposobnost. Pitanje je i bilo da li se može precizno regulisati sistem osiguranja, pošto je to bilo jako važno u tom trenutku. Amandman nije prihvaćen, jer država, navodno, nije mogla da garantuje to, jer je to pitanje u sferi osiguranja, a ne u sferi onoga za šta je država nadležna.
Sad želim da vas pitam da li postoje primeri da su ljudi iskoristili ovo pravo po osnovu osnovnog stada, jata, krda itd. Ako to nije, to nije dobro. Nisam mogao da podnesem amandman, jer nisam mogao da se vežem za konkretan član. Koristim priliku, u ime brojnih proizvođača koji su me zamolili da to sada ovde pitam, da li je moguće da oni ovo pravo ostvare? Ako nije moguće, molim vas da izučite ovaj problem i da predložite novu izmenu i dopunu. Garantujem da će svaki poslanik u ovoj skupštini da glasa za to.
Dakle, stvar je potpuno čista, ne ideološka, ne stranačka. Radi se o tome da seljaci dobiju pravo da založe kravu, konja, svoje stado i da po tom osnovu dobiju kredit da mogu da reše neki drugi problem. Bio bih vam zahvalan.

Reč ima ministar Bubalo.

Mislim da je ova intervencija u redu, samo želim da dam objašnjenje. Radi se o sledećem: kada je u pitanju zemlja, pošto je u pitanju nepokretna stvar, ne možemo da pričamo u okviru Zakona o zalozi o pokretnim stvarima. Zemlja se rešava putem hipoteke.
Kada je u pitanju stado i sve ostalo, to je predviđeno u formularima. Faktički, u praksi će moći da se zalaže, to su pokretne stvari, tako da neće biti nikakvih problema da se reguliše putem ovog zakona.

Zaključujem načelni pretres o ovoj tački dnevnog reda.
Prelazimo na 42. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka -Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda ispred Demokratske stranke - Boris Tadić je Aleksandar Vlahović, a ispred Socijalističke partije Srbije je Rajko Baralić.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi reč? Izvolite, ministre.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Poštovane dame i gospodo, uvaženi poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata. Zakon o registraciji privrednih subjekata, Službeni glasnik Republike Srbije br. 55 od 2004. godine, donet je kako bi se pojednostavio, ubrzao i formalizovao postupak osnivanja privrednih subjekata i kako bi se stvorila jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Zakonom o Agenciji za privredne registre, Službeni glasnik Republike Srbije br. 55 od 2004. godine, osnovana je Agencija za privredne registre, nadležna da vodi registar privrednih subjekata. Agencija je otpočela rad 1. januara 2005. godine i do 15. juna ove godine podneto je 68.000 zahteva za prevođenje privrednih subjekata koji su do sada bili registrovani u trgovinskim sudovima u Registru privrednih subjekata.
Na navedeni način stvorena je ažurna elektronska baza podataka o svim preduzećima koja posluju na teritoriji Srbije, bez Kosova. Nakon donošenja pomenutih zakona, krajem novembra 2004. godine, donet je Zakon o privrednim društvima. Taj zakon je predvideo izmene pravnih formi organizovanja privrednih subjekata, uslove pod kojima se privredni subjekti organizuju i posluju i gase. U tom smislu se ukazala potreba za usklađivanjem Zakona o registraciji privrednih subjekata sa naknadno donetim Zakonom o privrednim društvima. Takođe se ukazala potreba i za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u registru Agencije.
Članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata bilo je predviđeno da se sa registracijom preduzetnika otpočne 1. marta 2005. godine. Međutim, u pregovorima o preuzimanju postojeće dokumentacije od
organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, zauzeto je stanovište da preduzetnicima postupak registracije treba olakšati u maksimalno mogućoj meri i da je neophodno da se, pre preuzimanja ovog posla od strane Agencije, postupak registracije maksimalno uhoda. Sa ovim se saglasilo i Udruženje preduzetnika.
Procena je da bi u cilju koordinacije svih aktivnosti koje bi se preduzele u cilju maksimalnog pojednostavljenja postupka registracije preduzetnika, registraciju preduzetnika od strane Agencije trebalo bi otpočeti 31. decembra 2005. godine.
Usvajanjem predloženih izmena zakona biće eliminisane kontradiktornosti pomenutih propisa, pa će se stvoriti potpuna pravna sigurnost u pogledu registracije svih privrednih subjekata, uključujući i preduzetnike. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministru dr Bubalu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Imamo prijave za reč SRS. Prvi za reč, po redosledu prijavljenih u skladu sa članom 89. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Vjerica Radeta, narodni poslanik. Izvolite.

Dame i gospodo, svaki put kada imamo na dnevnom redu neki od Vladinih predloga, mi iz Srpske radikalne stranke upozoravamo Vladu da, kao predlagač, treba ozbiljno da pristupi svom poslu i da Narodnoj skupštini predlaže zakonske tekstove koji su zaista ozbiljni, celoviti i primenljivi. Nikada, u nekoj prvoj raspravi o nekom zakonu, predstavnik predlagača ne prihvata naše sugestije i vrlo brzo se ispostavi da zakoni, koji se donose u ovom parlamentu, na celovit način ne obuhvataju određenu materiju, da su neprimenljivi, najčešće iz nekih formalnih razloga i onda smo ponovo u situaciji da raspravljamo o predlozima izmena i dopuna tih vladinih predloga.
Ovaj zakon, o kome danas govorimo, takođe je, kao i ostali zakoni, dakle radi se o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, u svom osnovnom tekstu iz određenih razloga bio neprimenljiv. Zato mi shvatamo da je ovaj današnji predlog u stvari samo nastojanje Vlade, odnosno resornog ministra, da ovim izmenama i dopunama stvori uslove da se onaj osnovni zakon primenjuje.
Ministar klima glavom da to jeste tako, naravno da jeste. Ali je opet zamerka, ministre, zašto se na taj način ne razmišlja kada se donosi osnovni zakon. Nema potrebe i ne bi trebalo da više puta govorimo o istom zakonu i o istoj materiji.
U obrazloženju koje nam je ministar izneo, zapravo, nismo čuli ništa novo, osim ono što je navedeno u ovom pisanom delu obrazloženja, koje smo dobili kao sastavni deo Vladinog Predloga ovog zakona.
Tu stoji da je Zakon o registraciji privrednih subjekata, ne znam kada je i u kom službenom glasniku objavljen, donet kako bi se pojednostavio, ubrzao i formalizovao postupak osnivanja privrednih subjekata i kako bi se stvorila jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Onda, u cilju realizacije navedenog projekta, donet je Zakon o Agenciji za privredne registre, kojim je osnovana Agencija za privredne registre nadležna da vodi registar privrednih subjekata itd. Onda u sledećem stavu stoji da je Agencija otpočela sa radom nakon donošenja navedenih zakona za vođenje registra 31. decembra 2004. godine, kako je to propisano članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Naravno da ovo nije ovako, da je stanje u praksi drugačije. Videćemo i kada budemo govorili pojedinačno o predloženim članovima zakona da je to u praksi drugačije.
Ovde je interesantan deo obrazloženja, gde se kaže da se ukazala potreba za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u registru Agencije. Dakle, najpre je rečeno da je otpočelo, pa se sada pojavila potreba za produženjem.
Kaže se: "U pregovorima o preuzimanju postojeće dokumentacije od organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, načeta je tema međusobne saradnje u daljem postupku registracije preduzetnika". Interesuje me, gospodine ministre, ovo "načeta tema", da li to znači da postoji neki problem u komunikaciji između jedinica lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije?
Ako postoje neki problemi, da li to možda ima nekakve veze sa tim koje stranke ili koja stranka drži vlast na lokalnom nivou? Da li postoji neka razlika u komunikaciji, da li su u pitanju stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou ili stranke koje nisu u vlasti na republičkom nivou? Kao što, nažalost, tih problema u svim sferama i te kako u životu i na terenu ima.
Moram da primetim da, kao i kod ovog prethodnog zakona o kome smo upravo završili načelnu raspravu, dosta članova koji se ovde menjaju jednostavno nije trebalo da budu predmet ovih izmena i dopuna, jer se radi o nekim formalnim izmenama koje, u suštini, ništa ne menjaju. Ne vidim onda zašto je ovde bio potreban 41 član, kada je suštinski možda pet članova trebalo promeniti da bi se ovaj posao obavljao.
Zaista ne vidim nikakvu razliku između oblika organizovanja i pravne forme subjekta u članu 1.
Te nekakve formalne stvari ne treba da budu predmet da se menja neki ili ovaj konkretno zakon, to može da bude iz nekih suštinskih razloga, nešto što suštinski menja primenu ovog zakona. Doduše, ovde ste dodali postupak likvidacije kao nešto novo. To nije zaista bilo do sada sadržano.
Ili u članu 2 - registar sadrži podatke o privrednom subjektu, pa ste onda, to je član 6. osnovnog zakona, tu takođe naveli šta sadrži. Izbrisali ste ono što je bilo u ranijem u osnovnom zakonu, a sada u ovim izmenama, u stvari, ništa niste promenili, samo ste neke druge izraze upotrebili, neke formulacije, poslovno ime, a ranije je bio naziv, tako da nema nekih suštinskih izmena.
Zato imamo član 3, koji se odnosi na osnovni član 17, gde kažete da podnosilac registracione prijave može da registruje poslovno ime ili skraćeno poslovno ime na stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u EU. Ovde ste poštovali ovaj poslovnik Narodne skupštine, koji narodni poslanici još nemaju, gde stoji obaveza da se pozovete na određen akt EU. Vi ćete biti dobar poslanik, gospodine ministre, pošto uredno pratite Poslovnik.
Ovo je nešto što je vama očigledno mnogo važno, a mi srpski radikali mislimo da je mnogo važnije da se stvore uslovi da firme uspešno posluju i ono što je malopre rekao kolega koji je pokušao da vas odbrani od našeg kolege Perića, koji vas uopšte nije napadao, nego je samo rekao da bi bilo dobro da obiđete Loznicu i Mačvanski okrug, i kada je kolega Proroković pokušao da vas odbrani, rekao je da vi ne treba da idete na teren, nego da je naš zadatak da se dovedu investitori, da se dovedu investicioni fondovi, da se nađu strateški partneri itd.
Kada je govorio mi, pretpostavljam da je mislio na Vladu, iako on nije član Vlade, ali to je prevashodni zadatak Vlade i vas kao ministra u Vladi. Da biste sve to uradili, naravno, onda je kolega Perić bio u pravu da morate malo da vidite šta se dešava u zemlji Srbiji u okviru resora vašeg ministarstva.
U članu 4, koji se odnosi na ovaj osnovni član 22. takođe nema nekih suštinskih izmena, potpisnik postaje podnosilac; kažete - da li su podaci koji se unose u registracionu prijavu, vi sada to menjate koji "su uneti"; jednostavno ste i vi gubili vreme, a i narodni poslanici na ovim stvarima koje vam ništa ne znače.
Opet imamo pravo na žalbu, član 27. i 28. osnovnog zakona, član 7. izmena i dopuna, opet je nešto što je već sadržano u Zakonu o opštem upravnom postupku, u Zakonu o upravnim sporovima i, kao što sam rekla malopre za ovaj prethodni zakon, nema potrebe da u ove zakone propisujemo ono što je u sistemskim zakonima propisano. To je jednostavno suvišno i opterećuje ovaj osnovni tekst zakona.
U članu 33. osnovnog zakona, a menja se članom 9. zakona o izmenama i dopunama, govorite o ugovoru o osnivanju, odnosno o osnivačkom aktu. U tački 3) ranije je pisalo uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ranije je stajalo overen potpis zastupnika, a vi ste sada napisali - ako je ortak. Znači, pazite, uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ako je ortak preneo pravo poslovođenja na treće lice, overen potpis tog lica. Ovo je potpuno rogobatno i nije u skladu i u duhu srpskog jezika.
Kada ste već neke formalnosti ispravljali, onda ste morali da vodite računa i o tome da zakoni koje ovaj parlament donosi i koje nam vi predlažete kao ovlašćeni predlagač moraju da budu i u duhu pravnog sistema Srbije i u duhu srpskog jezika. Najčešće zakoni koje dobijamo od ovih tzv. demokratskih vlada, još od 2000. godine do danas, niti su u duhu srpskog jezika, niti su u duhu srpskog pravnog sistema.
Član 77. osnovnog zakona, regulisan članom 34. izmena i dopuna, govori o naknadama koje se utvrđuju u okviru registracije podataka u registru. Vrlo interesantno da je osnovni zakon donet, čini mi se, ministre, u novembru prošle godine, a evo danas je poslednji dan juna. Za tako kratko vreme ste imali potrebu da za svaku radnju, a ima ih 17, 18, povećate naknadu koju je potrebno uplatiti. Ono što je bilo 450 dinara, danas je 540, pa ono 1.700 danas je 2.040. Ono što je bilo 2.880 danas je 4.200. Ono što je bilo 5.040 danas je 9.600. Dakle, maltene i do 50 posto su povećane ove naknade.
Sada moje logično pitanje je da li vi kao član vlade znate za neku skrivenu inflaciju koja će nas obradovati u toku ove godine, gde je očigledno da ste vi ove naknade usklađivali sa nečim što ni narodni poslanici, ni građani Srbije ne znaju. Ovo je bio isto slučaj i sa zakonima o administrativnim i sudskim taksama, pa sam tada rekla resornim ministrima da će debelo Dinkiću da se zamere što obaraju njegovu i Jelašićevu priču kako nema ni govora o inflaciji u Srbiji.
Na kraju, ovi članovi 85, 88. i 90, a to su 38. i 39. ovog novog, odnosno izmena i dopuna Zakona. U članu 85. je stajalo da su trgovinski sudovi dužni da najkasnije do 15. marta 2005. godine, po dinamici koju utvrde sa agencijom, dostave agenciji svoju dokumentaciju itd. Vi ste to sada produžili na 31. decembar 2005. godine.
Mi narodni poslanici, bar što se tiče poslanika SRS, očekujemo i tražimo, ministre, da nam objasnite zašto to nije urađeno u roku koji ste predvideli kada ste predlagali osnovni zakon, ko je kriv i da li će snositi neku odgovornost. Da li to ima veze sa predsednikom Trgovinskog suda u Beogradu, gospodinom Kljajevićem, ili postoji nešto što ne znamo mi, što ne zna javnost Srbije, pa bih volela da to objasnite.
Takođe je bilo predviđeno da su nadležni organi lokalne samouprave koji vode registre privatnih preduzetnika dužni najkasnije do 15. marta ove godine agenciji da dostave svoju evidenciju registrovanih preduzetnika. U ovim izmenama i dopunama, ministre, predviđeno je da to bude 15. jun 2006. godine. Zašto toliko produžavate ovaj rok, šta je suština problema i da li opet ovaj zakon ništa ne znači, odnosno da li je samo mrtvo slovo na papiru, ako se ove neke osnovne stvari ne poštuju i ne mogu da poštuju.
U članu 88. u stavu 2. stoji: "Odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima, pa sada da ne čitam koji Službeni glasnik, koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar prestaju da važe" bilo je 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
To takođe treba da nam objasnite, zbog čega se produžava taj rok, kao i ovaj poslednji član 90. koji kaže da "ovaj zakon stupa na snagu 31. decembra 2004. godine, osim odredaba koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu" u osnovnom zakonu je pisalo 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
Očekujem, ministre Bubalo, da ćete da nam objasnite i da nam jasno i glasno kažete zbog čega niste bili u mogućnosti da primenjujete zakon koji ste ovom parlamentu predložili i koji je skupštinska većina u novembru prošle godine usvojila. Dakle, očigledno je da razlozi nisu samo ovi koji su sadržani ovim izmenama i dopunama.
Ono što ste mogli da uradite i što je moglo da se uradi, vidimo da već znatno kasni i tražimo da nam kažete zbog koga, ko je odgovoran, šta je Vlada Republike Srbije preduzela po pitanju onoga ko je odgovoran za obavljanje tog posla i tek posle toga možemo ozbiljno da razgovaramo i ovom predlogu, jer ste bili u obavezi da nam ovo obrazložite kada ste obrazlagali Vladin Predlog zakona, a ne samo da nam pročitate ono što su vam službe napisale u obrazloženju ovog zakona.
Poslanička grupa SRS ni za ovaj zakon neće glasati. Već sam rekla više razloga koji nas rukovode zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon, a vas ministre molim da odgovorite na ova konkretna pitanja.