Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem govorio o izmenama i dopunama Zakona o radu mislio sam da pitam ministra Lalovića, ali on nije tu, pa pitam Vladu Republike Srbije: zašto nema dizel goriva u Srbiji?
Sankcija, koliko znam, više nema, Pančevo nije bombardovano, hvalite se pozitivnom ocenom Studije izvodljivosti. Evo jutros Miloš Aligrudić nas obavesti da smo ušli u red najpovlašćenijih država od strane SAD. Skoro ste promenili Zakon o akcizama, i to baš zbog cena naftnih derivata, i opet ništa. Redovi na pumpama, ljudi sa praznim kanisterima, na plus 35 stepeni, čekaju da naiđe cisterna sa naftom. Žetva je na pragu, berbe voća su krenule, a Vlada se poigrala: hoće bukvalno da Srbiju ostavi bez hleba.
Posle samo nekoliko meseci od donošenja Zakona o radu, pa ponovnog glasanja, zbog onih svima dobro poznatih činjenica, danas se pred poslanicima ponovo nalazi ovaj zakon, doduše samo kao izmene i dopune Zakona o radu. Očigledno je da prvobitno usvojeni Zakon o radu nije bio po volji poslodavaca, od kojih su neki verovatno vršili pritisak i na Vladu i na ministra da se izvrše neke korekcije.
Sećamo se glasanja o amandmanima na Predlog zakona o radu. Kako se koji amandman od strane poslanika usvajao, ministar se sve više i više osećao nelagodno, jer je znao da će imati grdnih problema da objasni mnogim moćnim poslodavcima kako je moguće da je prošlo toliko amandmana, koji na neki način pružaju zaštitu zaposlenima.
Brzina kojom menjate doneti Zakon o radu dokaz je da je Vlada Srbije pod uticajem moćnika koji iz senke koriguju sve ono što im ne odgovara.
Sećate se reakcija u medijima od strane mnogih poslodavaca, njihovih udruženja i pojedinaca, kako im ovako doneti zakon uopšte ne odgovara. Sada je trebalo malo da prođe vreme, pa da se Vlada ponovo pred poslanicima pojavi sa izmenama i dopunama Zakona o radu.
Vaš izgovor je da su neki amandmani međusobno suprotstavljeni, nelogični i da ih treba brisati ili promeniti. Kako baš da se radi o članovima zakona koji se tiču odsustva radnika koji dobrovoljno daju svoju krv, kako baš da se radi o porodiljskom odsustvu? Opet je problem topli obrok i regres, i to po onom čuvenom članu 118. o kome je bilo toliko reči i u Skupštini i u medijima.
Takođe, menjate i član 189. koji se tiče otkaza zaposlenom i njegovog prava da ostane na radnom mestu izvestan period. Ovaj član 189. je možda izmenjen samo da bi ublažio ono što sledi u članu 191, koji glasi: "Ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu".
Znači, poslodavac se stavlja iznad zakona i iznad suda, bez obzira što je radnik možda oštećen, zlostavljan, pokraden neadekvatnim plaćanjem prekovremenog rada. Dakle, po ovom članu sud treba da se stavi u funkciju poslodavca. Jeste da ste napisali reč može, a ne mora, ali samo ovakva formulacija daje mogućnost da poslodavac preko suda krši prava zaposlenog.
Kao otežavajuću situaciju "za poslodavce" navodite da će on isplatiti zaposlenom naknadu štete i to u dvostrukom iznosu. Ta šteta može biti mala, mizerna, ali ono što je najgore je da čovek ostaje bez posla.
Član 191. u ovako izmenjenom obliku upravo će poslužiti poslodavcima da se na elegantan način oslobađaju zaposlenih koji se usude da od poslodavca traže svoja prava, a ta prava mogu dobiti po postojećem Zakonu o radu. Mnogi radnici koji bi želeli da pravdu potraže na sudu, u samom startu će biti obeshrabreni da pokrenu sudski spor.
Ono što je isto tako zasmetalo poslodavcima je zakonom predviđeno odsustvo od dva dana za dobrovoljne davaoce krvi, plus dan kada se daje dragocena tečnost. Ovakav predlog koji Vlada predlaže, dakle, ukidanje dva dana odsustva, pre svega će se odraziti na količinu krvi koju svakodnevno službe transfuzije prikupljaju širom Srbije, a poznato je da je baš u preduzećima i fabrikama najveći odziv dobrovoljnih davalaca. Neka ministar razmisli kada počnu da se smanjuju rezerve krvi po našim zdravstvenim centrima, koliko je pametno promeniti ovaj član 77.
Gubljenje vremena nije kada opozicija podnosi amandmane na predlog nekog zakona, gubljenje vremena je u stvari kada Vlada Srbije posle nekoliko meseci ponovo vrati pred poslanike isti zakon sa izmenama i dopunama.
Da su se prihvatili amandmani poslanika SRS, ne bi se na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja našlo desetak predloga za izmene i dopune onih zakona, a ova skupštinska većina ih je izglasala. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, imate sedam i po minuta na raspolaganju.
Ujedno obaveštavam poslanike da je ovo poslednji govornik sa liste prijavljenih.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao čovek ne mogu nikako da se pomirim sa tim da je iz godine u godinu sve više rad obespravljen, prava radnika su sve manja, humanost rada je sve niža, uslovi u kojima radnici rade sve teži i gori.
Nekada kada je bilo samoupravljanje taj se sistem dičio time da je eliminisana svaka eksploatacija radnika, međutim, znamo da su to bile farse, jer tada je bila najveća eksploatacija radnika od strane neradnika. Daću vam primer radnice koja je 21 godinu neprekidno bila na bolovanju, ne moram ime da kažem. U mom preduzeću takođe znam takve slučajeve.
Govorilo se kako je rad motivisan, kako su stvoreni uslovi motivacije, ali nije mogao da se sankcioniše, pa se motivisao raznim premijama. Sve su to negativnosti i slabosti koje je trebalo eliminisati. Međutim, dolaskom DOS-a na vlast, umesto da se te stvari poprave i eliminišu, došlo je do pravog kraha, dakle, mislim na prava radnika i stvaranja loših uslova za rad.
Naime, nijedan poslodavac koji je tada kupio neko preduzeće nije uložio ni dinar na stvaranju boljih uslova za rad. Naravno, očekivalo se da će uložiti pare i da će stvoriti humanije uslove za rad, ali od toga nije bilo ništa. Svako je gledao što pre da izvuče ono što je dao, odnosno onaj novac koji je uložio, a onda je nastala neviđena eksploatacija radnika u najtežim i najlošijim uslovima za rad.
Da ne budem neprincipijelan, pa da kažem, treba mnoge dažbine države skinuti sa poslodavca, smatram da Vlada treba da nađe način, odnosno formu i tako da reši to pitanje, odnos između poslodavca i zaposlenog radnika. Trebalo bi da stvori taj socijalni dijalog između poslodavaca i radnika da ne ide na uštrb poslodavaca.
Postoje mnogi slučajevi, pa recimo i davanje krvi, ne mora da znači da će se plaćanje dva, odnosno nekada je bilo predviđeno tri dana, da će se svaliti na teret poslodavca, neka se to humanizuje, neka ide na teret celog društva. To nije nikakav problem regulisati, ali šta se onda dešava. Nedavno sam bio u akciji davanja krvi pri Opštinskom odboru Crvenog krsta u Prijepolju, odazvao se i Opštinski odbor SRS, svi smo se prijavili za davanje krvi i jedan sam od tih, ali video sam da nas je svega desetak bilo, toliko nas je dalo krv, bilo je jako malo omladine.
Dakle, kao prvo, omladina koja je nekada bila prva i udarna, bila je nepresušno vrelo za davaoce krvi, nje više nije bilo. Omladina se ponaša pragmatično, ono gde nema koristi, to i ne čini. Sve je manje humanizacije u celom društvu, a sve je više kriminala, pa se bojim ako se ovako nastavi sa smanjenjem humanizacije u društvu, da će se sve više stvarati slučajevi otmice građana po ulici da mu se uzme krv, da mu se izvadi neki organ za presađivanje, a bogu hvala ima dosta i tih raznih privatnih klinika i načina kako će to da se dešava, kao što gledamo u filmovima sa Zapada.
Sve ovo što tamo gledamo, za koju godinu će doći i kod nas, tako da ono što je predviđeno, znači, plaćanje tri dana što je nekada bilo, smatram da i sada treba da ostane, a ne da se smatra samo za jedan dan da se plati, a to će možda biti neka subota. Ranije je bilo, i to smatram da je opravdano, da bi bilo što više omladine, da bi bilo što više radnika u akcijama davanja krvi, data su ta tri dana da mogu da koriste kada njima to bude potrebno. Dakle, neću više da nabrajam zbog čega će biti veći odziv u tim akcijama dobrovoljnog davanja krvi.
Isti je slučaj sa porodiljskim odsustvom. Nakon tri meseca porodiljskog odsustva nastaje tzv. nega do godinu dana starosti deteta za prvo rođeno dete, ali to je podeljeno, i to nije na teret poslodavca, u krajnjem slučaju se refundira, ali su stvoreni veoma loši uslovi da radnica, odnosno majka koja je na porodiljskom odsustvu to koristi. Tu postoji skala, primenjuje se i danas, zavisi od toga koliko je bila vremena u neprekidnom radnom odnosu, tako da je jedna skala do tri meseca, pa četiri, pet, šest, a onda dolazi ona skala plaćanja 100% porodiljskog odsustva.
Isti je slučaj za noćni rad. Dakle, sve ovo je briga za humanost, briga za natalitetom i liju se krokodilske suze za natalitetom, a malo se šta čini na tom praktičnom polju.
Ranije je bio 30-40% plaćen noćni rad, a sada se planira plaćati 26%. Ovo je stvar koja treba da ide na teret poslodavca. Zašto? Poslodavac neka razmišlja da li ima interesa da mu radnici rade noću, a ako nema neka ukine, jer tu su najnehumaniji uslovi. Radio sam tzv. treću smenu, to su najteži uslovi kada neko treba da radi, bez obzira na teoriju što bi trebalo danju da spava, a noću da radi i obrnuto. Ne može, jer teško je to sve ostvariti u praksi.
Obično radnik u toku dana radi neke druge poslove, možda nema nikakvih obaveza, ali ne može da spava u toku dana, tako da je ovo nezamislivo i treba vratiti na one druge uslove, opteretiti, pa ako poslodavac ima račun, neka izvoli i neka radi, ali neka plati pravično koliko to iznosi za takve uslove.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje prave iz člana 93. Poslovnika? (Ne.) Hvala.
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 41. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR
Želeo bih da vas obavestim, pošto je ovo 41. tačka, a sledeća 42. tačka dnevnog reda, isto ministarstvo je predlagač ispred Vlade, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata. Rado ću tolerisati ako se govori i povodom obe tačke objedinjeno. Inače nije objedinjena rasprava, da se razumemo. Ova 41. tačka jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, a 42. tačka dnevnog reda jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Dakle, puna tolerancija da se govornici obraćaju i o jednom i o drugom. Hvala vam mnogo na razumevanju. Dakle, u tom smislu odlučiće poslaničke grupe da li će tek kod druge tačke priložiti liste ili će kod prve. Svaka poslanička grupa će odlučiti. Govorim o efikasnosti rada i da bismo se koncentrisali na problem.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme rasporedi na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat 3 minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi reč? Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo uvaženi poslanici, na liniji onoga predsedniče što ste predložili, ako mogu da dam uvodno izlaganje za oba zakona.

Izvinjavam se, ipak nemojte. Jedna poslanička grupa već je predložila listu govornika.

Dakle, držeći se dnevnog reda prvo ćemo pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Implementaciju zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar treba da sprovede Agencija za privredne registre, koja je nadležna da vodi registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.
Kao što vam je verovatno poznato, Agencija je otpočela sa radom odmah nakon donošenja Zakona o Agenciji za privredne registre. Registar privrednih subjekata i Registar ugovora o finansijskom lizingu Agencija vodi još od 1. januara 2005. godine. Međutim, kada je u pitanju Registar zaloge postoji problem koji je neophodno rešiti pre otpočinjanja rada ovog registra.
Naime, Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar u članu 67. propisuje - ako je odlukom nadležnog suda konstituisana nedržavinska zaloga na pokretnoj stvari ili potraživanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak ili drugim zakonom do 1. januara 2004. godine pravo prvenstva u namirenju računa se od dana donošenja sudske odluke, ako poverilac podnese zahtev za upis zaloge u registar zaloge do 15. januara 2004. godine.
Navedeni rok je istekao pre više od godinu dana. Uslov za otpočinjanja rada Registra založnog prava na pokretnim stvarima je promena pomenutog roka, što se čini upravo predloženim izmenama. Jedino se na taj način može osigurati da prioriteti u vezi ranije stečenih založnih prava budu zaštićeni. U protivnom bi se stvorio pravni haos jer bi se po Zakonu o založnom pravu prioriteti sticali isključivo momentom podnošenja zahteva za registraciju zaloge Agenciji za privredne registre.
Takođe se predlažu dodatne norme kojima se uređuje postupak upisa u registar. Ove norme su neophodne kako bi Agencija vodila registar u skladu sa zakonom i kako bi stranke bile upoznate sa svojim procesnim pravima prilikom upisa zaloge u registar.
Predložene izmene su pripremljene uz konsultacije sa Agencijom za privredne registre i u skladu sa potrebama stranaka koje se već javljaju Agenciji i predočavaju svoje potrebe. Predloženim rešenjima rešavaju se svi navedeni problemi.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.) Hvala.
Predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa da li žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podneli članovi poslaničke grupe SRS.
Prva ima reč narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić. Verovatno ćemo imati pauzu od sat vremena, pa tek onda narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo, zaista sam bila šokirana predlogom predsednika Skupštine da bez poštovanja Poslovnika, doduše mi Poslovnik formalno ispred sebe nemamo, iako po nekom virtuelnom radimo već nedelju dana, da raspravljamo o dve tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi, iako to formalno nije na pravi način predloženo i usvojeno.
Zar je malo to što smo dobili tri dana pre početka rada ove sednice dnevni red od 45 tačaka? Naravno, vaša jasna namera je bila da onemogućite narodne poslanike da podnose amandmane i na taj način rade ono što je zaista posao narodnog poslanika. Zar je malo to što smo ovih dana raspravljali u objedinjenoj raspravi o 12, 8 i 7 tačaka dnevnog reda?
Dakle, danas imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i ministar se ovde očigledno pripremio da će govoriti o oba zakona, pa je onda skratio svoje uvodno izlaganje na jednu i po rečenicu, rekao da se ovim izmenama i dopunama rešavaju svi mogući problemi u oblasti založnog prava i da su izmene i dopune u skladu sa potrebama stranaka.
Mi u SRS mislimo da to nije tako, da je suština ovih izmena i dopuna sasvim drugačija i svaki put, to sam govorila i juče, kada se donose, odnosno predlažu izmene i dopune zakona koje se sastoje od nekoliko tačaka novog zakona, suština je da se krije nešto što je potpuno nebitno za građane i korisnike određenih usluga, nego nešto što je trenutna potreba vladajuće koalicije ili Vlade Republike Srbije, odnosno nekog od koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije.
Dakle, kroz razne agencije o kojima smo ovde govorili, koje su kroz mnogo zakona postale aktuelne u Republici Srbiji, pozapošljavani su uglavnom stranački, o tome smo često govorili, funkcioneri i poslušnici. Na razna rukovodeća mesta u tim agencijama takođe su postavljeni ljudi koji su od interesa za stranke koje su trenutno vladajuće u Srbiji i ostalo je još nešto što nije pokriveno.
Treba i u oblasti založnog prava da se formira još jedna agencija, da se postavi neki registrator koji će biti iznad svih. Još jedan od načina da se formira paralelan organ u okviru nadležnosti Vlade Republike Srbije. Zato mi u stvari danas imamo izmene i dopune Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima. U članu 2. izmena i dopuna Zakona imamo upravo ovo što sam rekla, registar zaloge vodi agencija preko registratora i bilo bi lepo, ministre Bubalo, da ste nam rekli da se zbog ovoga išlo na izmene i dopune ovog zakona.
U članu 57a, a to je novi član koji se u okviru člana 2. dodaje, napisali ste koja to ovlašćenja i obaveze ima registrator. Pitam vas, ko je do sada sve ovo radio, jer sve ovo je moralo da bude obaveza nekoga ko je, kako ste u osnovnom zakonu napisali, ovlašćeni organ, a kada smo vam mi, kroz amandmane govorili ko treba da bude ovlašćeni organ, naravno niste prihvatili sugestije, zato sada morate da menjate zakon. Dakle, ko je to do sada radio i zašto ovo nisu nadležnosti ministarstva, šta će ministarstvo u ovoj oblasti da radi, ako neće ove poslove koji su predviđeni ovim novim članom 57a.
U članu 5, a to je prethodni član 60. osnovnog zakona, govorite o naknadi, govorite da se za upis i brisanje podataka iz registra zaloge, kao i za druge usluge koje pruža agencija u skladu sa zakonom plaća naknada. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje upravni odbor agencije, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Ovo su, takođe, stvari koje su se kroz sve ove zakone iz ove oblasti koje smo imali na dnevnom redu u nekom prethodnom periodu provlačile.
Onda smo dobili onaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. U stvari, nekog neimenovanog i neidentifikovanog u ovom momentu ovlastite da može da propisuje određene takse i naknade. Onda to skupite na raznim stranama i pojavite se sa izmenama i dopunama ovog zakona, da građani Srbije ne bi primetili na koji način im na mala vrata uvodite nove namete, nove takse, nove troškove. To je jedino što uspešno radi Vlada Republike Srbije.
U članu 6. govorite o podacima i sadržini u registru zaloge i kažete – registar zaloge sadrži podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podatke o založnom poveriocu ili licu iz člana 16. stav 1. ovog zakona, podatke kojima se bliže određuje pokretna stvar ili pravo ko je predmet založnog prava, podatke kojima se bliže određuje potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa, podatke o postojanju spora o založnom pravu i podatke da je započeo postupak namirenja.
Pa, ako je subjekat založnog pravo domaće fizičko lice, a ako je subjekat domaće pravno lice itd. To je ono što već treba da postoji, to je ono što se već radi i nije bilo potrebe da se na ovaj način menja.
Vi ste u stvari kroz ove podatke sadržane u registru zaloge, iako ste prethodno rekli da će registrator da propiše obrasce sa potrebnom dokumentacijom, sada već ovde napisali tako da taj registrator nema šta da radi. To opet potvrđujete našu tezu da nema potrebe da se uopšte uvodi neka nova funkcija u okviru regulisanja ove problematike.
U članu 7. kažete da zalogodavac, založni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati da se u registar zaloge upiše zabeleška spora ako su pokrenuli parnicu koja se odnosi na založne i pokretne stvari ili na druge odnose strana u vezi sa zalogom. Ko je to svako drugo lice, ministre, ovo mora da bude definisano, moraju da budu u pitanju lica koja imaju pravni interes, a ne svakom kome padne na pamet da vrši upise u registar zaloge.
U članu 9. dodali ste novi član 65a, odnosno pet novih članova i kažete, registrator proverava, a to je član 65b, da li je potpisnik zahteva ovlašćen za njegovo podnošenje; kako li će to registrator u praksi da proveri, baš me interesuje; onda kažete, da li zahtev sadrži sve tražene podatke, da li je uz zahtev podneta sva potrebna dokumentacija, da li su podaci sadržani u zahtevu istovetni sa podacima u dokumentaciji itd.
Radi se o čisto formalnom poslu koji treba da proverava neki službenik koji radi ove poslove. To je, što je opet naša teza i naš stav, bilo moguće raditi u okviru vašeg ministarstva, ministre, i da to radi neko od službenika koga ste zaposlili u ovom međuvremenu od kada ste postali ministar.
(Reaguje na dobacivanje.) Onih što ste zatekli, a da bi 20% svojih doveli. Lepo ste to smislili.
Ovo što ste predvideli članom 65v, g, d, a to vam je, ministre Bubalo, regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku. Potpuno je bilo nepotrebno da vi ove izmene i dopune zakona opterećujete i ovim navodno novim članovima.
To je opet da se zamažu oči i da ne bude baš da ste samo zbog registratora i agencije menjali zakon, već vi sada objašnjavate kada organ postupa rešenjem, kada zaključkom, kome se podnosi žalba. Sve ono što je Zakon o opštem upravnom postupku odavno uredno, lepo i jasno regulisao. Zato nije bilo potrebe da vi sada ovo kroz ovaj zakon regulišete.
U članu 65d, tom novom, kažete, na pitanja koja se odnose na postupak upisa u registar zaloge, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak. Dakle, rekoh vam, sve ovo prethodno uređuje opšti upravni postupak i nije bilo potrebe da to ponovo upisujete u ovaj zakon.
Stav poslaničke grupe SRS je da nećemo glasati za ove izmene i dopune, zato što se ovim izmenama i dopunama Zakona ne usavršava institut založnog prava i nema nikakve veze sa onim što ste vi, gospodine Bubalo, rekli da je, ne znam, u interesu svih stranaka, a ne znam kojih, da se ovaj zakon menja. U interesu je samo Vlade Republike Srbije, da se oslobodi jednog dela poslova, da formira još jedan paralelan organ, da se formira agencija, da se izabere registrator.
Nešto vrlo interesantno je tu, vezano je za datum 1. jul. U članu 10. ste rekli: "Registar zaloge počinje sa radom 1. jula 2005. godine". Ne znam kako je fizički moguće da počne sa radom 1. jula, osim ako to već neko radi, pa vam samo treba skupštinska većina da ono što ste vi već odavno uradili ...
(Predrag Bubalo, sa mesta: Ide amandman.)
Nema amandmana, mi pričamo o tekstu zakona. Dakle, da li je u pitanju to da već neko radi ove poslove, da ste vi već odredili ko će biti taj registrator, a samo vam treba podrška skupštinske većine da imate ispred sebe jedan čist propis.
Naravno, mi nećemo glasati za ovaj zakon. Amandmanima smo tražili da se brišu svi članovi zakona. To je naš odnos prema zakonu koji ne treba da se donese. Jedini način da skrenemo pažnju i kolegama poslanicima i predstavniku Vlade je da kažemo da se svaki član pojedinačno briše, jer jedino kad se briše svaki član nema ni ovog predloga zakona.

Ovaj zakon je od 5. maja u proceduri i Odbor za finansije je prihvatio amandman, kao i ministar, tako da je postao sastavni deo zakona.
Nastavljamo u 15,05 časova.
Jedanaesta sednica Odbora za trgovinu i turizam održaće se u ponedeljak, 4. jula, sa početkom u 11,00 časova, u sali na četvrtom spratu.
U 15,05 časova narodni poslanik Sreto Perić će imati reč.
(Posle pauze – 15,10)