Zaključujem načelni pretres o ovoj tački dnevnog reda.
Prelazimo na 42. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka -Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda ispred Demokratske stranke - Boris Tadić je Aleksandar Vlahović, a ispred Socijalističke partije Srbije je Rajko Baralić.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi reč? Izvolite, ministre.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Poštovane dame i gospodo, uvaženi poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata. Zakon o registraciji privrednih subjekata, Službeni glasnik Republike Srbije br. 55 od 2004. godine, donet je kako bi se pojednostavio, ubrzao i formalizovao postupak osnivanja privrednih subjekata i kako bi se stvorila jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Zakonom o Agenciji za privredne registre, Službeni glasnik Republike Srbije br. 55 od 2004. godine, osnovana je Agencija za privredne registre, nadležna da vodi registar privrednih subjekata. Agencija je otpočela rad 1. januara 2005. godine i do 15. juna ove godine podneto je 68.000 zahteva za prevođenje privrednih subjekata koji su do sada bili registrovani u trgovinskim sudovima u Registru privrednih subjekata.
Na navedeni način stvorena je ažurna elektronska baza podataka o svim preduzećima koja posluju na teritoriji Srbije, bez Kosova. Nakon donošenja pomenutih zakona, krajem novembra 2004. godine, donet je Zakon o privrednim društvima. Taj zakon je predvideo izmene pravnih formi organizovanja privrednih subjekata, uslove pod kojima se privredni subjekti organizuju i posluju i gase. U tom smislu se ukazala potreba za usklađivanjem Zakona o registraciji privrednih subjekata sa naknadno donetim Zakonom o privrednim društvima. Takođe se ukazala potreba i za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u registru Agencije.
Članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata bilo je predviđeno da se sa registracijom preduzetnika otpočne 1. marta 2005. godine. Međutim, u pregovorima o preuzimanju postojeće dokumentacije od
organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, zauzeto je stanovište da preduzetnicima postupak registracije treba olakšati u maksimalno mogućoj meri i da je neophodno da se, pre preuzimanja ovog posla od strane Agencije, postupak registracije maksimalno uhoda. Sa ovim se saglasilo i Udruženje preduzetnika.
Procena je da bi u cilju koordinacije svih aktivnosti koje bi se preduzele u cilju maksimalnog pojednostavljenja postupka registracije preduzetnika, registraciju preduzetnika od strane Agencije trebalo bi otpočeti 31. decembra 2005. godine.
Usvajanjem predloženih izmena zakona biće eliminisane kontradiktornosti pomenutih propisa, pa će se stvoriti potpuna pravna sigurnost u pogledu registracije svih privrednih subjekata, uključujući i preduzetnike. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministru dr Bubalu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Imamo prijave za reč SRS. Prvi za reč, po redosledu prijavljenih u skladu sa članom 89. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Vjerica Radeta, narodni poslanik. Izvolite.

Dame i gospodo, svaki put kada imamo na dnevnom redu neki od Vladinih predloga, mi iz Srpske radikalne stranke upozoravamo Vladu da, kao predlagač, treba ozbiljno da pristupi svom poslu i da Narodnoj skupštini predlaže zakonske tekstove koji su zaista ozbiljni, celoviti i primenljivi. Nikada, u nekoj prvoj raspravi o nekom zakonu, predstavnik predlagača ne prihvata naše sugestije i vrlo brzo se ispostavi da zakoni, koji se donose u ovom parlamentu, na celovit način ne obuhvataju određenu materiju, da su neprimenljivi, najčešće iz nekih formalnih razloga i onda smo ponovo u situaciji da raspravljamo o predlozima izmena i dopuna tih vladinih predloga.
Ovaj zakon, o kome danas govorimo, takođe je, kao i ostali zakoni, dakle radi se o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, u svom osnovnom tekstu iz određenih razloga bio neprimenljiv. Zato mi shvatamo da je ovaj današnji predlog u stvari samo nastojanje Vlade, odnosno resornog ministra, da ovim izmenama i dopunama stvori uslove da se onaj osnovni zakon primenjuje.
Ministar klima glavom da to jeste tako, naravno da jeste. Ali je opet zamerka, ministre, zašto se na taj način ne razmišlja kada se donosi osnovni zakon. Nema potrebe i ne bi trebalo da više puta govorimo o istom zakonu i o istoj materiji.
U obrazloženju koje nam je ministar izneo, zapravo, nismo čuli ništa novo, osim ono što je navedeno u ovom pisanom delu obrazloženja, koje smo dobili kao sastavni deo Vladinog Predloga ovog zakona.
Tu stoji da je Zakon o registraciji privrednih subjekata, ne znam kada je i u kom službenom glasniku objavljen, donet kako bi se pojednostavio, ubrzao i formalizovao postupak osnivanja privrednih subjekata i kako bi se stvorila jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Onda, u cilju realizacije navedenog projekta, donet je Zakon o Agenciji za privredne registre, kojim je osnovana Agencija za privredne registre nadležna da vodi registar privrednih subjekata itd. Onda u sledećem stavu stoji da je Agencija otpočela sa radom nakon donošenja navedenih zakona za vođenje registra 31. decembra 2004. godine, kako je to propisano članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Naravno da ovo nije ovako, da je stanje u praksi drugačije. Videćemo i kada budemo govorili pojedinačno o predloženim članovima zakona da je to u praksi drugačije.
Ovde je interesantan deo obrazloženja, gde se kaže da se ukazala potreba za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u registru Agencije. Dakle, najpre je rečeno da je otpočelo, pa se sada pojavila potreba za produženjem.
Kaže se: "U pregovorima o preuzimanju postojeće dokumentacije od organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, načeta je tema međusobne saradnje u daljem postupku registracije preduzetnika". Interesuje me, gospodine ministre, ovo "načeta tema", da li to znači da postoji neki problem u komunikaciji između jedinica lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije?
Ako postoje neki problemi, da li to možda ima nekakve veze sa tim koje stranke ili koja stranka drži vlast na lokalnom nivou? Da li postoji neka razlika u komunikaciji, da li su u pitanju stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou ili stranke koje nisu u vlasti na republičkom nivou? Kao što, nažalost, tih problema u svim sferama i te kako u životu i na terenu ima.
Moram da primetim da, kao i kod ovog prethodnog zakona o kome smo upravo završili načelnu raspravu, dosta članova koji se ovde menjaju jednostavno nije trebalo da budu predmet ovih izmena i dopuna, jer se radi o nekim formalnim izmenama koje, u suštini, ništa ne menjaju. Ne vidim onda zašto je ovde bio potreban 41 član, kada je suštinski možda pet članova trebalo promeniti da bi se ovaj posao obavljao.
Zaista ne vidim nikakvu razliku između oblika organizovanja i pravne forme subjekta u članu 1.
Te nekakve formalne stvari ne treba da budu predmet da se menja neki ili ovaj konkretno zakon, to može da bude iz nekih suštinskih razloga, nešto što suštinski menja primenu ovog zakona. Doduše, ovde ste dodali postupak likvidacije kao nešto novo. To nije zaista bilo do sada sadržano.
Ili u članu 2 - registar sadrži podatke o privrednom subjektu, pa ste onda, to je član 6. osnovnog zakona, tu takođe naveli šta sadrži. Izbrisali ste ono što je bilo u ranijem u osnovnom zakonu, a sada u ovim izmenama, u stvari, ništa niste promenili, samo ste neke druge izraze upotrebili, neke formulacije, poslovno ime, a ranije je bio naziv, tako da nema nekih suštinskih izmena.
Zato imamo član 3, koji se odnosi na osnovni član 17, gde kažete da podnosilac registracione prijave može da registruje poslovno ime ili skraćeno poslovno ime na stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u EU. Ovde ste poštovali ovaj poslovnik Narodne skupštine, koji narodni poslanici još nemaju, gde stoji obaveza da se pozovete na određen akt EU. Vi ćete biti dobar poslanik, gospodine ministre, pošto uredno pratite Poslovnik.
Ovo je nešto što je vama očigledno mnogo važno, a mi srpski radikali mislimo da je mnogo važnije da se stvore uslovi da firme uspešno posluju i ono što je malopre rekao kolega koji je pokušao da vas odbrani od našeg kolege Perića, koji vas uopšte nije napadao, nego je samo rekao da bi bilo dobro da obiđete Loznicu i Mačvanski okrug, i kada je kolega Proroković pokušao da vas odbrani, rekao je da vi ne treba da idete na teren, nego da je naš zadatak da se dovedu investitori, da se dovedu investicioni fondovi, da se nađu strateški partneri itd.
Kada je govorio mi, pretpostavljam da je mislio na Vladu, iako on nije član Vlade, ali to je prevashodni zadatak Vlade i vas kao ministra u Vladi. Da biste sve to uradili, naravno, onda je kolega Perić bio u pravu da morate malo da vidite šta se dešava u zemlji Srbiji u okviru resora vašeg ministarstva.
U članu 4, koji se odnosi na ovaj osnovni član 22. takođe nema nekih suštinskih izmena, potpisnik postaje podnosilac; kažete - da li su podaci koji se unose u registracionu prijavu, vi sada to menjate koji "su uneti"; jednostavno ste i vi gubili vreme, a i narodni poslanici na ovim stvarima koje vam ništa ne znače.
Opet imamo pravo na žalbu, član 27. i 28. osnovnog zakona, član 7. izmena i dopuna, opet je nešto što je već sadržano u Zakonu o opštem upravnom postupku, u Zakonu o upravnim sporovima i, kao što sam rekla malopre za ovaj prethodni zakon, nema potrebe da u ove zakone propisujemo ono što je u sistemskim zakonima propisano. To je jednostavno suvišno i opterećuje ovaj osnovni tekst zakona.
U članu 33. osnovnog zakona, a menja se članom 9. zakona o izmenama i dopunama, govorite o ugovoru o osnivanju, odnosno o osnivačkom aktu. U tački 3) ranije je pisalo uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ranije je stajalo overen potpis zastupnika, a vi ste sada napisali - ako je ortak. Znači, pazite, uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ako je ortak preneo pravo poslovođenja na treće lice, overen potpis tog lica. Ovo je potpuno rogobatno i nije u skladu i u duhu srpskog jezika.
Kada ste već neke formalnosti ispravljali, onda ste morali da vodite računa i o tome da zakoni koje ovaj parlament donosi i koje nam vi predlažete kao ovlašćeni predlagač moraju da budu i u duhu pravnog sistema Srbije i u duhu srpskog jezika. Najčešće zakoni koje dobijamo od ovih tzv. demokratskih vlada, još od 2000. godine do danas, niti su u duhu srpskog jezika, niti su u duhu srpskog pravnog sistema.
Član 77. osnovnog zakona, regulisan članom 34. izmena i dopuna, govori o naknadama koje se utvrđuju u okviru registracije podataka u registru. Vrlo interesantno da je osnovni zakon donet, čini mi se, ministre, u novembru prošle godine, a evo danas je poslednji dan juna. Za tako kratko vreme ste imali potrebu da za svaku radnju, a ima ih 17, 18, povećate naknadu koju je potrebno uplatiti. Ono što je bilo 450 dinara, danas je 540, pa ono 1.700 danas je 2.040. Ono što je bilo 2.880 danas je 4.200. Ono što je bilo 5.040 danas je 9.600. Dakle, maltene i do 50 posto su povećane ove naknade.
Sada moje logično pitanje je da li vi kao član vlade znate za neku skrivenu inflaciju koja će nas obradovati u toku ove godine, gde je očigledno da ste vi ove naknade usklađivali sa nečim što ni narodni poslanici, ni građani Srbije ne znaju. Ovo je bio isto slučaj i sa zakonima o administrativnim i sudskim taksama, pa sam tada rekla resornim ministrima da će debelo Dinkiću da se zamere što obaraju njegovu i Jelašićevu priču kako nema ni govora o inflaciji u Srbiji.
Na kraju, ovi članovi 85, 88. i 90, a to su 38. i 39. ovog novog, odnosno izmena i dopuna Zakona. U članu 85. je stajalo da su trgovinski sudovi dužni da najkasnije do 15. marta 2005. godine, po dinamici koju utvrde sa agencijom, dostave agenciji svoju dokumentaciju itd. Vi ste to sada produžili na 31. decembar 2005. godine.
Mi narodni poslanici, bar što se tiče poslanika SRS, očekujemo i tražimo, ministre, da nam objasnite zašto to nije urađeno u roku koji ste predvideli kada ste predlagali osnovni zakon, ko je kriv i da li će snositi neku odgovornost. Da li to ima veze sa predsednikom Trgovinskog suda u Beogradu, gospodinom Kljajevićem, ili postoji nešto što ne znamo mi, što ne zna javnost Srbije, pa bih volela da to objasnite.
Takođe je bilo predviđeno da su nadležni organi lokalne samouprave koji vode registre privatnih preduzetnika dužni najkasnije do 15. marta ove godine agenciji da dostave svoju evidenciju registrovanih preduzetnika. U ovim izmenama i dopunama, ministre, predviđeno je da to bude 15. jun 2006. godine. Zašto toliko produžavate ovaj rok, šta je suština problema i da li opet ovaj zakon ništa ne znači, odnosno da li je samo mrtvo slovo na papiru, ako se ove neke osnovne stvari ne poštuju i ne mogu da poštuju.
U članu 88. u stavu 2. stoji: "Odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima, pa sada da ne čitam koji Službeni glasnik, koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar prestaju da važe" bilo je 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
To takođe treba da nam objasnite, zbog čega se produžava taj rok, kao i ovaj poslednji član 90. koji kaže da "ovaj zakon stupa na snagu 31. decembra 2004. godine, osim odredaba koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu" u osnovnom zakonu je pisalo 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
Očekujem, ministre Bubalo, da ćete da nam objasnite i da nam jasno i glasno kažete zbog čega niste bili u mogućnosti da primenjujete zakon koji ste ovom parlamentu predložili i koji je skupštinska većina u novembru prošle godine usvojila. Dakle, očigledno je da razlozi nisu samo ovi koji su sadržani ovim izmenama i dopunama.
Ono što ste mogli da uradite i što je moglo da se uradi, vidimo da već znatno kasni i tražimo da nam kažete zbog koga, ko je odgovoran, šta je Vlada Republike Srbije preduzela po pitanju onoga ko je odgovoran za obavljanje tog posla i tek posle toga možemo ozbiljno da razgovaramo i ovom predlogu, jer ste bili u obavezi da nam ovo obrazložite kada ste obrazlagali Vladin Predlog zakona, a ne samo da nam pročitate ono što su vam službe napisale u obrazloženju ovog zakona.
Poslanička grupa SRS ni za ovaj zakon neće glasati. Već sam rekla više razloga koji nas rukovode zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon, a vas ministre molim da odgovorite na ova konkretna pitanja.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se za reč pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada sam bio u prilici pre 20 ili 25 godina da učestvujem u javnoj raspravi o izmenama i dopunama zakona, postojećeg zakona, onda sam pomislio da gospoda u to vreme, to su matori, stariji ljudi, da imaju potrebu da odrade svoju platu, pa često posežu da napišu neku izmenu i dopunu postojećeg zakona koji u suštini nije trebalo menjati.
Danas, ne znam da li je to možda razlog, zbog mladih, možda nedovoljno iskusnih ljudi, kada napišu osnovni tekst zakona, pa primetite grešku, onda treba da usledi popravka tog zakona.
Razumem zašto smo pisali nove predloge zakona posle 5. oktobra, znači, pravimo novu državu, ovaj zakon usklađujemo sa Evropskom unijom. Ali, ovo su česte izmene, i ne odnosi se to na ovaj zakon, govorim generalno za sve izmene koje smo do sada imali. Znači, nije kritika vama, gospodine ministre, i neću kritikovati ovaj vaš predlog koji danas obrazlažete.
Iskoristio bih priliku, gospodine ministre, s obzirom da imam neke informacije da ste se vi u Vladi pre dve ili tri nedelje pozabavili ozbiljnije problemom RTB Bor i hteo bih da iskoristim vašu priliku kada izađete ovde da nam u najkraćem i u nekoliko rečenica kažete kakva je to nova koncepcija, mislim na onaj savet ili odbor gde je na čelu gospodin Naumov, gde ste i vi, kao i ostali ministri, član tog tela, gde su oročena neka pitanja, konkretna zaduženja, dinamika je određena.
Obradujte rudare, obradujte ako imate čime i one koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ako ima izgleda za zapošljavanje i nekoliko rečenica najkraće iznesite nam, biće nam korisno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Zoran Antić nije tu, nije tu ni Branislav Rankić, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem onom utisku koji sam stekao i onoj euforiji kada je osnovni predlog zakona bio u ovoj raspravi. Euforija je bila od poslanika vladajuće većine, kako je predloženo rešenje mnogo bolje nego sva dosadašnja, kako je bilo mnogo zloupotreba u radu trgovinskih sudova, organa lokalne samouprave koji su izdavali rešenja, odnosno registrovali privredne subjekte.
Navodno je neko lice koje je htelo da osnuje pravno lice, odnosno privatno preduzeće ili neko drugo, moralo po nekoliko meseci da čeka da mu trgovinski sud izda to rešenje, pa ste čak tvrdili da je to trajalo i po nekoliko godina. Jedna slična priča je bila i kada su u pitanju registracije preduzetnika koje izdaje organ lokalne samouprave, pa je to opet bilo zloupotreba, da se tražila provizija, da registracije nisu bile kompletne, da nisu bile u skladu sa zakonskim propisima.
Sada ovde imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona koji je pre nekoliko meseci bio izglasan u ovoj skupštini, koji se primenjuje tek nešto više od mesec dana. Toliko se primenjuje i već je zapelo.
Gospodine ministre, smatram da je zbog primene onog roka kada ste počeli da upisujete stare privredne subjekte u taj registar došlo do problema, odnosno zagušenja u sprovođenju ovog zakona i to jeste razlog zašto su ovde izmene i dopune.
Jedan dobar deo izmena i dopuna su manje ili više kozmetika, znači, jezičko doterivanje nekih izraza i pojmova koji nisu bili u prvobitnom zakonskom rešenju ili su jednostavno pogrešno napisani nazivi pojedinih obrazaca, a trebalo je da se unesu u taj registar, odnosno prijavu kada se to popunjavalo.
Činjenica jeste da su pravna lica taj posao morala da završe do 31. maja i da su morali po zakonu da završe i preduzetnici, ali koliko je meni poznato, Agencija posao za preduzetnike nije ni otpočela.
Gospodine ministre, red bi bio da izađete za ovu govornicu i da kažete razloge koji su doveli do toga da Agencija ne sprovodi zakon. Vi ste nadležni za rad te agencije, zato što ste drugostepeni organ za rešenja koja izda ova agencija, pa me interesuje, ko je odgovoran za zakon koji ova skupštinska većina izglasa, za zakon za koji ste vi direktno bili zaduženi da sprovodite i zašto se taj zakon nije sproveo.
Zašto sada, recimo, pravna lica mogu da budu i brisana iz registra odredbama ovog zakona, a preduzetnici po istim odredbama istog ovog zakona neće biti brisani. Ko je preduzetnicima produžio taj rok? Postoji uredba Vlade Republike Srbije i ako postoji ta uredba, onda se postavlja pitanje zašto mi onda postojimo, zašto nije ovo ranije bilo u proceduri. Još kada je ta agencija počela sa svojim radom i tada je bilo evidentno da ne može da ispoštuje zakon.
Znači, trebalo je još tada da predložite Skupštini možda i samo jednim članom od kada počinje primena zakona, ništa više. Čekali smo pet meseci da vidimo da zakon ne može da bude sproveden, neko ga je kršio, neko treba da odgovara za to, zato što je zakon kršen, a sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu i recite nam ko je odgovoran za nepostupanje po jednom zakonu koji je navodno trebalo da uredi kompletnu materiju. A ipak je reč o ozbiljnom pitanju, ipak je reč o privrednim subjektima koji pune budžet Republike Srbije na ovaj ili onaj način, a da li kroz poreze na dodatu vrednost, da li kroz poreze na dohodak građana, da li kroz doprinose za PIO.
Znači, čitav jedan sistem se sada našao u pravnoj praznini. Na osnovu kojih rešenja sada uopšte rade preduzetnici? Na osnovu starih, ali ne u skladu sa važećim zakonom, što znači da bukvalno svaki tržišni inspektor sada može da zabrani rad tom privrednom subjektu. Može, osim ako ministar kao drugostepeni organ ne poništi to rešenje. Ne može, samo može da ga briše? Dobro, dakle, dok ne dobije validno rešenje ne može da se briše, ali nije postupio po odredbama ovog zakona.
Ne plašim narod, gospodine ministre, nego pričam onakve posledice kakve mogu da budu ako se ovaj zakon sprovodi. Problem je u tome što se zakon ne sprovodi.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović, pa Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da je bilo neophodno da se u Srbiji stvori jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji, jer je potpuno bilo jasno da organi koji su taj posao vodili, dakle trgovački sud za preduzeća, odnosno organi lokalne samouprave za privatne radnje, taj posao su obavljali dosta aljkavo i dosta neuredno.
Evidencije su bile neažurne, nepotpune, tako da sa tog stanovišta primedbi nema, ali mišljenja sam da se za jedan ovako važan zakon Vlada odlučila dosta brzo, da se poprilično pretrčalo preko ovog problema i da je posledice svega toga ono o čemu je govorio gospodin Arsić, dakle da imamo jednu prazninu, jedan vakuum, prostor u kome se sada treba snaći.
Stvoren je jedan novi organ, a to je Agencije za privredne registre, koja je formirana posebnim zakonom, koja ima u nadležnosti da vodi registar privrednih subjekata, registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, registar finansijskog lizinga i ostale registre u skladu sa zakonom. O agencijama neću da trošim reči. Dakle, stav SRS je oko toga poznat. Mi smo u principu protiv formiranja agencije kao paralelnog organa i pandana nadležnim ministarstvima.
Prva nelogičnost koja se javlja, a viđena je u obrazloženju ovog predloga zakona, jeste ta što se kaže da je ova agencija otpočela rad odmah nakon stupanja na snagu zakona, odnosno da je od 31. decembra 2004. godine počela sa vođenjem registra. Ali, već u sledećem pasusu kažete da se stvara potreba da se taj rok produži s obzirom da je u međuvremenu stupio na snagu Zakon o privrednim društvima, tako da je očigledno da je ovde došlo do nesnalaženja i do jednog pravnog vakuuma, odnosno pravne praznine, a to je sve posledica jednog naopakog načina donošenja zakona u ovoj skupštini.
Mi smo u par navrata imali situaciju da donosimo zakone čiji članovi se usklađuju sa zakonima koji će biti doneti. Znači, jedna apsolutna pravna nelogičnost. Ne može se donositi zakon na osnovu nekog zakona koji će biti donet, već mora da bude usaglašen najpre sa Ustavom Republike Srbije, a onda i sa zakonima koji trenutno važe. To je situacija i sa ovim Zakonom o privrednim registrima, koji se sada usklađuje sa Zakonom o privrednim društvima, koji je naknadno donet.
Takođe, ovaj predlog zakona je pun paušalnih ocena, što se vidi iz obrazloženja Predloga zakona. Ima dosta nesigurnosti predlagača ovog zakonskog predloga i dosta nepotrebnih stavova, o čemu je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta. Očigledno je da je ova izmena i dopuna zakona mogla da bude sročena u daleko manjem broju članova, da je trebalo menjati samo suštinske stvari. Ovde se odlučilo da se dosta formalnih stvari menja, što je donekle povećalo obim ovog zakona.
Da ne pričam napamet, daću primer jedne od takvih paušalnih ocena, gde se kaže da će sa registracijom preduzetnika Agencija započeti 31. decembra 2005. godine, jer kažete da je realno očekivati da će Agencija trajno softversko rešenje za registar privrednih subjekata dobiti u novembru. Znači, ovo je jedna krajnje paušalna ocena. Šta znači da je realno očekivati? Realno je očekivati da će naši košarkaši osvojiti zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu, ali to nam ne daje za pravo da na zlatnim medaljama izgraviramo njihova imena, jer šta ako se ta realna očekivanja ne ispune.
Dalje, kada je u pitanju obrazloženje dela Analiza efekata propisa, ima dosta nesigurnosti predlagača, koji kaže da ovaj zakon ne bi trebalo da ima negativne ekonomske efekte, već suprotno, ukoliko efekata bude, da bi oni trebalo da budu pozitivni. To je takođe poprilično paušalna ocena, ali ono što je posebno zabrinjavajuće i gde se zvanična statistika i ovaj zakon baš ne podudaraju, to je povećanje naknada koje subjekti treba da plate prilikom podnošenja zahteva.
To se odnosi na član 77. osnovnog teksta, gde su te naknade povećane za 20% i vi u obrazloženju kažete da to povećanje naknada zapravo ne predstavlja povećanje, već usaglašavanje sa inflacijom od maja 2004. godine do danas – mislim da zvanična statistika kaže da inflacija nije 20%, pa bih vas molio da se ubuduće oko toga dogovarate, a sledi još jedna paušalna ocena - kao i pretpostavljenom inflacijom do kraja 2005. godine.
Još jedna po SRS nepotrebna izmena odnosi se na član 17. osnovnog zakona, koji reguliše da se registraciona prijava podnosi na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Stavom 2. predvideli ste da podnosilac registracione prijave može da registruje poslovno ime ili skraćeno poslovno ime na stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u Evropskoj uniji.
Mislimo da je ovaj stav potpuno nepotreban iz dva razloga. Prvo, donekle predstavlja degradaciju srpskog jezika, a sa druge strane ovom odredbom su diskriminisani ostali veliki svetski jezici, poput recimo ruskog ili kineskog. Zašto se ovde ograničava na jezike Evropske unije?
Ono što je bilo karakteristično za niz prethodnih zakona, to je da se veliki broj nadležnosti ministarstava prebacuje u nadležnost samog ministra. Slučaj je i sa ovim zakonom, gde ste u članu 27. osnovnog teksta poslove koji su bili u nadležnosti ministarstva sada prebacili na ministra za poslove privrede, tako da je on sada taj kome se podnose žalbe.
On je taj koji donosi rešenja po žalbama, dužan je da odlučuje po žalbi, može da donese rešenje koje će zameniti pobijeno rešenje ili odbiti žalbu kao neosnovanu. Stav SRS, generalni stav, jeste da ne treba jednom čoveku davati ta ovlašćenja, šta će raditi ministarstvo ako on stoji iza svega toga. Ovo je generalna primedba i odnosi se na sva ministarstva, jer to nije samo slučaj sa Ministarstvom privrede.
Na kraju bih još dve stvari napomenuo, da se za trenutak vratim na povećanje naknada. Znači, ono iznosi 20% i naknada je sada u visini od 540 dinara do 5.100. Mišljenja samo da je ova naknada previsoka za aktuelni ekonomski trenutak u Srbiji.
Na samom kraju, još jedna primedba, a odnosi se na rok koji je dat organima koji su pre ove agencije vršili upis u registar, dakle, na trgovinske sudove koji su dužni da do 31. decembra 2005. godine dostave agenciji svoju dokumentaciju o privrednim subjektima, a organi lokalne samouprave do 15. jula 2006. godine. Mišljenja smo da je ovaj rok previsok i da se u tom pogledu oslikava nesigurnost predlagača kako će ovaj proces da ide, a i nije precizirano šta ako neko od tih organa koji prethodno obavljaju upis u registar ne izvrši navedene obaveze iz ovog zakona.
Na samom kraju, samo da ponovim ono što su moji prethodnici već rekli. Dakle, SRS neće podržati Predlog ovog zakona. Mišljenja smo da tu materiju treba urediti malo drugačije. Uostalom, ima mnogo važnijih tema u Srbiji koje je trebalo da se nađu pred ovom skupštinom nego što je to Zakon o registraciji privrednih subjekata. Ekonomska situacija u zemlji je jako loša, socijalni položaj građana je iz dana sve gori. To je ono čime bi ova vlada pre svega trebalo da se bavi, a ne mahanjem Studijom izvodljivosti ili nekim povlasticama od SAD.