Pre gospodina Šarovića, predsednik poslaničke grupe SRS, Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo očekivali Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, zato što je došlo do grubog kršenja pravila po kojima Skupština radi, odnosa između Skupštine i predsednika Republike, i zato što se ovaj zakon nalazi na preispitivanju pred Ustavnim sudom Srbije.
Ali, i zato što je ministar izrazio nezadovoljstvo usvojenim amandmanima na Predlog zakona, koji je bio u skupštinskoj proceduri, posebno time što su neka davanja svrstana u ona za koja poslodavac mora da plaća poreze i doprinose, odnosno za koja ne mora. Očekivao sam da ministar reaguje, obećala je to Vlada, nije bila zadovoljna Predlogom zakona, stvorila je novu skupštinsku većinu za drugi predlog zakona. Očekivao sam da uđe u suštinu onih odredbi koje su promenjene amandmanima, a koje nisu bile u skladu sa željom Vlade.
Međutim, Vlada sela da prečešlja ponovo Zakon o radu i da vidi šta još može da ukine zaposlenima, odnosno šta još može da donese od mera kojima možda neće izazvati nered na ulicama, a spasiće neka davanja iz budžeta za ovu jako tešku godinu, u kojoj se budžet izgleda puni samo kreditima, potrošnjom, ali i kreditima međunarodnih monetarnih institucija.
Dobijamo predlog zakona u kome nema nijedne povoljnosti za rad, u kome nema nijedne povoljnosti za ženu koja se porodila. A za koga mi to donosimo ovde predloge zakona? Kome mi hoćemo da stvorimo uslove da može da obavlja svoje poslove, da može lepše i lakše da živi? Poslodavcima? Pa to se stvara kroz ram u kome Vlada utvrđuje ekonomske, monetarne, pravne instrumente po kojima će poslodavac da radi, a ne kroz izrabljivanje radnika.
Mere kojima su kapitalisti pokušali da sebi obezbede profit preko radničkih leđa dovele su do nekoliko revolucija, katastrofalnih u istoriji svetske civilizacije.
Ove mere ne mogu da se primene na zaposlene, nezaposlene, na majke, na davaoce krvi u Srbiji. Ne mogu, više nemate odakle da im uzimate. Pokušajte da stvorite da im dajete, a ne da im uzimate.
Ne brani se budžet tako što ćete smanjivati davanje, nego što ćete obezbeđivati veće prihode u budžet, ali ne veće prihode taksama, porezima, carinama, akcizama, nego većim brojem poreskih obveznika; da nemamo 50 firmi koje plaćaju poreze, nego da imamo 500, pet hiljada, 500 hiljada firmi. A vi ovako zatvarate krug onih koji plaćaju. Morate da smanjite i krug onih prema kojima država ima obaveze. Ako nemate obaveze prema majkama i prema radnicima, posebno prema onima koji ostaju bez posla, a na koga onda drugo mislite?
Prema kome još hoćete u Srbiji da ispunite obaveze. Šta ste sve drastično promenili? Prvo ste promenili predsednika sindikata. Za svaki slučaj, osnovna organizacija, ćelija sindikalna promenila predsednika sindikata. To kao kada bi negde zasedao mesni odbor DSS u Beogradu, gde stanuje Vojislav Koštunica, dole negde na Dorćolu, i donese odluku - isključili smo Vojislava Koštunicu iz stranke i sve televizije grunu, isključen Vojislav Koštunica iz DSS. Hajde sada on neka dokazuje da to ne može na taj način.
Znači, da bi ovaj zakon ušao u proceduru morate da sprečite sindikalno okupljanje. Najbolje je sindikat baciti u svađu, u sukob, da se on zauzima oko sebe, da brine svoju brigu, a da vi i poslodavci mirno ukidate obaveze koje imate prema građanima Srbije. Pošto spadam u grupu dobrovoljnih davalaca krvi, kažem vam da je cinično i ironično obrazloženje da smanjivanjem dana koje ima dobrovoljni davalac krvi na raspolaganju kada da najdragoceniju tečnost, kako kažete - pospešujete izvršavanje ove humane akcije.
Ne mogu da verujem da postoji takav čovek koji će ovo da napiše, a da se ne prekrsti i da kaže, Bože, oprosti mi. Pazite, kaže - ovim članom, plaćenim odsustvom na dan davanja krvi, omogućava se izvršavanje ove humane akcije, a smanjujete ga za dva dana. Za 67 posto smanjujete to odsustvo, pa kažete - nije bolestan čovek koji da krv, a zavod je dobro organizovan, u toku dana može da mu uzme krv i da ga vrati na posao.
Nije to bockanje iz prsta ili iz vene. Da li je neko od vas legao tamo da da krv? Da li je neko od vas, koji ćete glasati za ovaj predlog zakona, dao nekada krv?
Da li ćete glasati za to da se smanji na jedan dan? Da li ćete da glasate? Kakvi ste to ljudi? Dao sam krv, ne mogu da glasam za to, jer imam ljude koji su 150 puta dali krv. Imam komšiju koji je umro zato što je zaražen dok je davao krv.
Akcije vodite preko televizija da obezbedite dobrovoljno davanje krvi, posebno u letnjim mesecima. Sada su nas iz zavoda iz Zemuna molili da SRS ponovo napravi akciju, a vi u to vreme, u vreme kada se krv prodaje na evropskom tržištu, kada sve više obolelih od raznih virusa daje krv, pa ta krv zarazi ljude, vi sada sprečavate ovu zdravu naciju da pomogne onima kojima je krv neophodna i potrebna.
Ukinite potpuno, pa kupite od Rusa veštačku krv. Može i to. Ukinite dobrovoljno davanje, kupite plavu krv, mogu operacije, čak i na srcu se vrše sa tom ruskom krvlju. Da vas obavestim da su to ljudi izmislili i oni od toga više ne zavise, ali mi zavisimo, to je mnogo skupo. Najjeftinije je pozvati ljude koji imaju časti i morala, znaju šta je obaveza prema bolesnima, da poture svoju venu, ali nemojte da im smanjujete prava. Računajte da sada imate za dve trećine manje dobrovoljnih davalaca krvi.
Da ste uveli četiri dana, rekao bih, sada imate za trećinu više davalaca, a vi smanjujete za dve trećine. Računajte na dve trećine davalaca manje. Na poznajem državu u svetu koja može da kaže: imamo mnogo dobrovoljnih davalaca, hajde da smanjimo tu grupaciju svojih građana. Samo zbog ovog člana niko od nas ne bi podigao ruku za ovaj zakon, samo zbog ovog, ali da pređem na druge članove.
Šta ste ovo hteli kada se izvanrednu ideju da se stimuliše rađanje trećeg, četvrtog deteta, tako što će majka koja je dala svojoj porodici i Srbiji troje ili četvoro dece da još malo bude uz tu decu, da ih malo duže vaspitava, nego što je do sada bilo, šta ste hteli kada ste tako napisali novi predlog člana da nikome više nije jasno.
Možda ste imali dobru nameru, ali pazite šta ste napisali - zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine. U stavu 2. proširuje se spisak onih koji imaju to isto pravo, ali pazite šta kažete - zaposlena žena koja ima jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece, ima pravo dve godine na odsustvo.
Znači, žena koja ima troje dece, ako rodi jedno dete nema pravo na odsustvo od dve godine, nego tek ako rodi dvoje ili više. Ima li ikoga da je završio osnovnu školu i da sabere tri i dva koliko su, kakva je ovo diskriminacija. Ta dva stava uopšte nisu u saglasnosti jedan sa drugim, stav 1. i stav 2. Ako ima pravo za četvrto dece, to traži od majke koja ima troje da rodi dvoje da bi joj se računalo kao četvrto?
Imali ste vremena tri meseca da napišete šest članova zakona, odnosno samo jedan ako ste hteli da menjate topli obrok i regres, ali vi ste u saradnji sa ministrom Dinkićem utvrdili da vam treba još para i da nemate dovoljno para za davanje.
A ako nemate, prodajte službene automobile, ako to nije dovoljno, prodajte kompjutere, ako i to nije dovoljno, prodajte zgradu Vlade, ali nemojte da smanjujete davanja ženama koje treba da rađaju decu.
Poslednje kada bude, kada već ostane odbrana Srbije, uzmite i od dece, ali kasicu i špar kasicu poslednje razbijte, kad nema više nigde dinara, a ne prvo, hajde da pokupimo majkama i deci. Nadam se da će Zakonodavni odbor da zaseda, gde je onaj, možda je negde u inostranstvu, da utvrdi da je nemoguće da donesemo ovakav zakon, u kome će član 94a da ima prvi i drugi stav i da nikoga zbog toga glava ne boli.
Nisam čuo u javnosti da je traženo da se smanji sa 0,5% na 0,4% od osnovice minuli rad za svaku godinu staža. Nisam čuo da je to iko tražio. Otkud sada Vladi ideja da smanjuje sa 0,5% na 0,4% za svaku godinu staža minuli rad? Čime se opravdava ta ideja? Kako možete nešto što postoji godinama da menjate sada ove godine?
A šta smo to radili svih ovih godina, kako je moguće da čovek koji radi 25 godina, 25-te godine ima 0,5% za svaku godinu staža, a kada uđe u 26. godinu on ima 0,4% i za onih 25 godina. Hoće li to sići do 0,1%, hoćete li da ukinete minuli rad sa četiri izmene i dopune Zakona o radu.
Zašto se smanjuje, koji je razlog, osim toga da Vlada nema dovoljno sredstava? Vlada koja ne može da obezbedi sredstva da izvršava svoje obaveze ne sme da smanjuje obaveze, nego da ovde postavi pitanje svog poverenja.
Vi, gospodo iz vladajuće većine, ne smete da dozvolite da vas Vlada, koja nije sposobna da izvršava obaveze, ovde žigoše kao ljude koji ćete svašta odobriti i svašta dozvoliti da bi ostala da vlada.
Kada ste preuzeli vlast u Srbiji, minuli rad je bio 0,5% po godini, a sada je 0,4%. Dobrovoljni davaoci su imali tri dana, a sada imaju dan. Hoćete li moći da opravdate pred svojim biračima to što se pooštravaju uslovi za život od kada ste vi na vlasti. Hoće li to svako od vas u svojoj sredini moći da opravda?
Otpremnina, naravno, do sada je bila da ne može biti niža od trećine zarade za svaku navršenu godinu, ali pošto vam treba para, vi ste rekli do 10 godina trećina, a preko 10 godina četvrtina. Zašto niste rekli preko 15 godina petina? Kako ste sada došli do ovih egzaktnih, empirijskih podataka, da tačno posle 10-te godine ne može više trećina da bude otpremnina, nego mora da bude četvrtina. Da li vidite koliko je besmisleno ući u proceduru donošenja zakona koji je lošiji po ljude na koje se odnosi od prethodnog? Da li je to uopšte u jednoj pravnoj državi moguće?
Naravno, kada poslodavac otkaže ugovor, proglasi ga nesposobnim i tu nađoste da kaznite onoga što ga poslodavac juri sa posla, da mu smanjite davanja.
A na kraju član 191, u kome bar jedan stav ima viška, zato što vi kažete da radnik kome je nezakonito prestao radni odnos ima pravo da se vrati na posao ako to zahteva. Dalje, u stavu 4. kažete - ako poslodavac zahteva da se ne vrati na posao, sud može da odbije zahtev da ovog vrati na posao.
Šta će onda ovaj jadnik, šta će njegov zahtev po kome on ima pravo da se vrati? Pazite, onaj ga je nezakonito otpustio, on traži pravdu pred sudom i ta pravda traje po dve ili tri godine. Za to vreme mora negde da radi da bi preživeo, a i to što radi negde, vi mu odbijete od naknade štete koju je dužan poslodavac da mu isplati.
Posle tri godine kada dobije spor, onako sav srećan, poslodavac kaže, sada tražim da više ne radi kod mene, a to mu je i bila želja.
Šta će nam onda sud, šta će nam pravo radnika da ne može da bude najuren, ako je to nezakonito, šta će nam zakon?
Napišite - poslodavac može da najuri radnika i da mu isplati neku otpremninu, da odredimo kolika je ta otpremnina i da znamo da smo svi u rukama poslodavca. Kakav je poslodavac da je, zaštićen je kao sveta krava, može da kaže zaposlenom - ti od sutra više ovde ne radiš, ima po zakonu otpremninu koju će da mu isplati i završen je posao, nema sigurnosti, ne mogu da se uzimaju krediti, deca ne mogu da se školuju zato što radnik ne zna, iako je najsavesniji i najbolji, da li je po volji poslodavcu. Sutra može da izgubi posao, postaje nesolventan, dolaze da mu plene kuću, zato što mu se dete školuje na nekom fakultetu na kome se već sada, od kada ste vi na vlasti, plaćaju visoke školarine.
Nemoralno je glasati za ovaj zakon, nemoralno je bilo podneti ga, a nemoralno je i glasati za njega.

Hvala, gospodine Nikoliću. Sada ide najavljeni red govornika, Nemanja Šarović, zatim Nataša Jovanović, Dragoljub Stamenković, pa Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put pred nama je Zakon o radu i po ko zna koji put ministar Lalović nije tu da bi saslušao primedbe koje mi imamo. Mislim da je, gospodine Markoviću, veoma loše to što ste mu vi sa vaše strane omogućili da se obrati ovoj Narodnoj skupštini, podešavali rad Narodne skupštine onako kako to odgovara ministru Laloviću, a on nam je to vratio, naravno, tako što nas je još jednom napustio, ne želeći da sasluša primedbe koje narodni poslanici imaju na ovaj zakon.
Teško je bilo pretpostaviti nakon prethodnih izmena i dopuna Zakona o radu da je moguće smisliti još neke kojima bi se dalje i dublje pogoršala situacija radnika u Srbiji.
Međutim, iako ste kroz javnost vodili kampanju da će se menjati samo neke odredbe, koje su nekom navodnom greškom usvojene ovde tokom prethodnog ciklusa usvajanja i zbog kojih je, između ostalog, vraćen zakon na usvajanje, pred nama se našlo još nekoliko izmena o kojima nije govoreno u javnosti i koje svakako dovoljno i dodatno opterećuju radnike u Srbiji.
Ovo obrazloženje razloga za donošenje zakona, da je usvajanje jednog broja amandmana narodnih poslanika prilikom donošenja imalo za posledicu da su odredbe pojedinih zakona međusobno suprotno, ne može da stoji, jer vi na ovaj način nipodaštavate Narodnu skupštinu i Zakonodavni odbor, koji je dva puta zasedao u pauzama nakon usvajanja pojedinih amandmana na prethodni Zakon o radu i utvrdio kako je moguće dalje raditi, koje su to izmene koje su neophodne. Na ovaj način Vlada Republike Srbije kaže da Narodna skupština i ovi pravnici koji bi trebalo da budu vrsni, a koji su članovi Zakonodavnog odbora, jednostavno ne poznaju svoj posao.
Što se tiče samih predloženih izmena, najpre tu je ova kojom se ukida obaveza poslodavca da zatraži mišljenje ministarstava nadležnih za poslove rada i zdravlja prilikom uvođenja noćnog rada. Još prilikom one prvobitne rasprave mi smo isticali da je to važno kod lica koja se zapošljavaju već sa 15 godina života i da bi to predstavljalo neku dodatnu meru i imalo uticaj bar utoliko što bi se bilo kakva kontrola ministarstva, a samim tim i Vlade, utvrdila.
Ovde se sada kaže da je to suvišno administriranje i da bi otežalo rad javnih preduzeća, da bi na neki način to dovelo do privremenog obustavljanja obavljanja određenih delatnosti, npr. u pekarskoj industriji, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Ja vas onda pitam zašto u prethodna tri meseca, otkako je ovaj zakon stupio na snagu, nije došlo do poremećaja u pekarskoj industriji, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Više je od tri meseca prošlo, i da su ove odredbe imale bilo kakve slične efekte, do sada bi se to pokazalo.
Jednostavno, krajnje je licemerno ovako nešto reći, a posebno to da bi se onemogućilo obavljanje dežurstava u zdravstvenim ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć. Šta hoćete da kažete? Da je neko ko je protiv ovog zakona protiv toga? Naravno da nije, ali efekti ovih odredbi nisu i ne mogu da budu takvi, i najbolji dokaz za to je da su prethodna tri meseca sve ove službe funkcionisale besprekorno i nikakav uticaj doneti Zakon o radu nije imao na njih.
U članu 2. dalje se smanjuju prava zaposlenih. Ovog puta, i pored akcije koju vodite prethodnih dana, a to je akcija koja se vodila prethodnih godina, i to je uostalom obaveza ove vlade i prethodnih vlada, a biće svakako obaveza i nekih narednih, da se obezbedi što veći broj dobrovoljnih davalaca krvi.
Na praktično brutalan način vi smanjujete pravo na odsustvo od tri dana i ukidate ona dva dodatna dana koja su radnici mogli da rasporede tada kada daju krv ili kada im zatreba u nekoj drugoj situaciji.
Vi kažete da će biti sasvim dovoljno da se taj dan omogući zaposlenom da ne ide na posao, ali zaboravljate da je davanje krvi izraz neke društvene solidarnosti. Vi one koji se odluče na to, koji se odluče da deo praktično svog zdravlja podele sa drugima na neki najhumaniji mogući način, pomognu onima koji se nađu u takvoj potrebi, zaboravljate i mislim da to nije dobro.
Teško je reći za ovo kratko vreme nešto više, ali je nužno o članovima 3. i 4, kojima navodno precizirate pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo povodom neke deteta. Zaista ne znam kako možete da, nešto što je bilo u potpunosti obuhvaćeno jednim članom i što je bilo savršeno regulisano, vi sada regulišete sa dva člana zakona, širite tu zakonsku regulativu. A ono što je najbitnije, može se videti da vi jedan stav koji je postojao u članu 94. tu brišete i onda ga samo prebacujete u član 94a.
Nakon toga dodajete još par besmislenih odredbi, ukidate pravo majci koja je imala troje dece, ukoliko ne rodi nakon toga dvoje ili više, pravo na te dve godine. Ono što je još veoma bitno, članom 30. izmena i dopuna zakona regulisali ste stečena prava: znači one majke koje su rodile treće i četvrto dete u periodu od 23. marta do danas zadržavaju ta prava, majke koje to budu učinile nakon 1. januara 2006. godine ta će prava imati, ali one koje dete rode od dana stupanja na snagu zakona pa do 1. januara to pravo neće imati.
Zaista ne znam ko bi to mogao, pozivam bilo koga iz vladajuće koalicije da ovo obrazloženje objasni ili da jednostavno prihvatite amandman SRS i da se ova nepravda ispravi.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, od nedavnog momenta usvajanja Zakona o radu, dakle i onih amandmana koji su usvojeni voljom poslanika u Skupštini Srbije, ministar Lalović sada traži izmene.
On ne samo da je bio izrazito ciničan i bahat u svojim izjavama na račun radnika u Srbiji, već je ovim predlogom zakona, potpuno nemoralnim predlogom, pokazao da mu moral nije jača strana u odnosu prema ljudima koji traže zaštitu, od vas pre svega, zato što su amandmani usvojeni i vraćena su neka prava radnicima.
A išao je korak i dva dalje kroz posetu Kragujevcu, kada je radnicima u fabrici oružja "Zastava - Namenski proizvodi" po fazama nudio otpremninu, pa je tako rekao ko se prijavi u tom i tom roku dobiće veću otpremninu, a kako dani budu prolazili ona će se smanjivati.
Napravio je spisak koliko ljudi treba da se otpusti i to je zaista jedan šibicarski manir, to moram da kažem, koji ministar ima kod sebe. On možda može sa svojim bivšim i propalim sindikalcima tako da razgovara, ali radnici u Srbiji, uz zaštitu od strane poslanika SRS, ne žele sa njim na taj način da razgovaraju.
Ovi amandmani koji su usvojeni u februaru, a kojima su neka prava radnicima vraćena, sada se anuliraju kroz izmene i dopune zakona koje nam je odsutan ministar poslanik predložio. Tek toliko da vas podsetim, vas koji možda to ne znate, a i javnost, da je ministar u isto vreme i narodni poslanik i zaista se ne čudim, nego sam zgranuta nad ponašanjem, pre svega, DSS, koja ima svog premijera i koja je okosnica ove vlade, da nemo posmatra da sve ovo radnicima i zaposlenima u Srbiji radi jedan ministar poslanik koji ima strančicu od tri poslanika.
Ako ste vi spremni to da trpite, da vas on ucenjuje, da vam donosi zakone i predlog ovakvog zakona, nad čijim članovima su se neki od vas malopre, dok je gospodin Nikolić govorio, otvoreno zgražavali, onda je to vaša stvar i na vašoj savesti.
Mi hoćemo u danu za glasanje povodom ovog zakona i amandmana, a mi srpski radikali smo predložili da se svaki od ovih članova briše, da izrazimo svoj jasni protest i da pokušamo da zaštitimo ionako nemoćne radnike danas u Srbiji, kojima poslodavci, ne svi naravno, ali pojedini, deru kožu.
Ovaj prvi član, odnosno brisanje stava 3. u članu 62. postojećeg zakona, dovoljno govori u prilog ovome što sam do sada govorila. Postoje poslodavci u Srbiji, a to je izraženo i kod zaposlenih u "C marketu", a znate kakva je afera taj "C market", gde nisu u mogućnosti tzv. mali akcionari i zaposleni da ostvare svoja prava, da se ne poštuje ni radno vreme, ni slobodni dani, ni godišnji odmori.
Videli ste koliko je samo zaposlenih u "Soko Štarku", zbog najnovije afere oko "Soko Štarka", tražilo zaštitu od nas, srpskih radikala. To su stvari koje se u ove vrele letnje dane ponavljaju iz dana u dan. Sasvim je očigledno da će ljudi, radnici zaposleni u Srbiji, dodatno biti obespravljeni i da će mnogi od njih dobiti otkaze.
Jer ste poslodavcima, takvim nesavesnim i onima koji su se obogatili na brzinu i stekli enormni kapital u mutnim poslovima – jedan takav tipičan primer vam je Bogoljub Karić, na koga se takođe žale zaposleni u toj televiziji i u drugim njegovim kompanija, da im ne isplaćuje na vreme zarade – dali mogućnost da oni prevaziđu nadležnosti sudskog organa i da ne moraju zaposlenog, iako je sud to utvrdio kroz nepobitne činjenice da je zaposleni dobio neopravdano otkaz, da vrate na posao, nego mu daju tamo neku bednu otpremninu.
Šta će vama onda i Skupština kao zakonodavna vlast, ako se vi ovde ništa ne pitate i ako vi, kao poslanici, a mislim na vas iz vladajućih struktura, pristajete na ovakve očigledne ucene koje vam postavlja Lalović, koji ne preza ni od čega, da se tako obraća radnicima i da vam u lice kaže da ste i vi deo nekog zločina.
Setite se samo šta je rekao poslaničkoj većini, svima nama koji smo u tom trenutku činili većinu da izglasamo one amandmane, da smo doneli, kako se on izrazio, zločinački Zakon o radu. Gde ćete veći zločin od strane jednog ministra, nosioca izvršne vlasti, nego da u članu 2, a o tome se danas dosta govorilo, dobrovoljnim davaocima krvi da mogućnost da koriste samo jedan dan, zato što su učinili to jedno od najhumanijih dela.
Ne, najbolje bi bilo da Lalović, a za koga otvoreno sumnjam da je ikada u životu dobrovoljno dao krv, kao i mnogi od vas – za razliku od vas, jesam pripadnik, uslovno rečeno, nežnijeg pola, ali sam kroz akcije SRS koristila tu mogućnost da svojim primerom pokažem kako može da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija – još samo napiše da svi ti radnici i oni koji rade na putevima, koji kopaju rovove, koji rade najgore poslove, u rudnicima, posle tri sata od davanja krvi treba da ustanu, hitri, veseli i čili da idu, siđu u kop i rade zaista te najteže poslove.
Većeg cinika u Vladi Vojislava Koštunice trenutno od ministra Lalovića nema, zato što on svojim stavovima i ovakvim skandaloznim predlogom izmenama i dopuna Zakona o radu želi ne samo da ponizi zaposlene, nego i vas koji ćete svesno, jer ste verovatno svesni toga kakva je posledica ovog izglasavanja, učiniti da se zaposleni u Srbiji nađu još u bednijem, još u gorem položaju. A pitanje za vas, da li može biti gore od ovoga što je u Srbiji, kroz situaciju koju imamo, prisutnu od severa do juga Srbije, svugde je crno, svuda su radnici nezadovoljni i traže i vape da ostvare svoja prava.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Milan Marković. Izvolite. Neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Gospodine predsedniče, inače sam hteo da se javim po Poslovniku, ali već sada kada sam dobio reč po redosledu, odmah ću reći šta sam hteo da kažem po Poslovniku.
Naime, hteo sam da se javim po članovima 198. i 199. koji se odnose na poslanička pitanja. Hteo sam da vas zamolim da, zarad ekonomičnosti, dozvolite da postavimo poslanička pitanja ministru Laloviću kada bude u sali, a koja se odnose na rad njegovog ministarstva i na primenu jednog zakona koji smo ranije doneli, odnosno da bi mogli da se upoznamo sa načinom primenom Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, a mislim da je to veoma bitno. Moja molba bi išla u tom pravcu.
Zarad te ekonomičnosti hteo sam da kažem da odustajem od diskusije, jer je gospođa Snežana Lakićević iznela u potpunosti stav DS o Predlogu izmena Zakona o radu. Neću se vraćati, naravno, Snežana Lakićević je iznela i ponovila našu primedbu vezanu za donošenje Zakona o radu i na našu sumnju da su postojale izvesne zloupotrebe, a na to se sada neću vraćati. Mislim da smo juče dovoljno rekli o tome.
Ako dozvolite, i vama bih se obratio vezano za vaše jučerašnje uputstvo meni. Rekli ste mi da bi bilo dobro i da ćete mi dati Poslovnik, i da je vreme da se kao potpredsednik detaljno upoznam sa Poslovnikom, a sve se odnosi na moje pitanje vama, koje ću pročitati: objasnite mi u kom članu Poslovnika Narodne skupštine piše da nije dozvoljena replika na repliku?
Vaš odgovor je bio da je to član 104. Poslušao sam vas i upoznao sam se sa sadržinom Poslovnika. U članu 104. to ne piše. Ne piše ni u jednom drugom članu. Dakle, u ovom poslovniku nema izričite zabrane replike na repliku. Vi ste hteli da mi to objasnite nečim drugim, a sada ću dozvoliti sebi da kao vaš potpredsednik, u skladu sa mojom obavezom da vam pomažem u radu, da vam sada dam jedan savet ili pravnu pouku.
Hteli ste meni da odgovorite vašim ovlašćenjem koje je propisano, ne mogu da nađem koji je član u ovom novom Poslovniku, a koje kaže da vi procenjujete da li je neko uvređen, pogrešno protumačen itd. To je ovlašćenje koje je dato predsedniku Narodne skupštine, predsedavajućem, na osnovu čega on ceni da li postoji pravo na repliku iz ovog poslovnika. Ne može se na osnovu tog ovlašćenja unositi novo pravilo koje nije predviđeno Poslovnikom. To ovlašćenje se odnosi kako na prvu repliku, tako i na repliku na repliku, tako i na repliku na repliku na repliku itd.
Znači, to znači vašu mogućnost da cenite da li postoji osnovanost prava na repliku, a ne znači mogućnost da se uvede novo pravilo koje bi ukupno onemogućilo repliku na repliku. Mislim da niste to lepo uradili i nije lepo što ste mi se na taj način obratili juče. Bilo je malo podsmešljivo na moj račun, ali sam vas poslušao i pročitao sam Poslovnik od korica do korica. Moram da vam kažem, niste bili u pravu, nigde ne piše to da ne može replika na repliku.
Završavam, ostajem pri predlogu i mislim da je dobro, zbog ekonomičnosti i efikasnosti rada parlamenta, koliko ste u mogućnosti, da dozvolite da ministru Laloviću, kada bude prisutan, postavimo poslanička pitanja, jer postoji mogućnost da ta poslanička pitanja i odgovor na njih dobijemo odmah, a ponavljam, moje poslaničko pitanje će se odnositi na praćenje primene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jer mislim da je to vrlo interesantno i bitno za zakonodavni dom.

Hvala vama, gospodine Markoviću.        
Dakle, oba odgovora. Dozvolio sam da ministar napusti Skupštinu i ode na sednicu Vlade, zbog toga što mora da obrazloži zakon o kome nas je obavestio jutros, a do kog je stalo mnogima, o povezivanju radnog staža. Vrlo je važan zbog mnogih građana. Vratiće se. Za slučaj da se završi načelna rasprava, svakako ću omogućiti kada bude rasprava o pojedinostima, ili ako se vi slažete, da u međuvremenu već pripremi odgovor.
Kao što sam i juče ponudio, znači da se iz stenograma pitanje prosledi, može i tako, da se iz stenograma prosledi vaše pitanje koje biste vi dali, pa kada bude rasprava u pojedinostima da ministar da odgovor na poslaničko pitanje. To vas zadovoljava, da li je tako? Hvala vam.
(Milan Marković: Da li mogu da postavim pitanja sada?)
Postavite ga sada, molim vas, pa da ga onda iz stenograma citiramo. Izvolite.

Zahvaljujem, mislim da je ovo korisno za efikasnost rada Narodne skupštine. Evo, u čemu se sastoji moje pitanje.
Moje prvo pitanje je da nam ministar da odgovor na to koliko je do sada okončano postupaka mirnog rešavanja radnih sporova, shodno Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, a koji smo mi usvojili 24. novembra 2004. godine.
Drugo pitanje: da li je postavljen direktor Agencije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, a kako je predviđeno članom 55. Zakona.
Treće pitanje: da li je izvršen izbor miritelja i arbitara i njihov upis u imenik, u skladu sa ovim zakonom, a što je trebalo do 31. decembra 2004. godine?
Kratko obrazloženje. Smatram da je prevashodno zadatak Vlade, ali je zadatak i ove Narodne skupštine, interes narodnih poslanika i državni interes, da se donose zakoni koji će se u praksi primenjivati, a Vlada je dužna da prati primenu tih propisa.
Još jedno pitanje koje se tiče organizacije rada ministarstava. Voleo bih da ministar kaže koliko ministarstvo kojim on rukovodi ima pomoćnika, koliko ima zamenika i koliko je ljudi zaposleno na određeno i na neodređeno vreme, od momenta kada je gospodin Lalović postao ministar.
Još jednom se zahvaljujem na razumevanju i mislim da je ovo dobar način da rad Skupštine bude efikasan.