Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Leila-Ruždić Trifunović, Ljubiša Đoković, Zoran Krasić i Bojan Kekić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Većina poslanika koja je govorila o ovom zakonu u stvari je govorila o članu 10. Predloga zakona. Radi javnosti treba da se navede da po ovom članu agencija organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Potpuno jedan nelegitiman status, jedna odredba koja odudara od opšteg načela i od opšteg zakona kojim se reguliše proces privatizacije. Mada ovde stoji poziv na opšti propis o privatizaciji, ali se kao organ koji sprovodi umesto Agencije za privatizaciju praktično promoviše Labusova i Dinkićeva agencija.
Da bi javnost saznala o čemu se radi moram da kažem da Agencija za osiguranje depozita, stečaj, likvidaciju, a u jednom periodu i sanaciju banaka, odavno postoji, da je to bila jedina institucija sa nazivom agencija u našem pravnom sistemu. Postojala je na saveznom nivou, pre svega da bi preuzela funkciju stečajnog upravnika u onim slučajevima kada banke odlaze u stečaj, ali poznata je i po sanacijama koje je radila, nekoliko banaka, mislim da je bila u pitanju Niška banka, Podgorička banka i jedna od banaka iz sistema ″Jugobanke″.
Kasnije, razvojem poslova, naročito posle 1993. godine, išlo se sa idejom o osiguranju depozita fizičkih lica i upravo za onaj deo gde država praktično snosi odgovornost kao garant štednih uloga. Onda je dobila na značaju ta njena treća funkcija da bude stečajni upravnik u bankama protiv kojih je pokrenut stečajni postupak.
Što reče jedan od mojih prethodnika, mi već imamo agenciju, ali u ovom predlogu zakona ne definiše se njen status, u prelaznim i završnim odredbama nema nijedne odredbe koja kaže da se menja ime postojeće agencije i reguliše njen pravni status. Ovde se osniva nova agencija, a nema nijedne odredbe koja govori kakva je sudbina postojeće agencije. Moram da podsetim da je ta postojeća agencija tek 2003. godine došla u nadležnost Republike Srbije, kada je došlo do dekompozicije Savezne Republike Jugoslavije visokoumnim potezima poput Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje.
Ono što je maliciozno u ovom predlogu, a vidi se da postoji pokvareno razmišljanje, bolesno razmišljanje da se zgrabi sve, nalazi se u samom Predlogu ovog zakona.
Krenuću redom, u članu 3. opisuje se milozvučno šta bi to bila nadležnost ove famozne agencije, pa se kaže, između ostalog, da učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija.
Kako potencijalni stečajni upravnik može da učestvuje u upravljanju kapitalom? Kako? Ko je taj um koji je smislio to? Gde ste našli tog genijalca? To je isto kao kada biste rekli da je potencijalni licencirani stečajni upravnik istovremeno u skupštini budućeg društva koje ide u stečaj zastupnik akcija nekog vlasnika kapitala.
Ne znam gde ste to mogli da naučite. U literaturi prethodne Jugoslavije, predratne Jugoslavije, nove Jugoslavije i u propisima EU toga nema nigde, a vi ovde čim izađete odmah su oko vas one žute zvezdice.
Svaka glupost koja se izrekne od ove vlade predstavlja se krajnjim dometom pridruživanja EU. Zar bi to bilo moguće u nekoj evropskoj državi? Naravno, nema ovog genijalca i da javnost čuje kakve nebuloze unosite u zakon.
To vam nije bilo dovoljno. Onda ste rekli da i osiguravajuća društva treba da dođu pod nadležnost te agencije, jer, kako vi to kažete, između bankarskih poslova i poslova osiguranja i nema neke principijelne razlike. Ima suštinske razlike, ali vi ne želite da primetite tu suštinsku razliku.
Navodite u članu 7. da ova agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji akcionar je Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije.
Potencijalni stečajni upravnik ovde se javlja kao posrednik, kao opunomoćeni predstavnik nosioca kapitala Republike Srbije. Kako je to, ljudi, moguće? U kojoj je to zemlji moguće?
Vi ste zgazili Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, zgazili ste Ustav, zgazili ste sve moguće propise zbog patološke želje da kontrolišete sve finansijske tokove i da mastite brkove nad tuđim sredstvima i tuđim parama.
Kao vrhunac toga dolazi ovaj član 10. gde vi kažete – ta agencija će da vrši i privatizaciju društvenog kapitala i prodaju državnog kapitala, u skladu sa propisima.
Znamo kako izgleda to ″u skladu sa propisima″ kada Mlađan Dinkić i Labus diktiraju. ″U skladu sa propisima″ ne priznaje se nijedno rešenje Vrhovnog suda, ne poštuje se nijedna sudska odluka i to je kod vas sve u skladu sa zakonom.
Kada padne sneg, a vreme mu nije, onda tragovi moraju da izađu. Evo tragova, a to je član 16 – upravni odbor agencije ima sedam članova, uključujući i predsednika; pa onda kaže – članovi upravnog odbora po funkciji koji obavljaju jesu: ministar nadležan za poslove finansija, Mlađan Dinkić.
Znači, kao član upravnog odbora agencije, on kao ministar ima i poreske organe i budžetsku kontrolu i carinsku kontrolu preko svog prijatelja, a vidi se da taj i ovde dolazi, viceguverner, ima kontrolu i preko Narodne banke. Sada ulazi i u agenciju da vedri i oblači ko ide u stečaj, kako će da se proda, po kojoj ceni će da se proda, kome će da se proda.
Sledeći je ministar nadležan za poslove privrede. Zašto ste njega ubacili, ne znam. Verovatno se odmetnuo od svoje stranke, pa pravi sa Parivodićem i još nekima neku svoju struju.
Koga ste još ubacili? Viceguvernera Narodne banke Srbije, priča zatvorena. Koštunica glumi predsednika Vlade, kobajagi se nešto pita, pare sve pod kontrolom Labusa.
Vi sada izlazite ovde i bezobrazno tražite od Srpske radikalne stranke da vam glasa za ovaj predlog zakona. Kakvi bismo mi to bili ljudi kada bismo glasali za ovakav predlog zakona, gde u samom tekstu Predloga zakona ima puno insinuacija, a rekao bih i činjenica koje dokazuju organizovani kriminal. Vi mene terate da ja podržim organizovani kriminal. Kako vas nije sramota?
Još ste napisali... Pa, hajde da ste neki majstori, pa da nas prevarite igrom reči, igrom pojmova, pa da kažete – EU koristi direktivu, pa da se pozovete na neke stvari. Nema poziva. Zašto? Zato što prelistamo te direktive i vidimo da nas lažete.
Vi ste napravili totalnu papazjaniju od agencije za osiguranje depozita: dobila je nadležnost da vodi i stečaj i likvidaciju banaka, da bude punomoćnik države u upravljanju i prodaji državnog kapitala, da bude organ koji kontroliše privatizaciju i odlučuje o privatizaciji kapitala u bankama i osiguravajućim društvima. I šta vam još treba, kažite šta vam to još treba.
Sve ovo što sam vam pobrojao je dve trećine nekih funkcija koje ne smeju da se daju nekome ko pretenduje da bude stečajni upravnik. Vi ste potencijalni stečajni upravnik svim bankama i svim osiguravajućim društvima. Zašto osiguravajućim društvima?
Povodom člana 6. je lepo ovde više puta objašnjeno – zašto bi vi bili, agencija, stečajni upravnik osiguravajućih društava, zar trgovinski sudovi nisu sposobni za to.
Mi imamo sada situaciju da je Jelašić pokupio onu ekipu koja je gasila banke, obišli su osiguravajuća društva, doneli su odgovarajuća rešenja, a videćete, u obrazloženju zakona o osiguranju oni kažu – pošto smo kontrolom utvrdili da veliki broj osiguravajućih društava ne poštuje zakon, da je nezakonito poslovanje, mi smo odlučili da promenimo zakon.
Na bazi te logike, bolesne logike... Valjda svi treba da se ponašaju u skladu sa zakonom. Ako zakon ne odgovara, menjamo ga, a ne zbog toga što ga neko krši. Vi ovde priznajete – menjamo zakon zato što ″Dunav″ krši, DDOR krši, a nemamo hrabrosti da ih ugasimo, ali možemo ove sitne sve da pogasimo.
Koliko je ljudi ostalo bez polise osiguranja zbog vaše ekskurzije i pravljenja monopola? Vi pravite monopol, nedozvoljeni monopol. Molim vas, šta će nama antimonopolski zakon? Nama ne treba antimonopolski zakon, jer su svi monopoli instalisani u zakon, ovim pojedinačnim zakonima, a kako predlažu ovi eksperti što ih Evropa sa zvezdicama obožava.
Ako želite u Narodnoj skupštini da donesete zakon, onda predložite zakon u skladu sa Ustavom, trudite se da na bazi nekih procena, analiza i stručnih sagledavanja pravdate takvu ideju, ali nemojte da nam dolazite sa običnim papirom na kome se nalazi spisak bezobraznih želja Labusa, Dinkića i onih koje oni zastupaju za neke pare. Nemojte da tražite od Srpske radikalne stranke da, glasajući za ovakve predloge, ni kriva ni dužna sa vama saučestvuje.

Da li još neko želi reč? Da. Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram ukazati sa par činjenica na odredbu člana 7. Predloga zakona, koji kaže: "Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa, a obavlja i druge poslove...".       
Mi znamo u našem pravnom sistemu ko upravlja, a ko vrši nadzor. U našem pravnom sistemu upravljaju organi određenog društva, određene institucije. Znamo ko su ti organi: skupština, upravni odbor i direktor. U ovom slučaju ne može agencija da se stavi u poziciju bilo kog organa. Akcionari upravljaju kroz skupštinu, kroz upravni odbor i preko direktora, svako u svom domenu nadležnosti.
Ovim predlogom zakona mi dajemo agenciji pravo da učestvuje u upravljanju kod onih banaka u kojima je akcionar Republika Srbija. Da, ali ne agencija, nego ljudi koje odredi Vlada, odnosno vladini predstavnici koji učestvuju u radu skupštine, upravnog odbora ili kao direktori.
U drugom redu ovog člana navodi se način kako oni upravljaju, pa se kaže: "prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa". Šta znači praćenje rada i da li je to upravljanje? Posmatrači došli pa prate rad. Da li je to upravljanje? Sama formulacija ovog člana nije adekvatna pravnoj normi. Moramo je prenormirati, ne možemo je ostaviti ovako. Ako upravlja, onda upravlja, ne može da prati.
Dalje, u članu 9. kaže: "Agencija, u skladu sa aktom Vlade, može kod banaka iz člana 7. ovog zakona preduzeti sledeće mere: 1) pokriti potencijalne gubitke" itd. Pokriće potencijalnih gubitaka spada u kategoriju sanacije banaka.
(Predsedavajući: Vreme vam je isteklo.)
Ako je predlagač ovog zakona malo listao direktivu EU o osiguranju depozita, onda je morao naći odredbe da nema sanacije bankarskog sistema pojedinačne ili zajedničke, odnosno kolektivne. Samo u izuzetnim situacijama direktiva to omogućava, tačno se zna po kojoj osnovi i koje vrste depozita.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju, vreme vam je isteklo.)
Da bi zaštitila bankarski sistem centralna monetarna vlast ili vlada određene države, po direktivi EU, može preduzeti, ali samo na određene vrste depozita i ništa više. Ovakvim normiranjem mi omogućavamo agenciji da otkupi potencijalne gubitke onih banaka koje ona hoće. Ne smemo to da dozvolimo. To je preširoko ovlašćenje i mislim da će doći do zloupotrebe.

Replika, narodni poslanik Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ljudi koji izlaze za govornicu i pričaju o agencijama zapravo ne znaju šta je to. Protiviti se u različitim oblastima formiranju agencija znači protiviti se i reformama u celini. Protiviti se privatizaciji u Srbiji znači protiviti se reformama u Srbiji. Protiviti se uvođenju reda u Srbiji, verovatno znate šta to za vas znači.
Reći ću vam da je javna agencija agencija ovlašćena zakonom da uspostavlja i primenjuje pravila u svom polju delovanja. Ako hoćemo kraće i jasnije, to je vladina agencija koja reguliše poslove u javnom interesu. Ako pogledamo definiciju videćemo da vama, zapravo, smetaju pravila, smeta vam da se određene stvari regulišu, da se uvodi red, a usput, eto, pokušavate da građanima kažete koju neistinu, da se ne izrazim nekom jačom kvalifikacijom, dakle, da koristite laž kao osnovno sredstvo za skupštinskom govornicom. To nije dopustivo.
Javne agencije postoje kako u američkoj tako i u evropskoj tradiciji. Mi smo zemlja koja je zacrtala put ka atlantskim integracijama.
Ako vama to smeta, onda vam smeta sve što je tradicija u tim zemljama. U severnoameričkoj tradiciji javna agencija je javna sektorska organizacija definisana od strane vladinog tela ili ovlašćena od strane vladinog tela za delovanje u javne svrhe. Postoji na različitim nivoima: federalnom, državnom, na nivou okruga, grada, čak i na nivou sela. Na primer, postoji kanadska Agencija za privredni razvoj Kvebeka, postoji Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
U zakonodavstvu EU imate čitav niz različitih agencija koje regulišu stvari u određenim oblastima, kao što su: Evropska agencija za unapređivanje životnih i radnih uslova, Evropska agencija za životnu sredinu, Evropski posmatrački centar, Kancelarija za harmonizaciju unutrašnjih tržišta, Evropska agencija za lekove, Evropska agencija za sigurnost i zdravlje itd. Ima čitav niz agencija koje regulišu različite oblasti.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam. Takođe, u našem okruženju, Republika Slovenija je donela Zakon o javnim agencijama, koji analitičari vide kao važan element slovenačkog strategijskog plana reforme javne administracije. Ovaj zakon kreira nove agencije za polja delatnosti i zadatke gde evropsko zakonodavstvo traži uvođenje nezavisnih, finansijski autonomnih regulatornih tela, u cilju primene novih principa javne administracije. Takve su agencije za tehnološki razvoj, za regionalni razvoj i energiju i čitav niz oblasti...
(Predsedavajući: Gospodine Albijaniću, molim vas da privedete kraju.)
Završavam. Dakle, ko se protivi ovakvim stvarima i usput još pomene banke, a znamo dobro da je u bankarskom sektoru izvršena najbolja reforma, jer danas štednja u bankama iznosi milijardu i petsto miliona evra, a u vaše vreme toga nije bilo, nije bilo štednje, niste mogli platu da podignete sa vašeg tekućeg računa. Prema tome, sve ovo što ovde pričate je samo jedan blagi pokušaj narušavanja normalne diskusije, jer ako imate neko rešenje, ponudite ga.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku. Molim vas, kažite po kom članu.

Javio sam se zbog upotrebe reči "laž". Gospodine Albijaniću, nije bavljenje politikom da izađete na ulicu i da duvate u pištaljku. Meni je isto sa govornice, ali u onoj tamo skupštini gospodin Zebić jedanput je u nekoj replici rekao da se koristim lažima. Vi ste drugi čovek u mojoj političkoj karijeri koji mi je rekao da lažem.
Vi uopšte niste shvatili temu koja je na dnevnom redu. Na dnevnom redu nije zakon o javnim agencijama, pa da nam pričate o Kvebeku. Na dnevnom redu je zakon o agenciji za osiguranje depozita.
Na dnevnom redu je, i po nazivu i po nadležnostima, jedna agencija koja postoji u pravnom sistemu još iz vremena kad ste vi duvali u pištaljke, i samo duvali u pištaljke.
Da biste se bavili politikom nije potrebno samo da pljunete nekog političara, već treba da imate političku ideju. Vi kažete da mi ništa ne predlažemo. Pa, mi predlažemo da odete sa vlasti, i to vrlo kulturno i elegantno predlažemo. Kako? Iznoseći činjenice i iznoseći političke stavove o tome zašto ne valjaju vaši predlozi zakona. Kod ovog predloga zakona imali ste prilike da čujete verovatno u toku mog govora minimum dvadeset standarda koji zabranjuju da se ovakav zakon donosi u ovakvom tekstu.
Mi ne sporimo da u zemlji postoji Agencija za osiguranje depozita i stečaj i likvidaciju banaka. To je ona agencija u kojoj su vaši ljudi bili članovi upravnog odbora – i Janjušević, i Kolesar, i Dinkić i Labus. Ali, vi ne znate da ste već bili u toj agenciji. To je vaš problem i problem je u tome što sada u ovom galimatijasu devet zakona, gde ste razbili materiju koja je bila u tri zakona, vi pokušavate da sakrijete tragove.
Ja sam vam na konkretnim primerima u pogledu nadležnosti dokazao totalnu kontrolu jedne političke stranke. To vi nazivate zavođenjem reda. Ja sam vam prošli put pričao ovde, kod Dinkića je sve u najboljem redu ukoliko je pod njegovom kontrolom. Ukoliko nije pod njegovom kontrolom, to je sve kriminal, pa je išao toliko daleko da je čak napao i vašeg Davinića. Sve će on da napadne, ukoliko nije pod njegovom neposrednom kontrolom, tako da kada hoćete da replicirate kažite kome replicirate, kažite u čemu se ogleda ta vaša replika, šta ste vi to pogrešno protumačili kod prethodnog govornika, šta je prethodni govornik izneo da nije istina, kažite kakva je to praksa u drugim zemljama. Počeli ste sa nekim agencijama o reciklaži, o šumskom drveću itd, a ovde je ipak na dnevnom redu nešto što se tiče osiguranja depozita fizičkih lica.

Replika, narodni poslanik Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da ja imam pištaljku i ona je kao rekvizit okačena na zidu da se sećam vremena kada smo vas skinuli sa vlasti, kada smo oborili jedan nedemokratski režim koji je upropastio ovu državu.
Drugo, pričate o političkoj ideji, a vi je nemate. Širite samo praznu priču ovde za skupštinskom govornicom. Janjušević i Kolesar nikada nisu bili naši saveznici, naprotiv, kada smo otkrili da imaju sukob interesa to smo vrlo jasno objavili širokoj javnosti, kada su zloupotrebili položaj i kada su se zbog korupcije našli na sudu.
Da padne Vlada, kažete. Ja ću vam reći sledeće: ova vlada je zahvaljujući svojoj aktivnosti omogućila svim građanima Srbije dobijanje pozitivne ocene Studije izvodljivosti. Pre nekoliko dana predsednik SAD Džordž Buš je potpisao ukaz kojim se Srbiji i Crnoj Gori daje status povlašćenog trgovinskog partnera. Da vas podsetim, te sankcije su uvedene 1992. godine. Dakle, preko 4.000 proizvoda sada može da se nađe na američkom tržištu.
Sledeće, kao primer odgovorne vlasti i domaćinskog raspolaganja budžetom Republike Srbije ja ću vam reći da je 2003. godine budžetski deficit bio 45 milijardi dinara, 2004 – 22 milijarde, a 2005. biće suficit od tri milijarde dinara. Sklopljeno je nekoliko aranžmana sa MMF-om. Odlaganje koje je objavljeno pre nekoliko dana, pauza od sedam meseci u isplaćivanju duga omogućava da taj novac uložimo u investiranje i proširenje proizvodnih kapaciteta. Podsetiću vas da 2005. godina za Srbiju znači najveći dolazak investicija, oko dve milijarde evra.
Sve to jeste rezultat rada Vlade Republike Srbije i ministara iz G17 plus. Možete vi da pričate šta god hoćete, da pokušavate u nekom unutrašnjem političkom marketingu da objašnjavate građanima da ova vlada ne radi toliko dobro; ja znam da građanima nije najbolje, da nisu plate na nivou koji bismo želeli, jer mi želimo valjda da omogućimo i da napravimo takav sistem, takve mehanizme koji su isti kao u zemljama EU. Zašto? Da bi ljudima bilo bolje, da bi prosečna plata, da bi standard života bio bolji. Možete vi objašnjavati ljudima šta god želite, ali ovi signali koji dolaze iz međunarodne zajednice govore o tome da ova vlada ima čvrst reformski put i put koji vodi ka evroatlantskim integracijama.