Po istom amandmanu reč ima gospodin Anđelković. Inače, kao što znate, svaka banka drži u drugoj valuti svoje rezerve.

Ne repliciram, imam pravo na raspravu o amandmanu. U krajnjem slučaju, rasprava o amandmanima služi da bismo se međusobno ubedili argumentima koje iznosimo. Gospodin Krasić nema razloga da me ubeđuje, ja sam ubeđen u to što je govorio.
To pokazuje nešto drugo, pokazuje, u stvari, da treba ovako da piše i da smo mi do 2000. godine bili u pravu. Zbog toga, kada je reč o podračunima i posebnim računima, podsećam, zbog javnosti i zbog onih koji su sada ovo napisali, da smo tri godine ovde bili na dnevnom redu zbog tih posebnih računa i podračuna, tri godine je vođena rasprava o završnom računu za 1999. i 2000. godinu o tome kako je nedopustivo, krivično delo, stotine krivičnih dela i krivičnih prijava je bilo zbog podračuna i posebnih računa i još se ti postupci vode, a evo mi dolazimo u poziciju sada da se piše da Vlada ima pravo da otvara podračune.
Nadam se, gospodine Krasiću, ne prozivam vas, molim vas da ne replicirate, jer nisam vas ništa posebno povredio, da ćemo to pitanje raspraviti kada dobijemo konačno da raspravljamo o završnom računu za 2001. godinu, pa da vidimo kako je to funkcionisalo bez podračuna; za 2002. i 2003. godinu, ali bar za 2001. godinu da rešimo, jer 2001. godinu još nismo rešili. Nismo još rešili završni račun za 2001. godinu, kao što je poznato javnosti, ova skupština još uvek nije usvojila završni račun za 2001. godinu, doduše ekspresno za 1999. i 2000. godinu, jer je to tada trebalo predstaviti, napraviti predstavu o milionima i avionima na Kipru i slično, ali nismo za 2001, 2002. i 2003. godinu raspravljali o završnom računu.
Ja molim javno ovde da bar sada kada dobijemo rebalans dobijemo i taj završni račun za 2001. godinu, pa da vidimo kako funkcionišu podračuni i na koji način mogu da funkcionišu, čak i političke partije, potpuno ste u pravu, bez podračuna, a sa obavezom da onaj ko je potpisnik i ovlašćen, u SPS-u sam to naravno ja, ovlasti svih 160 predsednika opštinskih odbora u Srbiji da potpisuju sve moguće račune, preuzimaju obaveze, a da u stvari ti odgovaraš, iako nemaš mogućnost da kontrolišeš sve to.
Prema tome, treba u ovom zakonu, ali i u drugim zakonima omogućiti da se stvore uslovi da onaj ko upravlja sredstvima i odgovara, a ne da jedan odgovara, a sto drugih upravljaju sredstvima. Ovo još jednom potvrđuje da je dobro kada ima posebnih prihoda, posebnih odgovornosti i posebnih agencija. Gospodine Krasiću, vi ste to samo pomogli, zato sam ja za to da se ne prihvati vaš amandman, ali da se shodno ovome što piše u ovom zakonu primeni i u drugom zakonu.

Po Poslovniku, član 27, dužan sam da vas obavestim: na intervenciju predsednika Skupštine, upravo zbog problema o kojima ste govorili, od oktobra dat je nalog, zaključen je ugovor sa revizorom i pred ovim sazivom će biti razmotren završni račun za 2001, 2002, 2003. godinu, a sada za 2004. godinu, jer smo u međuvremenu doneli precizan zakon, to će biti mnogo lakše moguće. Upravo zbog potrebe da se to razmotri jeste važno da Skupština što pre završi pretres čitavog niza predloga zakona koji su na dnevnom redu.
Istovremeno, zbog vaših obaveza i racionalnosti, koristim priliku da vas obavestim, po članu 85. stav 5, danas će radno vreme biti produženo posle 18,00 časova do završetka rasprave u pojedinostima 17. tačke dnevnog reda, dakle tačke koju razmatramo. Sutra sednice neće biti, nastaviće se u ponedeljak u 10,00 časova.
Da li još neka poslanička grupa želi reč po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Živan Vladimirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Živan Vladimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona o javnom dugu koji, kao i ostali naši amandmani, glasi da se član 13. briše. Kako ne bi ispalo da je ovaj amandman besmislen, moraću da pročitam član 13, pa da razjasnim o čemu se radi u ovom članu zakona.
Član 13. Predloga zakona o javnom dugu glasi: ″Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova. Obaveza otplate javnog duga iz stava 1. ovog člana može biti u domaćoj ili stranoj valuti. Otplata javnog duga ima stalnu aproprijaciju u budžetu Republike i prioritet u isplati u odnosu na ostale javne rashode utvrđene zakonom kojim se uređuje budžet Republike. Odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta ne odnose se na otplatu javnog duga.″
Šta ovo znači? Ukratko, ovo znači da je otplata preuzetih kredita u prednosti nad penzijama, platama za prosvetu, sredstvima za zdravstvo, sredstvima za dečije dodatke, tako da stavlja u jedan nezavidan položaj buduću vlast koja će morati da otplaćuje ove kredite koje će Mlađan Dinkić uzimati i za šta treba i za šta ne treba. Ovo bi otprilike izgledalo kao kada bih se zadužio, pa da moja deca i moji unuci imaju obavezu da to otplate, a sve to i taj dug je u prednosti nad njihovim osnovnim životnim potrebama, tako da je ovo član koji nije primenljiv i koji ne vodi ničemu. Zamolio bih narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman i da kompletno ovaj zakon padne. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po istom amandmanu.

Član 13. interesantan je zato što je na svojevrstan način dokaz da ono što je navedeno u članu 2. stav 1. tačka 2), gde je data definicija javnog duga, ovde sada pokušava da se to ispravi, da se pokaže o čemu se radi: ″Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.″
Ove dve reči su potpuno nepotrebne, ako je dato šta je to javni dug – dospela obaveza po osnovu nekog ranije uzetog zajma – onda su bezuslovnost i neopozivost nepotrebne reči, jer obaveza postoji na osnovu zaključenog sporazuma. Ona dospeva u nekim rokovima, a ona je tim sporazumom ugovorena kao neopoziva i ona je bezuslovna i nema potrebe da se ovde ubacuje, jer je ovo sastojak definicije javnog duga. To je prva stvar koja ukazuje da je ovo olako rađeno.
Šta obuhvata ta obaveza? Javni dug je obaveza, ugovorna obaveza, a ona je definisana kroz glavnicu, kamatu i verovatno ove pripadajuće troškove. Ono što zaslužuje posebnu pažnju u ovom članu, to je stav 3. koji kaže: ″Otplata javnog duga ima stalnu aproprijaciju u budžetu Republike i prioritet u isplati u odnosu na ostale javne rashode utvrđene zakonom kojim se uređuje budžet Republike.″ Ovde samo fali jedna reč, da ta aproprijacija koja ima svoju prihodnu i rashodnu stranu predstavlja nešto što je namensko i to što je namensko je posebna celina u nečemu širem. Zato je tu upotrebljena pogrešna reč – prioritet.
Zato je s pravom poslanik kritikovao, zar je moguće da ovo ima prioritet u odnosu na druge obaveze koje država ima preko budžeta prema građanima i drugim institucijama. Ovde je trebalo upotrebiti reč – namenska. To su namenska sredstva. Znači, izvorno usmerena za ispunjavanje neke obaveze. O tome se radi. Šta da radimo, ljudi sve misle prioriteti, pa prioriteti, a jure prioritet, a borili se protiv prioriteta.
Ovo je dobra prilika da se javnost obavesti o nečemu što vrlo često neki poslanici zloupotrebljavaju. Kada se veliča ova i prethodna vlast, onda se kaže – od kada smo mi došli posle 5. oktobra uredno se servisiraju obaveze i dugovi prema inostranstvu. Da se servisiraju, to je tačno, ali pre toga je u svim budžetima SRJ, koja je tada pristupala prema inostranstvu i takav je bio sistem, postojala stavka međunarodne članarine, članarine međunarodnim organizacijama, sredstva za otplatu zajmova. Onda moram da vam kažem, sredstva su bila obezbeđena, ali nije mogla da se izvrši isplata, jer ino-partner nije hteo da primi sredstva.
Uvek su odvajana sredstva za članstvo u međunarodnim organizacijama, a isplata nije mogla da se izvrši jer međunarodne organizacije, zbog svojih nekih odnosa i činjenica da smo već od 1. maja 1992. godine bili pod sankcijama, jedan stepen, drugi stepen, a na kraju je došao i onaj finansijski i platno-prometni, nisu htele da prime.
Ako se neko hvali da od 2001. godine servisira te dugove prema međunarodnim organizacijama i sa njima održava i tu finansijsku korespondenciju, radi javnosti i radi istine treba da se zna da je takva spremnost postojala u ovoj zemlji, a da obaveze nisu mogle da se ispune zato što nije poverilac hteo da primi ispunjenje. To je prava istina.
Tu imate prostora da kritikujete politički, ali nemojte da kritikujete na bazi činjenica, jer činjenice demantuju tu priču. Možda nas je neko mrzeo, pa nismo imali dobre političke odnose, pa zbog toga nije bilo plaćanja. Uvek je bila spremnost i uvek su bila izdvojena sredstva za ispunjavanje međunarodnih obaveza.
Mi smo podneli ovaj amandman sa istom sadržinom kao i prethodni amandmani, zbog koncepcijskog neslaganja sa ovim rešenjima. Kaže – odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga. To je sve prihvatljivo. Samo mora da se kaže da ova sredstva i da je ova aproprijacija namenska i po samoj definiciji pojma aproprijacija podrazumeva se nešto namensko.
Ovde je potpuno nepotrebno upotrebljena reč prioritet. Nema tu prioriteta, to su namenska sredstva. Ona se obezbeđuju u nekim rokovima i ta sredstva se plasiraju takođe u nekim rokovima, a vodeći računa o dospelosti, prolaze kroz budžet i prolazila bi i kada bi se vodila kod Narodne banke. To mora da se kaže, i kod Narodne banke, kada bi se upravljalo javnim dugom, opet bi ta sredstva bila neka aproprijacija u okviru budžeta, jer imamo budžetski sistem koji je u ovom delu manje-više prihvatljiv da se na jednom mestu vide svi javni prihodi i svi javni rashodi.
Mi još nismo došli do tog stadijuma, to moram da vam kažem, još naš budžet nije ogledalo svih javnih finansija. Nije, ali nadam se da onaj ko je zacrtao taj koncept, onaj Božidar Đelić, a sada se bavi biznisom, on nije znao da to nije moguće. Niko nije hteo od nas da ga upozorava da to što zamišlja nije moguće; postoje obavezni fondovi obaveznog osiguranja, kao i druge paradržavne institucije koje imaju takođe obavezu da iskažu svoje prihode i rashode, ali da to baš ne mora sve da se uključuje u budžet, jer ako bi se to sve uključivalo u budžet, onda se postavlja pitanje zašto ste formirali paradržavni organ, zašto niste napravili državni organ. O tome se radi. To što je neko stvorio sliku da sve mora da bude u budžetu i da se vidi, vidite i sami da nije do krajnjih konsekvenci sprovedeno u praksi kod nas, a i ne može da se sprovede, i to treba da se zna.
Molim vas da obratite pažnju i na ovaj amandman, poslanici koji podržavate vlast. Savetovao bih vam da uputite koju reč, neku stručnu reč i predstavniku Vlade i predsedniku Vlade i sa vašim ljudima u Vladi, da ukažete na ove probleme. Verujte, 99% svega ovoga što ovde iznosimo predstavlja ozbiljne razloge zbog kojih treba ovaj zakon da se povuče i da se preispita. Nemojte da srljamo i da se na brzinu, po svaku cenu, donese zakon zato što je Vlada rekla – vanredno zasedanje, sada ćemo mi da proguramo sve to. Videli ste i sami, ko šta radi, mi ovih godinu i po dana menjamo pet zakona stalno.
Na svakom zasedanju menjamo pet zakona: porezi, akcize, lizing, banke, garancijski fond, stambeni krediti. Vrtimo se u krug, a krupne stvari prolaze pored nas.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Boban Vojinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministra Dinkića i danas nema, nema predlagača zakona, a mi raspravljamo o zakonu. Neko od kolega poslanika malopre reče da je gospodin ministar, zajedno sa Kebom i ostalim folk zvezdama, na jednom od beogradskih splavova, na nekoj folk paradi i da danas neće prisustvovati ovoj raspravi.

Molim vas, gospodine Vojinoviću, Skupština kontroliše Vladu i sigurno ne bismo takve stvari dozvolili. Zvali smo predstavnike predlagača. Budite ljubazni, nema razloga da dajemo takve nepotrebne informacije.

Gospodine Markoviću, vaša je poslovnička i zakonska obaveza da obezbedite prisustvo predstavnika ...