Dame i gospodo, čuli ste od kolega iz poslaničke grupe SRS primedbe i argumente u korist našeg stava da Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica) ne treba u ovoj formi da se donosi u ovom parlamentu.
Primedbe koje su iznele kolege su principijelnog karaktera. Dakle, nemamo ništa protiv toga što se određena sredstva iz kredita usmeravaju na opštinu Subotica. Primedbe su bile te vrste da je potrebno da se država na drugačiji način brine o lokalnim samoupravama, kroz drugačiju decentralizaciju.
O tome smo govorili i kada se govorilo o Zakonu o javnim nabavkama. Uopšte, kada se govori o zaduživanju lokalnih samouprava. Naravno da nemam nameru da ponavljam ono što je već ovde rečeno.
U ime poslaničke grupe podnela sam amandman na član 4, a član 4. govori o tome da ovaj zakon treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Naravno, kada bismo mi mislili da ovaj zakon, uz određene amandmane, može da se uredi i upodobi da bude prihvatljiv i primenljiv, onda bi, svakako, i ovaj član u zakonu morao da postoji.
Ali, pošto smo se mi srpski radikali već izjasnili i izneli svoj principijelan stav da ovo nije dobro rešenje, da su ovakva zaduživanja bez ikakve sistematske kontrole i nekakvih prethodnih programa itd. neprihvatljiva, onda je, naravno, neprihvatljivo postojanje bilo kojeg od ovih članova.
A kako nismo mogli u načelnoj raspravi da objasnimo ministru finansija, kao predstavniku Vlade, da se ovo povuče, onda smo morali ovako, i jedini način na koji smo mogli da izrazimo svoj stav bio je taj da za svaki od predloženih članova predložimo da se briše. Naravno, uz odgovarajuće obrazloženje.
Kada bi se prihvatili naši amandmani, kada bi se ova prethodna tri člana brisala, onda bi bilo normalno da se briše i ovaj član 4, i u tom smislu je i amandman koji sam podnela na član 4. Predloga ovog zakona.
