Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 22. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE PROJEKTA HITNE SANACIJE SAOBRAĆAJA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miroslav Nedeljković, Milan Veselinović, Milan Stevović, Miljko Četrović, Radiša Ilić, Zoran Antić i Darko Glišić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, ovih deset predloga zakona o davanju kontragarancija nisu se slučajno našli na dnevnom redu, kako je prvobitno bilo predloženo među 45 tačaka dnevnog reda.
Verovatno se obilnim dnevnim redom želelo da prođu malo primećeno i od narodnih poslanika, a i od javnosti Srbije ove tačke o zaduženjima koja su već učinjena na teret države i naroda od 2001. godine pa do današnjeg dana. Ta zaduženja treba preuzeti i zadužiti državu i narod sa ovim zakonima o kontragarancijama koje raspravljamo danas u pojedinostima.
Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja ima ukupno sedam članova. Ovaj zakon, odnosno ugovor o finansiranju između SRJ i Evropske investicione banke potpisan je još 13. decembra 2001. godine, i to u Beogradu, za finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja.
To je bilo 13. decembra 2001. godine i zato je usledila ratifikacija tog ugovora ili sporazuma u Skupštini SRJ, i do današnjeg dana ili do predlaganja ovog predloga zakona o davanju kontragarancije nije početo korišćenje ovog zajma, a on ukupno iznosu po ugovoru 66 miliona evra.
Taj zajam kod Evropske investicione banke, 50 miliona evra za Srbiju, a 16 miliona evra za Crnu Goru. Međutim, usled rasturanja SRJ koje su učinili čelnici DOS-a, aktuelne tadašnje Vlade Republike Srbije i Crne Gore, Evropska investiciona banka verovatno nije htela da pusti u korišćenje ovaj kredit, dok se ne da kontragarancija države Srbije, odnosno Crne Gore za te iznose koji će se koristiti, jer zajednica Srbije i Crne Gore nema svoju imovinu i ne može garantovati za vraćanje ovog zajma.
Ako je zajam ili kredit bio u decembru 2001. godine po nekom projektu za hitnu sanaciju saobraćaja, šta on sada znači posle četiri i više godine. S druge strane, rekao sam da u ovih 10 tačaka o Predlogu zakona o kontragaranciji ima pet ili šest koji se odnose na saobraćaj. Ovde se radi o hitnoj sanaciji saobraćaja, sledeći Predlog zakona je za finansiranje i obnovu puteva u Republici Srbiji, pa sledeći predlog zakona je za finansiranje projekta evropskih puteva Srbija i Crna Gora itd.
Kada se pogleda obrazloženje, razlozi za donošenje ovog zakona, između ostalog je navedeno da ovaj ugovor je zaključen u cilju realizacije prioritetnih investicija u saobraćajnoj infrastrukturi Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Prioriteti ili ovaj projekat nema više nikakvog značaja za protekle četiri godine, jer u analizi efekata ovog zakona stoji sledeće - da je dobijanjem ovog zajma omogućeno finansiranje, sanacija i rekonstrukcija puteva, popravka mostova, izgradnja novih objekata na graničnim prelazima, kao i sanacija glavne infrastrukture Aerodroma, uključujući i površine za vazdušni i drumski saobraćaj.
Kada sve ovo analiziramo i sagledamo, ovih 50 miliona evra će se sada po usvajanju ovog zakona o kontragaranciji moći uzeti, da li će se usmeriti za određene namene i prema ovom projektu koji je urađen 2001. godine.
Sa druge strane, šta je sve ovde nabrojano? Koji projekti postoje i kako će upotrebiti ova sredstva. Osnovno što se postavlja pitanje, da li postoje neke obaveze prema državi Srbiji za ovo vreme od 2001. godine do današnjeg dana, za nekorišćenje ovog kredita i za neispunjenje uslova za korišćenje kredita, jer nijedna banka, pa ni Evropska investiciona banka neće odvojiti određena sredstva, pa iako ste korisnik, ako ne ispunite uslove, a da nema nikakvih obaveza za ta sredstva koja su opredeljena za određenu namenu.
Kroz zaduženje i ovih 50 miliona evra, i davanje na korišćenje Direkciji kao direktnom korisniku i aerodromu Beograd, kao javnom preduzeću, a znamo i svesni smo situacije, kao i građani Srbije, kako je poslovalo
Javno preduzeće aerodrom Beograd, koje su se sve afere događale i pitanje je šta se danas događa i tom javnom preduzeću, da li će i ovih 50 miliona evra biti upotrebljeno za opremanje luksuznih salona na aerodromu Beograd, da li će Direkcija za puteve da to upotrebi za hitnu sanaciju saobraćaja.
Jer taj projekat sigurno sada ne važi i ne postoji, imajući u vidu da se – od dolaska demokratskog bloka na vlast, od januara 2004. godine, od preuzimanja i ovog dela u okviru Ministarstva za kapitalne investicije od Nove Srbije, odnosno od Velje Ilića – ogromna sredstva troše svakog dana širom Srbije.
Pošto nema ovde ni ministra finansija, ni ministra za kapitalne investicije, da li Direkcija za puteve ima bilo kakav program i plan rada, da li je imala za prethodne godine i da li ima za ovu godinu, i da li druga sredstva iz budžeta, iz naplate drumarine i mnogi krediti koji su do sada iskorišćeni za Direkciju za puteve, da li se koriste po nekom programu i planu i za rekonstrukciju magistralnih puteva po Srbiji.
Građani Srbije su svedoci da gde god se Velja Ilić pojavi, on se razbacuje milionima dinara, pa kaže, nemate put u ovom selu, nemate, ja ću vam obezbediti, pet miliona dobijate sutra.
Vi nemate put, dobićete sutra deset miliona, ja ću vam pomoći da rešite pitanje obilaznice u Novom Pazaru, kada je bio sa Sulejmanom. Kada je došao do Kraljeva i do Veselog spusta, rekao je, sutra počinjemo sa zaobilaznicom oko Kraljeva.
Ali, je verovatno to rekao u onom stanju kada je bio na onom splavu, pa je spasavao onu finu damu, kako je rekao, pa ga je ona hlada i mutna voda Ibra malo ohladila, ili nije bio svestan toga šta govori. Nema obilaznice ni u Kraljevu ni u Novom Pazaru i nema tih miliona koje svakodnevno obećava širom Srbije.
Moraće pred građanima Srbije, pred onima koji izdvajaju za budžet Republike Srbije i iz tih sredstava se koristi za kapitalne investicije, a pogotovu za sredstva koja se koriste uzimanjem kredita, i to kredita ne znamo po kojim uslovima, jer i ovi svi predlozi zakona o kontragarancijama su samo dati u nekoliko članova, a mi nemamo kao narodni poslanici ni ugovore o tim kreditima, niti uslove za korišćenje tih kredita, niti obaveze koje država, u krajnjem slučaju, preuzima za uredno vraćanje tih kredita.
Ako su korisnici tih kredita Direkcija za puteve i Javno preduzeće Aerodrom Beograd, ako se radi konkretno o ovom kreditu za 50 miliona evra, ukoliko Direkcija za puteve ne bude uredno vraćala te obaveze, ta sredstva će se morati obezbeđivati i isplaćivati na račun banke, kako je navedeno u članu 4, u ratama i tranšama sa svim obavezama kako dospevaju.
Kada smo videli prethodni zakon o kontragaranciji za zajam koji je već iskorišćen od 225 miliona, a ne znamo uopšte za šta je on iskorišćen, i najveći je deo bio za puteve, poslanici SRS sumnjaju u namensko korišćenje ovih sredstava, 50 miliona evra, jer sigurno da ne postoji nikakav projekat o sanaciji saobraćaja i da će se ta sredstva upotrebiti po nalogu Velimira Ilića, koji će direktno davati direktoru Direkcije za puteve Srbije i reći će, danas prenosim toliko sredstava tu, danas otvaramo 200 m da rekonstruišemo, sutra rekonstruišemo tu, i da nema nikakve mogućnosti da se izvrši kontrola ni upotrebljenih sredstava ni izvedenih radova na putevima Srbije.
Svesno se to radi i smišljeno, da se započne na stotine mesta i da niko ne može da kontroliše ni koliko je tu radova bilo, koliko je asfalta utrošeno i koliko će se sredstava upotrebiti i isplatiti.
Kao dokaz toga, kroz privatizaciju preduzeća za puteve koje su do sada učinjene širom Srbije, sa drugim privatnicima koji su ušli u rekonstrukciju i izgradnju puteva po Srbiji, samo je dodatna mogućnost zloupotrebe i sredstava iz budžeta, i sredstava iz kredita koji su do sada korišćeni i koji će se koristiti.
Poslanička grupa SRS nije bez razloga uložila amandmane i na predlog ovog zakona, i nadamo se da neće proći svi članovi od 1. do 7, za koje predlažemo da se brišu, imajući u vidu da nemamo nikakve pokazatelje, niti odlučne činjenice da bi glasali za ovakav predlog zakona. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Izvinite, gospodine Krasiću, imao sam upozorenje onih koji prate, malopre smo prešli Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci.
Prema tome, 21. tačku smo prošli, a sada smo na 22.

Dobro je što ste citirali šta je bilo na dnevnom redu, jer sada postoji razlika. Prethodna tačka je izmirivanje dospelih obaveza, što znači da su sredstva zajma već potrošena, a ova tačka se potpuno drugačije zove: o davanju kontragarancije Evropskoj investicionoj banci za finansiranje projekata hitne sanacije saobraćaja.
Mislim da je možda sada potrebno da bude prisutan neko iz Vlade i da nam objasni o čemu se ovde zapravo radi. Ako pogledate razloge za donošenje zakona po hitnom postupku, onda ćete jasno da utvrdite da je tu napisano – hitan postupak proizilazi iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom zajmu kod Evropske investicione banke, u iznosu od 50 miliona evra, izdavanje kontragarancije Republike Srbije.
To znači da su ta sredstva na nekom računu i čim dođe kontragarancija, onda Republika Srbija preko ovih svojih institucija može da povlači ta sredstva i da koristi za ove namene za koje je i ugovoreno. Međutim, naša javnost ima potpuno drugo saznanje. Od 66 miliona, na koji iznos je zaključen ugovor o zajmu, 50 se odnosi na Republiku Srbiju, a 16 na Republiku Crnu Goru. Ovo što je namenjeno po tom zajmu Republici Srbiji odnosi se na poslove koje bi trebalo da uradi Republička direkcija za puteve i na poslove koje treba da uradi Javno preduzeće Aerodrom "Beograd".
Predlagač je u obrazloženju tačno naveo o kojim poslovima je reč. Dobijanjem zajma omogućeno je finansiranje, sanacija i rekonstrukcija puteva, stabilizacija klizišta, popravka mostova, izgradnja novih objekata na graničnim prelazima, kao i sanacija glavne infrastrukture aerodroma. Glavna infrastruktura aerodroma, to potenciram, uključujući i objekte i površine za vazdušni i drumski saobraćaj.
Ako se pogleda namena ovog kredita, za koje poslove je to namenjeno, šta treba da se uradi sa tim parama, onda se sa pravom postavlja pitanje pošto je rekonstrukcija aerodroma završena 2003. ili 2004. godine.
Sećam se da je bila čak afera oko cene fikusa i oko onog specijalnog salona, gde su potrošena velika sredstva. Na čelu te operacije je bila jedna gospođa ministar, poznata po tome što je njen svekar ubedljivo najstariji disk džokej u Srbiji.
Naravno, nije ona samo to radila, radila je i druge stvari, ali neko iz Vlade treba da nam objasni da li su ta sredstva povučena, da li su bila u nekoj funkciji.
Izražavam sumnju da će ta sredstva tek da dođu, jer prosto ono što smo imali prilike da čujemo u medijima prilikom rekonstrukcije aerodroma, prilikom rekonstrukcije puteva u režiji ministarka, Čume i ostali, ova sredstva su bila izvor, ovim sredstvima je vršena rekonstrukcija.
Ovde u razlozima za hitan postupak, naravno, hitan postupak posle dve i po godine od usvajanja Zakona o zaduženju, čudi me da je tek sada hitan postupak za kontragaranciju, valjda ako nam je pre dve i po godine bilo hitno potrebno da obezbedimo sredstva za sanaciju, onda je trebalo po logici stvari odmah da se da kontragarancija da bi se što pre sredstva povukla. Izražavam sumnju, mislim da su ova sredstva itekako potrošena, a da kontragarancija Republike Srbije je naknadni uslov zbog političke nestabilnosti i previranja koja se dešavaju kod nas.
Samo da vas podsetim, u novinama je objavljeno da su ta sredstva namenjena za sređivanje nekih deonica autoputa prema Kumanovu i to u susret Olimpijadi koja je bila prošle godine u Grčkoj, pa je i to promašaj. Hoću da kažem da je jedna garnitura ljudi, koja je ščepala ovaj posao da radi, prevarila inostranstvo, a nas zadužila. Znači, i one tamo su prevarili, jer verovatno rekonstrukcija aerodromske zgrade ne bi ni u Parizu, ni u Londonu iznosila toliko, ako se pogledaju cene piksle, zlatne kašičice, fikusa itd.
Samo da vas podsetim, na kraju one vlade na čijem čelu je bio Zoran Živković, on je tražio njeno razrešenje. Prvo je u javnosti bilo - podnesite ostavku, a na kraju je zvanično podnet predlog da se ona razreši dužnosti ministra za saobraćaj i veze.
Zato mislim da je danas bilo nužno da ovde bude predstavnik Vlade, da nam prvo objasni to, da li ova sredstva tek dolaze ili su ta sredstva potrošena. Ako ta sredstva tek treba da dođu, onda ni za živu glavu niko nema pravo da digne ruku i da glasa za kontragaranciju, jer znamo kako se troše ta sredstva.
Jači smo, imamo neko iskustvo, i na bazi ovakvih i sličnih kredita 2001. godine pravljene su strateške pozicije na našem tržištu, tako da su narkodileri, preprodavci, odmah se prešaltovali i otišli u uzorne proizvođače asfalta, vlasnike mašina, jedinih mašina u zemlji koje mogu da rade neki posao. I, naravno, Direkcija za puteve, Javno preduzeće "Beograd put" ili neko dugo, to su samo obične transmisije preko kojih navodno sve ide, ali se zna gde završava.
Sećate se onih tendera nameštenih, tako je barem u javnosti bilo priče, pa su se iz Direkcije pravdali ko je bio najpovoljniji, zašto je bio najpovoljniji i ovi krediti su vezani kombinacijom nekoliko pobrkanih osećanja. Onaj ko daje računa i na neku korist. To su neke usluge, obrade zahteva, kredit, otvaranje računa i tu kaplje njima.
Ovde država iskazuje potrebu, ovo realizuje preko svog glavnog preduzeća i to je ta veza sa članom 2. ovog predloga zakona, koja definiše obim tih sredstava, pošto je zajam 50 miliona i kontragarancija se daje za pokrivanje tog zajma, ali sigurno i za kamate i ostale troškove koji prate ovo.
Ako se uzmu ostali uslovi korišćenja ovog kredita, on u krajnjem ne može nikako da se svede na 50 miliona evra, nego daleko veći iznos, jer ide kamata, idu troškovi i ako se zakasni sa plaćanjem, znate i sami kako se to zaračunava ili se aktivira kontragarancija, gde se sredstva obezbeđuju u budžetu.
Što se tiče ovog dela zajma, znači ceo paket je 66 miliona, a 50 miliona je namenjeno za Srbiju, autoputevi i aerodrom. Odmah ste videli kakvo se interesovanje pojavilo, a sada imamo novu grupaciju ljudi koji su zainteresovani za puteve, koji nikada nisu bili u putnoj privredi, oni sada otkupljuju jedno po jedno preduzeće za održavanje puteva, jer očigledno to je ta neka strateška pozicija i verovatno će još biti potrebno investicija u našu infrastrukturu.
Znate i sami, svaka investicija u infrastrukturu povlači i neke druge privredne grane, pa pošto tog zdravog novca, normalnog novca u platnom prometu nema, onda dolazi do svojevrsnog pregrupisavanja, tako da oni koji su nekada radili mleko sada pokazuju veliko interesovanje za mašine koje sređuju auto-puteve, da bi se opet preko Zakona o javnim nabavkama, a to je zakon o nameštenim nabavkama, dvojica-trojica u bilo kom postupku izdvojili, pa onda aneksima znate kako to ide.
Sada je centralno pitanje zašto građani Srbije treba da plaćaju besomučno bogaćanje odabrane grupe pojedinaca. Te normalne pare, zdrave pare, nalaze se na tačno određenim mestima. Vi u Srbiji imate pet lokacija po privrednim granama, po sedištu gde se nalaze firme, banke itd. Tu pristup imaju samo odabrani.
Ovo je dobar izgovor, jer retko možete nekog u Srbiji da ubedite da nije potrebna rekonstrukcija puteva, svi znaju da je potrebna rekonstrukcija puteva, godinama su izostale investicije u putevima, jednostavno nije bilo sredstava, nije bilo reproduktivne sposobnosti naše Direkcije za puteve, pa čak ni za ono tekuće održavanje, a kamoli za nešto novo.
Pripremaju se, znate i sami, dve koncesije, takođe vezane za ove glavne puteve. Nama je već naknada za korišćenje puteva na nivou evropske cene, pođite Beograd-Niš i videćete koliko ćete dati samo za putarinu, ali nam plate nisu evropske, standard nam nije evropski. Ne možemo da plaćamo, ne možemo da izdržimo. Ne može običan građanin to da izdrži, neizvestan mu posao.
Samo još nekoliko interesantnih stvari; formalno-pravno ovaj kredit plaćaće Republička direkcija za puteve i JP aerodrom Beograd. Sada ne ulazim da li je to baš pravi naziv, verovatno jeste, a onda se postavlja pitanje, a šta radimo mi sa tim delovima naše strukture privredne kojima je namenjen ovaj zakon.
Šta je to urađeno sa Aerodromom, šta je to urađeno sa našim autoputevima, ne samo u kakvom su stanju, nego kakvo je opredeljenje države prema tim nesumnjivo opštim dobrima za sve građane Republike Srbije.
Onda prvo slika Aerodrom-JAT čini neko jedinstvo, a u JAT-u do pre dva-tri meseca bilo je svega i svačega, pa su nam dolazili stranci da popravljaju avione, produbljivao se taj haos. Putna privreda; nema mosta oko koga mogu da se dogovore da li treba rekonstrukcija ili treba sanacija ili treba nešto da se radi; da li treba da bude u istoj ravni, da li treba dva metra niže ili dva metra više, paralelni most koji ide pored Beške.
A samo sam vas podsetio za Bešku, a ne želim da otvorim temu, obzirom da smo predložili formiranje anketnog odbora, nažalost, zbog stručnih pitanja, iako Skupština nije stručni organ, jednostavno da bi se razuverili neki koji uporno odbijaju nešto, i onda smo morali da uzmemo naučnu studiju ljudi koji su to kontrolisali i videli i ukazali na sve probleme koji postoje na tom objektu.
Zašto to kod nas tako ide? Dokle to može kod nas tako da ide? Jedni se zadužuju, drugi distribuiraju, treći formalno-pravno koriste, četvrti zgrću pare, svi plaćamo, Direkcija treba da isplati. Šta će biti ako se ugrozi poslovanje, Direkcija jednostavno ne može da naplati, izostanu očekivani prihodi, onda se aktivira kontragarancija.
Tu se nalazi odgovor na pitanje, zašto se u ovoj zemlji nepotrebno drže toliko visoke devizne rezerve. Devizne rezerve u ovoj zemlji nisu u funkciji stabilnosti naše valute. Stabilnost dinara i kurs može da se očuva sa daleko manjom količinom deviza koje bi se našle u rezervama NBS.
Ovolike devizne rezerve su pre svega u funkciji garancije stranim zajmodavcima da će njihovi krediti pod svim uslovima biti vraćeni, pa čak i pod uslovom da u Srbiji građani umiru na ulicama, njihova potraživanja su obezbeđena, postoje velike devizne rezerve, a tu bi morao guverner NBS da nam kaže gde čuva devizne rezerve Republike Srbije.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Jedno obaveštenje, nastavak 28. sednice Odbora za kulturu i informisanje održaće se u sredu, 13. jula 2005. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sali na Drugom spratu.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako odmičemo sa dnevnim redom, vidimo da ste sve više i više zaduživali Republiku dok ste bili DOS, sve više i više.
Raspravljali smo o nekih 185 miliona evra Republičkoj direkciji za puteve i za neki ugovor koji je bio potpisan 14. septembra 2001. godine. Evo sada i novog ugovora. Tri meseca kasnije, 13. decembra 2001. godine, zadužili se opet građane Republike Srbije sa 50 miliona evra, sa obrazloženjem da je potrebno finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja u Republici Srbiji. Hajde da pogledamo kog saobraćaja.
Kaže se da su korisnici ovog kredita u članu 3. na koji se odnosi ovaj amandman, Republička direkcija za puteve i JP Aerodrom "Beograd". I jedno i drugo javna preduzeća, a osnivač i vlasnik Republika Srbija, podigli su neki kredit i potrošili. Samo ne piše ovde, kao u prethodnom predlogu zakona, koliko je uzeo Aerodrom, a koliko je uzela Republička direkcija.
Rekli smo da je Republička direkcija već zadužila 185 miliona evra građane Srbije, a pare je uzela mafija. Nešto su malo odradili, mašine su odletele u vazduh, puj pike više ne važi, ali građani to treba da plate. Sada smo došli na nove dugove, navodne donacije u to vreme. Tada se uključi televizor, radi se rekonstrukcija autoputa sredstvima EU, a to je donacija građanima Republike Srbije, radi se rekonstrukcija Aerodroma "Beograd", a to je donacija EU, međunarodne zajednice.
Mi smo do sada, čini mi se, jedine donacije imali 1999. godine, strašno velika donacija, a ta donacija je NATO koštala negde oko 35 milijardi dolara, pa preradite u evre, a nama je nanela direktnu, indirektnu štetu stotinak milijardi dolara. Sada se od tih istih zadužujemo da bismo popravljali ono što su oni uništavali.
Rekonstrukcija Aerodroma "Beograd"; za 50 miliona evra mogli ste da napravite ceo aerodrom. Možda ne kontrolu letenja gde imate, ali to je pod Saveznom upravom kontrole letenja, tako da je to manje bitno, ali za 50 miliona evra ste mogli da napravite ceo aerodrom, sa aerodromskom pistom, prilaznim terminalima, zgradom za domaći saobraćaj, zgradom za međunarodni saobraćaj itd.
Šta ste radili sa tih 50 miliona evra? Ulagani su u nekakve VIP salone, kupovani su fikusi, kupovane su kašičice od 600, 700 dinara, a fikusi od 60, 70 hiljada, kopije slika za 300-320 hiljada evra. Da li smo za to zadužili građane Republike Srbije?
Bilo je tu priče oko toga kako ćete vi da isterate to na čistac, kako će da se sazna ko je za to odgovoran, kako će krivci da budu kažnjeni, ko je odgovoran? Ko je kažnjen? Ko je okrivljen, a da kažemo osumnjičen po vama?
Hapsili ste nekog bivšeg ministra, koji je bio u Upravnom odboru Aerodroma "Beograd", a sada se svi zaklanjaju iza odluka kolektivnog organa, a upravni odbor je kolektivni organ, pa ne možemo da gonimo kolektivni organ. Ko je to pripremao? Ko je to organizovao? Ko je sprovodio odluke mimo zakona? Ko je postavljao te upravne odbore? Ko je vršio pritisak i ko je delio pare?
Tu su već krivična dela i to ne može da se pokrije imunitetom nad kolektivnim organom. Postavlja se pitanje ko to treba da vrati. Onaj ko je pokrao. Slažete se svi sa mnom da tako treba da bude, bar za ovom govornicom. Sada vas pitam zašto mi dajemo kontragarancije. Za neke pare koje je neko pokrao, građani Srbije treba to da plate.
Kaže se da korisnici zajma vraćaju ove obaveze, a ukoliko oni ne mogu aktivira se kontragarancija, koju sada vi, dame i gospodo poslanici, treba da izglasate i da se ta sredstva vrate iz budžeta Republike Srbije.
Obavezu je preuzela SRJ. Beogradskim sporazumom ubili ste saveznu državu, ukinuli joj izvorne prihode finansiranja, kao što su akcize i carine. To su preuzele republike članice državne zajednice, s tim da sada imamo, navodno, jedinstveno tržište, a dve carinske stope, dve carinske politike, a jedinstveno tržište je samo na teritoriji Republike Srbije. Vidite da u Crnog Gori Srbija više nema tržište. Čak falsifikuju i izveštaje o mineralnim vodama.
Vlada Republike Crne Gore ne želi da Srbija koristi njeno tržište, ali zato su izuzetno raspoloženi da ovde plasiraju banane, ananas, limun, narandžu, grožđe, doduše, ne njihovo, iz Španije je, ali nema veze, zarađuju i oni neku kintu. Na čiju štetu? Na štetu građana Srbije, na štetu domaćih poljoprivrednih proizvođača. Sada pričamo o tome kako su nas oni zadužili nečim. Pa, ko je zaduživao neka vraća.
Bilo je priče za olimpijadu, još 2001. godine, da ćemo uspeti da napravimo autoput do grčke granice, ako treba, da ćemo čak i Makedoncima da pravimo put. Ta priča je trajala 2001. godine, dobrim delom 2002. godine.
Već početkom 2003. godine, pre "Sablje", odjednom je splasnula. Pričalo se da su sredstva odobrena od strane grčke Vlade. Verujem da jesu, da je ta donacija bila odobrena od strane grčke Vlade, ali nikada nije dospela ovde. Sada vas pitam zašto?
Ili, da možda sam potražim odgovor, da jednostavno ljudi nisu hteli da vam daju novac, zato što će mafija da ga potroši i da posao neće da bude završen. Pravdali ste se da je grčka administracija na odmoru. Ko će još u to da poveruje? Administracija jedne države je na godišnjem odmoru i vama ne može da bude prosleđena donacija!
Obećavali ste previše, premalo ste uradili. I ova nova vlada, u stvari, ovakvim kontragarancijama samo hoće da zadrži stare prijatelje, jer kad opet zapadne u neku finansijsku krizu, treba opet da zaduži građane Republike Srbije. Finansijskih kriza će biti, zato što je
broj radnika koji rade sve manji i manji, zato što je uvoz sve veći i veći, zato što politikom kakvu ova vlada vodi, a nastavlja kontinuitet prethodne, jednostavno, ne radi u interesu građana, radi u interesu nekih kojima treba srpsko tržište, u najbolju ruku, prosta srpska radna snaga, čisto da ne poumiremo od gladi.
Zaduživaće nas ova vlada i oni će davati novac da, eto, nahranimo narod, da imaju parče hleba, da ne budu gladni. Mislim da građani Srbije zaslužuju mnogo više od toga i zaslužuju mnogo bolju vladu, nego što ste sada vi. Izbori se približavaju, možda budu već i na jesen. Siguran sam da će sad građani Srbije glasati za onu vladu koja će mnogo bolje i mnogo više da radi u njihovom interesu i da će u toj vladi sigurno da bude SRS.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li se neko javlja za reč? Da, poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Verovatno Zakonodavni odbor ulazi u suštinu člana 4. pa bez njega ovaj zakon ne bi mogao da ima svoje dejstvo.
Član 4. koji ima naslov - Način povlačenja sredstava zajma, a glasi: "Sredstva zajma povlače se po zahtevu korisnika zajma, preko Ministarstva finansija, na specijalni račun – (sa nekim slovima) "EIB T. R. P. Loan F. R. Y. (Srbija)", koji će biti otvoren na ime Republike Srbije kod NBS".
Kao što smo već videli, u članu 1. ovaj zajam je za hitnu sanaciju saobraćaja, odnosno ugovor je zaključen još 13. decembra 2001. godine, u članu 3. su korisnici ovog zajma Republička direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, u članu 4. se jasno vidi da korisnici zajma ne treba da ispune nikakve usluge da bi povlačili sredstva zajma u iznosu od 50 miliona evra.
Sa druge strane, iz nekoliko članova ovog zakona se ne vidi koliko koji korisnik zajma može povući sredstava. To jasno dokazuje da nema nikakvog projekta hitne sanacije saobraćaja i da će sredstva povlačiti Direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, kako to bude odlučio ministar Velja Ilić, direktor Direkcije Jocić i direktor JP "Aerodrom" Beograd.
Neshvatljivo je da se na ovaj način može odrediti povlačenje sredstava, pogotovo od zajma. Jocić je direktor Direkcije, koji radi po nalogu Velje Ilića i potpisuje samo naloge za puštanje sredstava, kako to Velja opredeli. To će biti slučaj i sa ovih 50 miliona evra. Postavlja se ovde jedna dilema - da li su ova sredstva već iskorišćena i da li je ovo neko pokriće, kao i za prethodni predlog zakona o kontragaranciji.
Nemamo ovde ministra finansija da ga pitamo da li se mogu bilo koja sredstva povlačiti bez neke dokumentacije, koja treba da bude podloga i osnov za povlačenje sredstava. Izgleda da može kad su u pitanju krediti, zaduženja države Srbije, jer ovi koji su došli 2000. godine na vlast, i danas su na vlasti, i sa svim ovim zaduženjima, na stotine miliona evra unazad nekoliko godina, sa otpisom duga u Parizu i Londonu.
Oni su ne samo olakšali problem duga državi i narodu, naprotiv, iz dana u dan su država i narod sve zaduženiji. U 2007. godini, kada dođu na red otplate od preko milijardu evra, mi ćemo, kao država i narod, pasti u dužničku docnju, a posle toga u dužničko ropstvo.
Kao narodni poslanici, poslanici SRS su isticali i tražili da Vlada Republike Srbije podnese izveštaj o svom radu za 2004. godinu, odnosno izvršenje budžeta za 2004. godinu, u kome bi stajao i izveštaj o radu Ministarstva za kapitalne investicije, a deo u tom izveštaju bi morao biti i izveštaj o radu Direkcije za puteve i izveštaj o radu JP "Aerodrom" Beograd.
Nažalost, već smo na polovini jula i mi nemamo izveštaj o izvršenju budžeta Republike Srbije za 2004. godinu, a zato ćemo imati rebalans budžeta za narednu sednicu i dalje planiranje i trošenje sredstava u 2005. godini.
Šta je ovde još bitno reći kada je u pitanju ovo zaduženje i korišćenje ovih 50 miliona evra od strane Republičke direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd". Vlada Republike Srbije je ušla u program restrukturiranja republičkih javnih preduzeća. Prema tome, i Direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Cilj restrukturiranja republičkih javnih preduzeća je njihova privatizacija i diktat koji treba da se sprovede po zahtevu MMF-a i Svetske banke, da republička javna preduzeća, kao i sva javna preduzeća u državi, moraju biti privatizovana.
Da li je restrukturiranje i priprema tendera i za Republičku direkciju za puteve i za JP Aerodrom "Beograd" zaduženje što više i korišćenje sredstava nenamenski, bez polaganja računa, a da sutradan na raspisanim tenderima ta preduzeća budu privatizovana, a obaveze po iskorišćenim kreditima ostanu na državi i narodu.
Očigledan i jasan je primer Železara Smederevo, gde su stotine miliona ostale kao obaveza za kredite koji su iskorišćeni za Železaru Smederevo unazad za deceniju i više, ostale kao obaveza države i naroda, a Železara Smederevo je prodata za 21 milion dolara, ne samo železara, nego i luka, carinska zona.
Sada smo bili svedoci hvale kako Železara uspešno radi. Normalno da uspešno radi kada su sve obaveze sa Železare skinute i ostavljene državi i narodu. Da li će ovo biti isto situacija da, pored mnogih kredita, koje su Direkcija za puteve i JP Aerodrom "Beograd" do sada iskoristili, ostati kao obaveza države i naroda, a da se kroz restrukturiranje i tendersku prodaju pojave neki kupci iz Zapadne Evrope koji su već registrovali svoje firme i koji će kupiti Direkciju za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Još jedno pitanje, vezano za Direkciju za puteve. Ovde je bila na dnevnom redu rasprava o Zakonu o koncesijama na autoputevima Srbije. Mi kao poslanička grupa SRS argumentovano i sa činjenicama smo kroz diskusiju, iznoseći prevashodno u javnost Srbije, dokazali da koncesije na izgrađenim autoputevima Srbije su pljačka i otimačina ogromnog dela novca koji će se naplaćivati kroz putarinu za naredne godine od strane koncesionara koji su već pripremljeni u Zapadnoj Evropi, koji su se registrovali i koji će se pojaviti na tenderu za koncesije, da naplaćuju koncesije na izgrađenom autoputu od Novog Sada do Niša i na delu već izgrađenog autoputa od Novog Sada do Subotice.
Steći će ti novi Hamovići i Lazarevići i mnogi drugi, koji registruju svoje firme u Zapadnoj Evropi, milijarde evra na naplati putarine, a Direkcija za puteve je već podigla cenu odnosno naknadu putarine za 60% pre nekoliko dana, pripremljeno je da putarine budu izjednačene sa putarinama u Evropi, odnosno putarine za domaća i strana vozila, da bi ovi koji su se već organizovali, uz pomoć Ministarstva za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije na tim tenderima za davanje koncesija, budu ti koncesionari, za narednih 20, pa se čak pominje period od 30 godina, opljačkaju građane Srbije i državu Srbiju za nekoliko milijardi evra.
Stoga, ovaj amandman na član 4. traži brisanje člana 4, jer nema nikakvih uslova za povlačenje sredstava, niti dokaza o nameni tih sredstava, za šta treba da se iskoriste, iz kredita koje će preuzeti država i narod. Hvala.

Hvala vama, gospodine Četroviću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, izvolite.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekata hitne sanacije saobraćaja.
Ovaj član 5, kao i ostali u ovom predlogu zakona, treba da se briše, kao što bi trebalo i povući ovakav predlog zakona, jer je ministar finansija izgleda vremeplovom došao u budućnost, pa umesto 2002. godine, on traži garancije 2005. godine za nešto što je već uveliko potrošeno. Trošilo se 2002. godine, 2003. Neki su uveliko od ovih sredstava obnavljali trake autoputa, neki su, kao na primer korisnik ovog zajma JP Aerodrom "Beograd", kupovali fikuse od 40.000, kašičice za kafu od 600 dinara, skupocene slike, šolje, itd.
Lepo, uzmeš kredit za luksuz, država plaća pronevere rukovodstva JP Aerodrom "Beograd", a radnici štrajkuju, počev od pilota pa do aviomehaničara. Novi modeli aviona već lete nebom, ali stranih kompanija, dok su se pare od zajma kod nas trošile na piksle, saksije i kineske vaze.
Kao što je u obrazloženju rečeno povodom amandmana koji sam podneo, ovde veoma jasno može da se sagleda povezanost sadašnje Vlade Vojislava Koštunice sa prethodnom DOS-ovskom vladom. Ministar finansija svesrdno pokriva ono što se događalo još 2002. i 2003. godine, a po pitanju trošenja ovih sredstava.
Nemamo nikakve informacije za šta su te pare potrošene, da li ima nekog pozitivnog efekta za povraćaj novca odnosno dobiti? Ali, ako se ima u vidu da je i tada Mlađan Dinkić, kao guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodario tokovima novca, ako je čuvena ministarka za saobraćaj u bivšoj Vladi demokrata, Marija Rašeta-Vukosavljević, poznata pod dizanju namenskih kredita za članove uže porodice, bila zadužena za trošenje tog novca, onda nije ni čudo što su na svetlo dana isplivale afere oko JP Aerodrom "Beograd".
Da li je neko odgovarao za afere u pomenutom JP? Da li je utvrđena ukupna šteta nastala bezumnim rasipanjem novca za običan enterijer? Eto vam kontinuiteta između bivše i sadašnje DOS-ovske vlade. U ovom slučaju, radi se o 50 miliona evra, ali s obzirom da pred sobom imamo 10 predloga zakona za davanje kontragarancija sa zakašnjenjem, radi se o sumi od oko 700 miliona evra. Ovo vam je isto kao kada bi neko došao u opštinu da izvadi izvod iz matične knjige rođenih za nekoga ko je umro još pre tri godine.
Građani nema šta da očekuju od ove vlade. Opet su na sceni isti akteri koji Srbiju lagano guraju u blato i iz toga će se teško podići. Zašto se ovim kontragarancijama nije bavila bivša skupština, ostaje otvoreno pitanje za predstavnike onih stranaka koji su tada činili nakalamljenu DOS-ovsku većinu?
Sada može Dinkić, kao ministar finansija, da iskoči opet iz svog vremeplova i da kaže - podnosim predlog zakona o davanju kontragarancija za zajam koji će biti potrošen za već izgrađeni "Đerdap I".
SRS smatra da ovakvim načinom Vlada Republike Srbije dokazuje koliko je neozbiljna i koliko ne vodi računa o sredstvima građana Srbije. Pokupili su sav novac od građana silom zakona, hvale se punim budžetom, ali zato su džepovi građana Srbije prazni i zato su građani Srbije gladni.
Radikali nikada neće glasati za ovakve predloge zakona, kojima su velika sredstva dobijena zajmom otišla u nelegalne tokove, iskorišćene za nenamensko trošenje i plaćanje izvođača radova sa nameštenih tendera.
Oni koji glasaju za ovaj predlog zakona, koji ne podrže amandmane SRS, na najdirektniji način pokazuju građanima Srbije da odobravaju rasipničko ponašanje u JP Aerodrom, a samim tim pokazuju i svoj odnos prema onima kojima se svakodnevno uzima da bi se zadovoljio lični hir ministra finansija.
Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže amandman na član 5. ovog predloga zakona, da ne postanu saučesnici onih koji su kupovali fikuse za 40.000 dinara.