Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 23. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE OBNOVE PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Momir Marković, Nemanja Šarović, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović, Paja Momčilov, Petar Jojić i Aleksandar Đorđević.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je čudan odnos Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, a rekla bih i prema građanima Srbije. Vlada se ponaša kao da smo mi ovde sve same neznalice, vređa inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije kojekakvim predlozima, o kojima ovde raspravljamo i  koje će poslanici skupštinske većine na kraju i da usvoje.
Šta je predviđeno članom 1. zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji? Predviđeno je da Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke, u visini od 95 miliona evra, po osnovu Finansijskog ugovora između SRJ i Evropske investicione banke, zaključenog 16. jula 2002. godine u Beogradu, za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji.
Ovde je jedino jasno da se radi o još jednom zaduženju u visini od 95 miliona evra i jasno je da je ovaj ugovor zaključen još 16. jula 2002. godine. To je još jedan od dokaza kako ova sadašnja vlada uredno sledi prethodne dve vlade, Živkovićevu i Đinđićevu, i to ih sledi na način da pokušava preko Narodne skupštine, odnosno preko većine u Narodnoj skupštini, da izmiruje dugove tih vlada.
To su sredstva koja su dobijena kreditom, koja su davnih dana sasvim izvesno potrošena, iako ovde u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku stoji da razlozi proizilaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom zajmu kod Evropske investicione banke u iznosu od 95 miliona evra izdavanje kontragarancije Republike Srbije kako bi Republička direkcija za puteve kao korisnik zajma što pre počela da koristi sredstva po ovom zajmu.
Mi u SRS verujemo i ubeđeni smo da su ova sredstva poodavno potrošena, još u vreme kada su se kao radili i izvodili neki radovi na putevima po Beogradu i Srbiji.
Takođe verujemo da je deo tih sredstava sadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić delio u izbornoj kampanji za lokalne izbore po opštinama gde je njegova stranka vršila vlast i tamo se tim sredstvima ponešto začačkalo da bi se nešto bolje prošlo na tim lokalnim izborima.
Naravno, Narodna skupština o tome pojma nema. Umesto da takve ozbiljne stvari objašnjava Velja Ilić ili da objašnjava kako izdaje koncesije na već izgrađene puteve, on zabavlja naciju objašnjavajući kako je valjda pijan upao u neki potok, pa ga neka žena izvukla iz vode i spasla mu život, tako da umesto ozbiljnim stvarima da se bavimo, da se Vlada bavi, da ovde imamo predstavnike Vlade koji će da nam odgovore na ovakva pitanja, mi ovde imamo suvoparne predloge sa još suvoparnijim obrazloženjem koje zaista ništa ne znači.
Šta znači da su razlozi za donošenje ovog zakona sadržani u odredbi člana 4. stav 1. Zakona o zaduženju, kojim je propisano da će radi izmirenja obaveza po finansijskom ugovoru između SRJ i Evropske investicione banke za zajam u visini od 95 miliona evra, za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji, Republika Srbija dati SRJ kontragarancije za obezbeđenje sredstava za izmirenje obaveza itd.
Dakle, nemamo nijedan valjan razlog, nijedno konkretno i pravo objašnjenje i obrazloženje Vlade Srbije zašto moramo da dajemo kontragarancije, zašto to moramo da radimo po hitnom postupku, gde su sredstva o kojima se govori, 95 miliona evra su velika sredstva, i ne može Narodna skupština samo da izigrava glasačku mašinu i da glasa da se zadužimo za još toliko sredstava. Moramo da znamo šta se zaista sa tim sredstvima desilo, pod kojim uslovima je taj kredit preuzet, ko je već potrošio ta sredstva, a potrošena su i vi to dobro znate.
Ovde je interesantno obrazloženje, u ovom delu gde se govori o analizi efekata zakona, kaže - istovremeno, rešenja predviđena u Predlogu ovog zakona imaju efekat i u pogledu zaštite Evropske investicione banke, kao zajmodavca, s obzirom na to da Republika Srbija, shodno odredbama Predloga zakona, preuzima obavezu da izmiri obaveze Srbije i Crne Gore u visini od 95 miliona evra, po osnovu finansijskog ugovora.
Dakle, suština je da vi hoćete da zaštitite Evropsku banku. A šta je bilo sa ovim sredstvima, ko ih je potrošio, ko ih je uzeo, šta će građani Srbije, kako će da vraćaju ova sredstva, od čega će da vraćaju? Da li se neko od vas pita kako građani žive? Da li znate kolike su stvarne plate, kolike su stvarne penzije, koliko je stvarno zaposlenih u Srbiji? Da li znate koliko je stvarno plaćana malina ove godine?
Da li uopšte imate pojma kako se živi u Republici Srbiji? Pitajte građane, ionako ne sedite ovde, izađite malo, prošetajte, pitajte narod kako živi, pitajte narod da li imate podršku tog naroda da glasate za još jedan kredit od 95 miliona evra, potrošenih u vreme izgradnje puteva u vreme Zorana Đinđića, kasnije Zorana Živkovića, a danas Vojislava Koštunice.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Istovremeno vas obaveštavam da ćemo danas malo produžiti posle 18,00 časova, do završetka rasprave u pojedinostima tačke koja bude na dnevnom redu, po članu 85. stav 5. Poslovnika.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo na prvi pogled deluje da su svi ovi zakoni slični i onda se postavlja pitanje, zašto se jednim sporazumom Srbija preko SRJ nije zadužila za ukupan iznos koliko je to potrebno i da se to završi.
Vidite, u tome se nalazi smisao ove operacije nekontrolisanog zaduživanja Republike Srbije. Malopre smo imali tačku dnevnog reda gde je takođe bilo ovo sve isto, kontragarancija itd, ali je dodatak bio, kaže, za projekat hitne sanacije saobraćaja, a ova tačka dnevnog reda i sve ono ide kontragarancija, ali se sada kaže, za projekat obnove puteva u Republici Srbiji.
Sada logički da se malo razmisli. Ako je ovo hitna sanacija, to je moralo da ima neki prioritet, pa ako je ugovor sklopljen početkom 2002. godine, verovatno i kontragarancija i sve je to moralo da se završi u toku te godine, jer je hitno potrebno da se sređuju putevi. Ovaj projekat obnove puteva u Republici Srbiji mogao je da dođe, recimo, kasnije, pa evo i danas. Mi imamo na dnevnom redu i hitnu sanaciju i imamo obnovu.
Sada zaključujem da je hitna sanacija popunjavanje rupa, a obnova je proširenje puta za pola metra, ne, rupe su sanirane po hitnoj sanaciji, a hitna sanacija je popunjavanje rupa, a obnova je da se proširi put za pola metra ili 20 santimetara. Vidite kako to deluje malo besmisleno i poprilično smešno, a u suštini tragikomično, kao da se jedna očigledno neuspela operacija prikriva cepkanjem na neke različite zakone, pa još i kontragarancijama koje Republika Srbija daje po obrazloženju SRJ, a po tekstu zakona državnoj zajednici.
Samo da se vratimo na ovo što je obnova puteva, a to je nešto kapitalno, a ovo hitna intervencija nije kapitalno, to je neko tekuće odrađivanje. Ova obnova, to je nešto kapitalno. U članu 2. se propisuje koje su obaveze Republike Srbije i tu se navodi, između ostalog, kontragarancija daje se Srbiji i Crnoj Gori na ime obaveza iz zakona, naravno o zaduženju, a zakon je bila forma u kojoj se ratifikovao jedan sporazum.
I kaže dalje, u iznosu do 95 miliona evra za finansiranje projekta obnove puteva u Republici Srbiji i Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između SRJ i Evropske investicione banke za zajam u visini od 95 miliona evra za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji.
Ovde je navedeno "Službeni list SRJ", broj 42/02, a ovde je poseban list, Međunarodni ugovori 9/02, a verovatno se termini uklapaju i nije to neki veliki problem.
Kao što se vidi, 95 miliona je obaveza Republike po osnovu kontragarancije. Šta treba za 95 miliona da se obnovi. Tu je sada vrlo značajno, u obrazloženju se navodi da će to biti otprilike 864 kilometra primarnih, tranzitnih puteva i autoputeva u Srbiji i to će imati pozitivan efekat u smislu angažovanja većeg broja privrednih subjekata.
Znači, Čume je zagarantovan. To je privredni subjekt koji se angažuje povodom ovih stvari. Ne znamo da li su ta sredstva već iskorišćena, pa kontragarancija dolazi post festum, ili je kontragarancija esecijalni uslov da krene realizacija, a što možda na nekom računu i postoje ta sredstva ne znači da je odobrena isplata, ukoliko je uslov da se dostavi ovaj papir u vidu ovog zakona.
Daleko je to sve od javnosti, to mora da se kaže. Dakle, 95 miliona i malopre smo imali onih 50 miliona, a doduše onih 50 miliona bilo je nešto malo i za Aerodrom, a to je verovatno već potrošeno, po nekoj logici stvari to je negde oko 120 do 150 miliona evra za obnovu. To bi bio neki zajednički naziv i za jedan i drugi zajam. Bilo bi saniranje postojećih puteva u Republici Srbiji. Verovatno se iz tih sredstava nešto i sređuje, ovo na autoputu Beograd - Niš.
Ono što smo imali prilike pre nekoliko meseci da čujemo, jednu pohvalu, da je u valjevskom kraju sve sređeno sa putevima i još tako nekim regionima, verovatno je to iz ovih sredstava. Postavlja se pitanje, zašto mi sada dajemo tu kontragaranciju.
A da je nešto brzo, brzopleto, pokazuje i poglavlje jedan, poglavlje obrazloženja; kaže, ustavni osnov za donošenje zakona, za sve zakone je potreban ustavni osnov, ovde je pronađen u članu 72. stav 2. tač. 1. i 4. Ustava, a to je jedna široka formulacija i može da se upotrebi. Onda se ide dalje i kaže se, osnov za ovaj zakon se nalazi u članu 4. stav 1. Zakona o zaduženju SRJ kod Evropske investicione banke za projekat obnove puteva u Republici Srbiji, "Službeni list SRJ" 42/02. To je opet neko prevario Mlađana Dinkića.
Između savezne države i Republike, ili da budem precizniji, prema ovoj novoj terminologiji između državne zajednice, kao neke neformalne unije ili neke neformalne asocijacije, a republike su države članice, odnos nije zasnovan na ustavnom principu da na bazi saveznog zakona se stiče neki pravni osnov da se republičkim zakonom nešto reguliše. Na potpuno obrnutom sistemu, a to je podeljena nadležnost, tačno se zna za šta je nadležna savezna država, tačno se zna za šta su nadležne republičke članice.
Propis savezne države više ne može biti osnov za republički propis. U onoj SRJ bilo je samo 10 tačaka gde je postojala podeljena nadležnost između SRJ i republika. To su tačno one oblasti koje su Ustavom SRJ propisane, gde SRJ uređuje osnove, pa je rečeno PIO, osnove radnih odnosa, obligacioni odnosi su bili na saveznom nivou itd. Taj sistem je napušten, napušten onog momenta kada je usvojena Ustavna povelja.
Znači, propis, odnosno zakon usvojen u Skupštini Srbije i Crne Gore više ne može biti osnov za donošenje nekog propisa u Republici Srbiji, a pogotovo zakona u Narodnoj skupštini. Ako se ide dalje, pa se analizira počev od svake reči, pa do zapete, pa nastavimo dalje da analiziramo, onda vidimo da je neko naterao Narodnu skupštinu da ovde sedi, mada nema magle, ali da je klima maglovita, da pričamo o nečemu, a vidite i sami, niko od predlagača nije došao da brani svoje zakone.
Niko od predstavnika većine u Narodnoj skupštini koji podržava Vladu ne izlazi da brani zakon. Zar to nije simptomatično, zar to ne ukazuje da je ovo sve završeno, da je verovatno dosta toga potrošeno u zavisnosti od toga kada koja tranša se pusti. Malo-malo pa imate prilike da čujete, odobrena nam je neka tranša nekog zajma, svojevrsne hvalospeve, a vidite i sami ovih dana je postala sušta informacija iz ove oblasti.
Podsetio bih vas, kada god su Dinkićevi zakoni na dnevnom redu, dok Narodna skupština razmatra te predloge, on tog istog dana promoviše neku drugu temu koja je mnogo aktuelnija.
Sada je zbog ovih pomešanih kartica i datuma oko obeležavanja nekih datuma izostala ta aktivnost i vidite, čim se krene u razumnu raspravu o tome kako nas ova vlada zadužuje, koliko nas zadužuje, kojim sredstvima, na čemu nas zadužuje, zašto se daje kontragarancija, ko traži kontragaranciju, ko koristi sredstva zajma, kako se koriste sredstva zajma, kako će da se vraća zajam, nailazite na pitanja bez odgovora. Morala bi većina da se zamisli nad ovim činjenicama, jer ovo niko ne osporava.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, na ovoj sednici imamo 10 tačaka dnevnog reda koje su posvećene kontragarancijama. Znači, radi se o 10 zajmova, 10 kredita čija je ukupna vrednost, ako sam dobro razumeo moje prethodnike, preko 800 miliona evra. Ovo je samo deo  kredita koje su ova i prethodne vlade uzele u poslednje četiri i po godine. Od 2001. godine, kada je DOS došao na vlast, imali smo ovde sijaset ovakvih predloga, verovatno nekih 50-tak kontragarancija, koje je Republika Srbija trebalo da da SRJ ili kasnije Srbiji i Crnoj Gori za raznorazne kredite.
Vrlo kratko ću da se osvrnem i na prethodne tačke, gde se govorilo o kontragrancijama EPS-a. Moram da kažem da smo pre par meseci, kada smo govorili o strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji, govorili ovde o problemima u tom sektoru, govorili o potrebi da se nešto preduzme u sektoru energetike, kako bi se EPS, kao najveće javno preduzeće, doveo u stanje da može normalno funkcionisati, a da se ne traži stalno povećanje cene struje, da se kroz cenu struje nadomesti gubitak koje EPS ima.
Tada sam rekao da u tom momentu, a sada je to verovatno još više, EPS potražuje od potrošača oko 36 milijardi dinara ili, da prevedem na ono što je prihvatljivije vama, to je oko pola milijarde evra. Umesto da tu finansijsku disciplinu pooštri, da prikupi ta sredstva od potrošača, EPS ide na povećanje cene struje kako bi nadomestio te gubitke.
Moram da kažem da je odavno cena struje u Srbiji prevazišla onih pet američkih centi, koje su bile neka misaona imenica rukovodstva EPS-a u nekom prethodnom periodu. To je ta evropska cena struje i ona je odavno u Srbiji dostignuta i prevaziđena.
No, da se vratimo na ovaj zakon. Znači, radi se o zakonu o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje i obnovu puteva u Republici Srbiji. Radi se o zajmu od 95 miliona evra, koji je ugovoren pre tri godine - 16. jula 2002. godine. Tada su ta sredstva tražena da bi se obnovila putna mreža u Srbiji.
Sredstva su namenjena, kako to stoji u ovom predlogu, za obnovu tzv. primarnih tranzitnih puteva i autoputeva. Po obrazloženju koje ovde stoji, radi se o obnovi 864 kilometra puta. To znači da je neko tačno proračunao i predvideo šta treba uraditi i na osnovu te kalkulacije utvrdio i potreban iznos sredstava.
Ono što je nejasno iz zakonskog teksta jeste da li su ova sredstva već iskorišćena, već upotrebljena, ili nisu. Iz obrazloženja se zaključuje da nisu upotrebljena.
Naime, u obrazloženju stoji, kada se govori o razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, da razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizlaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstva po ovom zajmu kod Evropske investicione banke u iznosu od 75 miliona evra i izdavanje kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, kako bi Republička direkcija za puteve, kao korisnik zajma, što pre počela da koristi sredstva po ovom zajmu.
To znači da ova sredstva nisu iskorišćena, mada postoji sumnja da su ova sredstva već odavno upotrebljena. Voleo bih da je ovde predstavnik predlagača i da nam objasni o čemu se ovde radi, da li su sredstva iskorišćena ili nisu. Ako jesu, trebalo je reći da su iskorišćena u te i te svrhe, obnovljeni su ti i ti putevi, ti pravci itd. Ovako nam ostaje sve ovo nejasno.
Ako pogledamo ovu kilometražu, 864 kilometra autoputeva i tzv. primarnih tranzitnih puteva u Srbiji da se obnove sa ovim sredstvima, onda bismo mi imali kompletno izgrađen autoput Beograd-Subotica, imali bismo kompletnu obnovljenu Ibarsku magistralu i verovatno još neke putne pravce.
Ako se pogleda šta je urađeno na tim putnim pravcima do sada, vidi se da je Ibarska magistrala u dosta lošem stanju, da ne kažem katastrofalnom. Znači, do Rudnika je i nešto urađeno, a od Rudnika do Milanovca je situacija katastrofalna. Od Čačka je situacija takođe loša. To znači da ništa nije konkretno ili puno urađeno na tom putnom pravcu.
Sa autoputem Beograd-Niš situacija je slična. I on je u dosta lošem stanju. Mi ovde imamo tri zakonska predloga za kontragarancije koje se odnose na puteve u Srbiji. Ta tri predloga koja danas razmatramo povlače preko 250 miliona evra za putnu mrežu u Srbiji, a mi smo pre nekih mesec dana ovde usvojili Zakon o koncesijama za autoput Beograd-Požega.
Nešto nije jasno bar meni ovde, a verovatno i većini poslanika, a radi se o velikim sredstvima. Ovih 250 miliona je skoro polovina onih sredstava koja su predviđena koncesijama za izgradnju potpuno novog autoputa Beograd-Požega i za izgradnju jedne trake puta Subotica-Novi Sad. Radi se o velikim sredstvima i nije nam jasno gde su utrošena i na koji način. Ako smo već dali koncesije, šta će nam sada ova sredstva, ako već nisu povučena.
Šta je sa sopstvenim prihodima Republičke direkcije za puteve? Gde su ti prihodi od naplate putarine? Ta putarina je pre nekoliko dana poskupela višestruko. Sada imamo "evropski nivo" tih cena. Najavljuje se da će sledeće godine biti još veće te cene. Šta je sa sredstvima koja se izdvajaju iz budžeta, odnosno iz cene derivata, energenata koje koristimo u Srbiji?
Ta sredstva su namenska za obnovu i izgradnju putne infrastrukture. Šta je sa tim sredstvima? Mnogo je ovde nejasnih pitanja.
Iz tih razloga smo podneli ovakve amandmane, da se ovo ne prihvati ili da nam bar predlagač objasni detaljno da li su sredstva utrošena, za šta su trošena, koji su to putni pravci obnovljeni, koliko je to koštalo. Ili, ako nisu utrošena - hoćemo da obnovimo te i te putne pravce i to košta toliko, ali ne da imamo samo danas tri zakona kojima povlačimo 250 miliona, imamo koncesije koje smo dali za neke pravce koji se ovde pominju, što nema logike.
Iz tih razloga, još jedanput ponavljam, mi smo podneli amandmane da se sve ovo briše, odnosno da se ne usvoji u Narodnoj skupštini.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, mi sada vodimo jednu stvarno apsurdnu raspravu koja polako prerasta u grotesku.
Ovde nemamo predlagača koji bi obrazložio predloge ove zakonske izmene, nemamo čak ni pomoćno tehničko osoblje koje bi saslušalo narodne poslanike, koji bi ispred Vlade bar registrovali ono što mi ovde pričamo.
Obrazloženje zakonskog predloga koje imamo pred sobom je krajnje neadekvatno, mogao bih čak da kažem, na neki način, ovakvo obrazloženje vređa dostojanstvo ovog parlamenta i ove skupštine zbog niza logičkih grešaka koje se nalaze u ovom vrlo kratkom i malom dokumentu.
Pokušaću ukratko da ukažem na njih. Vidite, mi ovde pričamo, ovo je u stvari priča za naše građane, da sada mi, ova skupština, ovaj skupštinski saziv, treba da donese zakon kojim će se dati kontragarancije za nešto što je potpisano sa Međunarodnom investicionom bankom, 16. jula 2002. godine. Neko će se sada pitati kako sada da mi potpisujemo u ovom trenutku i zbog čega da potpisujemo u ovom trenutku ovakve obaveze?
Obaveze su da se garantuje vraćanje kredita od 95 miliona evra, koje je SRJ zaključila sa Evropskom investicionom bankom. Ko je to nas zadužio? Zadužila je Vlada gospodina Zorana Đinđića, a u stvari glavnu ulogu je tu igrao gospodin Đelić. Sada, verovatno mi procenjujemo tako, ugovor je potpisan, pošto ovde nema u obrazloženju šta se događalo sa ovim sredstvima do sada, pretpostavljamo da su sredstva stizala, da su trošena, i da je došlo vreme da ih treba otplaćivati, a da garancije nisu date.
Možda, ovo što kažem nije tačno. Možda je tačno nešto drugo. Ali, iz predloženog obrazloženja se ne da videti da li ovo što kažem nije tačno.
Naime, ako čovek pogleda obrazloženje koje nam je dato, lepo piše: "U širem smislu reči, efekat ovog predloga zakona proizilazi iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom zajmu kod Evropske investicione banke (šta je uslov) izdavanje kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, kako bi Republička direkcija počela da koristi sredstva."
Znači, ako ovo slušamo pažljivo, sredstva nisu vučena. Tako ovde piše. Da li je to tačno? Pošto nema objašnjenja, onda čovek mora da krene na sajtove na internetu da traži dokumentaciju, mi živimo u XXI veku, mi smo krenuli u Evropu, hoćemo demokratiju, a jedan od bitnih uslova je transparentnost, kako ste stalno govorili.
Da vidimo šta se sada tu može nazreti, na sajtovima Evropske agencije za rekonstrukciju, koja nama kaže da je ona nama opredelila - za pomoć Srbiji, negde oko milijardu evra za period od 2000. godine do sada.
Lepo, ako odete na njihov sajt, onda se za 2002. godinu, o kojoj sada pričamo, može videti da je konačno 15. marta odobren u institucijama Evropske unije program pomoći, i on je dat u dva strateška dokumenta Evropske komisije, dokument o državnoj strategiji SRJ i višegodišnjeg indikativnog plana iz 2002. godine.
Taj program nama dodeljuje 179 miliona evra koji će se utrošiti na prioritete: izgradnja državne uprave i sistema institucija, ekonomske reforme, rekonstrukciju oživljavanja privrede, društveni razvoj i građansko društvo, naravno, nevladine organizacije i nezavisni mediji tu imaju i te kako lep kolač koji su dobili.
Sada se kaže, po prvi put: "Agencija će pružiti pomoć u sektoru javnog saobraćaja Srbije. Veliki deo budžeta, 41 milion evra će biti uložen na glavni projekat - rekonstrukciju mosta "Sloboda" preko Dunava kod Novog Sada".
Ne može čovek da vidi da li je to bespovratno davanje sredstava, da li je to zaduživanje kod Evropske investicione banke ili Banke za razvoj i rekonstrukciju. Ovako nemušto možete na tom sajtu naći kod Evropske agencije za rekonstrukciju.
Da čovek ne bude lenj, znamo da postoji i sajt Ministarstva za kapitalne investicije i da tamo postoji odeljak koji priča o saobraćaju. Vi lepo možete videti, znači, ni govora, ni reči kod Evropske agencije za razvoj nema o ovim sredstvima, sa ovom namenom.
Možda je to negde skriveno, pa ne mogu da nađem, možda nije za gledanje, možda nije za transparentnost, pa se ne može naći.
Kada odete na sajt našeg Ministarstva za saobraćaj onda naiđete na jednu stavku, koja kaže: "Rehabilitacija puteva u Srbiji".
Kaže – da su sredstva opredeljena i, gle, Evropska investiciona banka, onda Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, u obrazloženju kaže - 650 do 700 kilometara rehabilitacije puteva će se uraditi. U ovom našem obrazloženju ovde kaže da će, zahvaljujući ovih 95 miliona evra, biti 860 kilometara puteva rehabilitovano. Tu je 150 kilometara, hajde da se upitamo, to bi opet tražilo neki odgovor.
Što je najinteresantnije, ovde se vidi da su po LOT-ovima, i LOT-ova je 12, vidi se gde su pare opredeljivane iz našeg budžeta za ove namene na osnovu ovog kredita, vidite da je ukupna suma 5.452 miliona. To je podatak. Malo računice, meni uvek zamere, kada neko dođe da me ispravlja, ali dobro ipak izračunam, to je, daj bože, 60 i nešto miliona evra.
Čak još jedan lep podatak se da videti iz ovog sajta - šta je neugovoreno. Neugovoreno je - Evropska banka i Investiciona banka - 500 miliona dinara, govorim u dinarima, i ostalo je od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 150 miliona. Znači, 600 miliona dinara je neopredeljeno.
Kada čovek sve ovo vidi, ovo je, u najmanju ruku, skandalozno. Ovako podatke davati na državnom zvaničnom sajtu, a suprotne podatke davati nama narodnim poslanicima u jednoj uopštenoj, hermetičkoj, nejasnoj formi, mislim da nije u redu.
Lično očekujem da i sam predsednik Skupštine zaštiti nas narodne poslanike od neistina koje kruže ovim zvaničnim sajtovima, kako Evropske agencije za rekonstrukciju, tako našeg ministarstva, a onda i predlagača koji nam daje ovakve predloge.
Zbog toga, mi srpski radikali smo i kazali da ovo sve treba brisati. Takođe se zalažem da se član 5. briše, kao i svi ostali u ovom zakonu. Mislim da sam dao dovoljno argumenata zbog čega. Pametnom je dovoljno. Ako se dogodi suprotno, što je sasvim moguće, da ćete većinom izglasati i ovako nešto, onda je to jasan dokaz da se pravi direktan baj-pas između malverzacija ili sumnjivih radnji, pošto ovde nema suprotnog da nas ubedi, znači, postoji sumnja da su rađene sumnjive radnje sa prethodno zaključenim ugovorima i kreditima između prethodne vlade i ove sadašnje. Hvala.

Hvala vama, gospodine Momčilov.
Poslušaću vas i uputiću pismo ministarstvu sa nalogom da se, gde god se izražavaju sume u dinarima, a odnose se na prethodne godine, jer ste dali primere gde uopšte nije jasno gde se i na šta odnosi, da pored toga mora da bude naznačen kurs, da bismo imali jasan podatak o tome o kojoj količini novca je reč.
Inače bismo imali osećaj više nego kontradiktornih podataka, a naravno, onda je svaka sumnja dozvoljena, vi ste potpuno u pravu, jer čovek onda ne može da se snađe ni na jedan način. Mnogo vam hvala na ovome.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo je primer ovog predloga zakona suština celog Predloga zakona, da je Vlada Republike Srbije samo nastavila, Vlada DSS i Vojislava Koštunice, pre svega, onu praksu i kontinuitet prethodne dve vlade, pre svega tu mislim na Vladu DS Zorana Đinđića, tako i na Zorana Živkovića.
Na osnovu člana 6. Predloga ovog zakona može se videti priroda ovog predloga zakona o davanju kontragarancije itd. SRS po ovom pitanju i po ovom predlogu zakona ima sasvim jasan stav. Član 6. treba brisati. Smatramo da je, pre svega, u ovom obrazloženju Predloga zakona o davanju kontragarancije i u razlozima za donošenje zakona, kao i u ovoj analizi efekata zakona, dato objašnjenje koje nema nikakvo utemeljenje, u jednoj ozbiljnoj državi, društvu, a pre svega, treba da postoji, ako smo i jesmo tranzitna zemlja.
Pre svega smo morali da vodimo računa o tome da imamo jasnu nacionalnu strategiju u obnovi i razvoju magistralnih puteva. Vlada Republike Srbije je i na ovom primeru Predloga zakona pokazala da nije imala nikakav jasan program kada je u pitanju ova oblast, a važna je pre svega iz tog razloga što su u pitanju javni radovi, zaduženja države.
Naravno, u svemu ovome može da se kaže, kada govorimo o javnim putevima, o obnovi puteva, magistralnim putevima, vidi se da Vlada nije imala nikakav program, a takođe nikakvu nacionalnu strategiju.
Imajući sve to u vidu, ne možete ovde da branite ovakav jedan predlog i sve ovakve predloge koje podnosite, kao što će to biti i za sledeću tačku, koja je u vezi davanja kontragarancije. Sve je povezano jedno sa drugim i radi se o negde oko 255 miliona evra zaduženja za koje treba Vlada Republike Srbije da da kontragaranciju.
Ovde u ovom članu 6. pominje se u prvom stavu da će sredstva za otplatu zajma obezbediti korisnik zajma. Taj korisnik zajma je pre svega u ovom slučaju Republička direkcija za puteve i onda u slučaju da ona to ne bude u stanju da uradi, onda će se to odbijati na način koji je predviđen na osnovu onih stavki koje su predviđene iz budžeta Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona, gde govori da je finansijski ugovor potpisan 16. jula 2002. godine, Vlada je potpuno preuzela na sebe obavezu. Naravno, u ovom predlogu nije jasno da li su te pare potrošene ili nisu, a ono što mi znamo to je da je postojala fizibiliti studija, kako za obnovu puteva u Srbiji, tako i za obnovu železničke infrastrukture, jedna fizibiliti studija Evropske unije.
Kada smo rekli ovde za ovom govornicom ministru koga ovde nema, nema nijednog ministra i predstavnika Vlade, a tu pre svega mislim na ministra za kapitalne investicije, gospodina Ilića, da ova vlada nema nikakav program i nema nacionalnu strategiju kada su u pitanju putevi, takođe i železnička infrastruktura, on se na to samo nasmejao. Nije govorio o nekoj demagogiji itd.
Ovde se u ovom razlogu za donošenje zakona govori o 864 kilometra primarnih tranzitnih puteva i autoputeva. Kada govorimo o tome i u ovom članu 6. jasno se vidi kakva je priroda ovog predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji.
Prethodna vlada DS, kao što sam rekao na početku izlaganja po ovom pitanju, nije uradila ništa i to je ono što pokazuje prirodu te vlade, koja je zbog toga i na kraju krajeva morala da padne, i građani Srbije su glasali za sasvim nešto drugo. Ali, koja bi nastavila put i kontinuitet Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živković, a to je Vlada Vojislava Koštunice i DSS, sa svojim koalicionim partnerima, ukazuje da isto to radi što je radila i prethodna Vlada.
Znači, građani Srbije danas loše žive. Cilj nam je da građani Srbije žive bolje. Vi ste imali prilike, imali ste šansu na primeru ovih predloga zakona koje donosite u ovoj Narodnoj skupštini, tako što vaša poslanička većina i ne učestvuje mnogo u radu te Narodne skupštine. To se može pokazati na primeru Poslovnika o radu Narodne skupštine koji ste doneli na prethodnoj sednici, gde ste omogućili da praktično u ovoj sali ne mora da bude nijedan poslanik vladajuće koalicije, to mnogo govori i o Vladi Vojislava Koštunice, DSS, G17 plus, SPO i svim ostalim strankama koje podržavaju ovu vladu.