Dame i gospodo, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Prelazimo na 24. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE PROJEKTA EVROPSKIH PUTEVA B - SRBIJA I CRNA GORA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Momir Marković, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Petar Jojić, Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Božidar Koprivica i Zlatan Jovanović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo u prepodnevnom delu rasprave o onim drugim zakonima o davanju kontragarancije sasvim dovoljno rekli o enormnom zaduživanju Republike Srbije i zajednice Srbija i Crna Gora, nepotrebnom zaduživanju, i o tome da se krediti uzimaju, a da se pri tome bukvalno ne vodi računa, znajući da je ova vlada listopadna i da će već na jesen, u poznu jesen najdalje, morati da dođe do prevremenih parlamentarnih izbora i samim tim do promene vlasti.
Imali smo pre 15 dana u ovoj istoj sali Predlog zakona o davanju koncesija, pokušali da građanima Srbije, ne vama iz vladajuće koalicije, jer vama stvarno ne treba govoriti, siguran sam da ćete svi izglasati taj zakon, kao što ćete izglasati i ovaj predlog zakona, ovo sve pre svega zbog građana Srbije, i tada smo rekli da se gotovi putevi daju pod koncesiju na 30 godina, da će 630 miliona evra neko na taj način da stavi u džep.
Danas nam dolazi na dnevni red zaduženje kod Evropske investicione banke za finansiranje projekata evropskih puteva itd. Evropski putevi su pre svega koridor 10, koridor prema Požegi takođe, o kojem smo već raspravljali da se daje u koncesiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo od naplate putarine, ako bi se putarina uvela u normalne tokove, svi putevi bi se mogli izgraditi. Zahtevam, kao narodni poslanik, da se Narodnoj skupštini dostavi podatak koliko je samo u ovoj godini neuparenih vozila na auto-putu Beograd-Niš i na auto-put Novi Sad-Beograd, pa da se vidi koliko je vozila ušlo, a nije izašlo, odnosno izašlo a nije platilo.
Doći ćete do neverovatnih cifara. Mi poslanici SRS smo došli do dela cifara, a uskoro ćemo za ovom govornicom prezentirati da vidite koliko je pokradeno samo od putarine Beograd-Niš ili Horgoš-Beograd. Nemojte više zaduživati Republiku Srbiju.
Podneo sam amandman na član 1. gde se kaže - Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke, u iznosu od 120 miliona evra, po osnovu ugovora o finansiranju između Srbije i Crne Gore i Evropske investicione banke. Radi se o 120 miliona evra predviđenih za izgradnju mosta kod Beške i za dogradnju autoputa Beograd - Novi Sad, odnosno Beška - Novi Sad.
Ako već dajemo pod koncesiju izgrađen autoput, da li ćemo sada i ovo što ćemo kreditom izgraditi, most i autoput od Beške do Novog Sada, dati pod koncesiju nekome.
Doduše, ministar Velja Ilić reče, jednom istrča pa reče, da se otprilike koncesionar zna. Ne zna se. Hoću da građani Srbije znaju ko je taj koncesionar i smatram da u danu za glasanje treba usvojiti ovaj amandman i član 1. zakona brisati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović..
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su srpski radikali bili u pravu kada su osporavali davanje koncesije na određene deonice koje su usvojene vašom poslaničkom većinom pre mesec dana u Narodnoj skupštini govori i ovaj dnevni red, zapravo ova kontragarancija kojom treba da se opravdaju sredstva dobijena još ranije za izgradnju, zamislite molim vas kako to zvuči, evropskih puteva Srbije i Crne Gore.
Valjda zato što je ovo Evropska investiciona banka za finansiranje puteva, pa se kaže evropski put. Ako još separatistički režim iz Crne Gore svoj evropski put vidi od Beograda do Novog Sada na ovoj trasi E-75 i još treba da me u to ubedite.
Mislim da zaista nema mesta ovakvom obrazloženju. To je, pre svega, vrhunac cinizma, a sa druge strane sami sebe potirete sa argumentacijom koju su neki od vas iznosili kod davanja koncesije na predlog Velimira Ilića, odnosno Vlade Republike Srbije, takođe za deonicu do Horgoša, ali odnosi se na celu trasu od Beograda do Novog Sada.
Žao mi je što u ovom trenutku kolega Dišić nije ovde, ali neki od vas su sa nepoverenjem gledali, a naročito je tome bio sklon ministar Ilić, kada je kolega govorio o užasnom stanju u kome se nalazi most na Beški, o pukotinama i o činjenici da ništa do sada nije urađeno da se izvrši potpuna sanacija tog mosta.
A posao koji je vezan za ovu kontragaranciju, za evropski put kriminala, usko je vezan za Ljubišu Buhu Čumeta, odnosno za njegovu firmu ili njegove žene, svejedno, "Difens roud", koja je dobila pod patronatom tada Demokratske stranke, Zorana Živkovića i ministra Marije Rašete Vukosavljević ovaj posao u ovolikim milionskim iznosima.
Opet se vraćamo na onu priču od jutros. Možda je nekima od vas zbog toga neprijatno, ali nije dovoljno da vi to kažete samo ili da ne možete da pogledate u nas dok mi govorimo da je taj novac potrošen na kriminalan način. Tome se jednostavno suprotstavite tako što nećete za to da glasate, zato što je odobravanje ovolikih sredstava post festum legalizacija kriminala.
Vi sami dobro znate, i u slučaju Aerodroma "Beograd" i u slučaju ove deonice koja je rađena, ove trase od Beograda do Novog Sada, ne da je bilo zloupotrebe, nego pljačke koju je sprovodio ondašnji režim i vama ostavio u nasleđe da vi sada to verifikujete. Kada bismo krenuli, odnosno to jedino srpski radikali rade, i u ovoj i u skupštini državne zajednice, da gledamo kako je i ovo rukovodstvo u Crnoj Gori koristilo taj novac, opet ćemo da dođemo do sumnjivih poslova, do izvođača i podizvođača, i do kvaliteta asfalta koji se pravi.
Jutros sam vam rekla na primeru ove deonice do Velike Plane, pa i ovog dela ispred, koji je rađen prošle godine, kod požarevačke petlje, da je već sada u očajnom stanju. Talasast je put, mala kiša padne, a da ne govorim o većim vremenskim nepogodama, i eto takvo je stanje autoputa, a ista vam je situacija i sa onim što je urađeno prema Novom Sadu. Ne možemo za ovo da glasamo zbog toga što je to zaista u institucionalnom smislu od strane zakonodavne vlasti, to što ćete vi da uradite, legalizovanje jedne pljačke koja se desila.
Taj put koji su ondašnji vlastodršci izabrali, a koji vi sada slepo sledite i koji je učinjen, taj predugovor napravljen za vreme njihove vladavine, a onda zaključen ugovor dva meseca pošto je Koštunica izabran za premijera, dakle, 17. maja 2004. godine, i preuzete obaveze Republike Srbije, i način na koji će zajam da se koristi, jeste nešto što vi treba pomno da pratite, vi koji ste poslanici.
A podržavate i takvu vladu, i premijera, i Velimira Ilića, koji je koncentrisao četiri ministarstva, kao da je to njegova dedovina, u svojim rukama i radi šta god hoće.
Kada dođe u Skupštinu i neko kao da mu stavi prst u oko, kada ga pitamo gde su potrošene pare i na koji način se asfaltiraju putevi, odgovor je takav da on uvek izađe na vrata i ništa dalje od toga. Ili onako u svom stilu i maniru, bahato kvalifikuje političke neistomišljenike, a zaista se postavlja osnovno i ključno pitanje: gde su te pare i kako se troše?
Kod svih ovih kontragarancija do kraja, kada budemo razgovarali o tome, sve je kao pod indigom pisano, i za jednu, i drugu, i treću i tako redom do osme, koliko ih ima, osam-devet, Republika Srbija preuzima na sebe odgovornost, odnosno daje garanciju za ovaj novac koji će da troše korisnici zajma, a mi, kao poslanici, ne znamo na koji način. Ili su u jednom delu to već uradili, kao što je slučaj sa onim kontragarancijama potpisanim još 2001. godine, po dolasku dosmanlija na vlast.
Odlučno ovome moramo da se suprotstavimo, zato što je studija koju su uradili stručnjaci iz Republičke direkcije za puteve, jasno i nedvosmisleno pokazala da se pravilnim korišćenjem novca od putarine, a koju ste u međuvremenu toliko povećali da je u najmanju ruku duplirana za putničko vozilo od Beograda do Novog Sada, a to je sada 180 dinara, a rekla sam vam da je do Niša gotovo 1.000 dinara, do Batočine skoro 500 dinara.
Dakle, od tog novca, racionalno upotrebljenog, ako bi bila odgovorna vlast, kao što će biti radikalska, koja može da usmeri taj novac tamo gde je najpotrebniji, više bi se investiralo i više bi se sredstava prikupilo nego od svih koncesija, nemam trenutno taj podatak ovde, dali smo vam i za onu Požešku primer, i za ovu do Horgoša, nego što je to ukupan iznos od koncesija i ovih zajmova koje ste uzeli.
Računali ste tada, a mislim na sve vas, jer takvu politiku ekonomsku istu vodite kao što su vodili Đelić i ona cela klika dosovaca oko njega, daju nam i šakom i kapom, i to se vama čini, hajde da uzmemo. Kako će ta sredstva da se troše, ko će da ih vrati i na koji način, to vas ne zanima.
Ovo su skupi zajmovi, skupi krediti, koji nisu na pravilan i racionalan način investirani u putnu strukturu u našoj zemlji. Ove pompezne rečenice i ovi nazivi, molim vas, evropski put Srbije i Crne Gore, kao da mi nismo već toliko vekova u Evropi, ne znače ništa, zato što su to obični politički pamfleti, a novac je veliki, a koriste ga ljudi koji ne mogu pošteno, onako kao što to rade dobri domaćini, da raspolažu sa tim novcem.
Mi im ništa ne verujemo, odnosno i vama koji podržavate takve koji se bave javnim finansijama i u čije ruke dolazi ovaj novac. Zato nećemo glasati ni za ovu ni za sve naredne kontragarancije koje su u ovom setu na dnevnom redu.

Zahvaljujem se gospođici Jovanović. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Posle predloga zakona o kontragaranciji koji se tiče onog hitnog saniranja ulica i puteva, pa posle onog drugog zakona koji se tiče projekta obnove puteva u Republici Srbiji, onaj prvi je 50 miliona evra, a obuhvata i JAT i Republičku direkciju za puteve Republike Srbije, projekat obnove 95 miliona obuhvata Direkciju za puteve Republike Srbije, na red je došao ovaj treći Predlog zakona, takođe zakon o davanju kontragarancije finansiranja Projekta evropskih puteva B – Srbija i Crna Gora, a iznos je 120 miliona evra.
Kod prethodna dva zakona korisnik zajma je bila Direkcija za puteve Republike Srbije i Aerodrom "Beograd", odnosno preduzeće koje upravlja Aerodromom "Beograd". Za razliku od ova prethodna dva predloga zakona, u ovom zakonu korisnik zajma, a to upravo reguliše član 3. predloga zakona stav 1. korisnik zajma iz člana 1. ovog zakona je Republika Srbija, izvođač radova je Republička direkcija za puteve.
Sada pogledajte besmisao Mlađana Dinkića - Republika Srbija daje kontragaranciju Srbiji i Crnoj Gori po sporazumu i po zakonu o zaduženju, a gde je korisnik Republika Srbija. Znači, nije javno preduzeće, nije lokalna samouprava, nije u pitanju autonomna pokrajina, ne, nego Republika se zadužuje preko Srbije i Crne Gore i ona sama sebi daje kontragaranciju. Mislim da je ovako nešto nemoguće, jer korisnik zajma je Republika Srbija, a onaj ko daje kontragaranciju treba da garantuje za korisnika zajma, a kako će on da budi supsidijarni dužnik kada je i primarni dužnik.
Vi pišete potpuno novu teoriju, pišete nebulozne propise. Od rimskog prava ovo ne postoji. Evo, pitajte advokate ovde da li je neko od njih video ovo. Kako može dužnik da daje kontragaranciju za sebe? Valjda garanciju i kontragaranciju daje treća osoba, treće lice koje garantuje svojom imovinom da će dužnik da ispuni obavezu. Ne, kod vas je dužnik i ujedno ko izdaje garanciju. Tako nešto može samo u ovim mislima da se stvori, gde ljudi imaju potrebu da se zaduže po svaku cenu i onda ne biraju sredstvo, već pokušavaju na sve moguće načine, sve papir trpi i to može da se završi na način kako je to neko planirao.
Sada moram da vas podsetim na dnevni red u petak, kad je bio Zakon o javnom dugu, vaš predlog člana 25. stav 1: "Republika daje kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim je propisano davanje kontragarancije.
Regresno pravo iz člana 22. ovog zakona, koje Republika ima prema dužniku, Republika ima i prema korisniku kredita za koji je dala kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora".
U članu 3. kažete da je korisnik kredita Republika Srbija i davalac kontragarancije Republika Srbija. Kako će ona regresno pravo iz člana 22. Zakona o javnom dugu da ostvari? Da li vi u Ministarstvu finansija razgovarate od sektora do sektora? Stičem utisak da vi ne komunicirate. Ko vam ovo piše?
Na istoj sednici, na vanrednom zasedanju Narodne skupštine, imamo 20 tačaka dnevnog reda. Od toga ste sa ove govornice mogli da čujete da najmanje sedam zakona ne komuniciraju, oni su u koliziji, ne poklapaju se nikako, ni pojmovi, ni princip, ništa se ne poklapa. Ali, kad zagrmite sa TV - istrčali eksperti.
U kojoj zemlji ovo može? Kažite mi, po pravilima bankarskog poslovanja, koja banka ovo primenjuje? Ako se nekoj banci traži garancija za ono što se ona zadužila, ona traži korespondentsku banku koja će da garantuje za njene obaveze. Ovde ne. To ste napisali. Nema šta da se tumači. Napisano je u članu 3: "Korisnik zajma iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija.
Izvođač radova je Republička direkcija za puteve". Kakve veze ima izvođač radova sa kontragarancijom? Ili je možda posle ovog zamešateljstva: 1) popunjavamo rupe, 2) širimo ulice, 3) pošto je najveći iznos, hajde sada da izmislimo još nešto. Ne može da prođe.
Poslanici SRS moraju da ukažu na ovu nelogičnost i da sa puno razloga kažemo da sumnjamo da se iza ovih stvari krije nešto, a to narodni poslanici ne smeju da podrže, jer vi priznajete sve, jer kod vas nema skrivanja. Vi ste izmislili potpuno nov institut. To je pravno-tehnički i pravno-logički nemoguće. Ubacili ste ga u ovaj predlog zakona zato što mislite da sve može sa 131 karticom da prođe.
Proći će sa 131 karticom sve, ali ostaće bolno zaduženje Republike Srbije. Verovatno, pošto ne postoji mogućnost da se to vrati u onim rokovima kako je zakonom o zaduženju predviđeno i kako je zakonom o ratifikaciji ugovora o zaduženju predviđeno, onda opet ulazimo u jedan začarani krug reprogramiranja dugova, s tim što se glavnica usporava, u nekim rokovima se uz glavnicu pripisuje kamata, pa kamata na kamatu.
Sudeći prema stanju naših finansija, sudeći prema privrednim tokovima u našoj zemlji, vrlo vešt matematičar je onaj ko zna kamatni račun, može da vam kaže na koliko će ovaj dug da naraste za nekoliko godina i koja će obaveza da bude Republike Srbije. Zašto obaveza Republike Srbije? Zato što je i bez ovog zakona moguće da realizujete ovaj ugovor i da ostvarite ove iznose.
U suštini, mi treba da promenimo način komunikacije kad je u pitanju zaduživanje prema inostranstvu. Mi treba ovde da raspravljamo o nacrtu jednog takvog sporazuma, pa ukoliko damo saglasnost na nacrt sporazuma, da idete dalje, a ne ovako - vi zaključite, pa nas stavite pred svršen čin. I ovi ljudi iz većine, koji možda ne bi glasali kada vide šta je pozadina, praktično su primorani da glasaju za, zato što je ugovor zaključen i već je završen posao.
E, moramo logiku pregovaranja sa inostranstvom da promenimo. Znači, platformu za pregovore povodom zaduženja, molim vas, u Skupštinu. Ako u Skupštini ta platforma prođe, onda zaključujte sporazume, predlažite posle ratifikaciju. Ovako da nas stavite pred svršen čin, to ne bi smela Narodna skupština da dozvoli.
U tom smislu, predlažem predsedniku Narodne skupštine da, u komunikaciji sa predsednicima poslaničkih grupa i Vladom, otvori ovu temu na principijelan način, da Narodna skupština ne dolazi u situaciju da je svršen čin, da većina mora da glasa, iako ne želi da glasa, zato što je neko već zaključio, pa ako bi bilo post festum dovođenje u pitanje tog sporazuma, onda bi to bila dodatna bruka za državu.
Ovako da se Vlada obaveže da nacrt sporazuma, platformu za pregovore iznese pred Narodnu skupštinu i ako ovde dobije većinu, neka se ide sa pregovorima. Ako se ne dobije većina, nema zaključenja ugovora. Molim vas da ovu inicijativu uvrstite zvanično u ove pregovore.

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se ne prihvati.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

  Kada sam jutros govorila o prvom zakonu kontragarancija, zamolila sam kolege poslanike da ne pokušaju da poslanike SRS predstave kao poslanike i poslaničku grupu koja je protiv razvoja, protiv gradnje puteva, protiv rekonstrukcije elektroenergetskog sistema itd. Naravno, mi nismo protiv svega toga, ali smo protiv muljanja i protiv podmetanja predloga  Narodnoj skupštini od strane Republičke vlade.
Dakle, i pored tog upozorenja, pred kraj prepodnevnog rada se čulo kako mi nemamo ideju šta bismo mi i na koji način bismo mi rešavali ove probleme. Naravno da je uzimanje povoljnih kredita za prave poslove nešto što je prihvatljivo. Koncesije su takođe prihvatljive, ali koncesije i krediti istovremeno, za isti posao, to je neprihvatljivo. Neprihvatljivo je da mi kao Skupština odobravamo da mi budemo garant korisniku koncesije za neki kredit koji je Vlada, valjda, u njegovo ime uzela. Tako bar, tumačeći ovaj predlog zakona, ispada.
Protiv smo muvanja i muljanja i zato tražimo, što je kolega Paja Momčilov već danas u jednom delu rekao, da predstavnik Vlade objasni ovom parlamentu i javnosti Srbije, da li je, kako Vlada kaže, za rehabilitaciju puteva od Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj uzeto ukupno 5.452 miliona dinara kredita, to je, prevedeno u evre, 68 miliona evra.
Govorili smo malopre o zakonu koji ćete vi da usvojite, za iste poslove predviđa kredit od 95 miliona evra, pa očekujemo da nam neko objasni gde se izgubilo 27 miliona evra razlike. Iz tih i takvih razloga mi srpski radikali smo protiv ovakvih vladinih predloga i iz tih i takvih razloga pokušavamo i vas, kolege, da ubedimo da ne glasate za nešto zbog čega ćete morati da se kajete jednoga dana, a i da javnost Srbije obavestimo koliko sve to para na ime dugova uzima republička Vlada.
To je u prilog činjenici da ne treba da poskupljuje putarina, gorivo, struja. Jer, ako pare na ime svega toga uzimate od Evropske banke, ako se zadužujete, samo Vlada zna pod kakvim uslovima, onda nema potrebe da, s druge strane, na još jedan način ulazite građanima u džep, jer i ovo što ste se zadužili, što se zadužuje Vlada, to vraćaju građani Srbije. Znači, pored toga još imamo i poskupljenja i to sve u oblastima za koje dajemo kontragarancije za već uzete i potrošene kredite.
Amandman na član 4, koji je podneo kolega Petar Jojić, predlaže da se ovaj član briše. To je, naravno, principijelan stav SRS prema ovom zakonu o davanju kontragarancije Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta evropskih puteva B - Srbija i Crna Gora.
Ovaj član 4. kaže da se sredstva zajma povlače po zahtevu izvođača radova kojeg zastupa zajmoprimac preko Ministarstva finansija itd. Dakle, trebalo bi neko da nam kaže, pre svega, da objasni vama koji ćete za ovo da glasate - ko su i ko je izvođač radova, da odgovori na pitanje da li su to korisnici koncesija?
Da li mi na ovaj način glasamo, odnosno vi koji ćete da glasate, da se 120 miliona evra po ovom ugovoru uzme na ime kredita za koji garantuje Republika Srbija, a koji će koristiti korisnici koncesija. Jer, ako se neka deonica puta, izgradnja puta da pod koncesiju, što je svakako dobar put i dobar način, onda je logično da se očekuje da se od koncesija stvara neki nov kapital, a ne da se troše nepostojeća sredstva Republike Srbije; nepostojeća, jer moraju da se uzmu putem kredita.
Ostaje nejasno ko plaća, kolika se kamata plaća na ovaj kredit i ko je plaća? Da li je plaća izvođač radova ili Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije?
Mnogo toga je i u ovom predlogu zakona nejasno, mnogo toga je zakukuljeno i zamumuljeno da, eventualno, ne bi bilo primećeno šta je suština.
Pretpostavljam, kada je Vlada dala ovakve predloge zakona, sa ovako nemuštim obrazloženjima, da se nije očekivalo da će poslanici da posvete toliko pažnje ovim zakonima.
Verovatno se mislilo da će se to shvatiti kao jedna grupa, paket, kako je rekao Dinkić, zakona, koji imaju sličan naslov, pa se onda neće obratiti dovoljno pažnje na svaki od ovih predloga zakona pojedinačno.
Vidite, mi srpski radikali smo svaki od ovih predloga zakona detaljno proučili i na svaki vam iznosimo primedbe. Svaki zakon ima drugačiju grupu primedbi.
Suština je da ne mogu da se donose ovakvi zakoni i preporučujemo vama, koji planirate da glasate za ovo, da ne glasate za ovakve zakone, da Narodna skupština Republike Srbije nema obavezu da štiti Vladu u delu u kome je Vlada već uradila neke poslove bez pitanja Skupštine Srbije. Prvo treba da pitaju, a onda da urade nešto, ako dobiju pozitivan signal od ovog parlamenta.
Dakle, i član 4. i ostali članovi ovog predloga zakona, prema stavu poslaničke grupe SRS, treba da se brišu, odnosno da se ovaj zakon ne izglasa u danu za glasanje.

Hvala, gospođo Radeta.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se vidi kontinuitet Vlade i DOS-a i ove nove vlade novog DOS-a. Znači, dajemo kontragarancije, korisnik je Republika Srbija, izvođač radova je Republička direkcija za puteve; vrednost zaduženja - 120 miliona evra.
Možda ovo ne bi bilo nešto čudno da se tih 120 miliona evra neće utrošiti na radove u Republici Srbiji na putnom pravcu E-75 Beograd-Novi Sad. Republika Srbija se obavezuje da će svake godine obezbeđivati, po osnovu ugovora o finansiranju, koji je ratifikovan Zakonom o ratifikaciji ugovora o finansiranju itd. i kaže: sredstva će se upotrebiti za obnovu postojeće kolovozne trake i postojećeg mosta preko Dunava kod Beške i izgradnju druge kolovozne trake i drugog mosta kod Beške, koje treba da izvede Republička direkcija za puteve.
Pitam poslanike, koji će da glasaju za Predlog zakona, zar niste pre mesec dana glasali za koncesiju da se taj putni pravac da u koncesiju, baš taj? Nijedan drugi, nego baš deo puta Beograd-Novi Sad.
Išlo je to u nekom paketu, tri deonice su bile u pitanju. Jedna od te tri deonice je ovaj deo puta, iako smo sa ove govornice upozoravali da je to čista pljačka, da je to čista prevara građana Srbije, da je kredit uzet, da ga Republika Srbija vraća, da su radovi poodmakli, da je zemljište na kome će da se nalazi druga kolovozna traka već otkupljeno, da su već urađeni određeni zemljani radovi, da je sve to u završnici, postavljali pitanje zašto ćemo nekome dati izgrađen autoput u koncesiju?
Onda smo vam pokazivali tabele, koje je radila baš Republička direkcija za puteve. Znači, republički organ, nismo ih mi pisali, nismo ih mi izmišljali, jer se kaže da ova deonica obezbeđuje čist neto prihod Republičkoj direkciji, koja gazduje tim putem, 20 miliona evra godišnje. Znači, vrednost kredita sam put će da otplati za pet godina.
Vi ste to dali u koncesiju. Ko će sada da vraća koncesiju? Ko će sada da vraća kredit? Da li Republička direkcija, da li korisnik koncesije, da li Republika Srbija? Kada kažem - Republička direkcija i Republika Srbija, ne vidim neku razliku, jer je osnivač i vlasnik Republičke direkcije za puteve Republika Srbija. Ako ona to plaća iz svojih izvornih prihoda, onda ćemo mi iz budžeta morati da nadoknadimo neke druge investicije koje će imati Republička direkcija za puteve, ako uopšte u ovoj državi bude bilo kakvih investicija.
Pričali ste, i ministar za kapitalne investicije, da su koncesije dobre. Slažem se da koncesije mogu da budu dobre, ali u ovom slučaju samo za korisnika koncesija. Za Republiku Srbiju i za njene građane - ne. Jer, koncesija ima neki smisao, neku svrhu, ukoliko korisnik koncesije donese svoj kapital u državu, sa svojim novcem ili kreditima koje će on da podiže, izgrađuje putnu infrastrukturu.
Nemam ništa protiv da eksploatiše takvu koju je on napravio, ali mi smo gospodinu korisniku koncesije napravili sve, i autoput i mostove. Ako nismo, zadužili smo se za to. Napraviće neko, jer taj dug mora da se negde realizuje. Rekli smo - e, sada kad smo ti sve napravili, sad ti budi pametan, pa zarađuj pare. Ne treba mnogo da budeš pametan.
Treba da se postavi pitanje zašto je ta deonica morala da u koncesije, zašto smo se odrekli tih prihoda 20 miliona evra godišnje koje taj putni pravac donosi Republici Srbiji. Zato kada sam spomenuo ovde sa ove govornice i zapitao se kolika je provizija za davanje tih koncesija, neko je skočio. Izvinite, molim vas, sada kada vidim ovaj predlog zakona o kontragarancijama, onda vidim da sam bio u pravu što sam pitao kolika je provizija ministra ili nekog drugog koji je učestvovao u ovome ili su to zajedno radili. Bilo kako bilo.
Znači, samo jednu stvar, treba ovde ovlašćeni predstavnik predlagača da nam objasni ko će da vraća ovaj kredit, jer u obrazloženju Predloga o koncesijama pisalo je da ono što je Republika Srbija do sada vratila, to se više ne računa, a ostatak duga vratiće korisnik koncesije. Što mi onda dajemo kontragarancije? Kome dajemo kontragarancije? Šta ako korisnik koncesije ne vrati? Onda će morati Republička direkcija. Ukoliko ona ne vrati, onda će morati to da se vrati iz budžeta Republike Srbije. Zašto mi sada raspravljamo o tome? Taj autoput više nije naš. Nekome ste ga dali. Kome ste ga dali? To ćemo tek da vidimo.
Već je bilo priče za one ranije kontragarancije. Čini mi se da će novac za koncesije biti iz tih ranijih kontragarancija, iz septembra, decembra 2001. i aprila 2002. godine, kada je Difens zauzeo autoput Beograd-Niš i kada je olakšao budžet, odnosno zadužio građane Srbije za nekih par stotina, ako ne i čitavih 300 miliona evra. Izgleda da će sa tim novcem da bude plaćena koncesija, ali i taj novac moraće da vrate opet građani Srbije. I ovih 120 miliona opet će morati da vrate građani Srbije.
Nemojte da izlazite za ovu govornicu i da optužujete SRS kako je ona protiv razvoja infrastrukture u Republici Srbiji. Mi smo protiv načina na koji to radite. Zadužujete Republiku, zadužujete građane, a onda date posao nekom drugom ko će samo da upisuje recke koliko će stotina miliona evra da zaradi. Te koncesije koje ste dali nekome će da obezbede profit od milijardu evra za narednih 20 godina. To je rezultat vaše vlasti i protiv toga se bori SRS, ne protiv infrastrukture, nego načina kako dolazimo do nje, ko eksploatiše, a ko plaća.