Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU VLADE REPUBLIKE POLjSKE ZA FINANSIRANjE PROJEKATA OBNOVE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momir Marković, Nataša Jovanović, Veroljub Arsić, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Vjerica Radeta i Aleksandar Vučić.
Primili se izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dođosmo konačno i do segmenta za koji su vaši članovi stranke, doduše do juče članovi stranke, sada pretpostavljam da ste ga izbacili, utvrdili da je država Srbija upravo ovim kreditom pokušavala da prikrije onu veliku pljačku i onaj veliki lopovluk koji se odnosi na 12 miliona dolara ili eura, nisam siguran, ali 12 miliona, čini mi se da je dolara.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su takođe podneli amandmane na ovaj zakon kojima traže brisanje Predloga zakona. Smatram da je krajnje vreme da se ovaj dom upristoji.
Krajnje vreme je da se ovaj dom uzme u pamet, da je krajnje vreme da ovaj dom predloge zakona nebulozne, predloge zakona koji omogućavaju totalnu pljačku Republike Srbije ne stavlja na dnevni red, nego da vrati predlagaču.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, predsednik parlamenta, kao što reče malopre kolega Momir Marković, koji je došao na posao, očigledno je isto došao na posao da se javi, pa da ga više danas ovde ne bude, a mi srpski radikali smo zaista došli na vreme i na vreme učestvujemo u radu i nije lepo od predsednika da proziva narodne poslanike opozicione koji uglavnom sede u ovoj sali.
Bilo bi bolje da opomene one koji su glasali za Poslovnik kakav danas imamo, po kom narodni poslanici ne moraju da budu u sali. Zaista ne vidim čemu nervoza, kada smo počeli ovu raspravu, čemu nervoza na komentare kolege Momira Markovića.
Ja sam vam kolege rekla i u petak, u četvrtak, već kada smo govorili o nekim amandmanima, da zaista sada imate mogućnost da sve što ne možete da slušate, izvolite izađite, ne morate da slušate, jer vam to omogućava Poslovnik. Mi srpski radikali ćemo da govorimo, i da govorimo, i da govorimo, i sve ćemo da vam kažemo i sve ćemo javnosti Srbije da kažemo, bilo vam milo ili ne, ali to vam je tako.
Član 2. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje projekta obnove Elektroprivrede Srbije glasi da se kontragarancije iz člana 1. ovog zakona daje Srbiji i Crnoj Gori na ime obaveze iz Zakona o zaduženju Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije kod Vlade Republike Poljske o davanju kredita u iznosu od 50 miliona dolara za projekte obnove Elektroprivrede Srbije, kojim se Savezna vlada SRJ zadužuje u svoje ime, a za račun Republike Srbije u iznosu od 50 miliona dolara kod Vlade Republike Poljske za finansiranje projekata obnove Elektroprivrede u Republici Srbiji i Zakona o potvrđivanju sporazuma između Savezne Vlade SRJ i Vlade Republike Poljske o davanju kredita.
Poslanici SRS u tadašnjem saveznom parlamentu bili su apsolutno protiv uzimanja ovog kredita, kao što smo inače svaki put kada nam Vlada predloži neki kredit, a to je tada bilo i u toj Saveznoj skupštini.
Kada je Savezna vlada predlagala, srpski radikali su uvek bili krajnje oprezni. Naravno, mi znamo da Srbija i mora i treba u nekim segmentima i da uzima kredite, ali mi vodimo računa, pokušavamo da saznamo šta se krije iz kredita koje uzima Republika Srbija, a ovo je kredit koji je još 2002. godine uzet, koji je uzet na osnovu odluke Savezne skupštine i sada je potrebno da Srbija tri godine kasnije da kontragaranciju za vraćanje ovih 50 miliona dolara.
Ovo je jedna od kontragarancija, dve ste pretrčali ovako u našem odsustvu za dva i po minuta, ali ima ukupno nekih 10 ili 11 kontragarancija, kojima se i te kako zadužuje Srbija, ali većina od tih kontragarancija, odnosno tih kredita su bili nepotrebni prema stavu SRS. Gde god smo to tako mislili, podnosili smo amandmane.
Naravno, za neke kontragarancije i neke kredite nismo podnosili amandmane, zato što smo svesni da u tim oblastima i za te potrebe je i trebalo uzeti te kredite. Naši amandmani na ovaj zakon su svi isti i kažemo da se članovi pojedinačno brišu. Ja opet zbog javnosti moram da objasnim da to nije nikakva opstrukcija, već je to načelan stav SRS, naše poslaničke grupe, prema nedomaćinskom poslovanju Vlade Srbije i one prethodne vlade SRJ, koja zna da vlada i da upravlja državom samo uzimanjem novih kredita.
Od ovog kredita od 50 miliona dolara profit će imati jedino Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Vi to svi dobro znate i svi dobro znate za čuvenu aferu u Elektroprivredi, znate za onaj anketni odbor čiji je predsednik bio Aleksandar Vučić. Prošlo je godinu dana mislim, ili je tu negde otprilike, otkad je sačinjen izveštaj Anketnog odbora, sa izdvojenim mišljenjem Aleksandra Vučića. Taj izveštaj je morao da bude na sednici ovog parlamenta i da tada raspravljamo o svemu onome što je anketni odbor utvrdio.
Naravno, do dana današnjeg mi nismo bili u prilici da o tome ovde razgovaramo, a da jesmo, onda biste tačno videli i gde je otišlo ovih 50 miliona dolara, koje ste uzeli od Vlade Republike Poljske. Takođe, pošto je bilo očigledno da ovaj parlament, odnosno predsednik parlamenta nema nameru da to stavi na dnevni red, SRS je podnela krivične prijave i protiv Vojina Lazarevića i protiv Vuka Hamovića, sa ovolikom gomilom dokaznog materijala o kriminalu u ovoj oblasti, u oblasti elektroprivrede.
Zašto dalje mislimo da nije bilo potrebe da se uzima ovaj kredit? Naravno, možda neko od vas može da kaže kako mi, pošto je ovde navedeno da se kredit uzima za finansiranje projekta obnove elektroprivrede u Republici Srbiji, srpski radikali nismo za obnovu elektroprivrednih objekata. Naravno da jesmo, ali sa cenom struje kolika je danas u Srbiji, hvala na pitanju, može to elektroprivreda da uradi i bez dodatnih kredita.
I sada je najavljeno još jedno poskupljenje struje, a to je jedno u nizu poskupljenja gorivo-struja i uobičajeno sada će da ide sve da prati ova poskupljenja, i onda se Radovan Jelašić iznenadi kako to njegov MMF precenio buduću inflaciju, odnosno inflaciju za ovu godinu u Srbiji, i tvrdi onda da to nije onako kako su njegovi prijatelji iz MMF-a objavili. Nažalost, biće veća stopa inflacije i od te koju nam je najavio MMF. Uostalom, svi građani Srbije znaju kolika je cena struje bila krajem 2000. godine, znaju kolika je danas, evo skoro pet godina kasnije, znaju da ih ponovo čeka poskupljenje struje.
U aprilu, kada se govorilo o poskupljenju struje, onda je ministar finansija rekao javnosti Srbije, nema nikakvog poskupljenja, ali do juna.
Evo, sada smo u julu mesecu, a sada građane Srbije očekuje još jedno poskupljenje, a pri tom penzioneri dobijaju manje penzije, najavljuje im se da neće dobijati penzije uskoro, svaki dan je sve više nezaposlenih. Poljoprivrednici i dalje imaju problema sa otkupom svojih proizvoda. Nažalost, i ovo što se desilo ovih dana, ova vremenska nepogoda je takođe doprinela da poljoprivrednici imaju još više problema, ali sve to ne interesuje Vladu Republike Srbije.
Vlada Republike ima svoja neka druga viđenja, obilaze neke njima važne događaje, ali mi srpski radikali smo ovde da bismo između ostalog građanima Srbije rekli šta to smera Vlada Republike Srbije, na šta vas poslanike koji ćete za ovo da glasate navodi Vlada Republike Srbije. Po ko zna koji put pozivam vas, nemojte da dozvolite da Skupština Srbije bude u funkciji Vlade Republike Srbije, jer treba da bude obrnuto. Mora Vlada da objasni, mora predstavnik Vlade da objasni, a nema ga, šta je bilo sa ovih 50 miliona dolara koji su već uzeti, potrošeni.
Mi ćemo da dajemo kontragarancije, a ne znamo ni ko je potrošio ta sredstva, ni kako ih je potrošio, ni koliko su uzeli Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Sve to kada bi nam predstavnik Vlade ovde detaljno objasnio, možda bismo i mi mislili da ima smisla da se donosi ovakav zakon. Dok nemamo to, srpski radikali sigurno svojim glasom neće doprineti da građani Srbije žive lošije, a naravno da će živeti lošije, ako ih Vlada zadužuje za obnovu EPS-a za 50 miliona dolara, a istovremeno im povećava cenu struje. To zaista ne ide.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo mi protiv ovih predloženih kontragarancija?
Naravno, mnogo razloga ima, posebno kada je u pitanju EPS, a znamo u zadnjih desetak godina kakve se stvari dešavaju u EPS-u, naravno, pod vođstvom Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Ja ću da kažem nekoliko razloga važnih, pošto sam sa te teritorije, opštine Lazarevac. Kaže se ovde, kontragarancije koje se traže za KFV za Nemačku, koju ste potpisali 2003. godine, ta sredstva su data Poljskoj da uvezu BTOR sistem koji je potreban za odlaganje jalovine, odnosno one zemlje do samog sloja uglja.
Gospodo, ovde se pominje 16 miliona evra za taj BTOR sistem, a za te pare mogu da se kupe tri BTOR sistema sa sve transportom i ugradnjom tih sistema. Prema tome, ovde je apsolutno još jedna od vaših pljački koje se dešavaju u energetici.
Takođe, hoću da kažem, da tu jedan veliki broj tih sredstava, posebno kada se govori o metalnoj konstrukciji koja je prosta za izradu i veći deo, više od pola svega ovoga što smo uvezli iz Poljske, naravno da može "Kolubara metal" iz Lazarevca sve to da uradi i da ugradi daleko jeftinije i daleko povoljnije, i da nas daleko manje košta, što znači da je ovo još jedna od mnogobrojnih vaših pljački kada je u pitanju EPS.
Takođe, prevoz iz Poljske te iste konstrukcije, koja ima svoj oblik, naravno da košta preskupo za našu ionako oronulu privredu.
Prema tome, kažem da sveukupno kada se pogleda, nas to izađe pet puta više nego da smo to radili sopstvenim sredstvima i na svoj način, uz našu metalsku industriju.
Kada je reč o kreditima Vlade Poljske za obnovu EPS-a, ovde se kaže da su ta sredstva namenjena remontima. Gospodo, pre deset i više godina, mi smo radili sami remonte bez ikakvih pozajmica, bez ikakvih kredita, oslanjajući se na sopstvene snage i sopstvenu mehanizaciju.
Ovde se već godinama praktikuje u Elektroprivredi da se remonti rade, tu se dovode razni izvođači, sve u vidu da se operu pare, da velika sredstva završe u sopstvenim džepovima.
Mi smo pre 10, 15 i više godina imali, ne samo jednu platu u EPS-u, već su imali po dve ili tri viška u godini dana, a nekada i po pet, šest.
Znači, mi smo se u to vreme oslonili na sopstvene snage, sopstvene stručnjake, sopstvena sredstva. Međutim, zadnjih deset godina vi iz Čehoslovačke, Nemačke dovodite stručnjake da izvode neke radove koje su naši ljudi izvodili u vreme remonta, posebno kada je u pitanju Kolubara A i ovaj TENT A i TENT B.
Ovde se kaže da su sredstva namenjena za remonte u Obrenovcu, Kostolcu, Moravi i tako dalje. Setimo se remonta koji ste vršili na kotlu 3 u Obrenovcu, gde je remont koštao tri puta više od realne cene koliko je iznosio.
Ponuda Kolubari A koju nude Nemci ovde niste naveli, ne traži se kontragarancija, ne traži se zajam, ne traži se kredit. I izuzetna je jedna ponuda, jer nemačka firma nudi 150 miliona evra da kreditira gradnju namenskih kapaciteta u Kolubari A, a da se taj kredit vraća kroz električnu energiju, što je izuzetno povoljno.
Međutim, gospodinu Hamoviću i Lazareviću ne odgovara da se ulaže, ne odgovara da se grade neki novi projekti u našoj privredi, iz razloga da bi oni mogli što više da uvoze električnu energiju.
Ja ću da vam naveden primer na koji način EPS uvozi električnu energiju usred leta.
Oni su nekoliko puta inscenirali u Vreocima pitanje ekologije, pa i za vreme Kori Udovički su takođe napravili jedan scenario zbora, pobune ljudi, tako da su ljudi blokirali prugu koja sprečava dalji prevoz uglja za proizvodnju električne energije u Obrenovcu i samim tim su smanjili proizvodnju električne energije.
Na taj način su naterali ljude da to urade, a oni su tako vešto uvezli izvesnu količinu električne energije i usred leta uvezli struju i debelo se ovajdili od tog posla.
Ove teme koje ste nam nametnuli u poslednje vreme, denacionalizacija, Srebrenica, partizani i četnici, te ste teme samo nametnuli da biste bacili prašinu u oči narodu, da sam narod skrene pažnju sa ovih problema gde se priprema 7.000 radnika, odnosno toliko bi trebalo da se otpusti, a do sada je na stotine hiljada otpušteno od vaše privatizacije.
Prema tome, to je samo jedan vaš način da vi skrenete pažnju javnosti da se ne bi bavili onim ključnim socijalnim problemima, nego da nametnete neku treću temu koja nema veze sa našom sadašnjošću.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nekoliko reči o ovom amandmanu na član 3, jer ću kasnije i o svom amandmanu da govorim.
Jednostavno, mi ne možemo da dopustimo, mi srpski radikali, da se ovako jedna skandalozna kontragarancija ratifikuje u najvišem zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i zamoliću kolege koje čine vlast i iz vladajuće su garniture, neka obrate pažnju na tekst obrazloženja za ovu kontragaranciju.
Videćete da su tu, u najmanju ruku, pobrkane babe i žabe i da ćete odobriti nešto za šta nećete znati gde se i kako koriste sredstva. Član 3. za koji predlažemo da se briše, obratite malo više pažnju, kaže da je korisnik kredita iz člana 1. ovog zakona u Republici Srbiji Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije".
Pogledajte kako izgleda u razlozima za donošenje zakona četvrti pasus i šta tu piše – prema Sporazumu, kredit u iznosu od 50 miliona američkih dolara Vlada Republike Poljske daje za finansiranje projekata u oblasti energetike i rudarstva, ekologije i poljoprivrede. Kredit će se koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz Savezne Republike Jugoslavije, za isporuke Republike Poljske u Saveznu Republiku Jugoslaviju mašina, opreme i materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije." Takođe, ovaj sporazum podrazumeva da visina ne može prelaziti iznos od 52 miliona dolara itd. Udeo ulaganja u mašinama, uređajima, materijalima, tehnologiji i uslugama poljskog porekla u okviru ovog sporazuma ne može biti manji od 80%.
Kada se Vlada Zorana Đinđića, a kasnije Zorana Živkovića odlučila na takav korak, naravno uz svesrdnu podršku tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, da krene u ovakav način zaduživanja, mi smo ih upozorili i upozoravamo vas da ovo ne radite iz prostog razloga što je većina ovih sredstava utrošena, a vi ćete sada da aminujete nečemu za šta ne znate kako je novac utrošen.
Ako su ovde ubačeni rudarstvo, poljoprivreda, obnova tehnoloških procesa u pojedinim preduzećima, onda morate kao narodni poslanici i svi mi zajedno da znamo gde se pare troše, svaki cent. Ovde nema nikakve specifikacije. Mi smo na insistiranje našeg predsednika dr Vojislava Šešelja kod prve kontragarancije za neki kredit od jedne nemačke banke 2002. godine tražili da nam se naknadno – naravno to je tada obećao predsedavajući Skupštine, ali nikada nismo došli do te specifikacije – tačno da koliko je i kojih sredstava i opreme iskorišćeno za elektroprivredu od tadašnjih 50 ili možda čak 90 miliona dolara.
Nemojte da se igrate ovakvim stvarima. Ako je ovde predlagač u prvom delu rekao, u članu 3, da će korisnik ovog kredita, ne znamo ni pod kojim uslovima, ni sa kojom kamatom, ni šta je sve tačno kupljeno od mašina i opreme, Republika Srbija, da koristi za obnovu i rekonstrukciju elektroprivrednih postrojenja, kako je onda moguće da se ovde pojavljuju i drugi korisnici tog kredita. To je u najmanju ruku sumnjivo, a da ne kažem da je to velika mogućnost za pljačku i ko zna gde je razvučeno ovih 50 miliona dolara, jer mi nemamo nikakav uvid u to gde je novac potrošen. Da li dobijamo to u završnom računu budžeta? Ne dobijamo.
Mi smo odobrili da jedno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, a na koje su šapu bacila ova dvojica kriminalaca Hamović i Lazarević, u procesu početog restrukturiranja i buduće privatizacije koristi navodno 50 miliona.
Znate, mnogi od vas su učesnici u vršenju vlasti na nivou lokalne samouprave i tačno znate da jedinica lokalne samouprave za donaciju, za kredit, za bilo kakvu pozajmicu od bilo koje poslovne banke u zemlji i u inostranstvu mora da ima specifikaciju troškova.
Mi ne želimo u tome da učestvujemo i bićemo odlučno protiv toga. Mi smo samo puki izvršioci za odobravanje trošenja ovolikih para, a mi konkretno ne znamo za šta. Piše to, ali je uvijeno u oblande. U članu 3, za koji kolega traži amandmanom da se briše, stoji da će da koristi "Elektroprivreda". Ovde se pojavljuju neki drugi, pa su potencijalni korisnici neka poljoprivredna preduzeća ili ustanove koje se bave zaštitom životne sredine.
Šta je onda ovo? Gde ide tih 50 miliona? Kasnije ću po amandmanu koji sam podnela da govorim o činjenici da se građani Srbije pljačkaju na jedan beskrupulozan način, jer im se svakog meseca određeni iznos, trošili ili ne trošili struju, uzima od računa i onda se postavlja pitanje gde ovolike pare idu.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 4. podneo je narodni poslanik Zoran Krasić i ovim amandmanom traženo je da se član 4. briše.
Dosta je razloga zbog kojih je apsolutno neophodna ovakva intervencija. Već je rečeno, čuli ste da se radi o kreditu koji je uzet još pre tri godine, dakle u oktobru 2002. godine, i zaista je nejasno zašto sada Vlada Republike Srbije, pogotovo po hitnom postupku, zahteva od Narodne skupštine da zakon o davanju kontragarancija uzme u razmatranje.
Potpuno je besmisleno obrazloženje koje je Vlada dala za razloge za donošenje zakona po hitnom postupku. To obrazloženje neću čitati. Mislim da je zaista degutantno i ponižavajuće za sve poslanike u Narodnoj skupštini, a isto tako i za građane Republike Srbije, da se uopšte usudi neko u Vladi da zakone sa ovakvim obrazloženjem prosleđuje Narodnoj skupštini.
Članom 4. predviđeno je da se sredstva kredita povlače po zahtevu korisnika kredita, odnosno "Elektroprivrede Srbije", prosleđenog preko "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad, kao banke agenta, putem direktnih plaćanja koja se vrše od strane poljske banke poljskim firmama.
Ovaj član na najbolji način pokazuje samu suštinu ovog kredita. Ono što je činjenica je to da je ovaj kredit nešto gde živog novca ni u jednom trenutku neće biti.
Nisu oni nama dali tih 50 miliona dolara da mi na kraju, kada budemo raspolagali tim sredstvima, vidimo šta je najbolje za EPS, na koji će način ta sredstva biti najbolje upotrebljena, kod kojih ćemo firmi i iz koje zemlje preuzimati tehnologiju, mašine i usluge i sve ostalo predviđeno ovim sporazumom, već na ovaj način Vlada Republike Poljske odobrava kredit u iznosu od 52.632.000 dolara, kada se uveća vrednost kredita za vrednost gotovinskog plaćanja, tako da će sa tim sredstvom raspolagati poljska banka koja će po nalogu EPS isključivo poljskim firmama uplaćivati ta sredstva, a niti EPS, niti "Vojvođanska banka" neće imati nikakvog dodira sa tim novcem.
Treba postaviti pitanje da li Vlada Republike Srbije na ovaj način preuzima obavezu da plati kamatu za korišćenje ovih sredstava, odnosno pošto ta sredstva nisu korišćena, jer nisu ni mogla biti korišćena, jer je sporazumom određeno da će sredstva biti na raspolaganju Republici Srbiji tek od trenutka davanja kontragarancija Narodne skupštine Republike Srbije, treba prvo da nam odgovori predlagač ovog zakona šta se dešavalo sa tim sredstvima u prethodne tri godine i da li će Republika Srbija biti u obavezi plaćanja kamata i za te tri godine, u kom periodu je evidentno da ta sredstva nismo mogli da koristimo.
Kaže se ovde da će se kredit koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz SRJ za isporuke Republike Poljske u SRJ mašina, opreme, materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije.
Svaki dobar domaćin pre potpisivanja ovakvog sporazuma i pre potpisivanja, odnosno davanja kontragarancije za vraćanje ovakvog kredita, prvo bi razmislio i raspitao se šta je ono što će nam Poljska ponuditi kao mašine, opremu i materijale, a uostalom kao i konsalting, tehnologije i usluge.
Jer smo navikli da ugovore koje potpisuje DOS-ovska većina u manjem delu čini nešto konkretno, a da se veći deo tih kredita odnosi na tzv. konsalting, odnosno prevedeno na srpski na lopovluk, da se to obično radi preko firmi koje su bliske gospodi iz Vlade Republike Srbije, preko firmi u kojima su oni do ulaska u Vladu Republike Srbije radili, jer koliko znamo na polju elektroprivrede, Poljska, priznaćete, i nije neka svetska sila.
Ne znam po čemu su se to oni proslavili i koje su to pomake u oblasti elektroprivrede oni napravili. Veliko je pitanje da li će to što ćemo platiti više od 50 miliona dolara zadovoljiti standarde i da li će biti plaćeno po onim cenama po kojima bi eventualno mogli tu opremu da nabavimo kod drugih proizvođača.
Kroz sve ovo, nastavlja sa dalje slabljenje i uništavanje elektroprivrede, koju ste već u prethodnom periodu dovoljno uništili preko vaših koalicionih partnera Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Znamo svi da je struja u prethodnom periodu, dakle od 2000. godine pa do danas poskupela, a više ne zna se koliko puta.
Redovno je obrazloženje da elektroprivreda traži 20%, pa onda Vlada bude dobra pa da samo 14%, i onda bi mi valjda zbog toga trebalo da se radujemo, i građani bi trebalo da budu presrećni što se uvek ne dobije onoliko povećanje koliko iz elektroprivrede zahtevaju, jer bože moj to je ispod evropske cene kilovata, ovo što građani plaćaju kod nas.
Nikome ne pada na pamet da i standard građana Republike Srbije dovede na evropski nivo i svakako bi onda građani vrlo rado plaćali i evropsku cenu struje, i evropsku cenu benzina i evropske cene svih drugih proizvoda kojima ih opterećujete.
Veoma je zanimljivo i ovo što je napisano u glavi četiri, pod naslovom Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, a Vlada Republike Srbije u obrazloženju kaže: Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
A da je Predrag Marković kao predsednik ove skupštine, a trebalo bi da bude predsednik svih nas, a on to naravno nije već odavno, imao imalo dostojanstva i da je imalo brinuo o dignitetu ove Narodne skupštine, ovo bi bio dovoljan razlog da se predlog ovog zakona ne stavi u proceduru dok Vlada Republike Srbije ne da odgovarajuće obrazloženje.
Zaista je sramota da se kaže da će se sredstva za sprovođenje zakona obezbeđivati iz budžeta Srbije, a ne zato što tih sredstava za obezbeđenje neće biti, naravno da hoće i veoma će papreno platiti to građani Srbije.
Vlada Republike Srbije je bila u obavezi da ovde napiše iznos sredstava koji će po njihovoj proceni biti potreban da bi ovaj zakon bio sproveden.
Nebitno je da li će Vlada napisati da je za to potrebno 50 miliona dolara ili će napisati da je potrebno pet dolara. Taj iznos ne mora da bude tačan i niko ne očekuje da će se taj iznos poklopiti u dolar, osnovno je bilo da se bilo koji iznos ovde napiše.
Pogotovo kada se ima u vidu da Vlada dalje u obrazloženju kaže: Predlogom zakona se korisnik kredita obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu kredita i to iz sopstvenih prihoda, je bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate kredita, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta.
Postavljam pitanje, da li nas ovde u glavi četiri ili u glavi pet laže Vlada Republike Srbije.
Očigledno je da su ova dva stava, odnosno ove dve glave kontradiktorne i ne možete u jednom stavu reći, obezbediće se sredstva za otplatu ovog kredita iz budžeta Republike Srbije, a već u sledećem reći, ne, ovim zakonom se upravo obaveza plaćanja, odnosno otplate ovog kredita prevaljuje na korisnika zajma, odnosno na EPS.
Dajte da vidimo već jedanput konkretno, ko će ovaj zajam platiti. Siguran sam, a i to je jedino što je sigurno i sa čime će se sigurno svi složiti, u krajnjoj liniji otplatiće ovaj kredit građani Srbije. Da li će to raditi na malo direktniji način, tako što će sredstva biti obezbeđena i u budžetu Republike Srbije, ili će to raditi na malo indirektniji način, tako što će im biti naplaćena struja, a onda će iz te novčane mase koja bude naplaćena biti otplaćen ovaj kredit, a u krajnjoj liniji nije ni toliko važno.
Molim vas da još jedanput dobro razmislite i da ipak usvojite i ove amandmane SRS i odustanete od usvajanja ovog zakona. Hvala.