SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 12.07.2005.

12. dan rada

OBRAĆANJA

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko da kažem o suštini ovog amandmana. Međutim, rekao bih prvo jednu konstataciju da Predlog zakona o Carinskoj tarifi zaista je izazvao veliku pažnju u javnosti, a pre svega poljoprivrednih proizvođača. Amandman koji sam podneo odnosi se na zaštitu poljoprivredne proizvodnje i to konkretno mlekarstva i mlečnih proizvoda.
Smatram ovu granu vrlo bitnom za celu našu zemlju, i za sve one ljude koji se bave proizvodnjom i uzgojem stoke i prerađevinom mleka i mlečnih proizvoda. Kada to govorim moram da kažem da Evropa i EU za sada ovu oblast tretira na jedan vrlo pozitivan način, pre svega zbog toga što daje određene subvencije, čime pospešuje ovu proizvodnju. Mi sada predlažemo vrlo niske carinska stope kojima ugrožavamo ovu vrstu poljoprivredne delatnosti i proizvodnje.
Moramo poći od jedne opšte konstatacije da ovaj zakon donosimo u jedno vrlo nepovoljno vreme po državu Srbiju. Prema statističkim podacima oko 75% teritorije Srbije zahvaćeno je elementarnim nepogodama i 75% poljoprivredne proizvodnje je ugroženo u ovoj 2005. godini. Ako smo ovaj zakon i trebali donositi, trebali smo ga doneti u nekoj drugoj situaciji, u nekoj povoljnijoj klimi, u nekim uslovima dobre i rodne godine. Ova godina nije dobro ponela i to je jedna opšta konstatacija. Govorili smo mnogo da će ovo ugroziti poljoprivredne proizvođače, individualne poljoprivredne proizvođače, ali bih ja rekao da će ona ugroziti ne samo njih nego i organizovanu proizvodnju mleka i prerade u mlečne proizvode.
Kao primer, naveo bih samo jedan sjajan, blistav odnos poljoprivredne škole "Ljubo Mićić" u Požegi, koja u svome okviru ima izuzetno dobar internat gde su smešteni svi učenici te poljoprivredne škole sa strane koji dolaze u Požegu. Međutim, oni se isključivo izdržavaju od sopstvenih prihoda i od sopstvene proizvodnje. Jedna od ključnih materija u kojoj oni imaju svoju proizvodnju je upravo proizvodnja mleka i prerade u mlečne proizvode. Ovako niskim stopama koje mi propisujemo ugrozićemo i tu decu da sama sebe izdržavaju u školama.
Ako država ne može da obezbedi deci određena sredstva, onda ne treba da im uskraćuje da sama svojim radom sebe izdržavaju u jednom vrlo organizovanom internatu. To bi samo naveo kao jedan primer, jednu oblast koju ćemo mi dovesti u pitanje ovako niskim stopama, carinskim stopama. Zato sam ja predložio da ova carinska stopa sa 20 pređe na 40%, odnosno da bude 40% i time koliko-toliko zaštitimo ovu proizvodnju. Međutim, moram da kažem da u oblasti prerade mleka u mlečne proizvode imamo jako razvijenu industriju koja je sada na tenderu, na aukcijama, ušla je u proces privatizacije.
Ukoliko se s jedne strane zalažemo da se izvrši jedna pravična privatizacija i ukoliko se zalažemo za upliv stranog kapitala na našu teritoriju, našu srpsku teritoriju, onda će ovakav zakon o carinskim tarifama biti kontraproduktivan. Zbog čega? Ako mi smanjujemo carinske stope i omogućujemo uvoz, ko će od inostranih investitora da bude zainteresovan da kupi jednu fabriku mleka, da kupi jednu fabriku gde se mleko prerađuje u ostale mlečne proizvode. Prema tome, ima jedna narodna vrlo pametna koja kaže "nije se rodio ko je svima ugodio". Ja bih samo zamolio da država ako kome treba da ugodi, to je da ugodi srpskom seljaku i srpskom domaćinu i svima onima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala najlepše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko o amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Carinskim tarifama je jedan katastrofalan predlog koji će osiromašiti našeg srpskog seljaka i domaćina i koji će izazvati katastrofalne posledice po poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji. Postoji mnogo pitanja pre nego što bih prešao na amandman, koje bih postavio Vladi i Ministarstvu za poljoprivredu, a to je pre svega zašto nema dizela, zašto nema zvanične cene pšenice, zašto nema kredita za poljoprivredne proizvođače, zašto se smanjuju subvencije u poljoprivredi, zašto se sredstva iz agrarnog budžeta koriste u sve svrhe, samo ne u poljoprivredne svrhe, zašto se poljoprivredni proizvođači opterećuju PDV?
S druge strane njihova konkurencija kroz ovaj Zakon o Carinskim tarifama omogućuje se da lako i jevtino uvoze poljoprivredne proizvode. Inače, moj amandman je podnet na Predlog zakona na Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 4 – Mleko i proizvodi od mleka, živinska i ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog porekla, nepomenuti niti obuhvaćeni na drugom mestu u tarifnoj oznaci 0406 – Sir i urda od tarifne oznake 0401 10 zaključno sa tarifnom oznakom 0406 90 99 00 – carinska stopa 30 zamenjuje se carinskom stopom 50.
Znači, tražim povećanje ove carinske stope i zaštitu poljoprivredne proizvodnje tako što će se stopa promeniti, neće biti 30 kao u Predlogu zakona, nego 50 ukoliko prihvatite ovaj amandman koji sam podneo.
Ovo je bilo neminovno zato što je politika prethodne, kao i ove vlade, sadašnje vlade, koja vrši vlast, tako da se jako slabo odnosi prema poljoprivrednim proizvođačima, a pogotovo prema zaštiti kako proizvodnje žive stoke, tako i proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina koje dobijamo gajeći stoku.
Ovde postoje dva odnosa. Jedan je srpski seljak i srpski domaćin, a s druge strane uvoznički lobi. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede se prema srpskom seljaku i srpskom domaćinu ponaša kao maćeha, a prema uvozničkom lobiju ponaša se kao majka, što ne bi trebalo da ima karakteristiku nijedne vlade a pogotovo Vlade Republike Srbije, s obzirom da znamo da je još jedino ta poljoprivredna proizvodnja ostala koja može da da neke rezultate i da građani Srbije mogu bezbednije da žive. U obrazloženju Vlade Republike Srbije stoji – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Ja bih sada da postavim jedno pitanje. Da li je carinska stopa bila razlog što smo izgubili povlašćen odnos pri plasmanu šećera u EU? Ne, nego je upravo politika i lopovska politika uvozničkog lobija, pomognuta potpredsednikom Miroljubom Labusom, bila ta zašto smo mi izgubili taj preferencijal za izvoz šećera u EU, a ne carinska stopa, što znači da ovo obrazloženje ne stoji kada je u pitanju ovaj moj amandman. Mislim da bi Vlada u danu, poslanička većina u danu za glasanje trebala da prihvati ovaj amandman.
Inače, analizom ovog predloga zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije stoji: – "Donošenje novog Zakona o Carinskoj tarifi neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja". Normalno da neće, jer ovde treba da stoji da su ovo carinska rasterećenja, a ne opterećenja. Carinska opterećenja ne, nema ih i uvoznički lobi će i dalje da dejstvuje i uvoziće one proizvode koje srpski seljak treba da proizvodi i treba država da ga štiti u njegovoj proizvodnji. Povećanje nominalnih stopa carinske zaštite koja se predlaže neće dovesti do efektivne promene opterećenja uvoza. Znači, i dalje ćemo imati, uvozićemo upravo ono što mi možemo sami da proizvodimo a naročito mleko i proizvode od mleka.
Zato ponovo naglašavam da poslanička većina u danu za glasanje treba da prihvati ovaj predlog mog amandmana. Dalje, koji su bili razlozi za donošenje ovog zakona o carinskoj tarifi? To je prioritetni zadatak u okviru harmonizacije propisa sa propisima EU.
Znači, kada treba nešto da uradimo a da bude na štetu srpskog građanina, seljaka i domaćina, ona je izgovor samo EU i put ka EU, što smatram kao jednom pogrešnom politikom, da pre svega treba da zaštitimo sebe, srpskog seljaka i srpskog domaćina, a onda da vidimo kako ćemo ići ka EU.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS uložio sam amandman na Odeljak I Glava 4. – tarifne oznake 0407 do 0407 00 90 00. Poslanici SRS uložili su veliki broj amandmana i skreću pažnju javnosti da je Predlog zakona o carinskim tarifama štetan po državu Republiku Srbiju, a posebno po građane Republike Srbije.
Ovim predlogom zakona, kao što su to detaljno obrazložili narodni poslanici Vjerica Radeta, Momir Marković, Zoran Krasić i Božidar Koprivica, pa i drugi, detaljno su obrazložili razloge zbog čega je SRS za to, da se povećaju carinske stope, jer bi se na taj način onemogućio uvoz, dakle, neispravne i loše hrane za naše građane.
Sa druge strane, da se na taj način zaštite poljoprivredni proizvođači i naša industrija od robe sumnjivog porekla i lošije robe i proizvoda koje proizvode građani i poljoprivrednici Republike Srbije.
Ja ne bih ponavljao ono što su naši poslanici izneli i obrazlagali, posebno što je obrazložila gospođa Vjerica Radeta, Momir Marković, Božidar Koprivica i ostali poslanici. Ne bih želeo da to ponavljam i oduzimam vreme, jer se sve svodi na to, da se carinske stope povećaju i zaštiti domaća proizvodnja. Onda ne bi imali lošu prehranu, loše proizvode na našem tržištu sumnjivog porekla, koje godinama iz hladnjača i magacina zemalja u Evropi, a i sa drugih kontinenata dospeva na naše tržište nekontrolisano, bez ikakvih carinskih barijera.
Bili smo svedoci za vreme sankcija da su brašno, konzerve i druga prehrambena roba uvezena kao humanitarna pomoć i data je našim građanima, a brašno potiče iz 1945. godine, iz Maršalovog plana kada je Evropa pomagana i kada je humanitarna pomoć pružana Nemačkoj i drugim zemljama, koje su stradale u Drugom svetskom ratu.
Prema tome, ostajem kod ovog amandmana i predlažem, u ime SRS, da ovaj amandman u danu za glasanje usvojite, jer će se na taj način građanima Srbije omogućiti i sprečiti da Srbija i njeni građani, a posebno poljoprivrednici trpe štetu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Srđo Komazec.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak II Glava 8. i Odeljak IV Glava 20. i 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branče Stojanović, Milomir Minić i Hranislav Perić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
...
Socijalistička partija Srbije

Branče Stojanović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milomir Minić, Hranislav Perić i ja, podneli smo amandman koji je tehnički gledano vrlo obiman i ja uopšte ne želim da čitam. Pokušaću da objasnim suštinu amandmana. On je dosta obiman, a suština je pokušaj da usvajanjem ovog amandmana, zaštitimo domaću proizvodnju, ovog puta, ne više stočarsku, nego voćarsko-vinogradarsku.
Naime, poznata je činjenica, (inače dolazim iz kraja koji je voćarsko-vinogradarski) da je naša zemlja dobar proizvođač voća i proizvoda od voća.
Nažalost, suočeni smo sa činjenicom da je poslednjih godina, kažem namerno poslednjih godina, u pojedinim vremenskim intervalima, nažalost, uvek nezgodnim za našu domaću proizvodnju uvezena određena količina roba, odnosno voća kojeg inače ima u izobilju u našoj zemlji. Na taj način se ubijala cena, kako to kažu naši seljaci domaće proizvodnje i domaćeg voća.
Nažalost, zbog nerazvijenih i nedovoljno prerađenih kapaciteta, za čim vapi ova zemlja, kada je u pitanju voćarsko-vinogradarska proizvodnja, pre svega, voćarska i nemogućnosti da se preradi voće u više faze prerade, voćnih koncentrata koji imaju izuzetnu cenu na svetskom tržištu, preplavljena tržišta sa uvezenom jabukom su dovodila do toga da naša domaća jabuka i domaće voće završi praktično u kacama, dakle, za proizvodnju rakije što i nije tako loše, ali je u dobroj meri i dobrom procentu završavalo, praktično je bilo bacano.
Kao što rekoh svrha ovog amandmana je da povećavanjem, a mi smo u SPS-u vodili računa kada smo o ovome razgovarali, da povećanje carinske zaštite bude ne tako drastično, jer smo mislili da na ovakav način ne ugrožavamo preferencijale kako je Vlada odgovorila na ovaj naš amandman, odnosno da ugrozimo mogućnost i da naša zemlja dobije preferencijale da izveze određene proizvode.
Smatrali smo razumnim, da se ovi amandmani usvoje. Nemajući druge mogućnosti i ne želeći više da vašu pažnju držim na vašoj problematici, apelujem na poslanike Narodne skupštine da u danu za glasanje podrže ovaj amandman, jer mislimo da je zaista povećavanje carinskih tarifa za voće, prerade od voća, za rakiju, prirodnu rakiju i vino, dobra mera za našu poljoprivrednu proizvodnju. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Poštovane koleginice i kolege, u izbornoj kampanji 2000. godine u brojnim selima učestvujući u kampanji navodio sam podatak da je Srbija uvezla 56.000 tona jabuka u godini u kojoj u Srbiji praktično niko nije otkupio jedan kilogram jabuka. Ovo o čemu govori kolega Branče Stojanović u amandmanu zajedno sa kolegama Perićem i Minićem ima veze sa tim. Naravno, ja nemam ništa protiv da cena poljoprivrednih proizvoda, voća, povrća, bilo čega drugog pegla cene u Srbiji na taj način, da građanima Srbije obezbedi jeftiniju, bolju i kvalitetniju ponudu, ali pitanje je šta je onda ovde skuplje, šta je veći rizik, jer takođe kao i kolega Branče Stojanović živim u kraju koji je naglašeno voćarski, poljoprivredni kraj. Nažalost, nije više vinogradarski, odavno su iskrčeni vinogradi.
Država mora da ima instrument da izbalansira ovu stvar, da ne izađe iz okvira tržišnog koncepta i opredeljenja da se tržišnom ekonomijom bori za svoje mesto pod suncem u Evropi, kao što to ovde sada postoji, a da pri tom ne ugrozi osnovnu poljoprivrednu, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju u Srbiji.
Znam da je to jako teško, ali, odgovorna vlada mora da ima odgovor na ovo pitanje. Ja vas podsećam, ovih dana u zapadnoj Srbiji poplave, pre toga u Banatu, a nakon toga u zapadnoj Srbiji, a sada grad, praktično su potpuno uništili sve useve. Ja sam pre neki dan gledao seljaka iz Osečine posredstvom državne televizije koji je ruke pretvorio u pregršt i u njima drži komade leda i nekoliko razbijenih zelenih oraha. To su crne ispucale ruke. Takve su nas sve, manje-više, othranile i ovamo poslale. Kada mu se to dogodi jednom, pa još jednom, pa kada država ne može da mu pomogne, kada dozvoli nekritički uvoz, kada ono što on ima nema kome da proda, onda je to neodgovorna politika u odnosu na selo i na seljake.
Zato bi bilo dobro, (a ovaj amandman pokušava da pegla ovo o čemu mi govorimo i može da pomogne) da se na nešto bolji način nego što je predloženo zaštiti domaća proizvodnja, iako naravno ja znam da sada rizikujem i da mi se može reći da se na taj način narušavaju principi tržišta, slobodne trgovine i mnogo toga drugog.
I u Americi se seljacima otkupi pšenica u toku jedne godine do poslednjeg zrna. Reguliše se cena, a nakon toga se na ovaj ili onaj način to, u zavisnosti od ponude i potražnje, reguliše, jer jedna proizvodnja je jako skupa.
U punom rodu neko voće je tek posle pet ili više godina. Voće nije šargarepa da poraste za jednu godinu, pa da onda to prodate i izvadite novac koji ste uložili. Dugogodišnji zasadi traže veliku negu, traže velika ulaganja, nema povoljnih kredita još uvek, zato bi bilo važno da kolege prihvate ovaj amandman. Ovaj amandman je smislen, on je potpuno u skladu sa političkim programima svih stranaka. Svi smo mi govorili da ćemo štititi seljake, evo, ovo je prilika i zato molim kolege da ovo podrže. Neka ga prouče još jednom, znam da je puno amandmana, ima smisla i možemo da pomognemo da bude bolje nego što je predloženo. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak III Glava 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.