Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo došli do rasprave o postupku izvršenja prinudne naplate poreskog obveznika jednim zakonom koji sve više i više liči na srednji vek. Već je bilo o tome reči. Na član 19. Dragoljub Stamenković je u ime SRS podneo amandman. Odnosi se na član 104. osnovnog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a reguliše kako će da se proda imovina koja je zaplenjena od nekog poreskog obveznika na osnovu nekog rešenja poreskog organa i na osnovu procene vrednosti te imovine od strane poreskog organa.
Do sada je taj posao pripadao isključivo sudovima. U sudovima opšte nadležnosti, kao i u trgovinskim sudovima imate izvršna odeljenja, imate sudije koji rade izvršna rešenja. Oni su, manje ili više, kvalifikovani da rade taj posao, da vrše procenu, da organizuju prodaju tih stvari u skladu sa zakonom koji reguliše tu materiju.
Sada, valjda u toj želji da bude stariji od samog suda i od same Skupštine, Dinkić jednostavno od svoje poreske uprave pravi jednu malu vojsku koja može da upada građanima u stan, da pleni imovinu i od onoga ko ne duguje porez i da tu imovinu prodaje na način, manje-više kako odgovara poreskoj upravi. Dakle, ne na način koji odgovara činjeničnom stanju i pravoj vrednosti te robe koja je predmet te imovine i svega ostalog, te prodaje.
U članu 104. se kaže: – "Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave", (dodaje se) "o čemu se donosi zaključak"
Ovde nisu propisani uslovi kako se vrši ta neposredna pogodba između kupca i poreske uprave. Da li na tu neposrednu pogodbu ima pravo da da saglasnost poreski obveznik, jer ipak je njegova imovina u pitanju. Možda on najbolje zna koliko koja stvar košta i koliko koja stvar vredi. Svi mi znamo, i pravosudni organi, uvek kada vrše plenidbu neke pokretne ili nepokretne imovine, malo spuste cenu od one realne i tržišne i to je neka početna cena.
Međutim, ovde se daje mogućnost da i ta početna cena bude daleko manja, nego što je to stvarno. Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za kada je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača. To ne bi bilo sporno sa neke strane da se ne pogleda jedan od sledećih stavova kako se vrši to oglašavanje, pa se kaže: – "Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli".
Oglašavanje prodaje se vrši, znači, na oglasnoj tabli poreske uprave (vrši se oglašavanje prodaje nečije imovine). Ovde ima samo jedno ograničenje koje kaže – "ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara". Znači, tada ima obavezu da se oglasi u nekom listu koji se prodaje na čitavoj teritoriji Republike Srbije. U protivnom biće oglašeno samo na oglasnoj tabli i na taj način će neko da vrši to usmeno javno nadmetanje.
Svakako da će biti cilj poreskog izvršitelja koji radi taj posao i kome je data mogućnost da vrši procenu pokretnih stvari, ne pozivajući se ni na jedan član zakona, ni na jedno mišljenje, znači, ostavlja se mogućnost njemu da sam odredi da to bude 999.000 dinara i nešto što realno košta i par miliona, jer nema ograničenja. On ne odgovara nikome za tu procenu te imovine.
Dalje, prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od, ranije je bilo 15 dana, a sada je osam dana od dana popisa.
Čemu tolika žurba? Dakle, zašto jednostavno, jer stiče se utisak da predlagač ovog zakona jednostavno želi da ubije poreskog dužnika. Dakle, da mu naplati taj porez što mu trenutno duguje i više ga njegova sudbina ne interesuje.
Pre neki dan, ako ne i juče, imali smo raspravu o kontragarancijama, pa smo videli da su neke međunarodne finansijske institucije otpisale neke dugove Srbiji i Crnoj Gori, odnosno tadašnjoj SRJ. Nisu oni to otpisali zato što je neko pametan i lep u ovoj vladi ili što sprovodi program i politiku koja odgovara nekim profesijama, jer otpisali su da bismo se ponovo zaduživali. Nijedan drugi razlog nije postojao. Jednostavno, bili su svesni, ukoliko to ne otpišu, nećemo moći da im vratimo ništa i nećemo moći nove kredite da im uzmemo. Zašto ne idete tom logikom kada su u pitanju poreski obveznici, zašto jednostavno ne ostavite čoveku taj rok od 15 dana da pokuša da obezbedi sredstva da plati poreze i da mu ostane njegova imovina? Zašto to skraćujete na osam dana? Da li je moguće da će država za tih osam dana da osiromaši i da propadne?
Slažem se da ima i takvih koji ne žele da plaćaju i izbegavaju poreze. Ali oni su u manjini. Najveći broj poreskih obveznika duguje za porez, samo zato što nema odakle taj porez da plati. Mi sada idemo i kratimo te rokove, sa 15 dana na 8 dana.
Sledeći članovi regulišu da se pokretne stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 75% od procenjene vrednosti. Poreski izvršitelj svojom subjektivnom procenom može da smanji vrednost imovine, često i nekoliko puta, nego što ona realno košta.
Hajde sada da dovedemo do situacije da i tako smanjena vrednost od realne, ne bude početna cena, nego 70% od te početne cene, pa se kaže, za drugo usmeno nadmetanje 50%, pa 30%, pa se još daje mogućnost da se pokretne stvari mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik. Opet se sada vraćamo da će poreska uprava oglasiti prodaju imovine na oglasnoj tabli u svojoj poreskoj upravi. Koje šanse ima taj jadni poreski obveznik da proda nešto i za 50%? Jednostavno, jednim takvim vidom oglašavanja nateraćete ga da prihvati bilo kakvu ponudu samo da se kurtališe bede u koju ste ga doveli ili će on sam da plaća oglase po dnevnim listovima da bi što skuplje prodao imovinu kojom već ne raspolaže.
Još se zabranjuje kupcu sporne imovine da tu istu imovinu proda poreskom obvezniku ili izda u zakup. Čemu to vodi? Da li je država namirena, da li je naplatila porez, da li je uzela to što misli da joj pripada, zašto čoveka ne ostavite da živi?
Hajde da ga isteramo iz zemlje, hajde da mu uzmemo državljanstvo, hajde da više nema ni traga ni glasa zato što je Dinkiću dugovao porez. Hajde da mu zabranimo da jede, diše jer nije platio porez kada i svi ostali.
Takve propise, takve zakone donosi ova skupština. Vodite računa o tome, dame i gospodo poslanici, koji ćete glasati za ovaj zakon. Izbori se bliže.

Hvala. Svakim danom smo sve bliže izborima.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Molim vas da imate posebno u vidu želju predsednika da se što pre obave izbori, tu ćemo da mu pomognemo. Gospodin Čolić je podneo amandman. Amandman se odnosi, praktično, na član 106. (Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) a on ima naslov – "Zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar". Nepokretnost, verovatno se misli na zemljište i na objekte, ali ne znam zašto su napisali ovo – "koja nije upisana u odgovarajući registar".
Za poreski postupak uopšte nije bitno da li je upisano ili nije upisano u neki registar, jer porez na imovinu se plaća na sve objekte, pa bez obzira da li ima upotrebnu dozvolu ili nema upotrebnu dozvolu, bez obzira da li je uknjižen ili nije uknjižen. Ne znam zašto se to posebno potencira, osim ukoliko neko sa zabeleškom, koju može da stavi u neki registar kada je u pitanju upisana nepokretnost, sprovodi jedan oblik izvršenja, a kada su u pitanju ove neupisane nepokretnosti, neevidentirane nepokretnosti, onda praktično nema gde da se upiše, pa verovatno to je neki razlog.
Nije mi jasno zašto su zaplenu nepokretnosti tumačili na taj način da može biti efikasna ukoliko se taj član dogradi sa novim stavom 5. – "U slučaju iz stava 4. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva".
Policija je kod nas reč koja se koristi u žargonu. Da je kojim slučajem ovaj što je pisao ovaj propis gledao Zakon o unutrašnjim poslovima onda bi znao da tamo postoje zaposleni, ovlašćena službena lica. Tamo nema policije.
Tamo zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa uniformom ili bez uniforme može biti samo ovlašćeno službeno lice ili neko ko je zaposlen, a nema ovlašćenja, a ima drugačiji naziv.
Vi ste ovde upotrebili reči – "policija je dužna". Kada kažete policija ne zna se da li ministar, da li ministarstvo, gradski sekretarijat, opštinski sekretarijat na šta se odnosi. Ljudi koji rade u zgradi MUP nisu svi ovlašćena službena lica da bi mogli ovo da rade. Postoje ovlašćena službena lica koja mogu da upotrebe pendrek, ko može da upotrebi pištolj, ko može da privede, ko može da saslušava, ko može da razotkriva, ovlašćeno službeno lice za regulisanje saobraćaja itd.
Mlađa je rekao da policija mora da bude tu, a vi ste se uplašili i kažete – policija. Nije ovlašćeno službeno lice. Svako ko ima ovlašćenje dobija poseban papir gde mu je napisano u kom domenu je ovlašćen da primenjuje propise, da interveniše i da postupa.
Vama nije bila dovoljna postojeća formulacija da poreski izvršitelj u slučaju ako ga ometaju neka lica prilikom sprovođenja prinudnog izvršenja ima pravo da pozove Ministarstvo unutrašnjih poslova, njihovu organizacionu jedinicu da oni obezbede da on može na miru da radi svoj službeni posao poreskog izvršitelja. To vama nije bilo dovoljno, nego baš imperativna, naredbodavna norma u poreskom postupku koja se tiče pitanja koja se regulišu Zakonom o unutrašnjim poslovima.
Mlađa hoće da bude ministar policije, ali bez promene Zakona o unutrašnjim poslovima. Promenom poreskog zakona, a ovde se kaže – "policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva".
Vrlo često, kada se radi o popisu, proceni, prodaji i namirenju ili iseljenju nekog lica, (neko lice mora da se iseli ukoliko se nepokretnost prodaje) ti što ih vi nazivate policajci, moraju da budu prisutni, da obezbede to mesto. Često puste suzu kada pogledaju šta se radi, a moraju da asistiraju i da budu prisutni. Zbog toga u našim propisima stoji odredba koja kaže da se obaveštava nadležni organ, MUP i organizacioni oblik koji je dužan da pruži asistenciju da se obezbedi da ne bi bilo nekih nemira.
Ta formulacija vama nije bila dovoljna, već Mlađko je zaključio da mora. Čim krene poreski izvršitelj, nešto je komplikovano i tu mora da bude policajac. Ne može da kaže – ne mogu da obezbedim čoveka tog i tog dana, nego da vidimo neki sledeći dan.
Mora da bude ukoliko poreski izvršitelj proceni da bi mogao da ima problema. Naravno da će da ima problema ako izbacuje ženu, decu i čoveka iz kuće, naravno da će da ima problema.
Pri tome podsetite Mlađu da je 2003. godine u ovoj Skupštini na mišiće proguran Zakon o lustraciji. Moram da vam kažem ako ovu odredbu primenite potpadate pod odredbu Zakona o lustraciji, jer ste svesni posledica i svesni da Zakonom o poreskom postupku i poreskoj upravi ne mogu da se propisuju pravila ponašanja MUP. Ovo vas podsećam zato što znam da će da se napravi greška, možda i nesvesno, ali greška će sigurno da se napravi.
Ako je propis koji reguliše poreski postupak i poresku administraciju onda se usredsredite na ono što je sadržina te oblasti i šta obuhvata tu materiju. Odredbe sporednog karaktera, naredbodavne, kako po dikciji ispada da je ova, izbegavajte, jer deluju prvo uvredljivo za MUP. Sasvim prirodna bi bila Jočićeva reakcija – ko je taj Mlađan Dinkić da mi sada popuje u svom zakonu kako će moji policajci da rade i šta će da rade. Sa puno prava, zato što međusobno komuniciraju državni organi na principima ravnopravnosti i podeljene nadležnosti, tačno se zna ko je za šta nadležan u skladu sa Ustavom i zakonom.
Za jednu ovakvu normu vi biste morali da nam pokažete saglasnost MUP da je saglasno da se ovo ubaci jer navodno nemaju vremena da promene Zakon o unutrašnjim poslovima itd.
Međutim, vi niste ni pitali MUP. Prosto me čudi da niste upisali ovde avione i rakete. Na poziv Mlađana Dinkića Helikopterska jedinica Vojske Jugoslavije nadleće nad objektom koji treba da se zapleni i onda onaj general ratnog vazduhoplovstva kaže: ja nemam goriva, ali moram da postupim po naredbi, da obezbedim helikoptere jer je Mlađa u poreskom zakonu napisao – rakete i haubice ima da koristimo u postupku naplate. Ne znam, organizujte neki pregled dokumenata pre nego što ih šaljete ovamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman se praktično odnosi na član 109. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Novina je što se menja sadržina jednog stava, a odnosi se na prinudnu prodaju nepokretnosti: "Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik". Isti je princip kao kod prodaje pokretnih stvari. Znači, uz saglasnost poreskog dužnika može da se ostvari i niža cena.
Međutim, ne znam zašto je bilo potrebno da se ovo ubacuje u ovaj predlog zakona. Evo zbog čega ovo potenciram. U ovom postupku sve zavisi od toga kako će da se izvrši procena, da li je u pitanju pokretna ili nepokretna stvar, ko će da vrši procenu i koliko će ta procena da bude kvalitetna. Ukoliko je procena kvalitetna onda verovatno javno nadmetanje ima neki svoj smisao, jer se na javnom nadmetanju, po pravilu, ide na ostvarivanje veće cene od one koja se vodi kao početna.
Uvek u ovim postupcima kada se prodaje, bilo da se radi o pokretnim ili nepokretnim stvarima, uvek se vodi računa da po završenoj prodaji i namirenju poreske uprave preostane nešto što se predaje poreskom dužniku.
Ako mislite da ova odredba može da olakša stanje poreskom dužniku koji strepi nad tim da li je zatvorio poreski konto. On je ušao u postupak prinudne naplate jer nema sredstava. On će na neki način zainteresovan da se to što pre zatvori, da ga ne bi opterećivala ni kamata, ni troškovi postupka, a kada se dva puta oglašava to su sigurno troškovi.
Vi ovde pro forme dajete pravo poreskom dužniku da on učestvuje na neki način u postupku javnog nadmetanja, a ustvari vršite pritisak na poreske dužnike da se što jeftinije proda nepokretnost, svesni toga da prilikom procene posao nije urađen kvalitetno.
Kada kažem procena, to ne znači da se gleda po veličini, jedinici mere i na drugi način, već svaki lokalitet ima neku svoju specifičnost. Verovatno negde na periferiji Beograda jedan ar nije tri hiljade evra, ali u Valjevu je tri hiljade evra jedan ar. Postoji razlika.
Da ne pričam koja je cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, ali u Mačvi je to nekoliko puta skuplje, pa čak i u nekim mestima u Šumadiji, koja su bliža naseljenim mestima i gradovima.
Znači, taj lokalni faktor je vrlo značajan, a to je taj tržišni faktor i sve zavisi od procene. Vi želite navodno jednu objektivnu normu, gde ćete da pokrijete nedostatke pogrešnih procena na taj način što, ako treba i dva puta ima da se ide na javno nadmetanje, a onda će poreski dužnik po sistemu da mu se sve smučilo preko glave da kaže; dajem saglasnost neka se proda budzašto, samo da ja nemam više veze sa Mlađanom Dinkićem. Tu je cela poenta.
Ne vidim razloga zašto ste ovo promenili kada je to moglo da ostane bez bilo kakve promene. Nešto slično ste već imali. Da ste kojim slučajem poreskog dužnika uključili u postupak procene da se čovek pita, kupio si tu i tu mašinu i koliko si je platio, (toliko i toliko, koliko je godina prošlo, ona ima neku amortizaciju) došli biste do pravilne procene. Ne, ovde se ide na silu, na silu i krajnja instanca jeste, na silu se obezbeđuje saglasnost čoveka da prihvati da i ispod vrednosti, znači i manje od 75% od početne vrednosti nepokretnosti se ta nepokretnost proda.
Morate imati u vidu, da u zavisnosti od lokaliteta, urbanističkih uslova i drugih stvari, nije baš tako jednostavno kako ste zamislili i ovde zapisali to manipulisanje, ne u negativnom smislu značenja reči manipulisanje, nego jednostavno transferisanje i manipulacija, rad sa tim nepokretnostima. To ste pogrešno shvatili.
Imate situaciju gde vam urbanistički propisi zabranjuju bilo šta da radite. Propisi o zaštiti kulturnih dobara će vam zabraniti. Ali ja znam, vi sada imate silinu, želite da popunite budžet, želite da obezbedite sredstva na sve moguće načine, dajete što rigoroznije poreske propise, što rigorozniji postupak, postupak u kome nema čoveka i ne ceni se čovek – prosto ne shvatate da postoji i situacija kada objektivno čovek nije u mogućnosti da plati porez. Kada kažem čovek, mislim i na privredni subjekat i na fizičko lice, a svodim sve na čoveka, jer sve što se radi u ovoj skupštini tiče se ljudskih prava.
Doveli ste privredu u situaciju da ona ne može, i kada bi htela, ne bi mogla da ispuni obaveze. Onda dolazi Mlađin bič koji to treba da reši. Ne može to tako da se rešava. Bez obzira što ovo nije načelna rasprava, morate da znate i motive zbog kojih mi pokušavamo da vas sprečimo u ovim promenama Poreskog zakona, jer u ovim promenama ne vidite ljude, vidite samo konto – uzimala davala, izlaz ulaz, potražuje duguje. Ako samo tako posmatrate Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, onda ste na pogrešnom putu i biće loše.

Hvala, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 27. vrše se izmene člana 131. osnovnog Zakona, koji reguliše mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole.
Predlogom izmena i dopuna ovog zakona predviđena je mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana. U trenutno važećem Zakonu, predviđena je ta mera sa rokom trajanja do 30 dana, a ovim izmenama se predviđa povećanje do 60 dana.
To su isuviše velika ovlašćenja za poreskog inspektora koji vrši kontrolu. U osnovnom tekstu zakona navedene su četiri situacije u kojima poreski inspektor može da izrekne tu meru zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana. Između ostalog, tu se navodi – u toku poreske kontrole inspektor može izreći ovu zbranu ako preduzetnik nema verodostojne isprave i dokumentaciju prilikom pružanja svojih usluga i prodaje roba. Ta dokumentacija može biti i u sedištu preduzeća, pogotovo kod preduzeća koja imaju svoje poslovne jedinice širom zemlje. Znači, ako preduzeće ima maloprodaju, veleprodaju, razgranatu mrežu svojih organizacionih jedinica po zemlji i moguće je da ta dokumentacija ne bude na jednom mestu, nego da bude difuzno raspoređena. To ne znači da treba izricati ovako rigoroznu meru kao što je zabrana obavljanja delatnosti.
Drugi razlog je neuplaćivanje dnevnog pazara, treći razlog je angažovanje lica koja nemaju ugovor o radu. Tu se prepliću ingerencije poreskog inspektora i inspektora rada koji vrši kontrolu da li svi zaposleni u nekom privrednom subjektu imaju ugovor o radu ili drugi pravni osnov da bi obavljali svoj posao u tom preduzeću. Ne vidim razlog zašto bi to poreski inspektor utvrđivao i izricao jednu takvu rigoroznu meru, kao što je zabrana obavljanja delatnosti do 60 dana. Četvrti razlog je ako se promet roba i usluga ne registruje preko fiskalne kase.
Svi razlozi koji su navedeni u osnovnom tekstu zakona, gde je samo došlo do pooštravanja mere prestanka vršenja delatnosti i povećano sa 30 na 60 dana, su suviše strogi za privredne subjekte, bespotrebni i njima otežavaju posao. Sve to može da se reguliše, prvo, ako su u pitanju blaži oblici prekršaja i privrednih prestupa, reguliše opomenama, a ako su u pitanju teži oblici, mogu da se reguliši novčanim kaznama. Sama mera zabrane vršenja delatnosti otežava privrednom subjektu njegovo poslovanje i on će sigurno pretrpeti ogromnu materijalnu štetu zabranom vršenja delatnosti, tako da mu dodatna novčana kazna apsolutno ne treba, jer je dovoljno kažnjen time što neće moći svoju osnovnu privrednu delatnost da obavlja u roku do 60 dana.
Ovakvim poreskim postupkom i ovakvom poreskom administracijom se ne pomaže privrednim subjektima, već naprotiv, odmaže i dovode se, neki put neopravdano, u izuzetno težak položaj. To ne znači da poreske obveznike treba pustiti da rade šta hoće. Naravno da mora da postoji poreska disciplina, da poreski obveznici moraju da plaćaju porez prema svojoj ekonomskoj snazi. Država mora rigorozno da kontroliše da li se uredno plaća taj porez, ali država ne sme da bude ni jednog trenutka smetnja za privredne subjekte da oni nesmetano obavljaju svoju privrednu delatnost. Ovim produžavanjem roka zabrane vršenja delatnosti do 60 dana, direktno država utiče na poslovanje privrednih subjekata.
Pored toga, u stavu 2. Predloga izmena i dopuna zakona je predviđena zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku, koja se izriče i za poslovne prostorije poreskog obveznika, u kojima se u toku poreske kontrole utvrde nepravilnosti. Tu se pojavljuje problem. Ukoliko preduzeće ima svoje poslovne jedinice u više gradova, sedište se nalazi u jednom mestu, (poslovne jedinice se nalaze u više gradova) može da se desi situacija da tokom poreske kontrole inspektor utvrdi određene nepravilnosti u samom sedištu privrednog subjekta.
Ukoliko bi se doslovno primenio stav 2. zabranilo bi se vršenje delatnosti sedištu preduzeća, a da bi poslovne jedinice mogle da rade, što je nelogično. Takav privredni subjekat ne bi mogao da funkcioniše, ukoliko bi poslovne jedinice nastavile da rade, a sedištu privrednog subjekta bila određena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Mislimo da su ove mere izuzetno restriktivne prema privrednim subjektima i ništa im neće pomoći. Efekti naplate poreza će biti vrlo mali u odnosu na stepen zaprećenih sankcija koje su predviđene ovim zakonom. Sankcije mogu do jedne određene granice da imaju efekte i da donese određene rezultate, a kada se pređu te granice, onda one postanu kontraproduktivne i ne donose one efekte koje je predlagač imao u vidu kada je predlagao izmene i dopune ovog zakona. Zato smatramo da je bolje već postojeće rešenje nego ovo koje je predloženo izmenama i dopunama i smatramo da treba prihvatiti amandman SRS.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Naime, član 29. stav 1. Predloga zakona kaže sledeće: "U članu 134. stav 1. posle reči: "dužan je" dodaju se reči "da utvrdi vrednost oduzetih stvari i", a posle reči "ministra" stavlja se tačka i reči do kraja stava se brišu.
Posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: Vrednost stvari iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini nabavne cene oduzete stvari, odnosno cene koštanja tih ili sličnih stvari u momentu oduzimanja".
U sledećem stavu člana 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona se kaže sledeće: "Dosadašnji st. 2. do 4. postaje st. 3. do 5."
U sledećem stavu se opet kaže: "Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi: Javna prodaja oduzetih stvari iz stava 4. ovog člana vrši se putem usmenog javnog nadmetanja na kome se oduzete stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 80% od njihove procenjene vrednosti, a kvarljiva roba po ceni nižoj od 50% od njihove procenjene vrednosti".
U sledećem stavu se kaže: "Posle dosadašnjeg stava 5, koji postaje stav 6, dodaju se st. 7. i 8. koji glase: Vlada uređuje postupak sa oduzetim stvarima iz ovog člana za slučaj kad se oduzete stvari ne prodaju na ponovljenim usmenim javnim nadmetanjima, pod uslovima iz stava 6. ovog člana, u roku od tri meseca od pravosnažnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona".
Poslednji stav člana 29. Predloga izmena i dopuna Zakona kaže: "Kupac oduzetih stvari ne može biti poreski obveznik, lice zaposleno u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica".
SRS smatra da član 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba da se briše. Smatramo da je postojeći Zakon bolje rešenje i upravo na članu 29. se vidi priroda ovog predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Na osnovu rešenja o merama, u članu 133. postojećeg Zakona, a kada govorimo o ovom predlogu zakona, rešava se članovima od 26. do 29. Smatramo da se na ovaj način, predloženim rešenjem ovakvog Predloga izmena i dopuna zakona, daju prevelika ovlašćenja poreskoj upravi koja, na kraju krajeva, preuzima ulogu i zakonodavne i sudske vlasti.
Smatramo da treba zakon da reguliše tačno i da odvoji zakonodavnu i sudsku vlast, ono što je Ustavom predviđeno. Na kraju krajeva, poreska vlast se na ovaj način izdigla iznad izvršne i sudske vlasti.
To je suština amandmana SRS. Zato smatramo da ovaj član 29. Predloga zakona treba brisati.