Zahvaljujem se poslaniku Koprivici.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović..
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je dosta rečeno o predloženom zakonu o carinskoj tarifi i amandmanima SRS. Suština je u tome što mi pokušavamo da amandmanima zaštitimo domaću proizvodnju, odnosno sada prvenstveno poljoprivrednu proizvodnju.
Naime, od dolaska DOS na vlast 2001. godine pa do danas, preko ovih carinskih stopa ugrožena je proizvodnja u Srbiji, kako poljoprivredna tako i industrijska i to se, naravno, odrazilo na proizvodnju i na životni standard građana.
Ovim amandmanima smo pokušali da vam ukažemo na potrebu da se ta naša proizvodnja zaštiti, prvenstveno, u ovom slučaju, carinskim stopama i svi naši amandmani su išli u tom smeru – da se carinske stope povećaju na sve ove proizvode koji se uvoze.
Moj amandman odnosi se na Odeljak I Glava 4. – Mleko i proizvodi od mleka; živinska i ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog porekla, nepomenuti ili obuhvaćeni na drugom mestu.
Pod tarifnom oznakom 0401 navedeni su proizvodi na koje se odnosi ova carinska stopa i to: mleko i pavlaka, nekoncentrovani i bez dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje. Na sve ove proizvode iz ove grupe propisana je carinska stopa od 20%. Ja sam mojim amandmanom predvideo da se ova stopa poveća na 40%. Razlog je zaštita domaće proizvodnje.
Ono što mi ovde nije jasno to je tehnička stvar. Naime, ovi proizvodi su razvrstani u nekoliko grupa i to: proizvodi sa sadržajem masnoće do 1% po masi, u ambalaži neto-zapremine do 2 litra; sa sadržajem masnoće preko 1 do 6%, u ambalaži do 2 litra; sa sadržajem masnoće preko 3%, pa sadržaj od 6 do 21% itd. Jednostavno, za sve ove proizvode ista je carinska stopa – 20%.
Nije mi jasno zašto to nije obuhvaćeno samo jednom tarifnom oznakom pošto je stopa ista. Samo se radi o pakovanju, odnosno ambalaži ili zapremini do 2 litra, a preko 2 litra verovatno druga stopa.
Ono što je sporno, kada pričamo o ovom predlogu, jeste to što je domaća poljoprivredna proizvodnja ugrožena u svim sferama. Kada govorimo o mleku, interesuje me, mada ovde ministra nema, zašto se premije za mleko ne isplaćuju.
Premije za mleko u Srbiji kasne više meseci. Znači, naši proizvođači, iako po nekoj odluci Vlade Republike Srbije imaju pravo na te premije, ne primaju premije, odnosno one kasne četiri ili pet meseci, pa me interesuje zašto se to dešava ako ministar kaže da u budžetu Republike Srbije imamo suficit, znači da imamo više sredstava nego što ima izdataka.
Jednostavno, deplasirano je pričati o suficitu u budžetu, ako imate na drugoj strani neke obaveze koje niste ispunili. Previše toga država duguje svojim građanima, a ministar priča o suficitu.
Takođe, nije mi jasno zašto je najavljeno ukidanje premije za mleko za gazdinstva koja nisu registrovana do sledeće godine, a od ove godine su ukinute premije za druge proizvode, znači za ona neregistrovana domaćinstva. Jednostavno, u brdsko-planinskim područjima, a to sam pričao i ranije, imamo situaciju da staračka domaćinstva, gde živi dvoje ljudi starih preko 60 godina, imaju jednu do dve krave i od toga žive; izdaju dnevno po 10 do 20 litara mleka i od toga žive.
Oni nemaju nikakav interes da se registruju, nemaju razloga. Imaju malo zemlje i to malo jedva obrađuju, drže jednu ili dve krave i žive od tog mleka.
Ako ih na ovaj način diskriminišete da ne mogu više da dobiju premiju, odnosno da će njihovo mleko biti jeftinije od sledeće godine, oni neće imati interesa da to više rade, odnosno neće imati od čega da žive.
Takođe, možda malo postajem i dosadan sa malinom, ponoviću i danas – situacija u ovoj oblasti poljoprivredne proizvodnje, u proizvodnji maline je katastrofalna. Ove godine malina se otkupljuje po ceni od 12 do 40 dinara, s obzirom na klasu.
Ako vas podsetim da je pre dve godine cena maline bila preko 60 dinara, onda sami vidite i shvatite kolika je razlika. Shvatite da sa cenom od 40 dinara naš seljak nema račun da to radi. Ta proizvodnja se ne isplati.
Nije mi jasno zašto se sistematski ide na uništavanje poljoprivredne proizvodnje? Ako je država ozbiljna, morala je da stane iza one proizvodnje koja donosi devizni prihod Srbiji, a upravo je proizvodnja malina ta.
Ja sam prošle godine na Odboru za poljoprivredu zatražio od zamenika ministra, (koji je bio prisutan) da mi objasni da li država planira, namerava, odnosno Vlada a ne država, Vlada kao izvršni organ, da napravi neku strategiju da zaštiti neku poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. On mi je tada odgovorio da se strategija radi. To je bilo pre više od godinu dana. Još uvek je nema u ovoj skupštini. Ne znam da li se na nekim nivoima ili nekim krugovima, da li je uopšte nešto urađeno po tom pitanju, ali u ovoj skupštini je nema. Tada mi je rekao da nema strateškog proizvoda u oblasti poljoprivredne proizvodnje, da država neće stati ni iza jednog poljoprivrednog proizvoda.
Znači, seljak je prepušten sam sebi. Kako se snađe na tržištu, tako će i proći.
Upozoravam vas, ova godina će biti izuzetno teška za seljake. Imali smo višnju sa vrlo niskom cenom, malinu sa takođe niskom cenom. Žetva pšenice je u toku, znači otkupa nema. Jednostavno, ove godine mislim da će i seljak gladovati. Ako seljak dođe u tu situaciju, onda više, ponavljam, u pitanju je i opstanak države.
Molim i Vladu Republike Srbije da ovo shvati ozbiljno. Situacija po našim selima je katastrofalna. Potrebno je da se neke mere preduzmu što pre, da se bar nešto zaleči, kako bi država opstala.
Naredne godine, proizvodnja malina u Srbiji će se bar prepoloviti. Ako se sledeće godine nešto ne preduzme, uništićemo tu proizvodnju, a 30 godina Srbija izgrađuje brend maline. Srpska malina je bila jedina prisutna u Evropi 30 godina. Srbija je bila poznata po malini. Sada smo taj brend uništili za godinu dana.
Sada neke druge države preprodaju našu malinu kao svoj proizvod. Ne bi ni bilo to sporno da je ta naša malina ovde plaćena dovoljno da seljak može da živi od toga.
Molim vas, vodite računa, posebno o brdsko-planinskim područjima Srbije, a tu prvenstveno mislim na zapadnu Srbiju, gde je ova proizvodnja dominantna, gde svaka kuća poseduje bar šest ili sedam ari, znači mala je površina maline, ali od koje je mogla da preživljava. Ako se to uništi, a tu smo na pragu toga, ne znam od čega će seljak u tim područjima živeti.

Zahvaljujem se gospodinu Jovanoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite, gospodine Četroviću.

Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i poslanička većina koja podržava tu vladu, koja je do sada podržavala, ponela se prema Predlogu ovog zakona kao tehničkom zakonu koji treba da samo prođe skupštinsku proceduru, ali nažalost, ovo nije tehnički zakon. Ovo je zakon koji opredeljuje zadnju sudbinu srpske poljoprivrede, srpskog seljaka.
Sa ovakvim predlozima carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda, ako se vladajuća većina opredeli da podrži ove predloge, to je završni udarac u nestajanju srpske poljoprivrede, srpskog seljaka i konačnom kraju države Srbije. Ovo je treća faza uništavanja države Srbije i srpskog naroda po nalogu MMF, Svetske banke, koji se dosledno sprovodi na prostorima Srbije od 5. oktobra do današnjeg dana.
Prvo je uništeno srpskog bankarstvo, pa srpska privreda, a sada dolazi i srpska poljoprivreda. Krajnji cilj je da se srpski narod i građani Srbije ostave bez hrane, da budu zavisni od moćnika iz zapadne Evrope i SAD, a da se prenebregne i ova činjenica – ovi koji su preuzeli vlast od januara 2004. godine, u prošloj godini, kada se utvrđivalo stanje, poslovanje i bruto društveni proizvod države Srbije, rečeno je da je u ukupnom bruto društvenom proizvodu oko 50% iz poljoprivrede.
Da li je ovakav odnos prema 50% ukupnog društvenog proizvoda kada je u pitanju poljoprivreda, sa ovakvim predlogom zakona o carinskoj tarifi i ovo sve što se događalo do danas, pogotovo što će se događati ubuduće? Zar srpska poljoprivreda i srpski seljaci ne mogu da budu oslobođeni od PDV za kupovinu poljoprivredne mehanizacije? Nema nikakve mogućnosti za subvencije, osim malo te premije za otkup mleka.
Zato može da se troši i za najskuplje automobile, i za vile, i za stanove na Dedinju, i za pratnje koje se broje u desetinama, kada idu kolone tih zvaničnika, počev od predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade i ministara u Vladi, to su kolone od desetinu najluksuznijih vozila, a da ne govorimo o ljudima koji prate te navodne zvaničnike. Od koga se oni boje? Od koga se ograđuju? Da li od građana Srbije, od srpskog naroda?
Nema kredita. Ovih 20 milijardi što je predviđeno u budžetu za ovu godinu, G17 to deli po svojim kriterijumima. Izmislio je G17 da to moraju biti registrovana poljoprivredna domaćinstva. Jedino imaju mogućnost da preko tih filijala ili ćelija G17, tih 20 milijardi raspodeli. To je kap u moru prema stanju u srpskoj poljoprivredi, stanju seljaka koji su ostali gotovo bez mehanizacije i uopšte bez mogućnosti da iole rade i proizvode normalno.
Rekao sam da je ovo sramna carinska politika kada je u pitanju uvoz poljoprivrednih proizvoda. Prethodni amandmani su se odnosili na živu stoku, mesne prerađevine, zamrznuto meso, a ovom amandmanu koji sam podneo, radi se o uvozu mleka i proizvoda od mleka.
Konkretno, mleko i pavlaka, koncentrovana ili sa sadržajem dodatnog šećera i drugih materijala za zaslađivanje, po ovim tarifnim brojevima kako su ovde navedeni.
Predloženo je da carinska stopa bude 20%, a ja sam predložio da bude 40%. Zašto sam predložio 40%? Da li Srbija, srpski seljaci i ovo malo farmi što je ostalo, (pošto su mnoge društvene farme uništene i rasprodate u bescenje) nisu u stanju da proizvedu mleko za građane Srbije, nego mleko treba da se uvozi i sa ovako malom carinskom stopom? Premija za mleko iznosi 3 dinara. Čuli smo ovde i od prethodnih poslanika SRS koji su postavili pitanje zašto se premija ne isplaćuje.
Osnovno pitanje koje sada proizvođače mleka tišti, što teškom mukom proizvode mleko. Prevashodno su to seljaci sa dve ili tri krave, retke su situacije da imaju više od tri krave, a to im je jedini izvor prihoda i mogućnost da opstanu, da prežive i da privedu svoj život nekom iole dostojnom kraju. Radi se o staračkim domaćinstvima koja su godinama, da ne kažem decenijama proizvodila mleko. To su manji posedi. I ono stočne hrane što proizvedu na svom posedu, tako su upotrebljavali da hrane krave, da proizvode mleko i da predaju u otkup.
Ta minimalna ili ponižavajuća cena od 15 dinara za tzv. sirovo mleko koje su izmislili ovi koji opredeljuju da je to sirovo mleko sa skoro 4% masti, a znaju građani koji su potrošači koje mleko kupuju u prodavnicama i po kojim cenama. Znamo i kakve su te cene kada je u pitanju mleko u prodavnicama, da ne govorim o prerađevinama od mleka: jogurt, kiselo mleko, pavlaka i dr. Za čašu jogurta seljak, faktički, daje litar mleka.
Srbija je bila poznata po gajenju krava za proizvodnju mleka i po tovu junadi i izuzetno kvalitetnom mesu od junadi, koje je proizvedeno kako za domaću potrošnju tako i za izvoz. Nažalost, sve ono što se dogodilo sa sankcijama, ali ni ona prethodna vlada DOS-a, odnosno DS, a i ova ništa nije učinila da se pospeši tov junadi i da Srbija prevashodno ima kvalitetno meso za domaću potrošnju, a da Vlada učini da se to meso plasira i da se izvozi.
Tržišta koja je nekada Srbija imala u pogledu tovne junadi, odnosno mesa, nisu ni pokušana da se ponovo povrate, ali nije ni bila želja ni prethodne, a ni ove vlade da bilo šta u tom pogledu učini. Imam podatak da u opštini Kraljevo, kao teritorijalnoj najvećoj opštini u Srbiji, za zadnje četiri godine je smanjen broj krava za 50%. Ako se ovakva tendencija nastavi, sa ovakvom politikom Vlade, (a sva sreća da ova vlada neće opstati, niti će biti podržana na prvim vanrednim parlamentarnim izborima) za naredne četiri godine mi u Srbiji nećemo imati ni jednu kravu.
Zato ćemo uvoziti mleko iz Slovenije, Mađarske i preko ovih privatizovanih mlekara koje su, na neki način, stvorili radnici koji su radili u tim mlekarama, a prevashodno seljaci koji su decenijama prodavali mleko preko tih mlekara.
Sada su došli u situaciju da te privatizovane mlekare, koje su kupili u bescenje, novopečene gazde neće da im otkupljuju mleko i da idu po selu. Naređuju im da moraju da imaju 60 litara svakog dana, pa ako nemaju 60 litara, onda da nose po dva ili tri kilometra na neka otkupna mesta gde oni to odrede. Pa tamo postave neki, navodno, rashladni uređaj i da seljaci plate za 10-15 litara mleka koje tamo ostave, 300 dinara mesečno, što se koristi taj rashladni uređaj. To je situacija sa proizvodnjom mleka.
Svedoci smo i da je Bogoljub Karić u svojoj kampanji koju vodi širom Srbije (kako da zaposli radnike skidajući lance i katance sa fabričkih hala i kapija), sada je krenuo i da obilazi proizvođače, odnosno vlasnike farmi u Srbiji, koji imaju krave za proizvodnju mleka. Ne daj bože ako bude srpski seljak zavisio od Bogoljuba Karića; da on potpomogne proizvodnju mleka i da preko njega dođe do otvaranja nekih farmi širom Srbije. (Jer on, i njegovi koji predstavljaju kompaniju "Karić" ili "Braća Karić" na Dedinju, sa njihovom vilom "Jelena", nisu ni industrijalci, a najmanje su zainteresovani da se radnici vrate u fabrike, niti da seljaci, proizvođači mleka dođu do iole normalnih uslova za proizvodnju mleka.)
To je pokušaj prevare, kao što je bila prevara u prethodnoj Vladi Zorana Đinđića ili Zorana Živkovića, u opštini Kraljevo, kada je Mile Korićanac, (vrli demokrata, sada frakcionaš te iste Demokratske stranke, sa Čedom Jovanovićem) prevario na desetine seljaka u studeničkom kraju. U selu Rudnu kod Studenice, preko Zajma za preporod Srbije ili Fonda za razvoj, dajući tim seljacima junice iz tova, koje su bile u selu Goričanima, kao junice za proizvodnju mleka. Ti seljaci su zaduženi za 100 i nešto junica, u proseku od 2.500 do 2.800 evra.
Vi, koji sada vodite Ministarstvo za poljoprivredu, a ova ministarka Dulić-Marković sve bi mogla da bude, ili ne znam šta bi mogla da bude, a nikako ministar za poljoprivredu. Trebalo bi da ode u Rudno i da vidi šta je sa tim junicama i šta je sa tom mlekarom, jer ste vi nekada bili zajedno – Demokratska stranka i ova ekspertska grupa G17, koja je sada postala stranka na ovim parlamentarnim izborima. Neće više biti sigurno u ovoj Narodnoj skupštini.
Te prevare koje su činjene prema seljacima i sa ovim što je ovde predloženo je ponižavajuće i dalje uništavanje sela i seljaka. Ne može se prihvatiti da srpski seljak nije u stanju da proizvodi mleko i da se po ovakvoj stopi od 20%, navodno, carine uvozi mleko u Srbiju, sa pričom da mleko, koje proizvode seljaci u Srbiji, nije kvalitetno.
To mleko je od krava koje jedu prirodnu hranu, bez ikakvih aditiva, bez ikakvih posebnih sredstava ih hemije. Ali, hoće i tu da nas prevare. Iako smo mi i kao generacije, odrasli na tom mleku od naših krava, i naša deca, odrastaće i ubuduće.
Neće ova prevara proći srpskom seljaku koji je proizvodio i proizvodi ovo mleko, koje je najkvalitetnije u Evropi i na ovim prostorima. Hvala.

 Hvala vama gospodine Četroviću.
O istom amandmanu imate još minut i po, gospodine Markoviću. Izvolite.
Građani nemaju razloga da brinu, dakle, nije promenjen zakon ni na jedan način. Stranke će izlaziti na izbore, neće vlade. Isto tako, nije promenjen zakon, slobodno mogu pojedinci da obilaze krave, kao što to sada čine, svejedno da li kao braća ili kao sestre.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati po amandmanima narodnih poslanika SRS. Morao sam da se javim, da iskoristim i ovaj minut i po, i da pokažem koliko je ova "knjiga" žestoka pljačka i prevara građana Srbije.
Listajući ovaj vaš Predlog zakona, na strani 141. pod 2804 50 10 00 uvozi se mineral bor. Dame i gospodo narodni poslanici, jedine dve zemlje koje imaju rudnike bora su SAD, (jedan rudnik) i Srbija kod Rgotine, (jedan rudnik). Bor se inače koristi za nekih 150-160 proizvoda u industriji. Pitam vas, od koga ćete to uvoziti rudu, odnosno mineral bor kada smo mi, pored Amerikanaca, jedini koji to imamo. To nam je Bog dao. Doduše, u doba onog najžešćeg bombardovanja, jedan od onih koji su nam solili pamet, dolazio je da zakupi ovaj rudnik, a hvala bogu nije uzeo. Država Srbija ima rudnik, pored Amerike, jedina na svetu. Mi smo ovim predvideli da uvozimo rudu bora.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo stvarno treba vratiti na doradu i prestati sa maltretiranjem i građana Srbije i narodnih poslanika.

Hvala. Po Poslovniku se javio gospodin Četrović. Izvolite.

Predsedniče, po članu 104. vaš manir je da posle izlaganja određenih narodnih poslanika, pogotovo poslanika SRS, date neke svoje komentare, ali ti komentari su, na neki način, maliciozni i tendenciozni. Ako ste imali nešto da kažete, treba da izađete za ovu govornicu, tu je potpredsednik Zankov da vas zameni, i da iznesete eventualno svoje neslaganje sa mojim izlaganjem.
(Predsednik: Gospodine Četroviću, recite mi molim vas član?)
Član 104. Sa vašim komentarom, ste na neki način, povredili dostojanstvo Narodne skupštine i mene kao narodnog poslanika. Nisam govorio da vlade izlaze na izbore. Jasno sam govorio o poslaničkoj grupi G17. Jasno sam rekao o ministru poljoprivrede. Ali, ako vas to pogađa, to je vaš problem, što vi pripadate toj poslaničkoj grupi G17, toj stranci G17 plus. Ne znam više šta u tom smislu želite, jer ovo nije prvi put. Ja, kao narodni poslanik, pokušavam da pratim svakoga ko se javi i diskutuje po bilo kojoj tački dnevnog reda, a i vas kao predsednika Narodne skupštine. Smatram da ste vi, kao narodni poslanik, prvi među jednakima ovde.
Imao bih mnogo pitanja za vas, kao predsednika Narodne skupštine, ali ću to ostaviti za drugi put, jer se vi često pojavljujete, ne kao predsednik Narodne skupštine, nego kao jedan od čelnika državne vlasti. Kada ste, i koga ste obavestili od članova ove Narodne skupštine, od odbora, šta vi to radite i koga predstavljate kada se pojavljujete kao čelnik državne vlasti?

Hvala vam gospodine Četroviću.
Naravno, kada bih želeo nešto da komentarišem na način na koji vi mislite, izašao bih za govornicu i to bih uradio, ali moram, po članu 27. stav 2. po Poslovniku da vodim Skupštinu i da ukazujem na ono što može da izazove nedoumice. Ni na jedan način nisam komentarisao ovo što ste vi rekli, već činjenicu da ste izgovorili da će Vlada izaći na sledeće izbore, samo sam rekao da Zakon nije promenjen, moram da vodim računa o zakonu.
Isto tako, moja obaveza je da predstavljam Narodnu skupštinu i u tom svojstvu se isključivo pojavljujem i nikada ne govorim u ime jedne, ma koje, stranke, nadam se na zadovoljstvo svih poslanika, jer je osnovno pravilo, ako ste predsednik na nekoj državnoj funkciji, nepristojno je da zastupate jednu stranku i to se odnosi na sve predsednike. Ako želite da zastupate stranku, odete u stranku, pa to izjavite ispred stranačkog obeležja. Ali, to su osnovi ponašanja. Žao mi je ako ste me pogrešno razumeli.
Nadam se da ste zadovoljni ovim objašnjenjem i da ne tražite da se Skupština izjasni.
(Miljko Četrović: Nije potrebno.)
Zahvaljujem.
Da li još neka poslanička grupa želi o amandmanu gospodina Četrovića? (Ne.)
Na Odeljak I Glava 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko da kažem o suštini ovog amandmana. Međutim, rekao bih prvo jednu konstataciju da Predlog zakona o Carinskoj tarifi zaista je izazvao veliku pažnju u javnosti, a pre svega poljoprivrednih proizvođača. Amandman koji sam podneo odnosi se na zaštitu poljoprivredne proizvodnje i to konkretno mlekarstva i mlečnih proizvoda.
Smatram ovu granu vrlo bitnom za celu našu zemlju, i za sve one ljude koji se bave proizvodnjom i uzgojem stoke i prerađevinom mleka i mlečnih proizvoda. Kada to govorim moram da kažem da Evropa i EU za sada ovu oblast tretira na jedan vrlo pozitivan način, pre svega zbog toga što daje određene subvencije, čime pospešuje ovu proizvodnju. Mi sada predlažemo vrlo niske carinska stope kojima ugrožavamo ovu vrstu poljoprivredne delatnosti i proizvodnje.
Moramo poći od jedne opšte konstatacije da ovaj zakon donosimo u jedno vrlo nepovoljno vreme po državu Srbiju. Prema statističkim podacima oko 75% teritorije Srbije zahvaćeno je elementarnim nepogodama i 75% poljoprivredne proizvodnje je ugroženo u ovoj 2005. godini. Ako smo ovaj zakon i trebali donositi, trebali smo ga doneti u nekoj drugoj situaciji, u nekoj povoljnijoj klimi, u nekim uslovima dobre i rodne godine. Ova godina nije dobro ponela i to je jedna opšta konstatacija. Govorili smo mnogo da će ovo ugroziti poljoprivredne proizvođače, individualne poljoprivredne proizvođače, ali bih ja rekao da će ona ugroziti ne samo njih nego i organizovanu proizvodnju mleka i prerade u mlečne proizvode.
Kao primer, naveo bih samo jedan sjajan, blistav odnos poljoprivredne škole "Ljubo Mićić" u Požegi, koja u svome okviru ima izuzetno dobar internat gde su smešteni svi učenici te poljoprivredne škole sa strane koji dolaze u Požegu. Međutim, oni se isključivo izdržavaju od sopstvenih prihoda i od sopstvene proizvodnje. Jedna od ključnih materija u kojoj oni imaju svoju proizvodnju je upravo proizvodnja mleka i prerade u mlečne proizvode. Ovako niskim stopama koje mi propisujemo ugrozićemo i tu decu da sama sebe izdržavaju u školama.
Ako država ne može da obezbedi deci određena sredstva, onda ne treba da im uskraćuje da sama svojim radom sebe izdržavaju u jednom vrlo organizovanom internatu. To bi samo naveo kao jedan primer, jednu oblast koju ćemo mi dovesti u pitanje ovako niskim stopama, carinskim stopama. Zato sam ja predložio da ova carinska stopa sa 20 pređe na 40%, odnosno da bude 40% i time koliko-toliko zaštitimo ovu proizvodnju. Međutim, moram da kažem da u oblasti prerade mleka u mlečne proizvode imamo jako razvijenu industriju koja je sada na tenderu, na aukcijama, ušla je u proces privatizacije.
Ukoliko se s jedne strane zalažemo da se izvrši jedna pravična privatizacija i ukoliko se zalažemo za upliv stranog kapitala na našu teritoriju, našu srpsku teritoriju, onda će ovakav zakon o carinskim tarifama biti kontraproduktivan. Zbog čega? Ako mi smanjujemo carinske stope i omogućujemo uvoz, ko će od inostranih investitora da bude zainteresovan da kupi jednu fabriku mleka, da kupi jednu fabriku gde se mleko prerađuje u ostale mlečne proizvode. Prema tome, ima jedna narodna vrlo pametna koja kaže "nije se rodio ko je svima ugodio". Ja bih samo zamolio da država ako kome treba da ugodi, to je da ugodi srpskom seljaku i srpskom domaćinu i svima onima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala najlepše.