Hvala vam, gospodine Anastasovski. Posebno hvala što su svi poslanici pozdravili vaš humani čin i priznanje koje ste dobili. Čestitam.
Izvolite, gospođo Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani ministre, ne pamti se da je Vlada kao predlagač tako brzo menjala pojedine odredbe zakona koje je sama predložila. Jedna od tih odredbi koja se menja ovim izmenama i dopunama je i odredba člana 77. koja se odnosi na dobrovoljne davaoce krvi.
Demokratska stranka misli da ova odredba predstavlja usvajanje zahteva poslodavaca za smanjenje slučajeva plaćenog odsustva, ali se postavlja i pitanje tretmana dobrovoljnih davalaca krvi, kao i njihovog značaja, s obzirom da se njihovo pravo koristi, čini nam se, kao moneta za potkusurivanje između Vlade, sindikata i poslodavaca.
Ovom problemu treba prići sa zdravstvenog, ali i sa društvenog aspekta.
O tim činjenicama čuli smo od prethodnih govornika, tako da se pitanje odsustva ne mora generalno odrediti prema svim davaocima, nego se njegova dužina može propisivati pojedinačnim kolektivnim ugovorima, polazeći od težine posla koje davalac obavlja u preduzeću. S obzirom da će se, podsećam vas, novim zakonom o zaštiti zdravlja na radu predvideti procenat težine i rizika svakog radnog mesta, onda će ovakvo rešenje biti sprovodljivo u praksi.
Iz tog razloga poslanička grupa DS smatra da izmene i dopune Zakona o radu u ovom članu ne treba podržati, jer mislimo da nije dobro da se u tako kratkom roku za ovako važnu stvar donose izmene koje ne idu u prilog ljudima koji su spremni da daju krv, i znamo da je to u ovom trenutku jedna stvar koja je svakodnevno neophodna.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Janković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu gde tražim da se pomenuti član briše.
Moramo napomenuti da je Zakon o radu pre dva meseca usvojen u Narodnoj skupštini i tadašnji amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka, kojima bi se poboljšao loš predlog zakona, zahvaljujući sujeti nisu prihvaćeni, ali se mora priznati da je Vlada deo predloženih rešenja Srpske radikalne stranke sada ugradila u ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, što je postala gotovo redovna praksa kod mnogih predloga koje smo imali do sada.
Što se tiče člana 3, pročitaću samo deo predloga koji glasi – kolektivnim ugovorom poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se pravila, prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
U daljem tekstu slede četiri tačke kojima se uređuje predlog člana 3. ali poslaničkoj grupi SRS naročito smeta stav 2. iza tačke 4) gde se kaže – pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom, a u daljem tekstu direktor. Kod poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti, a u daljem tekstu preduzetnik. U poslednjem stavu stoji pojašnjenje – pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.
Znači, ponovo diskreciono pravo, ponovo prevelika ovlašćenja i ponovo mogućnost zloupotrebe prava koje je dato poslodavcu, bio on direktor ili preduzetnik. Sasvim je izvesno da je ovaj predlog zakona restriktivniji od prethodnog i njegovom primenom se još više sužavaju prava radnika. Poslanička grupa SRS sasvim sigurno neće glasati za ovakav predlog Zakona o radu, jer on, sa svim ovim kozmetičkim izmenama i dopunama, ne predstavlja bolje rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, pa narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo moj kolega Branislav Janković u ime poslaničke grupe SRS na član 3. Predloga zakona o radu sasvim jasno govori – tražimo da se briše.
Dakle, u tom članu 3. radi se, naime, o članu 94. važećeg Zakona o radu, a donela ga je većina poslanika, mada se to ministru Laloviću nije dopalo, pa danas ponovo želi ovde da vrati onaj prvobitni predlog na razmatranje. Nadam se da će svi oni poslanici koji su glasali za amandman koji je podnela naša koleginica Nataša Jovanović iz Srpske radikalne stranke, a Narodna skupština ga je usvojila kada je ovaj Zakon o radu bio na usvajanju, da nećete uspeti da vratite ovo i da to neće ići na štetu građana Srbije.
Jer ovo što vi pokušavate da uradite danas sa ovim izmenama i dopunama Zakona o radu ide direktno na štetu građana Srbije. Samo nastavljate kontinuitet ovakvim načinom vlade DS-a Zorana Đinđića i Zorana Živkovića.
Znači, vi kao Vlada Republike Srbije imate odgovornost za građane Republike Srbije. Nekoliko stotina hiljada građana je bez posla. Građani Srbije su gladni, a vi ćete verovatno izaći da replicirate i da kažete kako pričamo za ovom govornicom jednu demagošku priču.
Gospodine ministre, vas to verovatno možda i ne pogađa, a građani Srbije u ovom trenutku teško žive.
Neka građani Srbije žive bolje i za to će se zalagati SRS, i zbog ovakvih podvala, u vidu predloga izmena i dopuna Zakona koje ste sada podneli Narodnoj skupštini, posle tri meseca od usvajanja Predloga zakona o radu, kada niste bili zadovoljni zato što smo izmenili onaj predlog koji nije išao u korist onoga što ste vi zastupali, jer vi ste nekada bili jedan od vođa sindikata. Kada ste govorili istinu: da li tada ili danas kao ministar Vlade Republike Srbije?
Prema tome, SRS ima jasan stav po pitanju amandmana koje smo podneli i smatramo da amandman na član 3. Predloga zakona treba da usvoji Narodna skupština, da ovaj član treba da se briše, kao i svi članovi ovog predloga zakona o radu koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Ukoliko u danu za glasanje ne budete glasali kako ste glasali kada smo doneli Zakon o radu pokazaćete da ne radite u korist građana Srbije.
Naš cilj ovde u Narodnoj skupštini, nas poslanika iz Srpske radikalne stranke, jeste da pre svega donosimo zakone koji će popraviti standard građana, a vaša priča o boljem životu građana na osnovu zakonskih projekata sa kojima ćete ostaviti nekoliko stotina hiljada ljudi bez posla i nastaviti kontinuitet Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i DS-a i koalicionih partnera stavlja vas u isti položaj da nastavljate da radite ono što su oni radili pre vas. Znači, zavili su u crno građane i radničku klasu donošenjem Zakona o radu, znači, prethodna vlada.
Znači, vi ovakvim načinom kako ovo radite samo nastavljate to da radite u kontinuitetu. Ja se nadam da postoji svest kod poslanika i kod koalicione većine u ovoj skupštini i da će ponovo glasati za ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS, ukoliko imate svest da ćete na taj način omogućiti građanima Srbije da mogu dostojanstveno da žive u ovoj državi.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, amandman na član 3. Predloga zakona koji je Skupštini stigao 4. aprila.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vama se najpre obraćam zbog toga što ste vi napravili jedno veliko zamešateljstvo prilikom usvajanja Zakona o radu u martu mesecu. Da ste vi kao predsednik Narodne skupštine štitili najvišu zakonodavnu vlast i ovu instituciju, ne bi se desilo da sada ministar gospodin Lalović dolazi pred Narodnu skupštinu i da se na takav način poigrava sa osećanjima budućih majki, svih onih žena i svih muškaraca, a poslanici su podržali ovaj amandman koji sam podnela na član 94. Zakona u martu mesecu i većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u neko doba noći kada se o tome glasalo, usvojili.
Ono što se desilo posle toga bacilo je mrlju na vladajuću strukturu, na činjenicu da se i predsednik Republike poigravao na relaciji sa Skupštinom, odnosno vladajućom većinom i neverovatno je da mi sada ne znamo kome treba da se obratimo, da tražimo da se zadrži rešenje koje su poslanici izglasali u martu mesecu, jer ta osoba svakako nije ministar Lalović.
Stvari su se u međuvremenu promenile. Ministar Lalović se disciplinovao, sada se Čović pita i ako hoćete da razgovarate o penzijskom osiguranju, ako hoćete da razgovarate o reformi, a naravno mi to ne želimo na način na koji je to Lalović prvobitno zamislio, pojavi se Čović i kaže – sada stani, ja ću da ti kažem šta dalje da radiš.
Pošto gospodin Lalović nije dobio packu od Čovića za ovaj član 3, odnosno za član 94. Zakona, na vama je, dame i gospodo poslanici, da svojim glasanjem u danu za glasanje, glasanjem za ovaj amandman da se briše član 3. koji nam ministar Lalović predlaže, povratite (ne samo za taj, nego za sve druge amandmane) dostojanstvo Narodne skupštine koja je smogla snage i imala ubedljivu većinu u martu mesecu da se izglasa tada amandman na član 94. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Ja vam se još jednom ovog puta zahvaljujem jer ste imali dobru nameru i poslušali ono što vam govore srpski radikali i prihvatili taj amandman koji sam podnela u martu mesecu, a ja ću da vas podsetim za šta ste glasali tada. Član 94. je glasio, i poslanici su to usvojili, odnosno glasi, jer je u međuvremenu posle cele te zbrke koja se desila zakon stupio na snagu, odnosno vraćen je ponovo na glasanje, da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Dalji tekst Lalović briše: "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete."
"Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana", pa sada dalji tekst Lalović briše, "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana."
Sledeći stav takođe briše: "Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece."
"Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i drugo). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom."
Taj član 94, sa najboljom namerom ne samo SRS, nego se kasnije ispostavilo i poslaničke većine, definisan je najpreciznije moguće. Tu volju svih nas Lalović želi da pogazi i podmeće nam član 94a za koji želi da kaže da u suštini znači isto što i član 94. odnosno da ga dopunjuje, što uopšte nije tačno. Moram da poručim i vama i svima koji prate prenos Narodne skupštine da je u pitanju najbezočnije poigravanje sa onim što te žene heroji, koje rode dvoje i više dece, danas rade za Srbiju i srpski narod, zbog toga što Lalović ide i korak dalje i ta prava koja im zaista izvorno daje član 94. i zakon koji ste vi voljom svih nas na takav način usvojili želi da anulira i da im uskrati, zato što ima nameru da im kroz tu njegovu modifikovanu odredbu, koja ni u kom pogledu nije ista kao ovaj član 94, sa tada podnetim amandmanom sa moje strane, ta prava uskrati do 1. januara 2006. godine.
Nema opravdanja za takvu nameru ministra, nema opravdanja za takvu nameru Vlade Srbije koja ga u tome podržava. Očigledno da ni ovaj Čović koji mu je naknadno došao nije želeo da mu u tom smislu da packu i zato vi to uradite u danu za glasanje i podržite ono što smo uradili u martu mesecu, prihvatite ovaj amandman kolege Jankovića i dozvolite da se član 94. onako kako smo ga izglasali primenjuje za dobrobit majki u Srbiji i za sve buduće generacije.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Simonović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo da nastavim, pošto član 3. i član 4. Predloga zakona čine jednu celinu. Pre nego što se upustim u konkretno razmatranje teksta amandmana i teksta predloženog člana moram da navedem zbog narodnih poslanika, da ih jednostavno podsetim i javnost da podsetim, da mi očigledno nemamo sreće sa zakonom o radnim odnosima. Pre nekoliko godina on je bio problematičan zbog onog glasanja iz Soluna.
Početkom ove godine ovaj zakon ponovo je bio problematičan zato što je predsednik na nejake grudi prihvatio dužnost da sredi zakon posle izglasavanja.
Usled toga, došlo je do vraćanja, pa svojevrsnog nadglasavanja ovde, pa objavljivanja i onda se javio sindrom Mlađe Dinkića i ovaj predlog zakona je u stvari sindrom Mlađe Dinkića. Kao što je bilo kod onog Zakona o porezu, kada Dinkić jednostavno nije bio zadovoljan onim što su poslanici izglasali u Narodnoj skupštini, mislim da se ticalo akciza za gorivo, za naftu pre svega, naljutio se i brže-bolje kroz pet-šest dana napravio novi predlog zakona o izmenama i dopunama, zapretio i skupštinska većina je konsolidovala redove, na silu je to prošlo upravo onako kako je Mlađa zahtevao.
Pošto sve više sednice Vlade podsećaju na period kada je predsednik Vlade bio Radoman Božović, kada se diskutovalo do besvesti, a u završnoj fazi te vlade pretilo je čak da dođe do tuče među članovima Vlade, verujem da tim putem ide i ova vlada, jer, pored Mlađe, i drugi ministri se sile i žele da sprovedu svoje.
S obzirom da prethodni član i ovaj član gotovo tretiraju isto pitanje, a to je odsustvo, porodiljsko odsustvo, nega deteta, važno je da se imaju u vidu neke činjenice. Za treće i četvrto dete odavno je postojalo pravo na uvećano trajanje porodiljskog odsustva. Verovatno i pre sedam, osam i više godina, kada je to pravo priznato, bila je prisutna medicinska struka koja je to procenjivala. Verovatno su stručnjaci za demografiju uvideli da nam preti bela kuga i shvatili su da taj deo socijalne politike mogu da prebace na poslodavca. Jeste u to vreme pretežno privreda bila u društvenoj svojini, pa je to konstituisano kao pravo zaposlene žene, kasnije i njenog bračnog druga.
Ne vidim razlog zašto bismo sada napuštali tu socijalnu politiku i zašto bi se neko smeškao i prigovarao, kao što se malopre desilo povodom plaćenog odsustva sa posla kada je u pitanju dobrovoljno davanje krvi. To pravo je i ranije postojalo. Takođe su neki procenjivali zašto je potrebno da to traje dva, tri ili više dana. U krajnjem slučaju, nije ni bitno koliko traje. Procenjivali su da je to potrebno da bi se stimulisalo dobrovoljno davanje krvi. Procenjivali su da je, s obzirom na težinu posla i obnavljanje tih psihofizičkih sposobnosti, potrebno nekoliko dana da se odsustvuje sa posla.
Prosto se čudim kada se poslanici skupštinske većine - lekari smeškaju povodom amandmana, a vrlo bezobrazno Vlada obrazlaže zašto ne prihvata taj amandman, pa čak u jednoj prostoj rečenici navodi: "Davanje krvi nije bolest". To je strašno obrazloženje. Preko televizije upućuju apele, pozivaju građane da dobrovoljno daju krv, pošto je neophodna, a ovamo država svojim merama sprovodi antikampanju.
Slično je i kada je u pitanju član 94a, koji je Nataša Jovanović malopre interpretirala, pa nemam nameru da ga ponavljam. Ako je neko hteo postojeće rešenje iz člana 94. da podeli u dva člana, radi pravno-tehničke korekcije, onda je stvarno problematično zašto član 94a počinje da se primenjuje tek od 1. januara 2006. godine.
Sledeći aspekt ovog problema zakona o radnim odnosima je svojevrsno nepoštovanje Narodne skupštine. Ako je Narodna skupština pre nekoliko meseci glasala o amandmanu, prihvatila amandman gotovo jednoglasno, sa kojim pravom onda Vlada može da traži da se menja ta odredba zakona? To nije samo šamar Vlade upućen opoziciji koja je glasala za taj amandman, to je šamar koji Vlada upućuje vladajućoj većini i kaže: ne poštujemo vas, vi nas ne interesujete. To vama kaže vaša Vlada.
(Velimir Simonović, sa mesta: Nije tačno.)
To je tačno, profesore. Kad bi Vlada poštovala ono što odluče narodni poslanici, ona ne bi u razmaku od nekoliko meseci vratila ponovo ono sa čim nije prošla prvi put ovde. Ako Vlada smatra da nije u mogućnosti da obezbedi sredstva ili da naša privreda nije u mogućnosti da obezbedi sredstva za ovo pojačano pravo zaposlene žene - porodilje i trudnice, onda to treba da se kaže i treba Vlada da preduzme korake kako da obezbedi sredstva, jer ona sprovodi zakon, ona izvršava zakon, a ovde nama s vremena na vreme priča: suficit budžeta - diži poreze, suficit budžeta - diži takse, suficit budžeta - uvodi čak i doplatnu poštansku marku.
Znate šta, vi morate da se ponašate na jedinstven način, ako imate neki put i ako znate pravac kojim idete. Ovo je odraz nepoštovanja, sama ideja da se predloži ovakav zakon. Znači, Vlada ne ceni struku, Vlada ne ceni potrebe demografske politike Republike Srbije, Vlada ne ceni Narodnu skupštinu, Vlada ne ceni poslanike, Vlada ne ceni ništa.
U ovo može da se uklopi i ono što ste nas maltretirali prošle godine da donosimo zakone o mirenju između poslodavaca i sindikata, o socijalno-ekonomskim savetima, o različitim institucijama koje treba da zamagle suštinu – da se prava iz radnog odnosa ne ostvaruju, a ukoliko se ostvaruju, da zavise samo od poslodavca i izuzetno od aktivnosti države, ali selektivno. Pa, mi ne možemo da podržimo takav predlog zakona. Taj koncept mi ne možemo da podržimo.
U sklopu nezakonitih poslova uključila su se i pojedina ministarstva u Republici Srbiji. To se dešava sa državnim službenicima. Pitajte ovih 3.500, koji su dobili neke papire da su regulisali svoj radno-pravni status kao višak, da li su zadovoljni i ko im je zavrtao ruke. Najviše im je zavrtala ruke Socijaldemokratska partija, ona partija čiji je poslanik odavde pre nekoliko meseci pričao o depolitizaciji državne uprave, a u ministarstvima gde oni vladaju zaposlili su ili uslovljavaju da se učlane u njihovu stranku.
Kao što su radili Batić i onaj prethodni sindikalni funkcioner koji je bio i predsednik nekog sindikata, kasnije ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ništa se tu značajnije nije promenilo, to je naša surova istina.
Da je ministar izašao za ovu govornicu i da je otvoreno rekao – nemam kontrolu u oblasti radnih odnosa, nemam čak kontrolu ni nad svojim pomoćnicima koji štampaju knjige i drže tezgu, prodajući raspise i uputstva zarađuju pare, izigravaju neke stručnjake, poput one gospođe koja je falsifikovala izbore kada je bilo "solunsko glasanje"; da je rekao – nemam kontrolu, mi procenjujemo da privreda ne može da izdrži ovakav obim prava zaposlenih, onda da otvorimo drugi list i na drugi način da pričamo o problemu poštovanja prava iz radnog odnosa.
Ovamo vam je idilična priča, med i mleko, a ovamo se priča kako se to usaglašava sa konvencijama, preporukama i ostalim aktima MOR-a, a prošle godine ministar nije ni smeo da ide na skupštinu. Zašto nije smeo da ide?
Zato što je obećao da će da izvrši samo neznatne promene u Zakonu o radnim odnosima, nije najavio da će ići novi zakon o radnim odnosima i sve je razočarao, i poslodavce, i one koji zastupaju sindikate i one koji predstavljaju radnike.
Mi nemamo kontakt sa MOR, jer sa njim ne želi niko da kontaktira. On, jadnik, da bi se snimio, prihvata sve i svašta, i da priča o "Zastavi", i o porodiljama, i o ovome i o onome, za sve je stručnjak, a kada zine – prevari. To smo mi primetili ovde i na to upozoravamo.
Ako je problem da država ne može da obezbedi poštovanje ovih prava, ako je problem da poslodavci ne mogu da ispune ove obaveze koje su amandmanima ugrađene u zakon, onda neka se izađe i neka se to kaže, neka se kaže – mi nismo sposobni da nateramo poslodavce da poštuju zakon koji je donela Narodna skupština. To je druga situacija. Izvolite, inspekcija rada, izvolite, finansijska policija, izvolite, drugi organi, pa neka to sprovode.
Ne, masakr je napravljen i u inspekciji rada. Oni dobijaju nezakonit prestanak radnog odnosa, pa kako oni da kontrolišu nekoga da li poštuje zakon. Od koga dobijaju? Od nekog od deset pomoćnika ministra Lalovića.
Celu stranku je zaposlio u svom ministarstvu, što pomoćnici, što zamenici. Kako je to samo Orlićeva žena postala stručnjak za radno pravo? Gde je naučila to, sedela je ovde dve godine sa nama? (Dobacivanje iz sale.)
Ne ljutim se, nego vam kažem da vas to košta. I vas, gospodine Ćirkoviću, to košta ili će tek da vas košta. Razmislite samo.
Samo radi vas koji se bunite zbog ovih naših amandmana podsećam da je selektivno ministar radio: u jednom delu je prihvatio sve naše amandmane od prošli put, ali nije mogao mentalno da prevaziđe onu kvrgu, da prizna, nego je morao da ide dalje i da dograđuje neke druge stvari koje apsolutno nemaju veze ni sa stvarnošću, niti sa bilo čime.
Te tako naša kritika nije samo radi kritike, naša je kritika zasnovana na činjenicama. Da nije ove podle namere u promeni ovog zakona, za neke stvari bi moglo i da se kaže da je dobro što se Predlogom zakona menjaju, ali celina ne valja. Od člana do člana videćete da su data pogrešna rešenja. Vi se samo smeškajte, ali zapamtite, ovo je istina.