Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nekoliko reči, vezano za ovaj amandman. Podsetiću vas da sam se prilikom načelne rasprave o ovom zakonu izjasnio da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona, kako je navedeno u obrazloženju, eliminisanje suprotnosti koje su se nalazile u postojećem zakonu. Mi to podržavamo i to nije sporno.
Izmena člana 158. Zakona, koji se menja ovim izmenama i dopunama, nema nikakve veze sa suprotnostima. Član 158. koji govori o otpremninama prilikom dobijanja otkaza nije u suprotnosti ni sa jednim članom zakona. U članu 158. poslanici su tada izglasali da je pravedno, da je potrebno da radnici dobiju po jednu trećinu zarade za svaku godinu radnog staža. To je već odlučeno u ovoj skupštini i nije u suprotnosti ni sa čim. Nema razloga da se menja član 158, odnosno da se menja način obračuna otpremnine.
Ovo posebno ističem zato što ovakvo ponuđeno rešenje – da do 10 godina radnog staža radnik dobija trećinu, a preko 10 godina četvrtinu – nije dobro i nije pošteno prema radnicima u drugoj polovini radnog i životnog veka.
Takođe vas podsećam da ne mogu reforme da se lome samo na radnicima, samo na tim ljudima. Mi sada imamo jednu apsurdnu situaciju – da se stimuliše otpremnina uz otkaz radnicima mlađim od 10 godina, a da se destimuliše onima koji imaju preko 20 i 30 godina, a da pri tom dobijaju otkaz. Em što dobiju otkaz posle 30 godina staža, em dobijaju manju otpremninu, em neće niko da ih zaposli. Oni su najveća žrtva ovih nazovi reformi.
Još ako se tome doda ova polemika prethodnih dana o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje opet, kako je najavljeno, pogađaju ljude iz druge polovine radnog i životnog veka i penzionere, sve se lomi preko njihovih leđa. Mislim da je dobro da se ne prihvati izmena člana 158, odnosno da se prihvati amandman da član 158. ostane i dalje da važi.
Što se tiče zakona o PIO, mi smo bili protiv njega, mi smo i dalje protiv njega i dobro je što ga je ova vlada povukla, jer jednostavno mislim da je doprlo do nje da ne mogu na teret tih ljudi, u starosti, koji su zaradili to, da se prelamaju sve reforme. Ista je priča i za ovaj član i za ovaj amandman po ovom članu. Dakle, član 158. u važećem zakonu treba da ostane kakav je bio, odnosno amandman treba da se prihvati.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, maločas narodni poslanik Bušetić ispriča o silnim angažovanjima izvesnih ministara iz izvesnih ministarstava prethodne vlasti. Doduše, nisu svi bili ministri, bio je jedan šef Koordinacionog centra, koliko se sećam, pa se nešto pitam da li su ti ljudi naplatili onaj noćni rad uvećan za 30 posto, da li su naplatili dnevnice za službena putovanja, jer su morali mnogo puta da odu, dok onoliku firmu opljačkaju tamo u Rumi.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona, a radi se o članu 189. Zakona koji smo prethodno usvojili. Predlogom ovog zakona ministar je izbrisao deo u kome mi iz Srpske radikalne stranke pokušavamo, doduše, i poslodavce na neki način da zaštitimo, ali da i zaposlene zaštitimo.
Kaže: "Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju do 30 dana (u daljem tekstu: otkazni rok)." U ovom delu dalje: "Trajanje otkaznog roka utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu", ministar traži u Predlogu zakona da se ovo izbriše i daje neke pogodnosti – do 10 godina mesec dana, do 20 godina dva meseca i preko 20 godina tri meseca.
Dame i gospodo narodni poslanici, najveći problem koji će stvoriti ovakav zakon, ako se donese, biće sutradan za SRS kada preuzme vlast, jer sve što radi, rade upravo vaši aktivisti vladajuće koalicije, koji su zaposleni po silnim agencijama koje ste formirali. Svako ministarstvo ima bar po jednu, mnoga i dve, a očekujem da bude u nekim ministarstvima i tri i da formirate pri Vladi, kao nezavisnu, agenciju za formiranje agencija. Doduše, grešim dušu, jedino u Ministarstvu vera niste formirali agenciju. Očekujem da i to uradite.
Osnovni problem će nam biti sutradan kada skrešemo državni birokratski aparat, te vaše koji ne ispunjavaju uslove Zakona o radu, u smislu da nemaju potrebne kvalifikacije, da ne ostvaruju rezultate rada itd. i da im je jedina kvalifikacija bila da su žene, recimo, supruge predsednika određenih političkih partija vaših koalicionih partnera ili da su bili aktivisti na terenu, stranački aktivisti. Mnogi od njih imaju od škole samo svečanu akademiju, ali je bitno da imaju člansku kartu vaše stranke.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar vodio bar malo računa o tome šta predlaže ne bi se desilo da je u kolaps uveo mnoga preduzeća koja su bar kako-tako funkcionisala. Dobio sam predlog za izmenu članova, naravno, ne mogu taj predlog, ali moram obrazloženje da vam pročitam; ne može ovaj predlog da se usvoji, jer se ne govori, moglo se govoriti u načelu. Radi se o članovima 197. i 180, radi se o jednom velikom nacionalnom parku, koji je do sada skinuo broj zaposlenih sa 350 na 200, poštujući uslove koje mu je ova vlada postavila. Ali, tamo postoje poslovi koji su privremenog i povremenog karaktera i mogli su do sada da zapošljavaju na određeno vreme, na mesec, dva, tri, dok se ti poslovi ne završe ili da uzimaju preko studentske zadruge za manje kvalifikovane poslove, za fizičke poslove konkretno.
Ovaj zakon je ukinuo odredbe da radnici na privremenim i povremenim poslovima mogu da se angažuju preko zadruge. Kaže ovako – a kada se radi o specifičnim poslovima u šumarstvu, poljoprivredi i turizmu, mogu biti i stariji od 35 godina, kao i odredba da privremeni poslovi... U Zakonu o zadrugama je bilo da, kada se radi o ovim poslovima, mogu da budu i stariji od 35 godina i da privremeni poslovi, povremeni poslovi ne mogu da traju duže od 120 radnih dana.
Ukoliko se ne prihvate primedbe, a ministra ne zanimaju primedbe onih koji direktno tamo rade, nacionalni park dovodi se u situaciju da sve pozitivne efekte racionalizacije koje je do sada imao bukvalno anulira. Dovodi se u situaciju da mu i finansijska situacija bude vrlo nezahvalna i nezadovoljavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpametnije što bih predložio ministru da je tu, a njega nema, njega ne zanima, jeste da povuče ovaj predlog zakona, da ode malo među ono malo firmi u Srbiji koje rade, da se raspita, da sagleda situaciju, da izađe iz svog kabineta, iz svog "audija", pa tek onda da izađe pred narodne poslanike sa jednim zakonskim predlogom. Ja sam ubeđen, što se tiče ovog predloga zakona, kao i onog sutradan, da ćete glasati protiv ovog predloga zakona, kao i onda kada smo glasali donošenjem amandmana, i da ministrovu samovolju, ispoljenu na ovaj način, zaustavimo.

Hvala. Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Momir Marković je podneo amandman na član 8. i u svom izlaganju je objasnio i stav naše stranke po pitanju ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Na primeru člana 8. se može videti priroda ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu.
Znači, ovaj član 8. kaže sledeće – u članu 189. stav 1. menja se i glasi: "Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja ili sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to: 1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja; 2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja; 3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja." Stav 3. briše se, a dosadašnji stav 4. postaje stav 3. U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči "do 30 dana" brišu se.
Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član 8. predloga izmena i dopuna Zakona o radu treba da se briše, jer u članu 189. u stavu 1. Predloga zakona, odnosno u Zakonu o radu koji je ova Narodna skupština pre nekoliko meseci usvojila voljom većine narodnih poslanika, kako nas iz SRS, tako i ono što je suština pojedinih amandmana koje smo podnosili da ovaj zakonski predlog koji je od strane Vlade bio popravimo u korist, pre svega, radnika i građana Srbije.
Smatramo da ovaj član 8. treba da se briše.
Koliko god vi tvrdite da je važno uskladiti Zakon o radu, uzimajući u obzir preporuke Evropske unije, u vašim razlozima za donošenje zakona, kako je Vlada Narodnoj skupštini ovde izložila u predlogu izmena i dopuna Zakona o radu, pre svega je važno Zakonom o radu zaštiti prava zaposlenih, a naravno i prava poslodavaca. Dakle, redosled navedenih razloga za donošenje zakona mora biti: pod jedan, prava zaposlenih i građana Srbije, pa tek onda usklađivanje sa preporukama i zakonodavstvom Evropske unije. Znači, prvo prava radnika, pa tek onda usklađivanje sa preporukama Saveta Evrope ili Evropske unije, kako to u svakom predlogu zakona koji predlažete Narodnoj skupštini imate objašnjenje u razlozima za te predloge i za donošenje zakonske regulative.
Znači, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu govori o tome koliko je Vlada Republike Srbije želela da vrati u prvobitno stanje, da radnike dovede u onaj položaj u kakvom su bili sa onim prethodnim zakonom, koji je donela Demokratska stranka i Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića, Demokratske stranke koja je ostavila nekoliko stotina hiljada radnika bez posla, koja je privredu Srbije zavila u crno.
Suština ove vlade očigledno je da ukoliko vi iz vladajuće koalicije, poslanici u Narodnoj skupštini, budete glasali za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, pokazaćete da nastavljate kontinuitet u razaranju, pre svega, potpuno Republike Srbije, kada je u pitanju standard građana Srbije, kada su u pitanju radnici, kada su u pitanju građani. Ovoj zemlji potrebna je jedna vlast koja je ozbiljna i koja kada predlaže i donosi zakone mora da ih donese takve da oni budu u korist države i građana Republike Srbije.
Građani Srbije danas žive u teškim ekonomskim i socijalnim uslovima. Znači, Vlada Republike Srbije i svi mi u Narodnoj skupštini imamo zadatak da popravimo standard građana. Srpska radikalna stranka, sa svojim predlozima i amandmanima koje branimo za ovom govornicom, ima za cilj, ako vi kao vladajuća većina ne želite da građani Srbije žive onako kako treba da žive, život dostojan čoveka, da u ovoj zemlji vlada socijalna pravda i da se razmišlja o tome kako popraviti tešku ekonomsku situaciju zemlje i stanje u privredi.
Na ovaj način kako radite i kako rade pojedina resorna ministarstva, kao što je i učinjeno po pitanju jednog ovakvog zakonskog predloga kao što je Zakon o radu, pokazujete prirodu vaše vlasti.
Na kraju krajeva, ova vlada očigledno, ukoliko budete glasali za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, pokazaćete da nastavljate kontinuitet razaranja Republike Srbije, kao što je to radila Demokratska stranka, koja je u prethodnih nekoliko godina, do decembra 2003. godine, Srbiju i građane Srbije zavila u crno.

Hvala, gospodine Đorđeviću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, neuspeh jedne vlade i njenih ministarstava ogleda se u češćim izmenama i dopunama već donetih zakona. Takav je slučaj i sa Zakonom o radu. Ovaj zakon proglašen je 15. marta tekuće godine. On još nije ni zaživeo, a kamoli da se primenjuje, a naša Vlada i njeno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku brže-bolje već predlažu njegove izmene i dopune. To se ne dešava ni ozbiljnoj mesnoj zajednici, a kamoli organima lokalne samouprave.
Srpska radikalna stranka i njeni poslanici su u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije na već donet Zakon o radu upozoravali kroz predložene amandmane, koji nažalost nisu usvojeni, da nije dobar i da ne odražava potrebe i interese pre svega radnika i zbog toga su sve češći njihovi protesti i otpuštanja. Hteli bismo da znamo od naše Vlade koliko dnevno radnika širom Srbije ostaje bez posla? Koliko fabrika, po raznim oblicima svojine, ide u stečaj ili se njihove kapije zatvaraju? Ima li odgovornih za takvo stanje?
Nekada su naše zakone prepisivali po zemljama Evrope, a mi danas uvozimo evropske zakone koji se primenjuju na naše standarde, na naše životarenje, a ne po ekonomskim evropskim standardima.
Da li možda ovaj zakon i njegove odredbe nude odgovor na ova pitanja? Sigurno da ne. Siguran sam da ne poboljšavaju, nego još više pogoršavaju ionako tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji.
Iz tih razloga podneo sam amandman na član 9. Verujem da u Ministarstvu i Vladi sede školovani i obrazovani ljudi, pa je po mom radničkom mišljenju ovaj član suvišan, jer to isto piše i u članovima 8, 10. i 11. usvojenog zakona. Međutim, hajde da pišemo i komplikujemo, kada već ne možemo jednostavno i jasno. Želeo bih da dobijem stručno mišljenje iz Ministarstva, jer moji birači smatraju da sam u pravu.
Međutim, ovde je još jedan veći problem. Poslanici Srpske radikalne stranke na to stalno upozoravaju. Naime, Narodna skupština Republike Srbije postala je organ Vlade Republike Srbije, a ne obrnuto. Svakodnevno smo svedoci ovakve situacije. Vlada Republike Srbije zahteva da se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa ciljem da se narodni poslanici onemoguće da obavljaju svoj zadatak kroz podnošenje amandmana.
Poslanici Srpske radikalne stranke nikada nisu bili i nikada neće biti samo glasačka mašina u ovoj skupštini. Iza njih je najveće biračko telo u Srbiji i mi ga zbog toga nikada nećemo izneveriti. Mi branimo i štitimo interese građana Srbije i zbog njih smo ovde. Sve nas očekuju novi zakoni i nove izmene i dopune već donetih zakona, a nezadovoljstvo građana je sve veće. Umesto da o tim problemima i izlasku iz loše situacije vodimo raspravu i donosimo valjane odluke, nas Vlada tera da "kola vučemo unazad".
Naši ministri svojim ishitrenim izjavama preko raznih medija javno iznose neke stavove koji nisu u interesu građana, a da za tako nešto nas poslanike i ne pitaju. Zato se pitam – dokle će Narodna skupština biti uslužni servis Vladi Republike Srbije i njenim ministarstvima?
Zakon o radu koji je donet 15. marta ove godine, a i ove izmene Zakona o radu o kojima danas raspravljamo, pisali su oni, u to sam ubeđen, koji nikada ništa u životu nisu radili i od zanimanja nemaju ništa. Da bi neko mogao da predloži zakon o radu i njegove izmene, taj mora da je proveo najmanje 20 godina u fabrici ili da ga je fabrička kapija 20 godina udarala po leđima.
Zakon o radu i njegove izmene od radnika prave najamnike u do juče njihovim fabrikama. Ovaj zakon o radu može se nazvati zakonom o prestanku rada ili zakonom koji ne vodi računa o hiljadama radnika u Srbiji koji svakodnevno ostaju bez posla i radnog angažovanja.
Dolazim iz Kruševca, koji je do 2000. godine bio između četvrtog i šestog mesta po bruto dohotku, a 2004. godine na 70 i nekom mestu; 2000. godine na birou za zapošljavanje u Kruševcu je bilo 5.000 radnika, a 2004. godine 30.000 radnika. Vidite kakav je Zakon o radu doneo bivši režim DOS-a, a znate kakvu je sudbinu doživeo DOS.
Zato vam predlažem da povučete ove izmene Zakona o radu, da donesete novi zakon o radu. Ako to ne uradite, čeka vas ista sudbina kao i DOS. Ova vlada mora da radi, a ne da razgrađuje. Hiljade ljudi su bez posla. Hiljade ljudi svakoga dana štrajkuje, besposlica je, a perspektiva se ne nudi. Svakoga dana se radnici iz Kruševca pitaju, iz "Župe", "14. oktobra", "Rubina" i drugi, pitaju se mladi, školovani i obrazovani – hoćemo li u Srbiju ili da, pored ove vlade, idemo u inostrane zemlje. Sa ovom vladom dalje se ne može. Građani Srbije se pitaju dokle ćemo tako. Ova vlada mora da se povuče i da podnese ostavku. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Duvnjak.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić i narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, decembra 2003. godine, kada su bili izbori za Republičku skupštinu, sve političke stranke su kritikovale Zakon o radu i sindikalca Milovanovića, koji je u to vreme bio ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Doduše, bio je dobar kadar, večiti student i jedini razlog zbog čega je bio ministar je bio to što je bio rođak Đinđića.
Očekivali smo da će posle izbora doći do kvalitetnih promena, ali očigledno SDP predstavlja kontinuitet bivše i sadašnje vlasti. U to vreme su učestvovali u vlasti i bili u Vladi Republike Srbije i tada je gospodin Šabić Rodoljub bio istovremeno i poslanik i ministar lokalne samouprave, kao i sadašnji poslanik Slobodan Lalović, koji se zbunio kada je došao danas, seo je u pogrešan red, pa je, na sugestiju predsednika Skupštine gospodina Predraga Markovića, shvatio je da danas nije glasanje, jer on dolazi samo kada treba da glasa za pojedine amandmane, pa je seo na mesto koje mu je sugerisao gospodin Predrag Marković.
Doduše, smatram da je gospodin Lalović zaista zbunjen, jer u kratkom vremenskom periodu je nekoliko puta menjao ovaj zakon, verovatno zbog toga što je Nataša Milojević njemu stalno iza leđa i stalno pokušava da postane ministar umesto gospodina Lalovića. Valjda zbog toga ostavlja utisak da se stalno nešto u njegovom ministarstvu radi i da treba, jednostavno, da ostane na toj poziciji na kojoj jeste, a za svaki slučaj potrebno je da bude poslanik, jer u SDP-u da li nemaju kadrove, pa moraju da budu istovremeno i poslanici i ministri, ili jednostavno čuvaju sebi leđa; obavezno ministar mora da bude i poslanik. To je pravilo koje traje već pet godina.
Da se vratimo na član 10, koji je ogledalo Vlade Republike Srbije. U članu 191. dodaje se stav 4. koji glasi: "Ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu st. 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu".
Onda ministar daje obrazloženje zašto amandman ne može da se prihvati – izmene Zakona o radu su neophodne radi otklanjanja suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana. Znači, amandmani koje su poslanici u republičkom parlamentu usvojili sada su problem pa moramo da menjamo zakon koji smo, između ostalog, pre nekoliko meseci usvojili.
Znači, to je razlog zbog čega moramo ponovo da zasedamo i da stavljamo na dnevni red Zakon o radu, jer ćemo ovako da otklonimo nepotrebne administrativne procedure i uskladićemo i preciziraćemo obim pojedinih prava zaposlenih. Hajde da vidimo na koji način ćemo ta prava zaposlenih da regulišemo i rešimo.
Članom 10. se u članu 191. Zakona propisuje mogućnost da poslodavac, u postupku pred sudom zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, zahteva da sud odbije zahtev zaposlenog da se vrati na rad, uz obavezu poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete na ime izgubljene zarade, kao i drugih primanja u dvostrukom iznosu. Opet se vraćamo na ono prvobitno – da je upravo ovaj član zakona ogledalo vlasti.
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito (ponavljam, nezakonito) prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva. Ali, po ministru Laloviću nema pravo. Jer, u članu 191. je bilo definisano da je, pored vraćanja na rad, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, kao i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu, ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Sada ministar Lalović dodaje nov stav gde definiše da ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u dvostrukom iznosu. Zaista veliki iznos! Uopšte nije jasno zbog čega. Nama je jasno da nema potrebe, po vama, da bude zasedanje republičkog parlamenta, jer jednostavno izvršna vlast sve definiše. U vašem liku sve je definisano – poslanik, ministar, apsolutno sve, jedino je problem što niste i sudija, jer kada biste bili sudija mogli biste sve da završite apsolutno sami bez vaših kolega.
Jer, ako sud donese određeno rešenje zašto je onda potrebno da mi definišemo da li je to u redu ili nije? Ako je sudstvo nezavisno, postoji proces, radnik koji je izgubio posao žali se sudu, sud definitivno pravosnažno rešenje dostavi čoveku koji se žalio. Šta mi na kraju dobijamo? Nezavisno od toga, poslodavac koji je otpustio radnika kaže – bez obzira što sam nezakonito to uradio, bez obzira što nije po zakonu i po Ustavu, ne želim više tog radnika da primim nazad na posao, nego jednostavno, isplatiću mu dvostruki iznos i to je u redu.
Gospodine ministre, pitam vas da li je to u redu? Siguran sam da niko od poslanika, i pozicije i opozicije, ne može da kaže da je ovako nešto u redu. Ako je vaša naknadna pamet za ova tri meseca pokazala da je to u redu, molio bih vas da izađete i da obrazložite na koji način mislite da ovaj član zakona branite.
I da čovek koji je izgubio posao (lepo se potencira – nezakonito mu prestao radni odnos), ma koliko da je bio bez plate trebalo je da se snađe, trebalo je egzistenciju svoje porodice da obezbedi, da se snađe za taj vremenski period, dobije pravosnažnu presudu i pored toga šta dobija – dobija dvostruki iznos. Da li je to dovoljno, da li je to pravedno?
Ako je milion ljudi izgubilo posao zbog nepoštene privatizacije, zbog reforme u bankarstvu, vojsci, očigledno je da će na ovaj način biti svi zadovoljni. Ali, ako je SDP činio bivšu vlast, čini i sadašnju vlast, siguran sam da buduću sigurno neće da čini, pa makar mu došli i ovi ljudi, i članovi bivšeg SPS-a koji vam sada ojačavaju vašu jaku kadrovsku strukturu. Hvala.