Hvala vam, gospodine Antiću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 51, sa predlogom da se pomenuti član briše. I ovaj član 51. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama treba brisati, kao i sve članove ovog predloga zakona.
Posle povećanja sudskih taksi, posle poskupljenja naftnih derivata, putarine, struje i mnogo čega drugog usledilo je povećanje republičkih administrativnih taksi, a sve u cilju da se, kako se kaže u obrazloženju, usaglase predmeti taksene obaveze sa spisima i radnjama u sprovođenju propisa itd., što možda lepo zvuči, ali predstavlja još jedno zavlačenje ruke ministra finansija u džepove građana.
U članu 51. se kaže da će ministar finansija, odnosno Ministarstvo uskladiti dinarske iznose taksi iz ovog zakona sa stopom rasta troškova života, prema podacima republičkog organa za statistiku. Tu su potpuno revnosni, kako šta poskupi, kako rastu troškovi života, tako ministar finansija podiže i iznose taksi, valjda da doprinese još većem rastu troškova života, umesto da je obrnuto. Ako su ljudi u velikom broju nezaposleni ili rade za veoma male plate, a na drugoj strani im povećavate troškove života čestim poskupljenjima, kako možete da u tome tražite opravdanje za povećanje republičkih administrativnih taksi?
Ministar finansija treba da prati rast zarada zaposlenih, rast penzija, pa da na osnovu njih usklađuje dinarski iznos taksi, a ne prema tome koliki su troškovi života. Oni će uvek ići na gore. Ako se tako nastavi, za pojedina dokumenta, rešenja ili dozvole građani se neće ni javljati, već će prihvatiti rizik izbegavanja ispunjenja zakonskih obaveza.
Ali, ako pogledamo kakva je represija zavladala sprovođenjem zakona Mlađana Dinkića, povećanje republičkih administrativnih taksi je u poređenju sa njima dečija šala.
Ovde, doduše, ne mogu da vam isteraju traktor iz dvorišta ili da vas pretuče policija, kao pijačne prodavce na Kelebiji, ali verovatno ćete se zbog iznosa taksi odreći nečeg drugog što vam je neophodno. Pored novih propisanih taksi koje se ustanovljavaju zbog donetih zakona iz oblasti ekologije, poljoprivrede i energetike, već postojeće takse se značajno uvećavaju, što nema nikakvog opravdanja, s obzirom da je životni standard građana Srbije sve gori.
Značajan broj taksi se odnosi na rešenja, zahteve i dozvole kojima se regulišu pojedine aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, kao, na primer, izdavanje dozvola za izvoz opasnog otpada ili, na primer, rešenja za ispunjenost uslova za vršenje monitoringa, odnosno praćenje emisije, imisije i buke.
Umesto da država stimulativno deluje, preko određivanja visine republičkih administrativnih taksi, kada su u pitanju osetljive oblasti, kao što su poljoprivreda, ekologija, ili, na primer, zdravstvo, upravo se dešava obrnuto. Takse se značajno uvećavaju i tako ispada da nešto što je ranije obuhvatalo više radnji sada ima svoje posebne stavke, sa konkretnom visinom administrativne takse. Neke novostvorene stavke sadrže radnje za koje se ranije nije plaćala nikakva taksa.
Mlađan Dinkić, zahvaljujući donetim zakonima, čiji je idejni tvorac on sam, uzima velika sredstva od građana, od privrede koja ne radi, a to se može videti po procentu rasta industrijske proizvodnje, od poljoprivrednika, a evo sada preko novih administrativnih taksi nastavlja sa prikrivenom pljačkom osiromašenih građana Srbije.
U ovom paketu predloga zakona već je bilo reči o povećanju sudskih taksi, tako da je ovo povećanje o kome danas raspravljamo samo finale talasa poskupljenja svega i svačega u Srbiji, što najbolje pokazuje koliko je uspešna sadašnja Vlada.

Hvala, gospodine Iliću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, ova vlada nastavlja, znači, i ovakvim predlozima zakona što je moguće više da oglobi građane Srbije. Tako se i u članu 51, o usklađivanju predloženih taksi za neki naredni period, kaže: "Dinarski iznosi taksi iz ovog zakona uskladiće se, saglasno članu 28. Zakona o republičkim administrativnim taksama, sa stopom rasta troškova života, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike", itd.
Sada se postavlja pitanje – zašto to ne usklađujete sa inflacijom? Rast troškova života i inflacija nije isto. Stalno ste mahali papirima Zavoda za statistiku kako je sada inflacija manja, kako se živi bolje itd.
Što ne priznate da je ta inflacija koju ste projektovali smanjena zato što tehnička roba nije bitno poskupela, odnosno sa 20% nekog poreza spala je na 18%?
Što ne kažete da su troškovi života poskupeli, jer sada se prvi put plaća porez na električnu energiju, prvi put se plaća porez na komunalne usluge, prvi put se plaća porez na vodu za piće iz česme, prvi put se plaća porez na hleb, mleko, meso, brašno, ulje. To su troškovi života.
Zašto ne usklađujete onda sa inflacijom, nego sa troškovima života? Tako vam više odgovara. Troškove života nećete da objavljujete, sakrićete to pod nekom niskom stopom inflacije i na taj način pokušavate da slažete građane Srbije da se sa vama bolje živi, da opozicija nije bila u pravu kada je pričala o inflaciji, da nije bila u pravu da ćemo da opteretimo njihove živote našim poreskim davanjima i taksama.
Zašto ne uskladite onda sa inflacijom, nego sa troškovima života? Ta varijanta vam očigledno više odgovara, jer ćete na taj način još više da oprihodujete u budžet Republike Srbije i na taj način će još više neko, zloupotrebljavajući taj budžet, da strpa još malo novca u džep.

Hvala, gospodine Arsiću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite, gospodine Poskurica.

Hvala. Dame i gospodo, ovo je najkraći član u integralnom Predlogu zakona i odnosi se na vreme stupanja na snagu ovog zakona, gde piše da on stupa na snagu narednog dana nakon njegovog donošenja, a mi smo amandmanski intervenisali tražeći da to bude, saglasno Ustavu, osmog dana od dana objavljivanja. Doista, kada se pogleda pažljivije, to je sedma glava Ustava Republike Srbije, gde nedvosmisleno stoji zaštita ustavnosti.
Obrazloženje, mišljenje i stav Vlade o svim amandmanima koji su podneti i, naravno, o ovom amandmanu na član 52, koji obrazlažem, potpisao je Vojislav Koštunica. Dakle, očigledni legalista, dokazani legalista koji evo šta radi – potpisuje jednu potpuno neustavnu odluku, želeći što pre da stavi u pogon ovakav pravni akt, ovaj zakon koji je donet, ne objašnjavajući sasvim jasno šta je to naročito opravdani razlog da odmah nakon donošenja stupi na snagu i da, na taj način, krene sa haračem i globom građana, pravnih i fizičkih lica na različite usluge zbog kojih će se administraciji obraćati.
Suština ovih taksi jeste da se uplati određen iznos, 100, 10, pet ili tri puta veći, za različita rešenja, saglasnosti, dozvole, overe, dopune, uverenja, itd. To je jedna administrativna začkoljica. Uglavnom, procedura, da građanima bude jasnije, sleduje obično ispred ili nakon neke druge administrativno-tehničke, pravne procedure do koje se dođe, sa jednim pečatom ili zavođenjem u knjigu, plate iznos koji se kreće, reda veličine, nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dinara. Nikakve druge koristi građani od ovoga neće imati, sem što će dodatno puniti budžet, za koji smo čuli da se inače jako dobro napunio u prvih šest meseci ove godine.
Sada vidimo, Vlada se, umesto da na adekvatne načine reaguje i popravlja novonastalu situaciju, jer su nas vremenske prilike ponovo iznenadile, ponovo su naišle oluje, vetrovi i kiše – pred kojima možemo samo da se molimo Bogu da se više ne dese, jer, ako slušamo, ispalili su 200 ili 300 protivgradnih raketa, pa su prevideli oblak, pa mali se provukao, pa raketa je podbacila, pa iz dana u dan kao da smo u 18. veku – ad hok snalazi kada su u pitanju očigledne elementarne nepogode.
Vlada ne pruža nikakvo uverenje seljaku da će sada, zbog desetkovanog prinosa koji mu sleduje nakon ovakvih događaja po celoj Srbiji, imati nekakvo olakšanje, tek da će za elementarnu zahtevnost pred administracijom morati iz džepa da izvadi u 2/3 slučajeva novac za ono što do sada nije plaćao. Očigledni nemar Vlade prema statusu građana, prema prilikama u kojima žive, prema njihovoj materijalnoj situaciji, čak je zakonodavac tu predložio da se ide u nekoliko tarifnih stavki koje do sada nisu postojale ili su postojale pa su višestruko uvećane, pa će na indirektan način pogoditi sve naše građane.
Recimo, što se tiče zdravlja, što je meni blisko, u tarifnim brojevima 51. i 52. govori se o izdavanju odobrenja za stavljanje lekova u promet. Pazite, odobrenje, to je jedan konačni akt, jedan papir gde se odobrava da se lek stavi u promet. Čitav niz procedura, a mi smo govoreći o zakonu o lekovima i lekovitim sredstvima govorili o tome da će ono što će ministarstvo ili agencije propisivati biti skupoceno i iskazano kroz potrebu da se ljudima koji tu rade dobro plati to što rade. Dakle, moraće mnogo toga da se uradi, a kada se dobije konačni papirološki akt, odobrenje da može da se izda sada će umesto 2.200 dinara platiti tri i po puta više, skoro 10.000 dinara.
Isto važi i za uvoz sirovina, polufabrikata, poluproizvoda i stavljanje u promet, za laboratorijsko ispitivanje, za dokazivanje efikasnosti lekova u različitim studijama, sve će se to dodatno platiti. Svedoci smo da se, po sadašnjem kreiranju iz Ministarstva zdravlja, veliki broj lekova ponovo nalazi na listi, i to onih kvalitetnijih, efikasnijih i boljih i da su oni veoma skupi, a ako se sada određuju takse za svaki takav pokušaj, to će samo dodatno poskupeti lekove.
Pojačaćemo rešenje za odobrenje stavljanje lekova u promet. Ogromna je procedura da se do tog rešenja dođe i sve to mora da se plati. Samo jedan papir na kome treba da piše – evo, može se staviti u promet, koštaće. Zamislite, u tarifnom broju 141, a govorio je naš poslanik o tome, gde se recimo vrši prodaja proizvoda životinjskog porekla van poslovnih prostorija, zelene pijace i vašari, zamislite sada one koji na vašarima prodaju hamburgere, pljeskavice itd., sirotinja koja od nečega živi i za takvu saglasnost da ima tehničku podobnost, jedan šator, jedan grejač, potrebno je 12.000 dinara.
Taj čovek koji to radi i koji treba da preživi, a možda ima i privatnu kasapnicu, izašao je na teren da to uradi, on mora da da samo za odobrenje za taj dan 12.000 dinara za taksu i da nešto proda ili ne proda. Čeka ga i lokalna taksa koju će dobiti za zakup tog prostora, sve je tu izračunato po kvadratnom metru i sve je to preskupo za taj dan.
Dakle, samo namet na vilajet, još novi i novi dodaci, nikakvog stvarnog rasterećenja. Zašto se Vlada, zašto se ministarka poljoprivrede nije obratila seljacima i rekla im, ako će biti tržišnih viškova, ako Vojvodinu nisu gradobitni oblaci pogodili, da će se otkupiti pšenica skuplje nego prošle godine, jer ako je nafta dvostruko skuplja nego prošle godine, zašto se očekuje da kilogram pšenice bude bar 20 ili 25% jeftiniji nego što je bio prošle godine, zašto da padne ispod 10 evra.
Zašto se ne izjasni, zašto tako hrabro i hitno, dakle, po hitnom postupku, ne donese jednom i takvu odluku da građani uvide da u beznađu u kojem se nalaze posle ovih elementarnih nepogoda i poplava tokom celog proleća mogu na nešto pouzdano da računaju, a ne da se indirektno informišu preko vesti ili različitih skupova ili različitih ministarskih blic poseta gde daju neku paricu, da nešto malo utišaju, pa i javno mnjenje svih opština koje su pogođene, ali to je daleko od pravog i realnog rešenja.
Prema tome, mislimo da ovaj zakon, jednako kao i drugi zakoni koji se bave građanima... A, naravno da se određene takse moraju održavati, mislim na one koje pune budžet, ali neprekidno nastojati da se to uradi odmah i nakon donošenja zakona, sa povećanjem broja apsolutnog iznosa i kvantitativnog iznosa svih stavki koje se oporezuju i različitih saglasnosti, zahteva i šta sve nisu osmislili, moramo biti protiv toga.
Ovaj amandman, ova moja intervencija u ime naše poslaničke grupe odnosi se na to da se makar Vlada pokaže toliko fer da joj bar nije stalo da za sedam dana ne dozvoli građanima da ono što mogu da urade pred određenim administrativnim preprekama urade jeftinije, makar i sedam dana.
Ako već odlučite da donesete zakon, da za njega glasate, pomerite, dovedite ga do jednog sklada sa ustavnim odredbama po kojima on ne mora da stupi na snagu odmah, jer to nije zakon koji nas štiti od elementarnih nepogoda, ratne opasnosti, niti nešto drugo što traži da bude po hitnom postupku i da odmah stupi na snagu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 35. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke, u 15,00 časova po završetku pauze.
Hvala vam.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.         
Prelazimo na 35. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZDAVANjU DOPLATNE POŠTANSKE MARKE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 1. Predloga zakona o izdavanju doplatne poštanske marke odnosi se na jednu izmenu, drugačije nego što je regulisano u Predlogu zakona, gde stoji da se doplatna poštanska marka odnosi na poštanske pošiljke u unutrašnjem saobraćaju, i ona se odnosi samo na pismonosne poštanske pošiljke, pre svega vodeći računa o interesu preduzeća koja će se baviti poštanskim uslugama.
Dakle, nije moguće voditi jednostrano samo procene o tome koji će finansijski efekti biti postignuti i time obuhvatiti sve vrste usluga, dakle pakete, ekspresne pošiljke.
Praktično bi pismonosne pošiljke bile nešto što se da proceniti u određenom periodu uvođenja doplatne marke.
Nije suština uvođenja doplatne marke u poštanskim uslugama da se projektuju ili planiraju određene manifestacije bilo kog karaktera i finansiraju na ovaj način, nego da se prosto kroz doplatnu marku obezbede dodatna sredstva, bilo za humanitarne akcije, bilo za druge manifestacije društvenog ili šireg značaja.
Dakle, pozivam poslanike da glasaju za ovaj amandman, čime bi pokazali da se sredstva za manifestacije koje su obuhvaćene Predlogom ovog zakona ne prikupljaju za račun korisnika na štetu onih koji pružaju usluge ove vrste, dakle, da se u stavu 1. člana 1. doda da se to odnosi samo na pismonosne pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milovan Marković.