Podneo sam amandman na član 6. i tražim da se u članu 7. sredstva iz budžeta u iznosu 429.764.926.000 zameni cifrom 432.999.000.000. Razlog je vrlo jednostavan i prost.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić, pored izmišljenog suficita, pored svih mogućnosti za malverzacije o kojima smo govorili i o kojima ćemo govoriti do kraja razmatranja ovog predloga zakona, ostavlja i u budžetsku rezervu tri milijarde dinara. Tražio sam amandmanom da se te tri milijarde dinara usmere i raspodele u ovim razdelima dalje. Nedozvoljivo je da u trenutku kada pola nacije gladuje, kada dve trećine nacije ne radi, kada je stanje u državi katastrofalno, da se ovoliko sredstava pored izdvojenih sredstava u budžetsku rezervu izdvoji i stavlja direktno na raspolaganje ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
To tako ne može. U svim zemljama koje znaju da vode računa o svojoj ekonomiji, koje znaju da vode računa o svojoj privredi, o građanima te države, strogo se vodi računa da se balans između budžeta, s jedne strane, i punjenje i pražnjenje budžet uravnoteži, da to ide dnevno, da ekonomija ne oseća. Došli smo u situaciju da smo pre nekoliko meseci razgovarali o deficitu od 20 milijardi. Danas razgovaramo o suficitu od 32 milijarde. To znači 52 milijarde. Gospodin Krasić, narodni poslanik SRS, građanima Srbije pre svega, koliko sam video poslaničku većinu to nije mnogo zanimalo, objasnio je koja je gimnastika i igra da se od ničega napravi nekih fantomskih 32 milijarde.
Izdvajajući tri milijarde u budžetsku rezervu, Mlađan Dinkić neće izdvojiti od tih fantomskih 32 milijarde, neće to biti fiktivan, nego će biti stvaran novac, bukvalno stavljen na raspolaganje jednom čoveku. Smatram da Mlađan Dinkić, ukoliko ne dođe brzo do izbora, pa da ga zaustavimo, bukvalno će uništiti ekonomiju ove zemlje i dovešće nas na nivo Argentine, sa ogromnim zaduženjima, fiktivnim računima, fiktivnim parama i doći ćemo u situaciju da će zemlja biti više zadužena nego koliko košta ukupno njeno materijalno bogatstvo.
Zbog toga apelujem na poštene i časne ljude u vladajućoj koaliciji da glasaju za ovaj amandman, da bar ove tri milijarde izvučemo ispod šapa Mlađana Dinkića i da se rasporede prema razdelima u ovom budžetu.

 Hvala, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Nikola Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želimo da kažemo da SRS smatra da ne treba trošiti pare iz budžeta na finansiranje troškova raznoraznih agencija.
Ja bih moje izlaganje mogao da završim sa ovom jednom rečenicom, kada je u pitanju ovaj amandman, ali ću iskoristiti priliku da kažem nekoliko rečenica o problemima kojima je gospodin Dinkić, ministar finansija, u svom obrazlaganju ovih predloga izmena i dopuna zakona malo posvetio pažnje, ili nije bio dovoljno jasan.
Nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje o privatizaciji, odnosno restrukturiranju i pripremama za privatizaciju društvenih preduzeća, velikih sistema, kao što je to "Zastava" Kragujevac, RTB Bor, "Goša", "Prvi partizan", veliki sistemi koji su nekada u Srbiji značili za privredni i društveni razvoj cele države.
Gospodin Dinkić pominje kao dobro rešenje stečaj nad ovim velikim sistemima, po ugledu kako je to urađen stečaj u "Sartidu" u Smederevu. Kada slušamo njegovo obrazloženje, imam utisak da gospodin Dinkić ne zna da je RTB Bor jedan veliki sistem, gde je Vlada vlasnik tog sistema. Nema ko da donese odluku sem Vlade kada su u pitanju planovi rada tog preduzeća.
Voleo bih, umesto da se šalju subvencije, da Vlada donese poslovnu politiku u RTB Bor, koje je kao društvo kapitala, matično preduzeće, koje u svom preduzeću ima nekoliko zavisnih preduzeća, kao što su rudnici bakra u Majdanpeku, rudnici bakra u Boru, Bor-jama, Bor-kop, Krivelj, da ne nabrajam ostale. Umesto subvencija, gde se jedva pokriva deo dohotka za zaposlene radnike, gde se ne uplaćuju doprinosi za
penzijsko i invalidsko osiguranje, da se obezbede obrtna sredstva, da Vlada utvrdi kapacitete, da Vlada donese fizički obim proizvodnje za tekuću godinu, plan nabavke rezervnih delova i opreme, da utvrdi efektivno vreme rada opreme, odnosno nekakav plan.
Konačno, da stvori uslove da ta preduzeća stvaraju novu vrednost, da obezbeđuju zarade zaposlenima i da na taj način ispunjavaju obaveze prema dobavljačima, prema poveriocima i, na kraju, prema samoj državi, odnosno gazdi koji brine da to preduzeće, koje postoji, pravi dohodak, a ne da pravi gubitke.
Imam utisak da svi ministri u Vladi nemaju isti stav kada je u pitanju šta treba uraditi sa tim velikim sistemima, a postupak privatizacije je veoma spor. Čuli smo od ministra da će to biti možda do kraja naredne godine.
Nedopustivo je da ovi veliki sistemi propadnu. Zamislite radnike koji su doskora bili subjekti u odlučivanju, pravili planove, donosili odluke, bili su u starom sistemu samoupravljači, gde su vodili računa o razvoju preduzeća, proizvodnji, raspodeli dohotka, a onda su kroz izmene Zakona o preduzećima postali upravljači kroz upravne odbore, kroz skupštinu, nadzorni odbor, da bi na kraju država ukinula organe upravljanja, uvela prinudnu upravu, odnosno odredila svoje ljude koji će da upravljaju tim preduzećima i na kraju ostavila ta preduzeća da bukvalno čekaju neka vremena, ne znam koja i koliko teška, a vreme ne ide u prilog zaposlenima, jer oprema propada, dugovi se gomilaju, kamate rastu. Ta preduzeća dolaze u sve veće teškoće, u sve veće probleme.
Ova država mora jednoga dana brže da odlučuje. Ne treba da podsećam ministra na novousvojene zakone, kada je u pitanju Zakon o privrednim društvima, ili one odredbe koje su ranije važile u Zakonu o preduzećima, koje su ostale i dalje da važe, kada direktor tog preduzeća ne može ništa da uradi bez saglasnosti Vlade, odnosno Agencije za privatizaciju.
Nema ko drugi da donese bilo kakvu poslovnu odluku, niti poslovni plan, ako to Vlada sama ne uradi. Ili, ako svi ministri u Vladi ne znaju kakvu je odluku to Vlada donela, pa jedan ministar priča jednu priču, drugi ministar priča drugu priču, ili ne znaju za dogovor u Vladi kada je u pitanju sam RTB Bor ili ova preduzeća koja su nekada bila nosioci razvoja privrednog, ekonomskog i društvenog razvoja cele države.
Drugi deo priče, koji sam hteo da pomenem, vezano za izlaganje ministra, to je nemogućnost isplate starog, velikog duga i isplata penzija za poljoprivrednike. Znam, kada nema dovoljno sredstva, štedi se tamo gde može, a penzioneri su jako nezadovoljni, jer imaju utisak da se štedi samo kod njih. Zamislite rudara koji je, radeći 40 godina, odvajao iz svog dohotka za penziju, odnosno po onom obaveznom Zakonu o socijalnom osiguranju, kada je stekao uslov i ostvario pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja, sada dolazi u situaciju da zavisi od generacije koja danas radi, da li će njegova penzija biti isplaćena, u kom iznosu i da li će biti redovna ili ne.
Ti penzioneri, morate gledati u tom kontekstu, smatraju da su tu penziju zaslužili. Godinama su izdvajali, radili, ti fondovi su punjeni, sada onaj ko je upravljao onim fondovima, tim sredstvima, morao je da vodi računa da se ta sredstva ne upropaste, da se oplode, ulože u neki dobar biznis, uvećaju i kada se stekne uslov - posle 40 godina, da se ostvaruje pravo po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja, da se to ne dovodi u pitanje.
Zamislite vas sada, odnosno nas koji smo u radnom odnosu, da li ćemo mi sutra zavisiti po istoj logici od generacija da li će raditi, hoće li biti fabrika, ko će proizvoditi, ko će stvarati novu vrednost i da li će biti dovoljno sredstava da nam se isplaćuju penzije ili ne. Ima te logike i pravde da mi, koji radimo, moramo stvoriti uslove da zapošljavamo nove generacije, da otvaramo kapacitete da bi nam se bolje vratilo.
Ali, gledano kroz logiku da ste odvojili deo sredstava za penzijsko-invalidsko osiguranje, zašto se ta sredstva ne ulože pametno u neki posao, gde će ta sredstva biti uvećana, pa onda kada budete vi došli u situaciju da koristite tu penziju, ima odakle da je koristite.
Ovo je besmisleno. Praktično se potroše pare, često nenamenski, bilo da je to radila ona generacija koja je upravljala Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje ili današnji rukovodioci koji upravljaju Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno Vlada.
Nije u redu ako se grade fabrike iz tog fonda, razvija nekakva proizvodnja, a da se taj novac, uvećan za iznos kamata, kredita i ono što je dato, ne vrati u taj fond i da se ta sredstva ne sačuvaju, da se praktično unište sredstva.
Ne mogu da prenesem nezadovoljstvo rudara koji su posle 35, 40 ili 43 godine staža, radeći u rudniku, proizvodili bakar i gradili ovu zemlju, sada da neko njima kaže da nema sredstava da se penzije na vreme isplaćuju.
Koliko gorčine, koliko psovki. Ne mogu da ih citiram, ali mogu njihovo nezadovoljstvo da prenesem gospodinu ministru, ako ga vidite i to mu kažete, pošto nije tu da sluša, da su strašno nezadovoljni i ne vide razloge zašto oni koji su godinama odvajali značajna sredstva sada ne mogu da koriste pravo koje su dobili.
Kada uzmete statistiku, čovek koji 40 godina radi u proseku, ni 10 godina ne koristi sredstva iz penzijskog i invalidskog. Neki umru, a ne naplate nijednu penziju. Ostaju oni koji po osnovu porodičnih penzija koriste deo sredstava, ali je nedopustivo da se ide do te mere.
Samo u jednom drugom kontekstu kao dobar primer kako je to urađeno u Sartidu. Ministar se time hvali, ali reče jednom prilikom istinu da je Sartid u to vreme kada je pravljen i građen koristio dve trećine ukupne akumulacije Srbije, što je u suštini tačno. Znači, mi radnici iz RTB Bor, radeći u tri smene, proizvodeći 60.000 tona bakra u koncentratu, odvajali smo deo sredstava u taj Sartid, pokrivali te troškove, kao i svi radnici koji su imali akumulaciju.
Taj Sartid je prodat. Kakve smo imali koristi od toga što je taj Sartid prodat, bilo sa aspekta radnika koji sada stiču uslov za penziju, a nema te penzije i ta fabrika prodata nekome. Zašto taj deo sredstava nije vraćen u penzijski i invalidski fond, da se od tog dela sredstava izmire obaveze prema penzionerima. Ovako ispada da niko nije odgovoran.
Ako gospodin ministar kaže - ne možemo sada to uraditi jer smo u teškoj situaciji, jer generacije koje su radile pre nas, koje su upravljale državom i fondovima, nisu dobro radile. Zašto se prihvata te odgovorne funkcije da bude ministar ako ne može da radi? Onaj koji šutira samo levom nogom često ne može dati gol. Mora da šutira i jednom i drugom nogom da bi bio uspešan golgeter, a ovako možda će u ekipi koju predstavlja naći nekoga ko može da rešava ove probleme, neka zatraži pomoć.
Ali je bitna namera, bitna je koncepcija i postupak kako razmišljati, kako se društveni problemi rešavaju, a ne na ovaj način da se štedi kod onih koji su zaslužili da dobiju ono što su zaslužili, a ne da se štedi na njima. To je neoprostivo i to je najteže što se dešava posle već stečenih uslova da se neka prava koriste, posle mnogo godina radnog staža, u teškim uslovima rada u privredi koja je radila, a danas ne radi.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Vitomir Plužarević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. Razdeo 37, funkcija 510, a odnosi se na Agenciju za reciklažu. Moj amandman predlaže da se ovaj član briše.
Ovaj suficit koji je veštački ovde došao do nas, a ko zna možda i na neki drugi način, neko reče da su to sve mašine uradile, odnosno obradile, da ministar ne zna baš da li je taj suficit stvarno takav.
Rebalans mora da bude u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Metodološki to mora biti na zakonit način, a on je očigledno nezakonit. Gde je pravni osnov za sve ove članove? Oni su nabacani s jednog na drugi kraj i tako je to verovatno misao da ne bude to sve onako transparentno kako ste vi to govorili.
Juče smo govorili o Upravi za trezor i sve smo vam do detalja objasnili, da smo mi SRS protiv agencija, uprava i svih takvih institucija koje nisu u skladu sa racionalnim trošenjem budžetskih sredstava. Suficit je rezultat promene metodologije. On nije realan i kao takav mi ga ne podržavamo. Zamena teza je izvršena da se ne zna šta je bilans stanja, šta je prihodna strana, šta je to rashodna strana, tako da ovaj suficit nije realan ni za prihod ni za rashod.
Zadužili smo se mnogo. Kako ćemo to vratiti, to aktuelna vlast ne zna. Ona zna da može od ovako veštačkog suficita da troši novac, pa trošenje i ovom agencijom za reciklažu odnosno upravljanje otpadom oni predviđaju 32 miliona. Ta agencija nije u stanju da sa 32 miliona počne da prati sve ove probleme koji su kod nas u Srbiji evidentni. Otpadi, đubrišta su nam rasuta duž naših puteva, reka, planina. Gradovi su nam na niskom stupnju čistoće i kao takvi šire se prema naseljenim mestima ka provinciji. Kada vetar dune najlon kese i teški dimovi se šire i lete kao perje po ravnici.
Taj problem se neće i ne može rešavati ovom agencijom. Ovaj problem se rešava na poznat način, zapošljavanjem, otvaranjem novih radnih mesta, podizanjem standarda građana, podizanjem kulture života na viši nivo, školstvo, zdravstvo, kultura, poljoprivreda, industrija.
Kad to sve obradimo i postavimo na prava mesta, tada otpad sam otpada od nas i on se više ne lepi, ne taloži i ne lageruje tamo gde mu nije mesto.
Agencija je nemoćna da to sve realizuje. Budžet nije aktuelan sa ovim tzv. suficitom, već će biti ružna priča već za par meseci.
Neće moći ta vaša agencija da prati NATO trupe koje će nam zagađivati puteve, reke, planine, vazdušni prostor. Znate li vi, gospodo, šta znači taj sporazum? To je čista kapitulacija na savremeni način, odnosno demokratski način viđen očima tih svih koji su nas bombardovali.
Vuk je izdajnik srpskog roda i poroda. On to nije smeo da učini, ali vi koji podržavate ovakve sporazume ništa niste bolji od tog izdajnika. Verovatno ćete mu posle staviti neku anatemu i proglasiti ga neuračunljivim, i tako on neće biti odgovoran, a uživaće na nekom njemu odabranom ostrvu i smejati se šta je on to sve uradio na štetu srpskog naroda.
Što se tiče ovih 32 miliona koje ste predvideli za ovu agenciju, bilo bi bolje da ste to usmerili ka poljoprivredi ili konkretno što niste napravili, izgradili jednu deponiju u nekoj varošici u Srbiji, a ne da se ove pare potroše za administriranje nekih vaših kadrova.
Juče ste videli u sredstvima informisanja, ali nažalost ne svim, samo pojedinim, kako mi kao Srpska radikalna stranka obećano ispunjavamo. Kuće su izgrađene, a vi ostali ćutite i branite tog izdajnika Vuka. Što niste ta 32 miliona usmerili ka penzijama naših seljaka? Dokle ćete njima uzimati i uvek njima uskraćivati? Verovatno ćete do kraja godine zadužiti još 100 milijardi dinara, i vi lepite dug na dug i time krećemo ka dužničkom ropstvu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, saslušali smo ministra dok je bio u sali kada je obrazlagao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Napričao nam je kako je budžet tako napravljen da je isključivo u interesu građana, da treba da uvažavamo razne objektivne okolnosti, da niko nema dovoljno novca, pa eto ni u budžetu ga nema dovoljno da bi sve moglo da se podmiri.
Ali, kada se pažljivije pogleda rashodna strana budžeta dolazi se do zaključka da se predlagač izmena i dopuna Zakona o budžetu ponaša više nego rasipnički. Više nego rasipnički, pogotovo kada se vidi da se prave paralelni organi da bi obavljali posao koji treba da obavljaju ministarstva. Tako sad ovde imamo i Agenciju za reciklažu, za koju treba da se odvoji, ni manje ni više, iz budžeta Republike Srbije, dakle od građana, 32 miliona dinara.
Sada se postavlja pitanje, ako imamo nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa sad imamo i Agenciju za reciklažu, da li mi stvarno nemamo dovoljno novca ili se neko rasipnički ponaša, a građanima obrazlaže da nije u mogućnosti da plati dovoljno poljoprivrednim proizvođačima za pšenicu, da moraju da se registruju kao poljoprivredna domaćinstva da bi imali pravo na razne subvencije, kao što je povraćaj više uplaćenog PDV-a ili regresirana nafta, premije za mleko itd. Stalno se tvrdi da nemamo dovoljno novca za to.
Kada se pogleda Zakon o budžetu, kada se pogleda na šta se novac troši, postavlja se pitanje da li je to stvarno tako i da li je moguće da nemamo novca za nešto gde nam je preko potreban, a imamo za razne agencije? Konkretno, kada je u pitanju Agencija za reciklažu, voleo bih da vidim otkad ona postoji, da li se više potencijalnih sirovina može dobiti iz reciklaže ili ne, da li je došlo do povećanja ili nije? Prema svim pokazateljima koje imamo, dolazi se do toga da jedini rezultat koji ta agencija može da napravi jeste 32 miliona dinara troškova. Nikakvog poboljšanja nema u vezi reciklaže, niti vidimo rezultat rada te agencije, osim kada je novac potrošen.
Kada se opredeljujemo i donosimo razne zakone kojima osnivamo agencije, pre nego što dame i gospoda poslanici iz vladajuće većine pritisnu dugme za osnivanje neke agencije, neka razmisle da li nam je to preko potrebno i neka razmisle ko to treba da plati. Građani Srbije svakako ovakve agencije plaćaju, a nisu za vas i zato glasali zbog tih agencija. Glasali su za vas zato što ste im obećavali da će pod vašom vlašću da bude bolje. Kad trošite novac, razmislite da li tim trošenjem novca postižete da građanima bude bolje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni posalnik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, SRS je u želji da pomogne građanima Srbije, jer očigledno je da Dinkiću nema pomoći, podnela amandmane na Predlog rebalansa budžeta, pre svega da se demistifikuje navodni suficit koji uopšte ne postoji, već je fiktivno prikazan.
Mi smo krenuli u najoštriju kritiku ovakvog predloženog rebalansa, a možete da vidite iz dnevne i nedeljne štampe koja se pojavila juče i danas i otkako je Dinkić izašao sa ovim predlogom, ekonomisti u celoj Srbiji smeju se na sve ono što je on izrekao.
Neki su čak, ne u šaljivom tonu, već je to zaista istina, rekli i "magistar početnik", pošto i sami znate da je on dugo godina u istom statusu kada je nauka u pitanju, a neki su se čak pozivali i na ugledne profesore sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda i drugih gradova Srbije, mislim na izvore u tim novinama, i došli do istog zaključka kao i mi - predstavnici naroda, srpski radikali, da je to potpuna besmislica što je Dinkić plasirao i o čemu je govorio više od dva sata, upoređujući sebe sa velikanima srpske istorije, kao što su Lazar Paču i Milan Stojadinović.
Kada bi ovo bila uređena država, kao što nije, kada bi se državni organi i institucije bavili jednom od najvećih boljki naroda i građana Srbije, a u pitanju su kriminal i korupcija, onda verovatno nikome ne bi palo na pamet ni da osniva ni da izdvaja sredstva za nekakav Savet za borbu protiv korupcije.
Predlagaču ovog teksta rebalansa Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije je to palo na pamet, baš kao i prethodnicima, zato što je to jedan dobar metod, manevarski prostor da se obmanjuje javnost. Kao, postoji neka komisija koja ima svoje članstvo, koja će da istražuje nešto, da izađe sa podacima. Oni se sastaju u zgradi Vlade, Medija centru, čak u Vladi Republike Srbije, jer se finansiraju iz budžeta, izdaju saopštenja, došli su do nekih nepobitnih saznanja itd.
U stvari, to je jedna velika obmana, zato što su najveći kriminalci, kako se to popularno kaže "srpski tajkuni", u direktnoj sprezi sa srpskom vlašću i sa ministrom Dinkićem, i Vuk Hamović, i Vojin Lazarević, i bankari, i zaštićeni i nezaštićeni svedoci, razne kriminogene strukture koje su u metodu Dinkićeve vladavine i načinu na koji on upravlja javnim finansijama pronašli prostor za sebe, da se i dalje bogate na narodnoj muci.
Zato je moj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, sasvim opravdan, kako to Zakonodavni odbor kaže u svom čuvenom maniru "pravno moguć", ali suštinski i logički celishodan u svakom pogledu, zato što je neverovatno da se neko tako razbacuje novcem, rekla sam pre nekoliko dana u Skupštini grada Kragujevca, kada sam govorila o obmani i lažima koje Dinkić upućuje radnicima u našem gradu, da se on ponaša u maniru pijanog milijardera. Da li je on zaista u situaciji da se tako rasipa narodnim parama? Nije.
Ako bi taj savet trebao da radi, a mi ne mislim da je potrebno da se osniva neki specijalan savet, već da to treba da rade nadležni državni organi. U MUP-u Repbulike Srbije postoji poseban sektor koji se time bavi – UBPOK, a da ovaj savet ima pet plus pet, pa plus jedan i po milion dinara, pa 300, pa 500 hiljada, pa 160 i sve ukupno 12 miliona 460 hiljada za nagrade, bonuse i ostale posebne rashode.
Hoće li između sebe da se nagrađuje ako dođu do fantastičnog saznanja da je neko zloupotrebio dobijene preferencijale i prevario zemlje EU oko šećera i da je Labus bio umešan u to kao potpredsednik Vlade? Hoće li da se nagrađuju između sebe ako nam kažu nešto do čega je došao u svom nepobitnom radu i odlučivanju Anketni odbor Skupštine Srbije, koji je predvodio gospodin Aleksandar Vučić, da su ova dvojica srpskih tajkuna, kumovi i bliski prijatelji Mlađana Dinkića, zloupotrebili ono što im je vlast dala i kroz krađu struje, i kroz poslove koje dobijaju, pljačkaju građane Srbije. Mislim na Hamovića i Lazarevića.
Da li će neko iz tog saveta da nam saopšti neverovatnu i fantastičnu istinu ako nam otkrije ono što srpski radikali znaju i zbog čega se protive svakoj hajdučiji, kao što je ona pokušana pre 15 dana u opštini Surčin, zbog toga što "Krmivoje" i njemu slični treba da kupe za budzašto komplekse zemlje u opštini Surčin.
Naravno da neće. Zato je bespotrebno i besmisleno da postoji takav jedan organ ili savet, komisija, kako god hoćete, kada nadležni državni organi, ministar unutrašnjih poslova, premijer treba da se potrude, a pre svega pravosuđe koje mora, a biće jednog dana kada radikali budu preuzeli vlast u svoje ruke, neopterećeno, depolitizovano i profesionalno, da radi svoj posao. Takvi ljudi moraju da se nađu u zatvoru i iza rešetaka, lepo po Krivičnom zakoniku svako da dobije onoliko koliko je zaslužio zbog toga što pljačka, što otima od građana i što se bavi kriminalom najgore moguće vrste.
Sam budžet i ova projekcija ovog rebalansa, osim što je besmislena u smislu terminološkog prikazivanja da je to suficit, a u stvari u pravom, realnom smislu i u praktičnom ga nema, jer se duguje 22 penzije poljoprivrednicima, duguju se dve i po penzije penzionerima koji su u ovom redovnom penzijskom fondu. Duguje se ogroman iznos radnicima koji je neisplaćen.
Dinkić duguje Kragujevčanima, i to je ovaj njegov dil sa Veroljubom Stevanovićem koji mu slepo veruje, a koji nimalo nije različit od Dinkića, jer kada veruje takvom, znači da je apsolutno isti, koji je poverovao i on u ime Dinkića, a mislim na Stevanovića, obmanuo građane Kragujevca, odnosno radnike da ćedobiti obećanu tranšu pomoći. Koji je danas datum – 21. jul, a inače pravoslavni praznik, i vi dobro znate i znaju i građani Srbije.
Koji je obećani datum da se celokupna pomoć isplati siromašnim Kragujevčanima, i to po spisku koji je Stevanović sa tamo nekom grupom pravio, u čemu nije htela da učestvuje SRS, jer su obmanuti i radnici PKB Transporta i oni u Fabrici "Crvena Zvezda" i mnogi drugi koji nisu obuhvaćeni takvom jednom vrstom pomoći. Nema, kaže, ne može on sada da poštuje taj rok, zato što je grad postradao zbog nevremena, pa se kao upućuje neka interventa pomoć.
A onda Velja to vadi kao da mu je dedovina ili njegova privatna prćija i kaže, evo vam 10 miliona, sanirajte to tamo.
Ne može u državi tako neko da se ponaša i tako da upravlja parama svih građana Srbije, koji to sa teškom mukom izdvajaju, jer nemaju odakle da plate to. Onda se neko hvali i kaže, znate, došao sam, a to je Dinkić pokušao, samo što se naravno svi građani smeju, a ekonomisti posebno, da kroz poresku represiju i uspelo mu je, i kroz primenu takvog zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je oporezovao osnovne životne namirnice, da popuni budžetsku kasu.
Onda sve ove dugove ima sa jedne strane, a kaže da ima budžetski suficit, koji samo fiktivno postoji i zavisi kako to ko knjiži i prikazuje. Onda se hvali i kaže, dobro, iz tih para ću da osnujem, odnosno da pokrenem određene projekte koji su opet laž i obmana, i stanovi za mlade, o tome smo govorili pre nekoliko dana, i bačeni novac od 5,5 milijardi za neku Agenciju za promociju izvoza. I svi projekti redom nesumnjivog karaktera zaista su, pod njegovom upravljačkom palicom, jedan metod za pranje novca i za novu otimačinu.
Mi mislimo da je taj trougao Dinkić, Labus, Jelašić, danas u političkom smislu oni kao neki politički faktor ništa ne predstavljaju i vi to svi vrlo dobro znate, ali u finansijskom smislu jedno veliko zlo za građane Srbije i da je potrebno da se ljudima to stalno govori, do momenta dok se ne steknu uslovi da se tog balasta svi ljudi oslobode.
Penzioneri koji su sada, pored one Lalovićeve najave reforme penzijskog sistema, suočeni sa Dinkićevim izumom da se od 2006. godine putem obveznica isplaćuju dugovi penzionerima, odnosno onima koji su stekli zemljoradničke penzije, preko svih ostalih građana, preko povećanog unutrašnjeg duga među stanovništvom, zato što su ljudi prinuđeni da se zadužuju kod razno-raznih poslovnih banaka sa veoma skupim kreditima.
Nisu to neki veliki iznosi i kreću se od 1.000 do 10.000 evra, ali građani moraju da ih uzimaju pod efektivnom kamatom od 16, 17 ili više procenata, kako gde, da bi preživeli. I uz sve to da finansiraju onda savet koji će da se bavi korupcijom, a savet će da se finansira na osnovu predloga budžeta koji im daje ministar, a koji je jedan od najvećih korupcionaša u zemlji. Gde to ima i gde ćete veće licemerje.
Zbog toga je potrebno da poslanici razmisle o ovome, ne samo poslanici koji su u opoziciji nego i poslanici koji čine vladajuću strukturu, i da prihvate ovaj i sve amandmane SRS, zato što je način na koji smo mi vršili prekomponovanje budžeta, ne lažno prikazujući suficit, već je to u članu 2. amandmanom koji sam takođe podnela u ime poslanike grupe SRS izbalansirano, odnosno uravnoteženo.
Način na koji je raspoređen svaki dinar u svakoj stavki jasno govori da je naša namera časna i da smo mi odgovorni ljudi koji znamo zašto su danas pare najpotrebnije, gde treba da se usmere i da pod ovom vlašću i pod takvim ponašanjem Dinkića, koga nema evo ni kada govorimo o amandmanima, građani iz svih struktura ne mogu da očekuju nikakav boljitak.

Hvala, gospođice Jovanović. Još neko o ovom amandmanu?(Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.