Dame i gospodo poslanici, SRS uložila je veći broj amandmana ukazujući na lažnu statistiku ministra finansija, sa kojom je izašao pred narodne poslanike i sa kojom je izašao u javnost.
Postavlja se pitanje kako je ministru finansija dato ovlašćenje da sredstva iz budžeta plasira na inostrano tržište kapitala. Postavlja se pitanje, kakva je danas struktura deviznih rezervi, koji procenat deviznih rezervi pripada od izvoza privrede, a koji procenat iz izvora stanovništva. Ovim se dolazi do zaključka da Narodna skupština Srbije iz menjačnica otkupljuje devize od građana, a sama banka pri kupovini deviza od građana utvrđuje kurs, što je nespojivo sa monetarnom vlašću.
Poznato je da kod nas postoje poslovne banke koje su ovlašćene za menjačke poslove i na to banke plaćaju regularno porez, a NBS na te poslove je utajila porez. Ta utaja poreza prelazi na stotine miliona. Postavlja se pitanje Ministarstvu finansija, zašto od 2000. godine do danas nije podnet nijedan završni račun budžeta i zašto budžet nije imao reviziju, već ministar finansija sam sebe ovlašćuje i sam sebe kontroliše.
Dame i gospodo, kada je u pitanju amandman koji sam podneo na član 6, u razdelu 31, pozicija 410, srpski radikali smatraju da je broj agencija veliki i da one mnogo koštaju poreske obveznike, pa da sa agencijama treba prekinuti. Potrebno je ta sredstva koja se ulažu agencijama, koje nisu delotvorne za Srbiju, usmeravati tamo u privredu. Što se tiče suficita, treba reći da nijedna zemlja u tranziciji nije imala budžetski suficit.
Kako to i po čemu ispade da Srbija ima budžetski suficit? Mi smatramo da ova sredstva, koja se planiraju za agencije, treba ukinuti i sredstva usmeravati u delotvornije poslove.
Pre svega privredu, proizvodnju, isplatu penzija penzionerima, isplatu policiji i vojsci određenih sredstava, da bi se poboljšao materijalni položaj i ovih ljudi koji tamo rade.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, gospodine predsedniče, prvo moram da ukažem po meni na povredu Poslovnika od strane Zakonodavnog odbora.
Ja sam i prošli put u raspravi o zakonu, odnosno o Predlogu zakona o poreskoj upravi, o poreskoj administraciji, poreskom postupku ukazao na to da Zakonodavni odbor nama dostavlja izveštaj koji nije u skladu sa Poslovnikom. Naime, opet smo dobili izveštaj Zakonodavnog odbora, gde stoji da su određeni amandmani pravno mogući, pa onda drugi deo kaže - Odbor predlaže Narodnoj skupštini da odbije amandmane. Zakonodavni odbor po poslovniku našem ne može da odbija amandmane, može samo da ukaže da li su neki amandmani u skladu sa zakonom, da li su pravno mogući ili nisu pravno mogući. To stoji lepo u članu 45. ovog našeg Poslovnika, koje su nadležnosti ovog odbora i molim vas da ubuduće odbor radi u skladu sa Poslovnikom.
Što se tiče samog zakona o rebalansu budžeta koji je pred nama, neću ponavljati ono što je već rečeno ovde. Znači, poslanici SRS su kroz amandmane, a i u načelnoj raspravi ukazali na sve nedostatke ovog predloga. Malo je neukusno, deplasirano pričati o suficitu, o nekom višku novca koji budžet srpski ima, a ako na drugoj strani imamo velike dugove države Srbije prema svim budžetskim korisnicima.
Neću ovde sada, zbog vremena koje je preostalo, a vidim da je želja da se ovo što pre završi, neću govoriti ni o penzionerima, kako zaposlenim, tako i poljoprivrednicima, govoriti ni o otkupu poljoprivrednih proizvoda, neću govoriti o vojsci itd, sve je to već rečeno. Želim samo da iskoristim nekoliko minuta i da ponovo postavim pitanje, koje sam već u tri navrata do sada postavio ovde. Nažalost, ni tada, a ni sada ministra nema. Nisam dobio nikakav odgovor.
Očekivao sam reakciju bilo koga iz Ministarstva finansija ili iz ove skupštine, međutim, te reakcije nema. Problem se odnosi na Poresku upravu u Užicu. Ovo je četvrti moj nastup, odnosno izlaganje vezano za tu poresku upravu.
Danas smo videli da to nije usamljeni slučaj, da ima više takvih primera u Srbiji, odnosno bojim se da je to nešto što je postalo redovna pojava u Srbiji, otkako je ova vlada došla na čelo Srbije, odnosno od kako G17 plus drži ovaj resor finansija.
Naime, kako stoje stvari, u većini poreskih uprava u Srbiji sprovodi se stranačka politika stranke G17 plus. Ja sam govorio u prethodna tri navrata o problemima u Poreskoj upravi Užice i sada ću vrlo kratko da se osvrnem na te probleme i da zatražim i zvanično odgovor, odnosno da ovo postavim kao poslaničko pitanje, jer to po Poslovniku može da se uradi i usmenim putem na sednici Skupštine.
(Predsednik: Prihvata se da se zabeleži prema stenogramu.)
Naime, u Poreskoj upravi u Užicu, već sam to pričao, dešavaju se čudne stvari. Prvo, direktor poreske uprave nema položen stručni ispit i to je neko od pomoćnika ministra finansija prošli put prokomentarisao da nije ni potreban za direktora. Međutim, u Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u Poreskoj upravi stoji da je neophodan stručni ispit za direktora poreske uprave, pored ostalih uslova, kao što su visoka stručna sprema pravne ili ekonomske struke, pet godina radnog iskustva, poznavanje rada na računaru. Znači, stoji da mora da ima položen stručni ispit.
Ukoliko se prima lice koje nije iz organa poreske uprave, ono mora u roku od jedne godine, ako dobro to poznajem, po nekom internom pravilniku da položi stručni ispit. Direktor poreske uprave u Užicu, opet po informacijama koje posedujem, zamolio sam u tri navrata do sada da se provere te informacije, nema još uvek položen stručni ispit, odnosno polagao je negde u junu, nije uspeo da položi, a prošlo je više od godinu dana od kako je na mestu direktora poreske uprave.
Druga stvar, direktor Poreske uprave u Užicu postavio je na mesto načelnika prinudne naplate i založnog prava čoveka koji je osuđen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja u preduzeću u kojem je ranije radio na kaznu od godinu dana zatvora, uslovno tri godine. Kao takav on je na tom mestu čak je i unapređen i zamenjuje direktora kada je odsutan.
Jasno stoji u članu 6. Zakonu o radu u državnim organima da jedan od uslova koje mora da ima lice koje se prima u radni odnos, odnosno državni organ u tački 5, da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nesposobnim za obavljanje poslova u državnom organu. Ovde je to jasno. Postoji pravosnažna presuda, međutim, lice i pored toga obavlja posao načelnika prinudne naplate i založnog prava i zamenjuje direktora Poreske uprave kada je direktor odsutan. Znači, ima i tu funkciju zamenika direktora.
Interesuje me da se ovo proveri zbog čega je to. Jasno je meni zbog čega, ali da se to ovde javno kaže. Radi se o ljudima, odnosno članovima stranke G17 plus. Oni su samo po toj liniji, po toj funkciji došli na ta mesta, jednostavno kao politički podobni kadrovi stranke G17 plus.
Takođe mi nije jasno, pri prijemu u radni odnos neophodno je izvršiti proveru kod nadležnog okružnog suda da li se vodi krivični postupak, da li je lice pod istragom. U momentu prijema ovog lica ono je bilo pod istragom, interesuje me da li je izvršena provera kod nadležnog suda i kakvi su podaci dobijeni. Neko je krivotvorio podatke. Da li neko u sudu ili neko od nadležnih rukovodilaca u Poreskoj upravi.
Takođe, isto lice je unapređeno u zvanje savetnika, a prethodno je imalo zvanje poreskog inspektora. Preskočilo je zvanja stručnog saradnika, samostalnog stručnog saradnika, preskaču se zvanja, iako je pravilnik jasan da se ne može zvanje preskočiti bez određenih uslova.
Član 15. pravilnika kaže - neposredno više zvanje zaposleni stiče ako ispunjava uslove utvrđene zakonom i ako dve godine uzastopno bude ocenjen ocenama, naročito se ističe ili ističe se. Znači, dve godine uzastopno mora da se oceni tim ocenama da bi dobio sledeće zvanje. Ovde se radi o licu koje je preskočilo dva zvanja, bez ovih uslova.
Da ovo rezimiram, znači, postavljam pitanja da se proveri, da mi se odgovori, a naravno i svim poslanicima, da li direktor Poreske uprave u Užicu ima položen stručni ispit i da li ima obavezu da taj stručni ispit položi?
Drugo pitanje, da li direktor poreske uprave u Užicu može da bude istovremeno i direktor nevladine organizacije Centar za razvoj lokalnih inicijativa, ako se to tako zove, a mislim da je to tako.
Treće pitanje, da li je načelnik za prinudnu naplatu i založno pravo krivično osuđivan, i ako jeste, kako može biti zaposlen u državnom organu, a posebno na rukovodećem radnom mestu u poreskoj upravi?
Četvrto, da li su pri prijemu u radni odnos navedenog lica traženi podaci od okružnog suda, da li se protiv njega vodi krivični postupak i da li su ti podaci krivotvoreni i od čije strane?

Hvala vam. Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uvek imala odgovoran odnos prema poljoprivredi i uvek je uvažavala teškoće te privredne delatnosti, a pogotovu poslednjih godina kada je naša poljoprivreda došla u jedno teško stanje i pogotovu ove godina kada su elementarne nepogode, pogotovu velike kiše izazvale poplave, a poslednjih nedelja i gradonosni oblaci, velike štete, i iz tih razloga je predložen ovaj amandman koji ima cilj, a u skladu sa rebalansom budžeta i iskazanim suficitom, da se uvećaju sredstva Agrarnog budžeta, i to pre svega sredstva predviđena za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje. Znači, to je razdeo 10, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451. Predlažemo da ukupna sredstva za subvencioniranje umesto 9.433.000.000, da iznose 13.689.000.000 dinara.
Ta sredstva da bi se primarno koristila do kraja ove poslovne godine za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, a i pokrivanje upravo velikih šteta u oblasti poljoprivrede.
Pokušaću najkraće moguće da objasnim koje pozicije značajnije predlažemo da se uvećaju, pre svega pozicija za subvencioniranje mleka, industrijskog bilja. Agrarnim budžetom je u ovoj godini predviđeno za subvencije u proizvodnji ovčijeg i kravljeg mleka oko 3,1 milijardu, i to tako da u ravničarskim predelima se premiranje mleka vrši sa 3,8 dinara po litri, a u planinskim 4,5 dinara, i po proceni Ministarstva poljoprivrede 3,1 milijarda bi pokrila to, a što se tiče subvencije i industrijskog bilja, ona je planirana u iznosu od 1,4 milijarde dinara, i to pre svega za subvencioniranje suncokreta, soje, duvana i uljonosnih tikvi ili bundevskog semena.
Mi predlažemo da se ova stavka uveća za nekih milijardu i 400 miliona dinara, jer smatramo da bi to značajnije pomoglo i povećalo, pre svega, proizvodnju mleka kao jedne značajne namirnice u ishrani ljudi. Indirektno, pomoglo bi uvećanju stočnog fonda, broja goveda i ovaca, a isto tako smatramo da uvećanjem premija za industrijsko bilje će se stimulisati i ovogodišnja, a pogotovu proizvodnja naredne godine, jer svakako opredeljenje poljoprivrednih proizvođača i naše poljoprivrede je upravo veći obim proizvodnje industrijskog bilja, naročito soje i suncokreta.
Dalje, ono što želim da prokomentarišem kao stavku koju tražimo da se značajnije uveća, upravo je premija za pšenicu, kupovina i premiranje ovogodišnjeg roda pšenice.
Znamo da je u budžetu predviđeno za ovu godinu negde oko milijardu dinara, a mi predlažemo da se taj iznos uveća za nepune dve milijarde dinara, na ukupan iznos od dve milijarde i 900 miliona.
Smatramo da sa ovim iznosom apsolutno bi bio omogućen otkup minimum 250 hiljada tona pšenice, po ceni koju proizvođači pšenice i predlažu za ovu godinu, a to je negde između devet i 10 dinara, a u isto vreme bi se omogućilo sa ovim sredstvima da i planirana sredstava za premiranje ili subvencioniranje, a opredeljena uredbama koje su donete sredinom jula, znači, sa tim sredstvima bi se mogla pokriti i ta sredstva koja je Vlada opredelila tim uredbama za subvencioniranje, dakle, pet hiljada dinara po hektaru, i to samo se odnosi na one koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i ako su poljoprivredni proizvođači prijavili tu proizvodnju.
Znači, ipak se radi o malim sredstvima, o malom broju korisnika tih sredstava i zato smo mišljenja da, obzirom na ovogodišnji rod, obzirom na probleme koje imaju proizvođači pšenice i realnu pretnju da sledeće godine nećemo imati dovoljno pšenice za naše stanovništvo, da bi se izdvajanjem ovih sredstava i učešćem države u otkupu pšenice pomoglo da se obezbedi redovna prehrana našeg stanovništva i da ne izdvajamo u idućoj godini devizna sredstva za uvoz pšenice.
Dalje, ono što predlažemo ovim amandmanom jeste da se značajnije uveća regresiranje veštačkog đubriva i goriva. Svi poljoprivredni proizvođači znaju da za proteklih godinu i po dana je udvostručena cena nafte koju koriste poljoprivredni proizvođači, a isto tako je udvostručena cena veštačkih đubriva, iako je fakat Ministarstva za poljoprivredu predvidelo da se subvencionira nafta i veštačko đubrivo iznosom od 400 hiljada.
Mi predlažemo da se utrostruči ovaj iznos, jer će on omogućiti redovnu proizvodnju u našim fabrikama veštačkog đubriva, a isto tako omogućiti redovno snabdevanje naftnim derivatima, odnosno blagovremeno obezbeđenje potrebnih količina naftnih derivata za sledeće kampanje u oblasti poljoprivrede, jer smo imali situaciju da je pred samu žetvu bila nestašica dizel goriva na tržištu.
Svakako u okviru ovih predloženih pozicija mi se zalažemo da ostane iznos koji je planiran kao mera za povećanje kvaliteta mleka, znači, da se iznos od 800 miliona dinara, koji je i prošle i ove godine u budžetu planiran, pa rebalansom povučen, da ostane.
Jer sve analize koje se vrše u smislu pregleda i kontrole mleka i mlečnih proizvoda, kao namirnica na našim trpezama, govore da u značajnom obimu je uvećana kontaminiranost, pre svega saprofitskim mikroorganizama, a to je posledica neadekvatne muže i prihvata mleka posle muže.
A upravo merom povećanja kvaliteta mleka planirano je bilo da se obezbedi veći broj rashladnih uređaja na otkupnim mestima. Znači, da se time podigne kvalitet mleka i mlečnih proizvoda i smatramo da, pre svega, u cilju zaštite zdravlja našeg stanovništva, bilo bi dobro da ova stavka i ova pozicija ostanu u budžetu.
Na kraju, iako je mali broj poslanika prisutan u sali iz vladajuće koalicije, predlažem i molim da glasanjem za ovaj amandman ćete dobiti vi, predstavnici vladajuće koalicije, jer ćete indirektno učiniti dobro delo za naše poljoprivredne proizvođače, da se polako navikavaju na veća sredstva za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje od strane države, jer je to nešto što je pravilo u zemljama Evropske ekonomske zajednice. Zalažemo se za što brži ulazak tamo, pa da navikavamo naše poljoprivredne proizvođače da dobijaju više para, upravo za tu proizvodnju, od države.
Svakako mi predstavnici opozicije, pre svega, predstavnici SRS, glasaćemo za ovaj amandman i zato smo ga predložili. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Mašiću.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragoljub Živković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Esad Džudžević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Vrlo kratko, nekoliko reči, ovim amandmanom tražim da se deo sredstava, koji je inače predviđen u iznosu od pet milijardi koji se nalazi u ovom suficitu, usmeri, transferišu sredstva Srbiji i Crnoj Gori iz budžeta Republike Srbije, i to isključivo namena za vojsku.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 9. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije je prihvatio amandman a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pošto predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić ne želi završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
S obzirom da je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika narodne skupštine, određujem četvrtak, 21. jul 2005. godine, dakle danas, u 15,05 časova, kao dan za glasanje. Hvala.
Dajem pauzu do 15,05 časova.
(Posle pauze – 15,20)