Reč ima  narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

  Dame i gospodo narodni poslanici, ovde bih postavila jedno principijelno pitanje poslanicima skupštinske većine i Vladi Srbije, a to je, zašto mi uopšte donosimo zakone kada se ti zakoni ne primenjuju. Zakon o radio-difuziji je jedan od primera takvih zakona i nažalost nije jedini.
Mi ovde potrošismo silno vreme, pričamo, upozoravamo, objašnjavamo, to naravno vladajućoj većini ne dopire do svesti i onda posle izvesnog vremena ista priča, ono što smo mi govorili u vreme kada je donet ovaj zakon, čije izmene i dopune danas po drugi put treba da raspravimo.
Danas smo čuli od ministra resornog sve ono što smo mi govorili u vreme kada je zakon donošen, da je zakon neprimenjiv, da uzalud se piše, odnosno predlaže ovo što je napisano, da to jednostavno nema mogućnosti da se sprovede u praksi. Sada u obrazloženju ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji mi imamo, i ministar je to i lično rekao, sve ono kao da su prepisivali stenograme naših diskusija iz vremena kada je donošen ovaj zakon.
Kaže - zakonom je predviđeno da se trajanje mandata članova prvog saziva saveta utvrdi žrebanjem, što je praktično postalo neizvodljivo itd. Dakle, pre nego što se to u praksi primenjivalo mi smo rekli da je to neizvodljivo i nije trebalo da čekamo da se dođe na praktičnom primeru da pokažemo da je to nemoguće.
Dalje kažete - očigledno je da su odredbe o žrebanju iz Zakona o radio-difuziji neprimenjive i da je pitanje pojedinačnih trajanja mandata članova saveta ostalo nerazrešeno. Mi smo se ovde toliko smejali kada je predsednik Skupštine iz neke šerpe izvlačio imena članova Radiodifuznog saveta, da zaista ne znam zašto vi to sada naknadno konstatujete. Dakle, ništa novo.
Zašto sve ovo uvodno govorim. Zato što sve ovo što nam je predloženo u ovim izmenama i dopunama ima istu sudbinu. Ovo je nešto i ove izmene i dopune zakona su nešto na čemu mi potrošismo današnji dan. Vi ćete to u danu za glasanje možda nekako da sklepate većinu, pošto ste na izdisaju, i da izglasate, i opet ćemo imati još jedan zakonski tekst koji je u praksi neprimenjiv i koji se u suštini neće ni primenjivati.
Ovde ste u kaznenim odredbama, kažete - predviđene kazne za radio pirateriju u Zakonu o radio-difuziji su veoma blage.
Prvo, rekao vam je danas gospodin Vučić da nam ministar nije objasnio, a ni sada ga nema da objasni, da li je uopšte nekome naplaćena kazna po dosadašnjem zakonu. Mi vam tvrdimo da nije. Dakle, nemoguće je odrediti da li su blage ili su stroge kazne ako uopšte nisu primenjivane.
Drugo, ne radi se o blagim kaznama. Radi se o tome da se nije primenjivao zakon i da neko sasvim drugi treba da odgovara zato što se zakon nije primenjivao, a ministar nam nije objasnio ko je to. Jeste on pričao kako nije dobar ovaj zakon čije izmene i dopune tražimo, ali on je ipak ministar godinu i po dana i nije logično da mu je toliko vremena trebalo da shvati da ima zakon koji ne može da se primenjuje.
Da, bavio se Borom Čorbom. Ali, od danas mu nije savetnik i zato ministar ima problem.
Kada je ministar govorio da će ovim izmenama i dopunama zakona da počne sređivanje haosa u eteru, to je zaista neverovatno. Pročitala sam pažljivo i predlog iz zakona i obrazloženje. Nigde nisam videla ni naznaku na koji način će se to, primenom ovog neprimenjivog zakona, uvesti red u eter, u radiodifuzne organizacije. Da li je ministar, kada je ovo govorio, mislio o redu koji ima nameru da uvede na televiziji, antisrpskoj televiziji B92 ili na nekad svom Studiju B, gde je on žario i palio, a danas ga nasledio Nenad Bogdanović.
I govorila je koleginica malopre o tome kako taj Studio B, televizija koja bi trebalo da bude gradska televizija, beogradska, kako informiše, odnosno ne informiše iz pojedinih delova Beograda. Iz gradskih opština gde su radikali na vlasti nemate saopštenja, nemate izveštaja sa konferencija, a redovno se jednom nedeljno drže konferencije. Nemate saopštenja o stranačkim aktivnostima SRS u Beogradu, a redovno imamo aktivnosti, i promocije knjiga Vojislava Šešelja, i plave karavane, i sve one aktivnosti koje su uobičajene, i podela našeg materijala, novina itd.
Svaki put obavestimo i tu i ostale televizije, ali naravno informacija o tome nema, zato imamo kada se sakupe troje-četvoro ljudi iz nekakve mladeži Demokratske stranke, tog tamo Čedinog krila, onda o tome imamo prilog od desetak minuta u udarnim vestima u 22 časa.
Dakle, uvođenje reda u medije na ovaj način je nemoguće i bilo bi dobro da je ministar ovde i da posluša, da ne dođe u situaciju kao i sve njegove kolege, da mi pričamo, kao što smo mu pričali kada je ovde govorio pre dva meseca, kada smo govorili o Zakonu o javnom informisanju, da ne donosi zakon koji je u koliziji sa ovim zakonom. On kaže - ako usvojite onaj, onda ćemo mi menjati ovaj. Prosto neverovatno koliko je neozbiljan i arogantan stav Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima i prema ovom parlamentu.
Ministar je danas rekao, u najmanju ruku, čudnu rečenicu da će RTS postati javni servis kada bude uplaćena prva pretplata na RTS.
To je zaista nešto što niko ne može da protumači na način na koji je ministar želeo da se to protumači i pitam ga ko je to kadar da od RTS napravi javni servis, u pravom smislu reči javni servis. Ne očekuje to valjda od bivšeg julovskog ministra, danas direktora RTS.
Pogotovo je nelogično da status javnog preduzeća RTS dobija nekom prvom uplatom i valjda da bi bili sigurni da će i dobiti tu prvu uplatu onda Vlada predviđa da se pretplata za RTS naplaćuje preko računa za struju. To je prosto neverovatno, a neverovatno je, naravno, i to da se uvodi pretplata, bez obzira što se danas čulo kakvi su komentari bili ovih koji sada ponovo vraćaju pretplatu na RTS u vreme kada je ta pretplata doneta.
Vi znate i građani Srbije znaju, vi možda nećete da priznate, jer vi živite dobro, ali nažalost građani Srbije žive veoma loše i mnogo im je teže sada da plate pretplatu od 300 dinara koju vi predviđate, nego što je bila pretplata iz onog vremena kada ste vi bili toliko protiv toga da ste bazirali izbornu kampanju na plaćanju pretplate na RTS i dobili ste izbore 2000. godine na kampanji protiv pretplate za RTS. Lagali ste građane Srbije, obmanjivali ste građane Srbije. Tada su vam ukazali poverenje, a kad će ponovo, moraćete bogami da počekate.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a potom narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, negde sredinom devedesetih godina male političke stranke počinju udruživanje i borbu za osvajanje lokalne vlasti u Srbiji. Okupljaju se partije različitih političkih programa, uverenja, ljudi koji do juče nisu između sebe govorili, koji se duboko mrze, ali ih ujedinjuje jedan cilj. Potrebno je u Srbiji u svim sredinama u lokalu osvojiti vlast, kako bi se stvorila odskočna daska za osvajanje vlasti u Srbiji.
Njihov program je bio jedinstven. Gde god su nastupali na svakoj tribini, poseti kućama, na nekim javnim medijima bilo je to, šta god građani traže, mi ćemo da obećamo. Građani kažu - nije nam dobra ova ulica, oni kažu - napravićemo novu ulicu, a onda u nekom selu sa 200 stanovnika kažu - hoćemo robnu kuću, napravićemo i robnu kuću, želimo ovo, želimo ono, mediji će biti otvoreni, radiće u njima stručnjaci, novinari koji znaju svoj posao, neće biti partijske kontrole i stege.
Onda građani kažu - mi teško živimo i najveći problem nam je što, pored tog teškog života, uz ovu struju koju plaćamo i koja je skupa moramo da plaćamo i tv pretplatu. Onda oni kažu građanima Srbije - da, to je najveći lopovluk, mi ćemo odmah ukinuti tv pretplatu, čim dođemo na vlast. Počinju demonstracije, počinju šerpe, počinje lupanje po radijatorima za vreme Dnevnika TV Srbije jedan ili dva, počinje urnebes.
Tako da i oni koji su želeli da gledaju taj dnevnik nisu mogli da gledaju i tako su oni shvatali svoju demokratiju, da ograničavaju moje pravo i da meni ometaju ono što želim da vidim.
Jedna mudrica iz Niša, bivši premijer Zoran Živković, otišao je i korak dalje. Pozvao je građane da ne plaćaju račune za struju, jer u njima je sadržan iznos pretplate za RTS. Doneo je njegovo čuveno partizansko bure, bacali su račune, palili to i danas, delom i zbog toga, građani Niša imaju dugove za utrošenu električnu energiju, sa kamatama preko 500.000 dinara, preko milion dinara i zaista je Niš u tom pogledu grad sa najvećim računima.
Onda se desilo da oni osvoje lokalnu vlast u mnogim sredinama u Srbiji. Šta su prvo uradili? Zaposeli su postojeće lokalne televizijske stanice, postavili svoje direktore, glavne i odgovorne urednike, a u onim mestima gde nije bilo televizija, odmah su napravili nove televizijske stanice i počelu besomučnu propagandu na putu ka osvajanju vlasti.
Sećam se jednog primera iz Niša, niška televizija javno preduzeće, koja bi trebalo bi da bude javni servis, urednik član SPO, direktor član SPO, predsednik upravnog odbora iz DS, bilo je u upravnom odboru ljudi i iz DSS i još nekih drugih političkih partija.
I onda čuveni Vojkan Milenković, kadar za sva vremena, tadašnji glavni i odgovorni urednik niške televizije, poziva u goste Vuka Draškovića. Kupuju se carske fotelje specijalno za tu namenu i počinje emisija u kojoj Vojkan Milenković pita Vuka Draškovića - je l da Vuče, da ste vi još pre 10 godina ovo predvideli. On kaže - pa da, znate, ali... Čak je i Vuku neprijatno i možete da zamislite šta je to bilo. Sledeće pitanje - je l da Vuče da vi imate tu genijalnu strategiju i genijalnu politiku. Počinje hvalospev političarima na vlasti.
Ono što rade lokalne televizije u lokalnim sredinama radi RTS, naravno na jednom globalnom nivou. I tamo se veličaju kadrovi mnogih političkih partija koje su u vlasti, ima svih, samo nema radikala. Evo i sada je taj slučaj, dok Vojislav Šešelj vodi odlučnu borbu za Srbiju, za našu budućnost, državna televizija se bavi nekim perifernim stvarima i slika tamo neke ljude koji piju kafu u nekom kafiću i pričaju s nekim pevačima.
Dame i gospodo, mi srpski radikali ne možemo da verujemo da oni koji su palili televiziju, da oni koji su zloupotrebljavali televiziju u političke svrhe i danas to čine, mogu od ove televizije da naprave javno dobro, odnosno javni servis. To je praktično nemoguće.
Kako su zauzimali lokalne televizije, od njih pravili javna preduzeća, ugledali su se mnogi privatnici, pa su počeli da prave svoje televizijske stanice. U Nišu u ovom trenutku postoji najmanje 15 televizijskih stanica i najmanje 20 radio stanica.
Za taj haos u radio-difuziji odgovorni ste vi koji ste tada bili u lokalnoj vlasti, a sada ste na vlasti u Srbiji. Vi samo možete da ispravljate greške koje ste godinama činili i upropašćavali ovaj sistem.
Mi smo mislili da danas ovde moraju da budu najmanje tri ministra, ministar informisanja, ministar Dinkić i ministar Velja Ilić. Da nam ministar Dinkić objasni šta ćemo sa onim parama koje su do sada date, šta će biti dalje. To što on ima neke sukobe sa Davinićem oko toga ko će kontrolisati vojsku, to nas srpske radikale ne interesuje. Nama je on potreban ovde.
Mi sada treba da govorimo o nekim veoma važnim stvarima i zato je potrebno da bude nekoliko ministara ovde. Kako ćete naplaćivati pretplatu? Nećete valjda preko one pretplate za struju. To je već viđeno i to ste kritikovali. Predlažem vam drugi način. Recimo mom prijatelju, stranačkom kolegi, advokatu Petru Jojiću zabranite da zastupa stranke pred sudom dok ne plati TV pretplatu, nekome drugom zabranite da zapošljava radnu snagu dok ne plati TV pretplatu, državnim službenicima zapretite otkazom dok ne plate TV pretplatu, izmislite neki način, jer ovaj način više neće proći, imaćete mnogo tužbi, jer će građani odbijati da plate to.
Na kraju bih rekao još nekoliko stvari. Mnogo je velikih problema u oblasti KDS. Mi smo na Odboru za saobraćaj i veze pozvali ministra Velju Ilića da nam kaže šta on misli o tome. On kaže da je došla jedna grupa lopova i kriminalaca, koja je divlje i neovlašćeno upala u taj sistem, uzimaju pare, naplaćuju, nikom ništa ne daju, pljačkaju državu i iznose u inostranstvo.
Međutim, mi se zvanično obratimo dopisom Ministarstvu i od zamenika ministra Velje Ilića dobijemo da je sve to u redu, da je SBB pomogao Srbiji, da je zaposlio veliki broj mladih i stručnih ljudi. Onda Velja dođe i kaže - taj ne zna ništa, njemu sam oduzeo pravo na potpis, ja ću ga smeniti, ja ću pohapsiti lopove i kriminalce. Nikoga nije uhapsio, nikoga nije smenio, nikoga nije proterao, SBB, Soroš se i dalje širi, pljačka ovu državu i uzima novac.
Moje je pravo da zaključim da zajedno sa njim radi i Velja Ilić, i njegovi zamenici ministra i pomoćnici ministra, i svi oni koji ne preduzimaju nikakve mere da se stanje u ovoj oblasti reguliše.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Ova izmena i dopuna zakona bi na pravi način mogla da odslika prirodu i karakter ove vlasti, tzv. koalicione vlasti, vlasti kontinuiteta. Ne samo to, nego na kraju krajeva jasno pokazuje da ova vlada u narednom periodu ima namere da samo donosi rešenja ako je prinuđena na to.
Da li je prisila ili prinuda od strane MMF, ili sa nekih drugih strana, i vidimo u krajnjem slučaju da ima i neki unutrašnji pritisak. Unutrašnji pritisak proističe iz neznanja ove vlade. Ovakvu dopunu i izmenu zakona retko koja vlada se odlučivala da predloži parlamentu na raspravu, a mislim da u budućnosti nijedna vlast, a pogotovo ona vlast u kojoj većinski koalicioni partner bude SRS, neće dozvoljavati čak ni državnim činovnicima da idu sa ovakvim predlozima, ne za parlament, nego i za sednicu najobičniju.
Zašto? Zato što u ovoj izmeni i dopuni zakona Vlada jasno pokazuje koliko je nepromišljeno donela zakon koji bi ova dopuna trebalo da menja. Pa prizna da recimo u situaciji koje su bile smešne, neke od mojih kolega su govorile, kada je predsednik Skupštine faktički izigravao Suzanu Mančić, da je to nesprovodivo. Da li je on dobro ili loše odigrao svoju ulogu, to je sada stvar rasprave i mišljenja, i stava, ali je suština što tako zanimljiva igra skupo košta ovu državu.
Ako vi na način šešira ili pomoću nekog drugog metoda određujete imena i prezimena, i mandate članova nekog tela, onda morate biti svesni svoje odgovornosti, ličnog učešća u svemu tome, pogotovo u trenutku kada se i ovom izmenom i dopunom priznaje da je ovakav način, ne samo izbora nego i funkcionisanja tog tela nemoguć.
S druge strane, svedoci smo da nešto što je u svakom slučaju zanimljivo je u Predlogu ovog zakona odnosno izmene i dopune, a to je da, kada je Vlada utvrdila i došla do već ranije poznatih podataka da je nemoguće iz budžeta, iz budžetskih sredstava finansirati državne medije odnosno Radio-televiziju, a pogotovu u trenutku kada direktor i većina urednika nisu više u toj kući pod kontrolom ministra finansija i visokih činovnika u ovoj vladi, Vlada se dosetila da uvede nov stari metod, već oproban, da pretplatu uvede preko brojila ili na neki drugi način.
Faktički, Vlada najavljuje da će već unapred dati do znanja građanima Srbije kako će da ih deli na one koji više ili manje troše struju ili telefonske impulse, pa nećemo biti svedoci da se plaćaju obaveze prema, kako kažu, javnom servisu, na osnovu korišćenja usluga tog javnog servisa, nego će to biti po logici da li je neko uključio rernu, a neko uključio ringlu, da li neko samo koristi sijalice i toliko će i plaćati za taj javni servis.
To je nešto što je možda presedan, presedan u smislu što je i ova većim delom Vlada po svom sastavu iskoristila 2000. godinu da jednu od najbitnijih kritika i najistaknutijih, kada je u pitanju bivši režim, stave upravo način plaćanja i finansiranja Radio-televizije Srbije.
Da to ne bi bilo u potpunosti isto, u suštini da se ne bi svodilo na estetske promene, da li je na čelu tog ministarstva ovaj ili onaj ministar, dosetili su se da jednu kuću, Radio-televiziju Srbije, proglase za javni servis.
Javni servis mogli ste, kada već radite na izmeni i dopuni zakona, to da generalizujete i da bude za sve najveće televizijske kuće, jer u suštini, kada je u pitanju uređivačka politika, kada je u pitanju način kako te televizijske kuće rade i funkcionišu, suštinska razlika je samo u broju i sadržaju reklama, pa imate recimo različitost u reklama gde BK televizija više reklamira "nisu novine a kupuje se na kiosku", bez obzira što je zakonom zabranjeno reklamiranje cigareta.
Sa druge strane, imate, poređenja radi i upoređivanja radi, na Radio-televizije Srbije više zastupljene reklame od vladinih i provladinih firmi i poslovnih partnera, tako da smo u poslednje vreme bombardovani reklamom koja najavljuje na velika vrata ulazak hrvatskog kapitala. Kapital nema nacionalnu niti bilo kakvu obojenost, ali ovo je veoma značajno da se preko nacionalne televizije nameće kao kvalitet i jedina moguća alternativa za ishranu ili za rashlađivanje nacije, "frikomov" sladoled, a onda to preuzimaju i drugi kanali ove nacionalne televizije. To je suštinska razlika.
Što se tiče uređivačke politike, poznat je stav SRS. Mi se nikada nismo mešali u uređivačku politiku bilo koje radio ili televizijske kuće. To će, na kraju krajeva, uvek građani da procene. To je uvek bio uspeh ili kamen spoticanja političkih partija.
Ova koaliciona vlast očito ima nameru da primeni jedan već oproban recept, a to je da ujutru kada građani Srbije, ono malo što ih radi, da ujutru prilikom brijanja ima čast da čuje šta je koji lider koje političke partije iz koalicione vlasti izjavio i uveče da nas isprate resorni ministri na spavanje, tako što organizujete te emisije humorističko-zabavnog karaktera, gde nam ministri iz svojih resora predstavljaju Srbiju u kojoj mi ne živimo, a koju nam oni prezentuju preko malog ekrana.
To što vi probate i što imate nameru brzo ćete proveriti koliko je to dobro, koliko je to efikasno i koliko ćete biti uspešni kada se raspišu izbori. Ali, nešto što u svakom slučaju ukazuje na pravu prirodu i karakter ove vlasti je i ovaj predlog da se produži rok za privatizaciju lokalnih radio i TV stanica. Zašto? Zato što uvek donositi ta kratkoročna, nepromišljena rešenja, koja su jako skupa.
Prvo, vi ste u zakonu predvideli rok da se ukidaju lokalni mediji. Dali ste obavezu da to bude 2006. godina, kada se mora pristupiti privatizaciji tih javnih preduzeća odnosno lokalnih medija, a sada produžavate rok. Zašto? Očito da je procena zasnovana ne na ekonomskoj i racionalnoj činjenici, nego na vašem političkom interesu.
Računate da će brzo izbori, pa bar te lokalne medije da iskoristite u sklopu svoje propagandne mašinerije, kako biste se u to još malo opština gde ste ostali na vlasti, mogli da predstavite u nešto boljem izdanju.
U zabludi ste, gospodo, ne samo da ankete istraživanja javnog mnjenja pokazuju to da vam rejting opada, nego izađite na ulicu i vidite šta obični građani koji su na ulicama razmišljaju o vašim političkim partijama, a pogotovo o vašim političkim liderima, koji Srbiju u poslednje vreme zasipaju unutarstranačkim sukobima i razmiricama.
Ono što u svakom slučaju ne smemo da gubimo iz vida, to je da direktno nanosite štetu Republici Srbiji, odnosno budžetskom sredstvima koja bi se eventualno prihodovala ako bi se izvršila privatizacija, odnosno prodaja tih lokalnih medija.
Mene zbunjuju ovde stavovi pojedinih kolega koji sebi i dalje uzimaju za ekskluzivno pravo da su oni jedini zastupnici i predstavnici jednog dela teritorije koja je u sklopu Srbije, a to je AP Vojvodina.
Kada ćete tu floskulu, tu političku podvalu da izbacite sebi iz glave, gospodo? Ko je vama dao za pravo da vi uvek sa ove govornice kao dežurni argument i adut izvlačite ili to vaše kvazistečeno pravo da ste vi jedini dušebrižnici za sve nas koji živimo u Vojvodini, a sa druge strane, ako nemate taj argument, da se uvek pozivate na jedno ime i prezime i stvarno ste mi više dosadili.
Kada nemate šta pametno da kažete, kada ostanete bez ideje, vi odmah trčite, vi koji biste u većini slučajeva trebalo da se stidite onoga što se desilo i što je vezano za tog čoveka, uvek vučete kao argument njegovo ime i prezime. Ali, ostavimo to po strani, to će vaša unutarpolitička frakcija da reši i sukobi unutar vaše političke partije, ali ono što je dobro, to je da ni Ministarstvo nije prihvatilo pravo, kako su neki predlagali, da predstavnik AP ima pravo veta.
Zar nije najbolji primer vama iz te, kako kažete, demokratske opcije, Radio-televizija Novi Sad? To vam je privatni, politički, stranački bilten. Ako gledate Radio-televiziju Novi Sad, pogledajte kakva je njihova programska šema, kakva im je uređivačka politika - da li je Čanak negde otputovao, da li se vratio, da li je pio kafu sa onim polupismenim predsednikom Skupštine ili da ne kažem kakvim predsednikom Izvršnog veća.
Je li to interesuje građane Vojvodine? Da li je to vaša slika? Da li je to prikaz onoga kako vi zamišljate medijsku slobodu i uređivačku politiku? Uostalom, da pojedinci imaju obraza, kako narod kaže, da koza zna šta je sramota imala bi duži rep, ne bi ni jednog trenutka govorili o demokratiji, tekovinama demokratije, zato što su kao glavni urednici pojedinih lokalnih radio-stanica trudili se da dokažu na primeru i dokažu kako to nedemokratski može da funkcioniše jedna radio-stanica.
A, što se tiče patriotizma, nemojte vi gospodo koji ste bili urednici lokalnih radio stanica da pričate o patriotizmu. Vi možete da pričate o tome koliko su vam puna usta bila hvale za Franju Tuđmana, njegovu mudru i lukavu politiku, i vi možete da pričate o tome kako ste podstrekivali međunacionalnu mržnju i netrpeljivost u delu Srbije koji se zove Vojvodina. O tome možete da pričate i vi ste pravi primer svega onoga što je bilo negativno.
Uostalom, na tom ispitu ste i pali. Vaša uređivačka politika, koju ste prezentovali na RTS-u, doprinela je da narod izađe na izbore i da vas "skine" sa vlasti i bolje vam je da se pokrijete ili da raščistite unutar te stranačke frakcije, a vi koji zvonite meni iza leđa niste ništa bolji kada je u pitanju rad vaše partije.

Hvala vam, gospodine Mirčiću. Znam da mnogima smeta kada se radi po zakonu, ali mora po zakonu i Poslovniku. Dakle, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa imamo repliku gospodina Vukosava Tomaševića, ovlašćenog predstavnika, a potom vi se javljate kao ovlašćeni predstavnik - onih 10 minuta? (Da.)

Radi tačne informacije gledaocima koji zbog termina u velikom broju prate ovaj program, dakle ne uvodi ova vlada i ovim predlogom izmena i dopuna Zakona pretplatu. Pretplata je uvedena zakonom koji je u ovoj skupštini usvojen, ako me drži pamćenje, 22. jula 2002. godine, dakle pre tri godine, samo što do sada to u praksi nije zaživelo.
Druga stvar, ne plaća se pretplata na osnovu toga da li radi rerna, da li radi ringla i koliko sijalica "gori" u domaćinstvu, već je zakon jasno propisao fiksnu pretplatu na radio i TV prijemnik u iznosu od 210 dinara. Dakle, samo toliko, da to znaju naši gledaoci, makar oni koji imaju nameru da plaćaju TV pretplatu.
Kada govorimo o Vojvodini treba pojasniti još jednu stvar. I time se manipuliše. Niko nije, ponavljam, protiv zaštite manjinskih prava, pa i prava u oblasti informisanja. Svi smo mi za mehanizme kojima se štite ta prava. Pa i stečena prava u ovoj oblasti. Ali, ne samo u Vojvodini, nego u celoj Srbiji.
Tu je razlika u političkom gledištu između vas i nas. Mi hoćemo da to bude u celoj Srbiji, a vi tražite to pravo samo za Vojvodinu. Ponavljam - ne tražite to zbog manjina, nego tražite u prilog svojoj autonomaškoj politici, da ojačate svoj autonomaški stav, a i tražite varijantu i mogućnost da blokirate sprovođenje ovog zakona na celoj teritoriji. E, to ne može. Žao mi je.

Hvala, gospodine Tomaševiću.
Dakle, sada pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, ovlašćeni predstavnik DS-a, imate 10 minuta, izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre u odsustvu, u prepodnevnoj diskusiji sam govorio o razlozima zbog kojih poslanička grupa DS - Boris Tadić neće podržati izmene i dopune Zakona o radio-difuziji.
Diskusija koja je vođena u ovoj skupštini samo je potvrdila neke od teza koje sam stigao da kažem u prvih 10 minuta. Dakle, činjenica je da se pokušava osporiti postupak transformacije i deobnog bilansa i tako se kompromituju predložene izmene.
Ovakva namera je prvi indikator da se još jednom sve prolongira, a nema odgovornosti za dosadašnje rokove koji nisu ispoštovani, a takođe i za buduće rokove, koji će biti eventualno usvojeni izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Stav Demokratske stranke je da se više ne može tolerisati princip nečinjenja, što je jedna od glavnih karakteristika aktuelne Vlade, nemanje strategije i nesprovođenje zakona. Naravno, bilans i transformacija se moraju raditi. Međutim, izmene su prihvatljive ako se tim poslom budu bavile neke druge osobe, a ne sadašnja postava menadžmenta i sadašnji upravni odbor RTS-a.
Takođe su izmene prihvatljive ako se sinhronizuju vremenski sa uvođenjem TV pretplate. Znači, prvo transformacija, pa onda pretplata. U suprotnom, izmene i rokovi nisu prihvatljivi, jer, inače, o svemu tome, kako je predloženo, postoji negativno javno izraženo mišljenje struke. Različitost trajanja mandata je potpuna besmislica i neću o tome govoriti.
Još jedno prolongiranje rokova za proces privatizacije medija, koji je sam po sebi komplikovan zbog nejasne vlasničke strukture i različitih medijskih oblika, integrisanih uglavnom u jednom lokalnom informativnom centru, nedopustivo toleriše potpuno odsustvo odgovornosti. Resorno ministarstvo Vlade je već jednom pomerilo rokove istim postupkom, a da ništa nije učinjeno.
U periodu ulaska u izborne aktivnosti predložene izmene su otvorile prostor za veliki uticaj sadašnje vlasti na medije, što sa aspekta DS-a - Boris Tadić nije prihvatljivo.
Prihvatanje izmena bez jasne crte ispod nečijeg nerada nije racionalno.
Napominjemo da su se strukovne organizacije novinara i zaposlenih u medijima u većini suprotstavile ovim izmenama sa različitim motivima i objašnjenjima, pa stoga DS ne može da podrži ove predložene izmene.
Oko predloga za pirateriju, odnosno povećanja mandatnih kazni, DS smatra da je takav pristup načelno prihvatljiv, jer je u skladu sa evropskim vrednostima. Ipak, ukazujemo na gotovo potpuno odsustvo preciznog određenja i definisanja u zakonu samih pojmova, obima, sadržine dela za koja se predlogom povećavaju kazne.
Upućujemo na zaključke Upravnog odbora asocijacije medija, a povodom razmatranja principa i mera zaštite intelektualne svojine u medijima. Zajedno sa Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore i SOKOJ-em biće urađen CD čiji je sadržaj precizno definisanje pojmova - autorsko pravo, vrste autorskih prava, načini zaštite itd. Toliko o ovom delu predloženih izmena.
Naravno, da mi imamo i svoj koncept i preporuke za transformaciju RTS-a. Neke sam napomene već izneo, a cilj je da se stvori jedna respektabilna nacionalna televizija formiranjem dva jaka TV brenda, TV Beograd 1, kao prvoklasnog informativnog i zabavnog kanala, i TV Beograd 2, kao diskaveri kanal, okrenut zanimljivom obrazovanju i kulturi itd.
Postoji čitav niz toga, ali isuviše je kratko vreme da bi se ovde iznela kompletna strategija restrukturiranja i pripreme za prelazak u javni servis RTS-a.
Još dva pitanja o kojima su se ovde "lomila koplja" su tzv. taksa na brojilo, jer, dame i gospodo, to nije TV pretplata nego je to taksa na brojilo. TV pretplata je kao u Evropi kada plaćaju za posedovanje TV prijemnika, a ovo je taksa na posedovanje električnog brojila.
Šta recimo ako neko ima vikendicu pa uključi agregat i gleda televizijski program, a nema električno brojilo. Neće plaćati, a koristiće uslugu zbog koje je ovo i uvedeno. (Zoran Krasić - taksa na akumulator?) Verovatno će biti uvedene i takse na akumulator, kao što kaže gospodin Krasić.
Sa druge strane, po članu 52. Ustava svaki građanin je dužan da plaća poreze i dažbine koje su zakonom uvedene. Prema tome, postoji mogućnost da se TV pretplata plaća na način na koji je to nekada i rađeno, da putem inkasanata, putem uplatnica, jednostavno ljudi znaju šta plaćaju.
Ovde imam i reagovanje od jednog dela EPS-a, a to je Elektrovojvodina. I moramo da vodimo računa i o Elektroprivredi Srbije koja je razmahala ovakav zahtev da se ubuduće, preko takse na brojilo, plaća TV pretplata i koja je uputila svoje reagovanje i između ostalih i ministru rudarstva i energetike, gospodinu Radomiru Naumovu.
Pa, čisto kao tema za razmišljanje - šta oni kažu povodom najava da će se opet naplaćivati taksa na brojilo. "Na osnovu saznanja i iskustava iz ranijeg perioda takse na brojilo, potrošači električne energije imaju izrazito negativan stav za naplatu RTV pretplate, dakle takse na brojilo putem računa za električnu energiju. To je svima i te kako poznato.
Uvođenje RT pretplate doprineće da potrošači formiraju negativan stav prema Elektroprivredi Srbije, što je krajnje nepotrebno u trenutku kada se ona nalazi u fazi oporavka, a naročito na prekretnici u restrukturiranju.
Iskustvo je pokazalo da će određeni broj potrošača odbijati da plati radio TV pretplatu i da će samoinicijativno umanjiti plaćanje računa za utrošenu električnu energiju, što će umanjiti i procenat naplaćenosti. Uvođenje RTV pretplate zahteva dodatno angažovanje zaposlenih u službama prodaje i informatike, pogotovu u delu vođenja evidencije, prilagođavanja i održavanja programskih rešenja za obračun električne energije koji su već u funkciji."
Najveće negodovanje bilo bi kod potrošača sa niskom potrošnjom, čiji su računi manji od predviđene RTV pretplate. Uzgred da kažem da je ta pretplata predviđena, upravo kada je još donošen Zakon o raidodifuziji, na nekih 210 dinara, pa je čak bilo predviđeno neko povećanje koje bi bilo otprilike - rast cena na malo plus 5% svake godine.
Čak i kada bi se u punom iznosu ovo naplaćivalo, pitanje je koliko bi i tada mogao da funkcioniše javni servis samo sa tim sredstvima. Recimo, u Vojvodini takvih potrošača ima 102 hiljade, koji troše manje nego što je predviđena radiotelevizijska pretplata, odnosno taksa na brojilo. Od grupe domaćinstva od 778 hiljada potrošača, što čini 13%, kod ove grupe potrošača račun bi za RTV pretplatu bio veći za preko 100 odsto u odnosu na ono što im čini račun za struju.
U ovom dopisu se ističe da je "posebno u kontinuitetu u Vojvodini najveća naplaćenost električne energije i da preko 95% građana revnosno ispunjava svoje obaveze, uglavnom u celini. Samim tim, moglo bi se desiti da više od polovine ukupno prikupljenih sredstava za pretplatu RTS-a u jednom obračunskom periodu na teritoriji cele Elektroprivrede Srbije bude od građana sa teritorije koju pokriva EPS, Javno preduzeće "Elektrovojvodina" Novi Sad." To se kaže u dopisu koji je poslat, između ostalog i ministru rudarstva i energetike, gospodinu Naumovu.
Ne znam kakve bi to naredbodavne metode, jer znamo da će ući u proces privatizacije i EPS, bile moguće da se jednog dana kada dođe i do privatizacije u ovoj oblasti, ubira pretplata. Zato treba razmišljati o budućnosti i o nekom načinu koji bi bio primereniji za naplatu TV pretplate.
Mnogo je polemike izazvao i stav oko tzv. veta člana koga predlaže Skupština Vojvodine. Predloženim izmenama ukida se pravo veta člana Saveta, koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodine, na odluke Saveta koje se odnose na teritoriju te pokrajine.
Postojeće zakonsko rešenje rezultat je, prvo, političkog dogovora republičkih i pokrajinskih vlasti, postignutog pred usvajanje zakona 2002. godine, odnosno kompromisa kojim su pokrajinske vlasti odustale od posebnog vojvođanskog regulatornog tela, i drugo, prošlogodišnjih brzopletih i naopakih izmena zakona.
Jednostranim gaženjem političkih dogovora iza koga je Skupština stala 2002. godine, kreira se potencijalni politički problem, zanemaruje činjenica da su Vojvodini Ustavom Srbije priznate i njenim statutom utvrđene određene nadležnosti u oblasti javnog informisanja, te pokazuju krajnje nerazumevanje za realno različite probleme i potrebe koje Vojvodina kao multietnička sredina ima.
Sličan dopis je stigao i od strane Pokrajinskog odbora za informisanje Skupštine Vojvodine. "Nije tačno objašnjenje u kome se kaže da je ova odredba neodrživa ako se pođe od činjenice da Republička radiodifuzna agencija svoju nadležnost ostvaruje na teritoriji Republike Srbije, kao jedinstvene države. Budući da se sve odluke koje se odnose na teritoriju Republike Srbije, odnose i na teritoriju AP Vojvodine, proizilazi da bi član Saveta iz AP Vojvodine mogao koristiti svoje pravo utvrđeno članom 32. stav 3. zakona i za sve odluke Saveta koje se tiču cele Republike.
Ovo obrazloženje nije tačno, jer u odredbi koja se briše, jednostavno se kaže da se odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju AP Vojvodine smatra donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodine".
Mislim da se moglo naći i srećnije rešenje, recimo, da se uvede neka vrsta odredbe kada se donosi strategija razvoja radio-difuzije u Srbiji ili kada se donose odluke koje se tiču teritorije AP Vojvodine, koje se ne tiču direktno Republike, nego radiodifuzne ustanove Vojvodine, da je moglo da stoji i u zakonu, recimo, da je potreban konsenzus svih članova, pa bi tada članovi bili unutar Saveta ravnopravni, a na taj način bi se sprečila majorizacija.
Izvinjavam se, samo još dve rečenice. Tu su i predstavnici DSS i mogli bi da pročitaju iz jednog teorijskog dela, koji je pisao njihov predsednik stranke Vojislav Koštunica, gde citira Milana Grola, inače jednog od najuglednijih ljudi koje je DS ikada dala, gde on kaže da je decentralizacija, pa čak i federalizacija jedne države jedina prava brana svakom separatizmu.
Ako vi nekome ne uzimate nadležnosti koje bi on trebalo po prirodi stvari da ima, on nema razloga da se buni protiv nekakvog centra. Ako mu ih namećete, onda prirodno budite u njemu separatizam.
Mene te centralističke tendencije, posle svega što nam se dogodilo, da danas nemamo ni jurisdikciju nad delom svoje teritorije Kosova i Metohije, podsećaju na jednu stvar, možda bi neko rekao da to nije tačno, jer se onda ne bi raspala federalna Jugoslavija, ali naravno, u Nemačkoj se neće Baden Virtenberg i neće se Bavarska otcepiti nikada, iako imaju u odnosu na saveznu državu neke ingerencije koje imaju i samostalne i suverene države.
Stoga se bojim da svi oni koji se zalažu za centralizaciju u svim oblastima i oduzimanje stečenih prava, u stvari, ne mogu da se oslobode komunističkog nasleđa u svojim glavama.