Gospodo, prvo podsećam da smo prošle godine zatekli budžet koji je za RTS bio 3,2 milijarde, da je on u projekciji budžeta za ovu godinu smanjen za 700 miliona, a da je kasnije u rebalansu ta cifra spuštena za još 500 miliona, tako da je ukupna cifra bila dve milijarde. Te dve milijarde su potrošene.
Postavlja se pitanje kako će RTS funkcionisati do početka ubiranja TV pretplate. Ako počne 1. oktobra, jasno je da će oni pravi finansijski efekti moći da se osete i da se očekuju tek početkom sledeće godine.
Može neko ovde da kaže i da misli - neka propadnu, ne trebaju nam. Suština je upravo u tome da od RTS-a, koja ima drastično poboljšanje u poslednjih nekoliko meseci i drastično povećanje gledanosti, a to je posao koji mora da se radi godinama da bi se od te okamenjene strukture, koja se stvarala decenijama, načinilo nešto moderno i program koji će odgovarati svim građanima Srbije.
Suština je u tome da imamo javni servis koji će nam trebati i koji ćemo hteti da plaćamo. Malopre reče poslanik Demokratske stranke - treba nam, ne treba da dozvolimo da propadne, ali nećemo da plaćamo. Može i tako da se rezonuje. Gospodo, imate u svim većim gradovima u Srbiji nešto što je u ovu Srbiju ušlo na mala vrata.
Priznajem vam da i kao ministar ni dan-danas ne znam kako su se raširili kablovski sistemi po Srbiji, a premrežili su srpsko nebo. Da li rade legalno, na osnovu kojih dozvola? Činjenica je da svi vi i svi vi ovde prisutni bez ikakvih problema plaćate tu pretplatu. Nećete mi reći da plaćate samo zato što je jedan od kanala - porno kanal. Plaćate jer su to programi koji vam trebaju i koji vam, praktično, čine sastavni deo života i poboljšavaju kvalitet tog života.
Hoću da kažem da ne mogu da verujem šta je rekao maločas poslanik DS. Gospodo, problem je upravo u tome što smo zatekli mnoge zakone, a ne verujem da su namerno pravljeni takvi kakvi jesu, sa mnogim nedostacima i felerima. Zbog njih se vrtimo u krug i zato moramo da ih menjamo. Tačno je, za mnoge zakone bi bilo dobro da imamo vremena i mogućnosti da pravimo nove zakone. Kao da je neko svesno išao na to, možda i nije zbog faktora brzine i vremena, da se usvajaju zakoni koji imaju takve felere da ne mogu da se primenjuju.
Odredbe na koje ste se maločas pozivali, o produžavanju rokova za finansiranje iz budžetskih sredstava lokalne samouprave, lokalnih medija, pa vi ste pisali, vi ste usvajali, a mi popravljamo ono što se u ovom trenutku može popraviti, da omogući funkcionisanje ovog zakona.
Onima koji svaki čas pominju električno brojilo u svinjcu da kažem da smo mi etar, svi zajedno, neko manje, neko više, ja u tome nisam učestvovao, pretvorili u svinjac. Da li je moguće da vas više zanima to električno brojilo u svinjcu nego svinjac koji imamo u etru? Tačno je da mnogima odgovara da taj svinjac u etru i dalje opstane, da Srbija bude jedna kaljuga u kojoj će oni bolje da plivaju i da se snalaze.
Ne idemo na jeftine političke poene, apsolutno ne.
Pre svega smo svesni da moramo svima da pružimo istu šansu, i onima koji će biti javni servis, i onima koji će biti komercijalne televizije, jer to će doprineti i oživljavanju medijskog i onog pravog ekonomskog tržišta, da, i privrede Srbije. Mediji su strahovito snažan mehanizam za razvoj demokratije, ali i za razvoj tržišta. Toga treba da budete svesni.
Takođe, postoje mnogi zakoni koji su morali da budu doneseni i mnoge odrednice koje bi pomogle primenu ovog zakona. Kada su u pitanju resori za koje sam nadležan, sačekali su nas Zakon o javnom informisanju i Zakon o radio-difuziji. Zar niste svesni da ni jedan ni drugi nisu mogli da se primenjuju i zato što nisu mogli da se primenjuju, nisu ni primenjivani, ili su selektivno primenjivani, što je još gore. Donekle može, a odnekle nikako ne može. Zakon o javnom informisanju - ko je pisao te zakone, ko je usvajao te zakone?
Ne želimo da se igramo sudbinama medijskih kuća. Mi jesmo iz onog perioda početka 90-tih godina kada smo se borili ili neki od nas kada su se borili za rušenje medijskog monopola u kome se znači nalazila i ta vrlo jaka, okamenjena struktura zvana RTS, otišli u drugu krajnost, da smo došli do hiperprodukcije medija. Uz sve svoje slabosti, to ima i ogromne prednosti. To je jedno bogatstvo koje želimo da sačuvamo maksimalno.
Takođe, u svim tim medijskim kućama, bez obzira kako su oni politički orijentisani, ako ima i takvih i normalno da ih ima, postoji ogroman broj ljudi koji tamo radi. Ne možemo da se igramo ni sudbinama tih ljudi, jer činjenica je da su ti ljudi danas izuzetno slabo plaćeni, činjenica je da mnogima prete otkazi, ali je takođe činjenica i da postoji nešto što je velika pretnja profesiji, a to je neprofesionalan rad ljudi koji nisu prošli odgovarajuće i životne i novinarske škole.
Ne posežemo za ovim merama da bismo došli do jeftinih političkih poena. Hoćemo da se izborimo. Nećemo mi to uspeti odjednom, uspećemo možda tek za pet godina da dobijemo jedan pravi i kompletan, kvalitetan servis. Nemojte gaziti po naporima ljudi koji su uložili ogroman trud da tu okamenjenu strukturu pretvore u nešto drugo. Ta kuća je imala preko osam hiljada ljudi.
Zašto je bilo preko osam hiljada ljudi? Pa, zato što je svako zapošljavao svoje. Ta kuća mora da se pretrese od temelja do krova, da se vidi koliko ljudi tamo zaista treba da radi, ali da budemo svesni da se ne smemo igrati ljudima. Ljudi su u poslednjih nekoliko meseci, na čelu sa Aleksandrom Tijanićem, uložili ogroman napor. Nemojte pljuvati po tom naporu. Težak je to posao i retko da ko hoće da se prihvati tog posla. Da li znate šta znači osam hiljada ljudi, koji svakog meseca čekaju da prime plate, šta je neto, šta je bruto?
Takođe je postavljeno pitanje šta će biti sa te dve milijarde, ili ranije 3,2 milijarde koje će sada da se uštede u budžetu? Nisam ministar finansija, ali logično je, ogromni su dugovi koje smo nasledili, koji su napravljeni pre nas. Ostaje u budžetu za pokrivanje drugih troškova i drugih dubioza koje su napravili ljudi pre nas, na najodgovornijim mestima.
Kažem, došlo je vreme da se plaća sve što se koristi. Trebalo je, treba i to ćemo uraditi, biti svestan da mnoge medijske kuće funkcionišu kao javna preduzeća i imaju u svom sastavu i novine, i radio, i televiziju ili ponešto od toga. Trebalo je to razdvojiti. To nije problem, to ćemo da uradimo. Recimo, nije doneta strategija o otuđenju državne svojine.
Mnoge stvari nisu urađene od 2000. godine, izgubljeno je i mnogo vremena, kao što je dosta toga i dobro urađeno. Mnoge stvari nisu urađene, da bi problemi mogli lakše da se rešavaju. Nije donet zakon o privatizaciji javnih preduzeća, nisu dodeljene frekvence zbog nepostojanja saveta radiodifuzne agencije, nismo imali dovoljno dobre zakone koji su nas sačekali.
Što se tiče rokova, gospodo, da razmišljamo kao neke ranije vlade i da radimo kao neke ranije vlade, nama bi odgovarali najkraći mogući rokovi, da što pre "naši ljudi" kupe te medijske kuće novcem koji bismo mi našli na uobičajen način. Upravo produženje roka kazuje da nam to nije namera, da nam je namera da u etru ostane što više dobrih radio i TV stanica i da što više ljudi zadrži svoj posao, i da na tom poslu budu što bolje plaćeni, da rade najprofesionalnije.
Srbija ima šansu, gospodo, ako damo šansu svima onima koji hoće da rade. Zato nemojmo praznom pričom i borbom za jeftine političke poene zamagljivati opštu perspektivu koja je dobra u ovoj oblasti. Imamo mnoge kvalitete kada su mediji u pitanju i treba nam samo malo da dobiju vetra u leđa i da bar po tome budemo pravi takmac savremene razvijene Evrope.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo čemu ovoliko žuči, nervoze ili ne znam čega, nisam video da je neko, gledao je prema nama gospodin ministar, ko je pljuvao  gospodine ministre? Niste prema nama? Onda se izvinjavam, nismo rekli nijednu ružnu reč, ništa loše, čini mi se na najcivilizovaniji način mogući način, dakle, govorili smo o onome šta je dobro i šta je loše u zakonu, ne razumem kod vas toliko žuči, nervoze ili bilo čega drugog. Samo želim da iskoristim ovu priliku za repliku, a onda ću otići do mesta i poneti svoje papire da pročitam ono što sam pripremio vezano za sam zakon.
Ima jedna stvar koja je veliki problem u našem Zakonu o radio-difuziji, na koji nismo mogli ni kao opozicija da utičemo kada je donet pre dve godine otprilike, nije nam ni palo napamet, u krajnjoj liniji, da budem sasvim iskren. Naime, sa kakvim problemom ćemo se danas suočiti? Stručna je stvar, a svakome je sasvim jasno.
Naime, Savet za radiodifuznu agenciju dodeliće prostor u etru onim pravnim licima koja se pokažu kao takva i takva, ali u roku od dva meseca oni moraju da imaju svoj program, moraju da ga emituju i moraju da budu u etru. Šta sada to znači? Uvođenje pravne nejednakosti. Jer ako ćemo vi i ja da pravimo televizije kao privatnici i ponudimo kao najbolje moguće uslove koje niko ne može da ponudi, i najbolji mogući program, da čak pravimo i školski program, kulturni program, umetnički program, o našem trošku da ga finansiramo, i damo sve moguće garancije potrebne za to, ne možemo da dobijemo frekvenciju, a znate zašto? Zato što u roku od dva meseca ne postoji ta sila koja može to da pusti u etar i to znaju svi u ovoj sali. Da li je to tako, jeste.
Čim uključite predajnik, da, ali to na ozbiljan način niko ne može da pripremi. Vi možete sutra, ali ozbiljan program ne može da se pusti sutra, jer onda neće dobiti ozbiljno mesto na tržištu i neće ispuniti, ne zadovoljava, zato što ostale stvari da bi dobio frekvenciju neće moći da zadovolji na takav način.
Time se u stvari vraćam na reči ministra Kojadinovića, to je ono zbog čega sam izašao, gde je on rekao, ne treba da se plaše, ne treba da brinu, u redu je da ne treba ni da se plaše, ni da brinu oni koji profesionalno i objektivno obavljaju svoj posao. Interesuje me koji su kriterijumi za to ko profesionalno i objektivno obavlja svoj posao, nadam se da kriterijumi Saveta za radiodifuznu agenciju neće biti takvi kakvi su možda vaši, moji ili nečiji drugi.
To tržište i javnost, to mi je uvek bilo strašno sumnjivo. To mi je bilo strašno sumnjivo, jer tržište i javnost, jer lažno tržište ne možete da mi kažete da na tržištu dobro prolazi B92, jer sada da uđemo u spor i da kažemo da li je "Pink" za 1% gledaniji ili nije, ili RTS gledaniji, nije ni bitno, RTS i "Pink" su najgledaniji. Je l' mogu da završim, gospodine ministre, ja sam vas vrlo slušao pristojno.
Razvijen zapad ne počiva na monopolu kakav se daje nekim privatnim televizijama i ne počiva na tome da su oni svete krave, i ne počiva na tome da oni moraju da dobiju zato što vi mislite da su oni profesionalni i objektivni, nego zato što većina građana misli.
Sačekajte, pobogu, molim vas, pustite me da završim.
Gospodine ministre, bar 10 puta veći deo tržišta Srbije predstavljam nego vi, mislim da je TV "Palma plus" 20 puta profesionalnija i objektivnija nego TV B92.
Hoće li "Palma plus" da dobije nacionalnu frekvenciju, a TV B92 da ne dobije? To je odlično pitanje. To pitam.
Dakle, to je stvar gde se mi razlikujemo i to je stvar onoga ko će to da utvrđuje. A izvinite, šta je tržište i ko će tačno da procenjuje profesionalizam i objektivnost, i zato sam govorio o onome, šta je javni servis. Pratim sve informativne emisije, to mi je posao i mislim da ne postoji političar u zemlji koji više gleda TV i više čita novine od mene zato što ih sve pročitam, možda jednako i sve gledam. Ali, najviše volim da gledam ono što nije na produkcijskom nivou možda, najviše volim da gledam dnevnike "Palme plus".
Najviše bih želeo kao običan građanin, kao neko ko treba sutra da kao građanin ima uticaj na to, a ne političar ili predstavnik političke stranke koji ima toliko i toliko, da se pita šta može da ima nacionalnu frekvenciju. Mi kada smo bili u najžešćem sukobu sa strankom gospodina Markovića, tadašnjom, bila je jedna stvar koju nismo mogli da mu kažemo nikada, a to je da je zatvorio televiziju i da nije hteo da pušta one koji drugačije misle. To je bio problem u tadašnjem političkom obračunu.
Sada pitam, izvinite, ko će to sutra da ustanovljava, ko će to da kaže i po čijim merilima će da se formira na takav način javni servis. Niko ne gazi ničije napore. Mislim da ste tu možda mislili na nekog iz DS, pretpostavljam ne na nas. Sasvim sam precizno i korektno rekao šta mislim o onome danas, o onome juče i onome ranije, i mislim svaki poslanika SRS. Ali nam dozvolite da imamo svojih i te kakvih rezervi, da imamo svoje primedbe.
Što se svinjca tiče, gospodine Kojadinoviću, mi smo citirali, gospodin Nikolić i ja, ono što ste vi, ne vi lično, već predstavnici DOS-a govorili. Samo želim da vam ukažem na to da ste vi govorili da neće valjda svinje da plaćaju pretplatu, jer svinje ne gledaju TV, a i ne sviđa im se RTS.
Sada vas pitam, da li im se možda sviđa i RTS, i B92, i "Pink", i "BK", i ovaj ili onaj, pa će sada da plaćaju. Nema više svinja? To je tačno, nestadoše i svinje, nestade stočni fond i sve drugo, tako da je sasvim svejedno kako će i na koji način. Samo govorim o različitoj argumentaciji, o tome kako nekada svinje mogu da se koriste, a kako nekada svinje nisu dobrodošle i kako se to drugačije formuliše i odnosi.
Odnos SRS je potpuno isti. (Predsedavajući: Sedam minuta, gospodine Vučiću.) Još nešto, mi nećemo biti ti koji ćemo da pozivamo na kršenje zakona. Mi smo protiv pretplate. Mislimo da je to veliki namet ljudima, mislimo da ljudi nemaju, govorim o siromašnim ljudima, mi imamo, da ti ljudi nemaju mogućnosti da to plaćaju, ali mi da ih pozivamo na kršenje zakona, a sutra da ih teramo u zatvor zato što su kršili zakon, nećemo.
Neka to razmišljaju neki drugi koji su pozivali ljude na kršenje zakona. Srpskim radikalima to nikada ne možete da prebacite. Hvala najlepše.

Hvala. Replika, narodni poslanik Milan Stanimirović, ministru.

Gospodine ministre, kada sam počinjao da se bavim politikom, raskrstio sam sa dve stvari. Prvo, nikada stvari ne treba lično shvatati u politici, a drugo, nikada se ne treba nervirati zbog politike. Ovo je zaista pokušano da se na jedan način, smatrao sam da je vrlo adekvatan za nekoga ko nastupa sa pozicije opozicione političke stranke u ovoj skupštini, kritikuje ono što Vlada nije uradila za ove dve godine otkako je na vlasti.
Želim ovde da demantujem da sam rekao u svojoj diskusiji da nećemo da propadne nacionalna televizija, a da ne treba da plaćamo. Naprotiv. Rekao sam sledeću stvar, da je nemoguće bilo skinuti sa budžeta RTS, a da istovremeno ne obezbedimo instrumente za finansiranje nacionalne televizije, jer je to siguran put u propast nacionalne televizije i javnog servisa. Znači, trebalo je da se napravi jasna strategija. Kritikovao sa, nemanje strategije u jednoj ovakvoj oblasti.
Kada pričamo o RTS, mi smo morali ovde kao narodni poslanici da imamo uvid u to kako je pripremljena ova transformacija, ne samo u tom smislu finansiranja, da li je to iz budžeta Republike Srbije ili je to iz pretplate, nego da znamo, da imamo jedan kompleksan, transparentan, oročen projekat transformacije koji bi bio predstavljen Upravnom odboru, zaposlenima, sindikatima i javnosti.
Zatim, da znamo šta će biti sa Trećim kanalom, o kojem sam pričao, šta sa ostacima lokalnih radio-televizija u vlasništvu RTS, šta sa Radio-televizijom Prištine, da li postoje rešenja za restrukturiranje ovako značajnog segmenta kao što je nacionalna televizija, odnosno javni servis kao što se ovde govori.
Rekli ste da ste zatekli zakone sa felerima i zato ih menjamo. Prošlog avgusta smo imali izmene i dopune zakona da bi izabrali Radiodifuzni savet, to smo učinili. Čak je i DS-Boris Tadić to podržala upravo želeći da se napravi red na medijskom prostoru u Srbiji. Sada imamo opet izmene ovog avgusta, posle godinu dana, opet izmene i dopune zakona, čiji je cilj da se prolongiraju neki rokovi koji su predviđeni ovim zakonima.
Ukoliko su Zakon o javnom informisanju, kao što ste rekli, i Zakon o radio-difuziji neprimenjivi, zašto onda produžavamo rokove za njihovu primenu, zašto niste izašli sa novim predlozima zakona o javnom informisanju i radio-difuziji?
Kažete - znate li šta je osam hiljada ljudi?
Neko ko je spreman da preuzme politički rizik i političku odgovornost da menja ovo društvo treba da bude svestan da je više hiljada ljudi i u velikim javnim preduzećima, kao što je EPS, NIS o kojem smo nedavno raspravljali, kao što su Železnice Srbije, gde takođe postoje hiljade ljudi o kojima moramo da razgovaramo, ali nam to ne može biti argument da se ne suočimo sa problemom i da ga rešavamo. To gde ima mnogo ljudi, pa ćete naići na veliki odijum u javnosti, pa ko zna kako ćemo proći na sledećim izborima, pa onda najbolje da to odlažemo i da kupujemo kao vlada vreme za sebe, a da nepovratno gubimo vreme za Republiku Srbiju.

Zamenik predsednika poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić, drugih deset minuta, kao ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, doneo sam ovde, pošto imate nekako običaj da se stalno pozivate na preporuke Saveta Evrope, različitih evropskih institucija, moram da kažem da se unekoliko njihove preporuke u odnosu na ovo što nam vi predlažete Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Naime, u tački a) preporuke broju rec-96 10 o garantovanju nezavisnosti javnog elektronskog emitovanja preporučeno je vladama da u svoje zakonodavstvo unesu odredbe koje garantuju njihovu nezavisnost, dok je u tački b) preporučeno da vlade učine sve kako bi upoznale državne i lokalne vlasti koje su odgovorne za nadzor nad aktivnostima javnih elektronskih medija, kao i osoblje javnih elektronskih medija, sa ovom preporukom.
Gotovo da ništa slično nemamo. Posebno se ističe činjenica da nijedna odredba postojećeg Zakona o radio-difuziji ne garantuje nezavisnost javnog elektronskog emitovanja, a državne i lokalne vlasti nemaju pravo da vrše nadzor nad aktivnostima javnih elektronskih medija. Kako to danas u našoj zemlji izgleda u praksi?
Ima tu još jedna razlika oko ponašanja članova Saveta za radio-difuziju. Začudio sam se, bez obzira na to što su oni jednoglasno izabrani u ovom parlamentu, jer nikome ne odgovara, nadam se da niste to ozbiljno mislili, gospodine ministre, brlog u etru i niko ga ne želi, računam od svih narodnih poslanika. Prosto, čini mi se da su preuzeli na sebe i ono što nije njihov posao.
Nije njihov posao da oni govore o RTS na takav način, sem sistemski, posebno ne da brane pretplatu na jedan ili drugi način. Malo su odstupili od svojih ovlašćenja, nadam se da će se vratiti u ono što im zakoni i drugi podzakonski pravni akti daju kao pravo i mogućnost.
S druge strane, mi imamo samo opštinskih 113 lokalnih televizija. Postavlja se pitanje zašto nisu privatizovane.
Nema prepreka osim formalnih nedostataka i činjenice da Agencija za privatizaciju je za četiri televizije, ako se ne varam, mislim da se ne varam, vi me ispravite, rekla da ne dozvoljava zbog onoga što treba da dostavi i Ministarstvu za kulturu, i zbog toga što još treba zakonima da se izmeni itd.
Ali, ono što je loše za nas kao zemlju je to da smo mi samo u četiri lokalne televizije videli nameru, makar i špekulativnu, da dođe do privatizacije. Zašto? Svi, gde god ko osvoji vlast, jedva dočekaju tu televiziju da iskoriste za promociju svoje političke stranke, svoje političke opcije, sebe, svojih saradnika i ništa više.
Zašto to ne ide na privatizaciju? Zato što to nisu mediji koji mogu od marketinga da se izdržavaju, već su mediji koji se izdržavaju iz budžeta. Onda, utoliko je veća nezavisnost, ne znam, Televizije Kragujevac, ukoliko više para uzmu od SO Kragujevac. Da li je tako, gospodine Radosavljeviću? Ali tako je svuda, nije samo u Kragujevcu. Ja sam ovo, naravno, rekao pomalo sarkastično.
Dakle, suština je u tome da mi pokušamo da napravimo da država i lokalne samouprave, i za to smo se oduvek zalagali, ako se sećate, još 1998. i 1999. su takvi predlozi na Zakon o lokalnoj samoupravi postojali, da lokalne samouprave više ne finansiraju te medije, jer se uvek pretvore u neku vrstu zloupotrebe i iskorišćavanja tih medija u propagandne svrhe, a troši se novac građana koji bi mogao da bude upotrebljen, umesto u lepu sliku predsednika opštine ili predsednika njegove partije, da se taj novac iskoristi u izgradnju komunalne infrastrukture, da se taj novac iskoristi u izgradnju putne infrastrukture, da se poboljša čistoća gradova, mesta i opština u kojima žive, i da se rešavaju obični problemi građana Srbije.
Kakav mi problem danas imamo? Sasvim realan, koji niko ne može da razreši. A kako će da nam teče privatizacija ovih medija to je tema Zakona o radio-difuziji. Ko će i kome sada da prodaje recimo TV Bačka Palanka, ili TV Kragujevac, ili TV Vrbas? Kome da prodaju ako se ne zna da li će u roku od nekoliko meseci, godinu ili godinu i po ta televizija da dobije svoj prostor u etru ili ne? Da li će ona moći da emituje svoj program, da li će moći da nastavi sa radom ili ne?
Ako ne idete na to, nego čekate prvo da se dobiju frekvencije, pa tek onda da idete na privatizaciju, šta ćete onda da radite? Kako ćete onda da znate koja će uopšte posle toga da funkcioniše, kako i na koji način, a nije izvršena takva vrsta restrukturiranja? Apsolutno se nalazimo u jednom začaranom krugu, za koji znam da ne zna ni gospodin ministar, niti bilo ko drugi, kako da se reši. Niko živ ne zna kako to da se reši.
Biće privatizacija do 2007, biće, ali to ako mu javi neko iz Saveta za radio-difuziju - aha, nemoj da brineš, ti ćeš da dobiješ frekvenciju. Ne znam kako drugačije. Je l' tako? Na to mi zvuči, a to me opet podseća na neku vrstu korupcije. Iako su ljudi ni krivi ni dužni, sada ih napadam. Ne njih, nego prosto svakog čoveka koji se bavi poslom u medijima, mora time da se bavi. Šta će čovek koji ima lokalnu TV Kuršumlije koji hoće da dobije frekvenciju? Nema pojma da li će da dobije ili ne. Šta da radi sa tim? A šta da radi opština? Kome će da je proda?
Prosto, to su veliki problemi sa kojima se suočavamo. Suočavamo se sa tim da mali broj televizijskih stanica i danas želi na objektivan način da radi. Kada ste govorili o javnom servisu, govorim o ovim centralnim, one bi morale da se ponašaju u skladu sa kakvim-takvim javnim interesom. Ne da se ponašaju onako kako zahtevam ja ili kako zahteva ministar, ali da poštuju neke elementarne norme javnog ili opšteg interesa, kako hoćete.
Nemoguće je ovako, a evo sada ćete da vidite, otiđite na sajt, recimo B92, tamo sam glavna vest. Hvala im na tome. Najviše volim kada oni mene napadaju i ne znaju koliko mi je to zabavno i ne znaju da mi to zaista pričinjava zadovoljstvo.
Jedino ne volim kada izmisle da je neko nekoga ubio ili kada izmisle nešto, pa slažu masno, a onda za to okrivljuju nekog drugog. To što će da me napadaju, zaista mi pričinjavaju najveće zadovoljstvo, jer moj lični rejting, rejting stranke kojoj pripadam, svaki put naglo raste kada TV B92 krene protiv nas.
Da li oni zloupotrebljavaju nacionalnu frekvenciju? Da, zloupotrebljavaju je. Oni su sada rekli, kaže - Vučić je krenuo u žestoki napad. Ej, ja krenuo u žestoki napad što su oni objavili da je Vojislav Šešelj rekao da je Vojislav Koštunica imao paravojne jedinice na Kosovu i Metohiji. Sada kažu - njihov novinar je to ironično mislio. Ja sam baba Vanga pa treba da nagađam da li on misli ironično ili ne misli. Sad mi smo svi ludi i treba da idemo kod doktora, a oni su mnogo pametni.
Izvinite, taj sistem ne mogu da prihvatim. Spreman sam sa njihovim glavnim i odgovornim urednikom i njihovim direktorom da idem na test znanja iz svih oblasti. Evo vi, gospodine Kojadinoviću, pošto ste njima mnogo bliži, da organizujete i da vi postavite pitanja, da ih bude stotinu, a ako ne bude odnos u broju odgovora 10 prema 1 za mene, ja sam spreman da se povučem iz Narodne skupštine i sa političke scene. Tražim da taj pametnjaković veliki to prihvati, i genije.
Znam da biste se kladili, svi bi se kladili, nego je problem u tome, ja sam ovo rekao zato što oni potcenjuju sve ljude, a misle da imaju pravo da vode hajku i harangu protiv svakog čoveka i protiv svake političke stranke.
U Srbiji ne sme više da se dozvoli ono što je bilo ranije. Ne sme da se dozvoli linč političkih protivnika i medijskih poslenika. Ne sme da se dozvoli linč Dragoljuba Milanovića, nikada više.
Volim kada ministar dobacuje, to mi daje više energije i nekako me posebno podstiče da govorim.
Dakle, kako je linčovan Dragoljub Milanović, a taj linč nije osuđen i nikada ga nisu osudili oni koji su u tome učestvovali, nikada nije krivično i prekršajno gonjen nijedan od bandita koji je učestvovao u tom linču. Nikada novinarske organizacije nisu osudile taj linč. Izađite i kažite, kao što smo mi danas izašli i rekli, da drugačije mislite od onoga kakav je bio Milanovićev program.. Zbog toga ne može da bude linčovan.
Da li to znači da treba da se skupimo i da odemo da linčujemo one koji nam se ne sviđaju? Mi to nećemo da radimo i ne pada nam na pamet, ali nećemo da dozvolimo da traže linč naših ljudi samo zato što se njima ne sviđaju, da sprovode linč nad Tomislavom Nikolićem, da sprovode linč nad Vojislavom Šešeljem, to ne može, i da misle da imaju pravo da to rade, da misle da je to moralno i normalno. To je ono što nećemo da im dozvolimo.
Izvinite, mi smo ljudi, imamo svoje porodice, imamo svoje kuće, imamo svoju decu, a ta deca treba da idu u školu, neka u obdaništa i šta treba da doživljavaju. Da li treba da doživljavaju ono što je jedno dete doživelo, žensko dete, da joj kosu iseku, na šta ste svi ćutali, a neki i podržavali. Ne mislim na vas.
Imam ćerku, da je neko dirne, a ne kosu da joj iseče, sada vam kažem da ne znam šta bih mu uradio i uopšte ne bih birao sredstva šta bih mu uradio; zato što ja tako mislim mojoj ćerki neko kosu da iseče. Ti mediji su to tražili, ti mediji su to radili i ti mediji to danas rade. Šta je to nego izmišljanje priča o tome ko je ubica? To je ovo i ti ne mogu da budu javni servisi. Koje su nam garancije? Pričate o rokovima, ranije je rok bio dva meseca. Koja je garancija za ovaj rok? Nema sankcije nikakve i ko garantuje da će RTS da bude javni servis? Niko.
Ovde se pooštravaju kazne za prekršaje, kaže se da su kazne bile neadekvatne. Kako znate kada niko nikada nije bio kažnjen? O Zakonu o radio-difuziji govorim. Kako znate da su neadekvatne i da ne mogu da ostvaruju svrhu? To piše u obrazloženju, ne znam da li ste pročitali. To su verovatno stručne službe pisale i to je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.
To su razlozi zbog kojih mi nećemo moći da glasamo za Predlog ovog zakona, a nadam se da će biti još prilika za replike. U svakom slučaju, imaćemo još mnogo muka i problema dok Srbija ne uđe u normalno vreme, u kojem će se poštovati politički protivnici i drugačije mišljenje.
Ali se nadam da ćemo u narednih nekoliko godina uspeti to da dostignemo. Time će svima u društvu biti neuporedivo bolje i neuporedivo lakše.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DS i SPS. Ali, to ćemo posle pauze. Prvi na redu je narodni poslanik Rajko Baralić.
Pauza do 14,45 časova.
(Posle pauze – 15,00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čomić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva za kulturu i medije, moja sreća što ovi u sali za mene ne glasaju nego neki drugi, pa se njima obraćam, pošto je ova sala prazna, polu puna. Nekoliko je važnih razloga zbog čega su izmene i dopune Zakona koji danas razmatramo na dnevnom redu.
Veoma je važno da budu usvojene izmene i dopune predloženog zakona, zbog toga što će biti regulisano nekoliko pitanja, a i amandmani koje su podneli gospodin Vukosav Tomašević i gospodin Lazarević mogu da se podrže.
Prvo, želim da kažem, kao što sam i rekao na Odboru za kulturu i informisanje, Radiodifuzna organizacija i njen savet kao regulatorno telo treba da funkcionišu tako da svi članovi imaju jednaka prava. Protivio sam se kada su oni birani na mandate koji su od dve do šest godina. Ovim zakonom se to delimično ispravlja, ne u potpunosti.
Takođe, bez obzira što razumem posebnost koju ima Vojvodina, koju ima Radio-televizija Novi Sad, koja je inače u jako teškom i lošem stanju, nije dobro da bilo koji član ovog nezavisnog i regulatornog tela ima pravo veta.
Pravo veta na taj način je teško objašnjavati i objasniti bilo kome ko nije u samoj suštini ovog problema, ali verujem da ono što bi bilo moguće rešiti vetom, a od strane člana ovog tela iz Vojvodine, može biti rešeno korektnošću i kolegijalnošću i shvatanjem odgovornosti svakog člana ovog regulatornog tela, jer u protivnom, mi ne bismo radili jedan dobar posao.
Dakle, otvarao je danas naš ovlašćeni predstavnik Zoran Anđelković ovde još jedno pitanje oko samog naziva.
Bilo je ideja da se ovi delovi radiodifuzne organizacije nazivaju Novi Sad i Beograd, a da bude radiodifuzna organizacija Srbije, kako ne bi neko tumačio onako kako njemu politički odgovara da postoji jedno, drugo ili treće u jednoj državi.
Naravno, to govorim i sa stanovišta političkog programa SPS-a i onih ljudi koji su dali glas da ovde danas mogu da govorim o tome. Jako je važno da to razumemo i mislim da to možemo da prihvatimo, pri čemu verujem da i kolege narodni poslanici iz Vojvodine razumeju da nisam maliciozan. Naprotiv, pokušavam krajnje precizno da saopštim šta je naš politički stav u vezi sa time i zašto mislim da to ne treba da bude tako. Radio-televizija Srbije treba da postane javni servis. Ona to sada nije. Mi treba da stvorimo pretpostavke. Nešto od toga je već urađeno u formalnom smislu.
Ono što je najveći problem jeste finansijska pozicija ovog sada, uslovno da kažem, javnog preduzeća u Srbiji, koje to više nije formalno, ali tako funkcioniše, Vlada mu je imenovala poslednji Upravni odbor, pri čemu svako od nas treba da preuzme deo odgovornosti i valjda je preuzeo onda kada je glasao za članove Radiodifuznog saveta, verujući da će oni biti u stanju da budu dobar nadzor nad onim što treba da se dešava u javnom servisu.
U protivnom, ukoliko se bude događalo da ANEM i NUNS preslišavaju Radiodifuznu organizaciju i Savet, onda je neko pobrkao lončiće. Podsećam da je Zakon o radio-difuziji pisao Rade Veljanovski. Neka se njemu obrate i neka im on objasni tačno šta je mislio kada je pisao zakon, a usput da kažem da je veoma dobro zaradio na tom zakonu. To može da bude tema za neke druge.
Nije moguće da Radio-televizija Srbije obezbeđuje one funkcije koje očekujemo od nacionalne televizije, a da pri tom ima veliku dubiozu, da pri tom ima u tehničkom i tehnološkom smislu opremu koja nije u stanju da obezbedi ono što se od nje očekuje. Očekivao sam danas da će ministar ovde reći a nije - Radio-televizija Srbije u NATO agresiji pretrpela je štetu od 407,8 miliona dolara. Kada je pogođena Radio-televizija Srbije, nažalost, kada su poginuli ljudi tamo, prva bomba pala je u Master, u srce televizije. Urušeni predajnici, linkovska postrojenja, uništena je Radio-televizija Novi Sad.
Ne postoji matematika koja može da postavi tu televiziju na noge u tehničkom i tehnološkom smislu, i u svakom drugom, a da pri tom ovih 407 miliona dolara negde iscuri, da ih nema, a da to sve bude kao što je bilo. Neko to mora da plati.
Bilo bi najpoštenije i najnormalnije, samo što to sada nije više moguće, jer je jedna druga skupštinska većina, jedna vlada donela sramnu odluku da se oprosti NATO šteta i da se ne vodi postupak protiv zemalja koje su krcale ovu zemlju, da plate oni koji su skrcali.
Tako to biva kada je stvar normalna, ali kada nije normalna onda plaćaju građani Srbije. Supstancu grade više puta. Supstanca treba da se proširuje, reprodukuje ako se može, ali ne da se gradi svaki put ispočetka, ali to je, nažalost, sudbina ove države i ovog naroda. Negde sam pročitao da je Beograd 17 puta bombardovan u istoriji, a i mnogi drugi gradovi.
Ovo sam sve rekao ne zbog toga što nisu poznati naši stavovi u vezi sa ovim, već zbog toga, ponoviću rečenicu sa Odbora za kulturu i medije, tamo sam član, zbog toga da budem dobrovoljni advokat RTS u ovoj stvari. Tamo se pominje sada dug od 30 miliona evra. Pa, to nije ništa naspram 407 miliona dolara. To je jedna sitnica.
Zato bih molio svakog ko razume šta je ovde suština da pomogne da RTS postane nacionalna televizija, da svaki građanin Srbije njen program, televizijski i radijski, može da vidi i da čuje na svakoj tački ove naše zemlje. U protivnom, veoma agresivna kampanja koju radi nekoliko velikih privatnih televizija u Srbiji urodiće plodom.
RTS-u bi se onda dogodila inplozija, urušio bi se sam od sebe, iznutra, jer ne može finansijski da izdrži ono što ga očekuje. O tome je danas gospodin Vukosav Tomašević govorio, između 15 do 50 miliona evra je procenjen prihod od marketinga u elektronskim medijima na televizijama, preuzele bi ga, reći ću naravno punim imenom - Pink, BK i B92.
Takav interes u Srbiji ne treba niko da ima. Prvo što te televizije ne mogu da obezbede ništa od onoga što treba da obezbedi javni servis. Drugo što mi nismo obavezni da doprinosimo uspešnom poslovanju preduzeća koja se zovu Pink, BK i B92. To nije naš posao. To je njihov. Ako oni mogu, to je njihova stvar.
Da li oni treba da imaju nacionalne frekvencije odlučivaće organizacija koja je za to nadležna. Što se mene tiče mislim da neke od njih ne treba, ali ja se, kao ni vi, o tome više ne pitam i više se nećemo pitati. To je regulisao zakon.
Šta treba da uradi RTS da postane servis? Onog momenta kada dođu ova sredstva i kada počne konsolidacija, nekoliko stvari, u nekoliko faza. Direktor televizije, gospodin Tijanić, napisao je jedno pismo koje je čitano na sednici Odbora za kulturu. Traži se amandmanom tranzicioni fond. To, nažalost, nije moguće bez rebalansa budžeta ili bez projekcije novog budžeta.
Ali, i tamo sam rekao to, u principu to podržavam, jer u protivnom oni ne mogu da funkcionišu na način kao što se od njih očekuje. Govorili smo malopre o tome da je deo opreme tamo analogan, da ne može da se obezbedi ono što se od njih očekuje. To je sve jako skupo i to se ne može bez finansijskih sredstava.
Da li će biti više radnika? Pa, biće. Samo da kažem, kada je nekada jedan drugi direktor otpustio 1.100 radnika, tako se onda govorilo, bio je i još uvek je tema svih mogućih nezavisnih novinarskih udruženja. Podsećam vas, u mandatu, dok je tamo postojao upravni odbor, čiji je predsednik bio Vukašin Jokanović, a direktor TV Milorad Vučelić, tačno je da je na ovaj ili onaj način iz TV otišlo 1.100 ljudi. Samo, šta da radimo sada kada mora da ode 4.500 ljudi?
Samo se obraćam onima koji zaboravljaju da postoji težina i odgovornost za političku odluku i odluku u menadžmentu, i svaku drugu, a to ko je koga tamo dovodio, tu nema nevinih. U toj priči, kako se ko menjao, tako se broj zaposlenih povećavao, pa smo došli do broja zaposlenih u upravi od 27.000 novih sistematizovanih radnih mesta od 5. oktobra do danas. To govorim zbog javnosti. Kolege poslanici to znaju.
Već su kolege govorile danas šta je javni servis. Javni servis, između ostalog, treba da ima respekt na legitimnu političku volju u Srbiji. Kada ponekad uključite RTS vi zaista pomislite - ne dao nam bog, da je Vladan Batić još uvek ministar, da su mnogi drugi još uvek ministri, da gostuju svaki put kada postoji jedan zakon, pre govore nego ministri tekuće Vlade koji potpisuju zakon. To nije normalno. Uz svo uvažavanje da je potrebno čuti jednu ili više strana.
Nije ništa strašno priznati da je neko izgubio političku stranku, izgubio politički kredibilitet i da ne može, samo zbog toga što je simpatičan bilo kom uredniku ili bilo kom direktoru, ili na bilo koji drugi način, da neko ima neku obavezu da emituje poruke sa nacionalne televizije koju treba da gleda 10 miliona stanovnika.
Ovih dana imaćemo zakon o javnom oglašavanju takođe na dnevnom redu. On je potpuno kompatibilan sa ovim zakonom. I tamo ću biti advokat RTS-a zato što mislim da nije dobra hajka koja ide prema RTS-u od velikih, privatnih medija, koji traže da se oni koji imaju status javnog servisa ne mogu oglašavati i da ne mogu po tom osnovu ubirati prihode. Naravno, da to pravo nije dato privatnim medijima. To pravo je univerzalno i svako ko je interesantan za potencijalnog oglašivača on treba, u meri u kojoj to zakon obezbeđuje i dozvoljava, da to radi.
Naravno da će zakonom biti regulisan broj sečenja, trajanje oglasnih poruka, njihova sadržina, njihov karakter, i mnogo toga drugog što do sada nije bio slučaj, i to je dobro. U tom smislu RTS, kao nacionalna televizija, treba da dobije novu šansu, da se na njoj oglašavaju ozbiljni oglašivači sa ozbiljnim proizvodima i da emituju ozbiljne poruke. Nadam se da će se to dešavati i da će to pomoći da se u finansijskom smislu konsoliduje RTS.
Ove izmene i dopune tretiraju i rok kod privatizacije lokalnih medija. Ako bih hteo da budem dovoljno dobar svima, rekao bih svi koji su govorili danas su u pravu pomalo.
Mada mislim da nisu baš svi jer to nije moguće, ali ipak da kažem kako su nastali ovi mediji. Na tri način. Neki su nastali tako što su nasleđeni iz različitih perioda.
Molim vas, čačanski "Glas" u Čačku osnovao je komunista Đorđe Milovanović 1937. godine. On je menjao koncepcije, menjao urednike, bio je zabranjivan itd. Danas je on i matična firma za Radio Čačak i Televiziju Čačak. Promenili su mu boju loga. Postao je on nekakav feljton za neke druge priče i on će danas biti predmet privatizacije, između ostalog. Đoka Milovanović je svoju ideju platio životom, ali nije to danas ovde tema.
Drugi način formiranja medija, Socijalistički savez radnog naroda onih godina, 60 i nekih, odgovarajućim odlukama, razumljivim za ono vreme, formirao je javna glasila po Srbiji, uglavnom štampana, a kasnije su nastali Radio Niš, Radio Šabac, Radio Čačak, Radio Jasenice, Smederevska Palanka i neki drugi.
I, treći, i najinteresantniji za mene su oni mediji koje je formirao tzv. nevladin sektor u okviru Asocijacije nezavisnih i slobodnih gradova Srbije, čiji su predsednik Skupštine i Upravnog odbora bili Velimir Ilić i Zoran Živković, koristeći ogromna finansijska sredstva – Tim Maršal tvrdi 176 miliona dolara, a ne znam tačno, nisam pisao knjigu, samo je čitao, toliko on tvrdi – da se formiraju mediji koji bi u jednom trenutku imali određenu političku i svaku drugu ulogu.
Podsećam vas, postojali su mediji koji su dobijali, recimo, od "Slobodne Evrope" kodirane risivere koji su bili u stanju da reemituju samo program tih stanica. Da ne nabrajam, znaju moji Čačani o čemu govorim. Tamo su neki ljudi tu šansu iskoristili i na tome im ne zameram, hoću da kažem da to znam. Danas su neki od tih medija u nemilosti kod lokalnih samouprava, zato što nisu do kraja uspeli da isprate ono što su im bivši simpatizeri i finansijeri, a danas neki od njih vlastodršci, obećavali ili što su bili u stanju da obećaju, a da danas ne ispunjavaju.
Među ovih 113, 62 su u ovom statusu o kome sada govorim. U njih su uložena ogromna finansijska sredstva. Neki od tih medija se vide u preko 50 opština Srbije, imaju po tri-četiri predajnika. Neki su protivzakonito umreženi, pa pokrivaju čitavu teritoriju i bez ikakve kontrole se bave nekim poslom koji ni po postojećem ni po novom zakonu nije moguć.
Kako god da se ova stvar završi, oni će, pre ili kasnije, ili nestati ili postati privatno vlasništvo. Ipak spadam u one koji izražavaju bojazan, nije prvi put. Kada se to bude dogodilo, u mnogim delovima Srbije neće postojati nijedan medij, zato što neke neće hteti niko da kupi.
I ti građani neće imati priliku da budu valjano informisani o onome što je važno. Šta je važno? Važno je kad je grad, kad je poplava, kad je svinjska kuga, kad je neka epidemija, kada su druge i teške okolnosti sa kakvim se, nažalost, suočavamo skoro svaki dan.
Da li će mediji koji imaju program koji je, pre svega, komercijalni, koji puštaju muziku, od koje se groze ljudi poput mene i još mnogi od vas, da li će oni imati taj interes, ne znam. Bojim se da će ova "operacija" uspeti, a da će neki od "pacijenata" ovo dočekati tamo gde ne treba.
Televizijska pretplata - kako da kažem, pet godina čekam ovaj "penal", ali sad ne mogu da promašim, nemam pravo. Uzmite stenogram i pogledajte šta smo govorili oko toga. Svako podilaženje građanima i jeftina propaganda, svi trikovi se uvek vrate sa višom cenom. Oni koji su obećali da će na taj način ugasiti jednu televiziju, pa da će ove druge, o kojima sam malopre govorio, postati velike i nacionalne, prevarili su se. To nije dobro. Da samo neki ne misle da sam zaboravio.
Kod usvajanja zakona u prvobitnoj verziji sklonjene su tri frekvencije. Pažljivo posmatram šta se tu dešava i obavestiću vas, kad dođe vreme, šta će biti sa frekvencijom Trećeg kanala RTS-a i šta će biti sa dve frekvencije u Vojvodini, koliko da ljudi ne misle da smo zaboravili o čemu se ovde radi.
Ko je imao pravo da još 2001. godine da nekom garantuje da će dobiti nacionalnu frekvenciju na uštrb ovih o kojima govorim? Da li su se ljudi iz Vojvodine onda bunili i da li su mislili da će onda biti ugrožena mogućnost korektnog i pravovaljanog informisanja na više jezika, kao što nalažu pravila u Vojvodini, kada se sklone te dve frekvencije? Možda neko ne razume o čemu danas govorim, ali govorim razumljivim jezikom. I 2001. i 2005. godine je to bilo ubistvo sa predumišljajem, a nestale su tri frekvencije na način kao što sam opisao. Ali, o tom-potom.
SPS bi mogla da, u vezi sa ovim izmenama i dopunama zakona, ignorišući sve ovo o čemu je ovde bilo reči, ne glasa, da kaže da je ovo ili ono. Nema niko pravo, zbog svoje dece, da ne obezbedi uslove za normalnu nacionalnu televiziju koja će imati normalnu produkciju.
Rekao je jedan kolega jutros i veoma mu se zahvaljujem - u zlatno vreme, kaže, 70-tih godina, školski program RTS-a je bio takav da su nam na tome mogli pozavideti mnogi u našem okruženju. Pa, više ne postoji školski program. U ovoj zemlji je lektira samo Hari Poter. Iz programa za srpski jezik proteran je Petar Kočić, proteran je Stevan Sremac. O čemu se ovde radi?
Bilo bi dobro da na televiziji konačno možemo da vidimo nešto normalno, da naša deca tamo nešto mogu da nauče.
Da nauče pojmove, da upoznaju predele, da upoznaju divne ljude, da upoznaju literaturu na način koji je normalan za taj i te uzraste. Nažalost, to se sada ne dešava.
Kad bude usvojen zakon o javnom oglašavanju, da prestanu oglasne poruke sa seksističkim sadržajem, jer zaista nije normalno da na nacionalnoj televiziji i na drugim televizijama, u terminu koji je top termin - 20,00, 21,00 – jedan pristojan otac, sa svojim ćerkama ili sa svojom majkom, ne može da prati isti TV program. Rizikujem da me proglasite konzervativnim, ali to nije normalno.
Ne komentarišem ono što se dešava na "Pinku" i na drugim, to nije moj problem, to je privatna televizija i to gleda ko hoće, ali usput da kažem da su kurtizane u javnim kućama čednije od onoga što gledamo na emisijama koje emituje "Pink", u terminima koji su u 20,00, 21,00 i 22,00. Nemam nikakav problem i ništa ne rizikujem kad to saopštavam. Saopštavao sam to i ranije.
Dakle, mi jesmo odgovorni da propišemo pravila ponašanja u ovoj oblasti. Imam puno poverenje u Odbor ove Skupštinu koji prati ovu oblast i imam puno poverenje u narodne poslanike koji će imati snage da donesu ovo o čemu je danas ovde reč, na način da niko nema štetu. Posebno molim koleginice i kolege iz Vojvodine, potpuno razumem veoma tešku situaciju u RTV Novi Sad, ali molim da razumemo ovo oko prava veta na najbolji mogući način, najdobronamerniju moguću argumentaciju sam ponudio.
Ne radi se o tome da se nekom oduzima pravo. Naprotiv, kad neko ima pravo veta, on ima više prava nego oni koji su sa njim u istom regulatornom telu. Treba da bude princip, inače, jedan od važnih principa jeste da isti imaju pravo da budu različiti, ali valjda ni različitima nikad niko ne osporava pravo da budu isti. U ovom slučaju je to veoma važno i za jednu i za drugu televiziju i za sve građane Srbije. Nadam se da mi ovde razumemo da građani Srbije nisu protivnici televizije, nego je to nešto sasvim drugo.
Sasvim na kraju, neodrživa je tvrdnja koju je rekao gospodin Kojadinović da ne postoje zakonski instrumenti da se regulišu odnosi u kablovskim televizijama, njihovo funkcionisanje i postojanje. Koliko razumem, to je nadležnost Ministarstva za kapitalne investicije, jer to ministarstvo je nadležno za izdavanje dozvola za ovo ili za ono.
Pitam vas i proveravam svoje znanje, ima ovde kolega iz Telekoma i iz pošte, za šta služi četvrti kanal Telekomove betonske cevi? Zašto se taj kanal ne koristi da se napravi kablovska televizija na propisan način? Zašto je dozvoljeno da se Srbija premreži gajtanima? Probajte da napravite na seoskoj utrini malu kućicu da tamo sklonite alat i da tamo napravite strujomer, da imate struju. Neće vam biti omogućeno, jer je to suprotno Zakonu o izgradnji, gospodina Šumarca.
Ali, može u svakoj varoši u Srbiji, u Čačku ima tri takve, može svako sa solitera na soliter kao paukovu mrežu da razapinje kablovsku televiziju. Znači li ti da u Srbiji Soroš može sve, imamo li snage da kažemo, Soroš to ne može u Srbiji više da radi.
Još nešto, ako sam potpisao ugovor sa SBB, a to je Soroš-eva televizija ili bilo kojom drugom, ili bilo kojim drugim operaterom kablovske televizije, i ako on ima u 50 kanala i RTS, kako je moguće da mi neko za istu stvar naplati dva puta. Mi ćemo za ovo glasati, ali pozivam sve građane da na sudu ostvaruju svoje pravo, ili je nemoguće da kablovska televizija radi na način kao što radi sada ili je nemoguće da se ubira televizijska pretplata. Ne može dva puta isto.
Drugo je pitanje što neki od emitera plaćaju da se nađu na SBB jer tako povećavaju svoju gledanost, jer nemaju svoju mrežu, nemaju releje, predajnike, pa je to princip redukcije, potpuno obrnuta stvar. Dakle, ta stvar mora da se reši. Ako ne može formalno, postaviću poslaničko pitanje, ne znam ko je nadležan, valjda će Vlada biti nadležna: ko i na koji način reguliše funkcionisanje kablovskog sistema u Srbiji?
Ovo je nemoguće i neizdrživo, tamo se slivaju velika sredstva, građani su motivisani, odmah da kažem, nisam protiv kablovskih televizija, da te usluge koriste, ali oni moraju da funkcionišu kao i svaka druga firma u Srbiji, da se registruju na zakonom propisan način, da nemaju kablove kao što sam opisao i objasnio, već da to ide na normalan način, kao što bi bilo normalno za sve drugo.
Ako Telekom nema više pravo da to radi tako po vazduhu, nego mora da kopa, da buši, da povećava svoje troškove, onda ne može ni kablovska televizija. Ako to nemaju neki drugi, onda ne može ni kablovska televizija. Mislim da smo se oko ovoga razumeli i mislim da oko ovoga imamo saglasnost, jer je veoma važno da i oni funkcionišu, onako kako funkcioniše zemljoradnička zadruga ili najveće kompanije u Srbiji.