Izgleda da ste imali veoma bolan period u životu i da je to ostavilo malo posledica, ministre.
Evo da vas podsetim na dve činjenice koje vi ne možete uopšte da pobijete. Onda Tijanić, danas Tijanić. U čemu je razlika? Onda SPS na vlasti, danas SPS na vlasti. U čemu je razlika? Ne možete, ministre, po onoj najprostijoj definiciji države da nam tvrdite da državna televizija nije valjala u vreme kada ste vi bili u opoziciji, a vaš automatski prelazak na vlast znači da je državna televizija dobra.
Nije dobra državna televizija i vi to jako dobro znate, i gledate državni dnevnik i znate da li ga uređuju žuti ili ga uređuje DSS. Ako je prva vest da li je Boris Tadić tog jutra na vreme ustao i oprao noge, znači žuti uređuju. Ako je prva vest šta je Vojislav Koštunica radio, uređuje DSS.
Tada je bila najgledanija državna televizija, to je bilo vreme, ne morate gospodina Vučića na to da podsećate, kada smo gospodin Vučić i ja napustili Upravni odbor Radio-televizije, iako smo bili u vlasti, pošto je televizija bila u službi Slobodana Miloševića i SPS. To je istina.
Ali, poveriti Tijaniću ponovo pretplatu u ruke, to je stvarno nemoralno. Razumem vašu definiciju javnog servisa, ima li pretplate ili nema, to vam je sva definicija javnog servisa. Za mene je javni servis služba u interesu naroda, u interesu svih građana, mnogo toga, mnogo uslova treba da ispuni RTS da bi bila javni servis.
Recite onom Tijaniću, čim on nama mora da napiše nacionalna televizija, to znači da ni on sam ne veruje da je televizija nacionalna, kao ono dete što na tabli dobije zadatak da nacrta konja, pa nacrta, izmakne se, vidi to niko ne može da prepozna, dole napiše - ovo je konj, tako i Tijanić napiše nama - ovo vam je nacionalna televizija. Da li se vi sa tim slažete ili ne slažete, ali napisao vam je Tijanić.
Zbog toga, gospodine ministre, vi imate veoma delikatan zadatak danas, vi morate brojila da izbacite iz svinjca, jer kada je bila uvedena pretplata vi ste vodili kamermane po svinjcima da slikaju kako ima brojilo, pa sada svinje gledaju televiziju, plaćaju pretplatu. Imaćete vi velikih muka, gospodine ministre. Mi smo čak imali opravdanje, eto mene su ubedili da glasam za tu pretplatu, ovde, pored ove govornice.
Kažu Albanci ne plaćaju pretplatu, moramo da uvedemo na Kosovu i Metohiji red. Bilo je tu frke, prekidana sednica tri puta i uveli smo pretplatu. Mi smo imali neko opravdanje, ali sada da vidim vaše opravdanje.
Jednom sam gostovao na toj državnoj televiziji u autorskoj emisiji glavnog i odgovornog urednika i kada sam izašao, snimana je emisija, jednom sam pogrešio, to više nikada neće da se desi, pozvao sam Aleksandra Vučića i rekao - zovi Tijanića pa mu kaži, ako hoću da idem na televiziju B-92 iću ću na Novi Beograd, neću da idem u Koštunjak. Ta televizija je sada veoma slična televiziji B-92. Uzmite podatke o gledanosti i nemojte ovde da vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Radio-televizija Srbije nije najgledanija televizija u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Nemam mnogo šta da kažem i da dodam na ono o čemu je govorio gospodin Nikolić. Tačno je da nikada nisam bežao od duela sa gospodinom Kojadinovićem. Javnost i građani Srbije su procenjivali i prosuđivali ko je bio uspešniji, ko je više ili manje govorio istinu, kako i na koji način je o tome govorio. U svakom slučaju, imao bih mnogo toga da govorim o televiziji Studio B i kako se ponašala, ali nije to naša tema.
Baš ću da govorim o RTS. Nikoga od nas niste čuli da hvali prethodni period. Čuli ste sada najstrašnije kritike gospodina Nikolića na trenutno stanje u RTS. Sada ću da vam kažem, da li je lošije nego što je bilo u vreme Gordane Suše, za koje će "žuti" da se pozivaju i da kažu da je bilo idealno, jer su oni radili šta su hteli. Ne, nije, apsolutno i sigurno nije.
Da li je bilo mnogo bolje pre 5. oktobra? Ne, nije. Tomislavu Nikoliću je na pitanje na upravnom odboru zašto nema opozicije, zašto nema čak ni nas radikala, ali pre svega opozicije u programu Televizije Srbije, odgovoreno da ne može da bude na televiziji onaj koji će da pljuje našeg predsednika. Posle te rečenice Tomislav Nikolić je rekao - Vučiću, idemo i pišemo ostavke. Mi smo ih u pisanoj formi prosledili i na licu mesta saopštili predsedniku upravnog odbora i direktoru državne televizije.
Jeste, to smo uradili i godinu dana posle toga još neko vreme smo ostali u vlasti, ali uopšte nismo bili članovi upravnog odbora RTS. Da od nas čujete da hvalimo taj period nećete. Da li ćemo da kažemo da je bilo loše? Da, bilo je loše i nikada niste čuli da neko kaže da je to idealno, ali takođe ne opravdavam onu hajku i harangu, tobože gde će da napadaju novinare zato što su govorili kako ustaške snage napadaju srpske branioce tamo i tamo, pa je zbog toga to bio lošiji medij.
A danas je idealan zato što govore da su srpski koljači ubijali svuda nedužne muslimane, Hrvate itd. pa su zato danas profesionalni, a ranije su bili neobjektivni.
Tu vrstu odnosa mi nikada nećemo da imamo, a to je činjenica, to je ono što se zamera. Ne zamera se jednostranost, ne zamera se partijska politika koja je gurana, nego se zamera to što se pričalo o Srbima u Krajini, što se pričalo o Srbima u Republici Srpskoj. Mi im to ne zameramo. Ali zameramo danas onima koji hoće da nam model B-92 predstave kao javni servis.
Sada ću vam ispričati nešto, kratko ću, nemojte da me prekidate, molim vas, možda ću minut više da iskoristim. Imali smo izborne kampanje i trudili smo se da imamo korektan odnos. Svi znate, gospodine Kojadinoviću, kada smo bili u najžešćem sukobu imali smo korektan lični odnos, uvek.
Trudili smo se, gospodin Nikolić, a i svi ostali članovi SRS, u kampanjama da imamo profesionalan odnos, maksimalno profesionalan odnos prema svim medijima. Takav je bio dogovor na predsedničkom kolegijumu SRS. Dogovorili smo se da idemo na B-92, u sve televizijske emisije, u sve radio emisije.
Toma Nikolić je krenuo u te emisije, ali to nisu bile emisije, svi ste mi svedoci. On nije mogao nijednu jedinu reč da kaže o svom programu, nijednu reč. On uopšte nije govorio o onome što je tema izbora, o onome šta nudi građanima Srbije. Morao je da odgovara na najstrašnije bljuvotine, neistine, na sve i svašta, a pitali su ga i za pretplatu. Pitali su ga kako je to po svinjcima uvodio pretplatu, kako vi sada uvodite po svinjcima pretplatu. Nije mogao da govorio o svom programu.
Da li je to tačno? Tačno je. Ja sam išao u kampanju za gradonačelnika, pozvali su me i dan posle mene je išao Bogdanović, dobro jutro draga moja, dođite na kaficu, a čak su se njihovi slušali uključivali i rekli - ljudi, nemojte to da radite, samo idete radikalima na ruku, ovo nema smisla što pravite. Ja sam ih pitao - hoćete li da mi dozvolite jednu rečenicu da kažem. Oni meni nisu dozvolili nijednu rečenicu da kažem o programu i o temi izbora.
To su radili sve vreme. Da li su to za vas profesionalni i objektivni mediji? Hvala, znamo da nam je bila dobra kampanja, ali ja vas pitam da li su to profesionalni i objektivni mediji. Da li je profesionalan i objektivni medij onaj koji Tomislava Nikolića snima krišom na ulazu u Televiziju Srbije da ne vidi i da ne zna da će to biti emitovano, pa pušteni onda komentari glavnog urednika Televizije Srbije, koji je tobože nešto njemu napakostio, ljudi zovu i pitaju - kako te Tomo pređe onaj. Toma nema pojma o čemu je reč, ne zna ni da se snima, a kamoli da to ide u program, a još mu je i odgovorio i to isečeno.
Znači, ono što smo mi uvek imali, a vi znate da jesmo i da smo bili apsolutno časni, korektni i odgovorni, a to je da smo svaki put hteli da izađemo na duele, da se nikada i ni od koga krili. Prvi je Vojislav Šešelj to pravo dao Zoranu Đinđiću, kada nas je Đinđić zvao i lično molio da mu izađemo u susret sa tim, lično Zoran Đinđić je zvao i ja sam tome prisustvovao.
To smo svakome činili jer se nikada nismo plašili drugačijih političkih ideja, drugačijeg mišljenja. Očigledno je da ima onih koji se plaše drugačijeg mišljenja, očigledno je da ima onih koji bi da prave javni servis po svojim uzusima, a javni servis da im bude onakav model kakav je hajka protiv jednog načina mišljenja, hajka protiv ljudi koji će da misle drugačije od aktuelne vlasti ili od onoga što su oni zamislili da to treba tako da bude.
To je nešto što je nedopustivo i sada vam ponavljam rezultate koje vam je rekao Toma Nikolić, RTS je bio ubedljivo najgledaniji pre 2000. godine, što ne govori da je imao dobar informativni program, ja vam odmah kažem naprotiv, a danas RTS nije najgledaniji već je "Pink" najgledaniji. Po svim anketama koje dobijamo, a ja ih dobijam svako jutro. Ne znam kako ih čitate, evo vi izađite i kažite da to nije istina. Jeste, istina je. Voleo ili ne voleo ovu ili onu televiziju.
Dakle, to je nešto što su brojke i to su činjenice, a ja bih molio da nam objasnite, kao i građanima Srbije, kako i na koji način će, gospodine Kojadinović, sada ljudi zbog brojila koja imaju u svinjcu, kao što reče Toma Nikolić, zbog onoga što imaju u svojim štalama, zbog onoga što imaju u svojim barakama, ambarima, taborima, morati da plate pretplatu. Ako to već ide na električno brojilo, a sumnjam da svinje baš mnogo prave razliku između programa jedne, druge, treće, pete ili desete televizije, a bilo bi dobro da nam ukažete na to.
Ja vam ne nudim bolje rešenje jer ste vi ovo rešenje kritikovali. Sada od vas tražim odgovor kako to da svinje plaćaju pretplatu na javni servis, a da ne znaju ni šta da gledaju, jer to pitanje ste vi, gospodine Kojadinoviću, svojevremeno postavili.

Po Poslovniku narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Pošto narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni o svemu što je u interesu za odlučivanje, ja ću da vam pročitam poruku koju sam dobio od direktora nacionalne televizije. "Bravo, prepošteni Tomo, nadam se da će gazda Željko umeti ovo da ceni. Meni ne smeta". Takav je čovek direktor državne televizije.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić.

Nisam dobio nikakvu SMS poruku, ali nadam se da niko neće od komercijalnih televizija, niti od državnih morati da ceni ovo što ću ovde da kažem.
Javio sam se za repliku svima onima koji u ovoj raspravi pominju SPS i, da tako kaže, ono vreme.
Ako je alibi ministru za uvođenje pretplate, a da ga podsetim, nije on ponovo vratio pretplatu nego bivša vlada Zorana Đinđića, odnosno Demokratske stranke, možda tada nije bio živ i ne mogu da se setim da li je to bilo pre ubistva ili posle ubistva, pošto tada nisam bio u republikom parlamentu.
Želim sve ovde da podsetim da je u ovom istom domu euforično, spektakularno 2001. godine Božidar Đelić, sa ovog mesta obrazlagao, a svi ste vi ovde skakali od radosti i aplaudirali, zašto treba da bude ukinuta televizijska preplata. Zato što ste to obećali biračima 2000. godine i to obećanje ste ispunili.
To što ste prevarili birače pa sada ponovo vraćate preplatu 2002. i 2005. godine, mora da kažem da nama prija to pokajanje koje ste doživeli u svojim glavama. Ova priča o svinjcu nije priča Tome Nikolića, to je priča Gorana Vesića iz te godine. Znači, tada je govoreno o tome zašto je nađen takav sistem naplate preplate, pa onda oni koji imaju strujomere i u štalama moraju da plaćaju televizijsku preplatu.
Slažem se da je nelogično, ali nije se pronašao, a niste ni vi za ovih pet godina pronašli bolji način kako da ubirate televizijsku preplatu. Samo vas molim, u kritikama nekog prošlog vremena, molim vas saberite se i pogledajte ponekada i sami sebe, i da li ste mnogo različiti od nekih drugih ili ste mnogo isti ili ste mnogo gori. U svakom slučaju, glasila čije je osnivač država, ona koja su javnoj svojini, uvek je tako bilo, uvek je tako bilo u svakoj vlasti, sledila su državnu politiku ili politika koja se vodila na određenom nivou.
Da li je Studio B sledio politiku svih Beograđana ili politiku tadašnje koalicije Zajedno ili SPS ili Demokratske stranke? Da li su Zemunske novine sledile politiku svih ili one vladajuće većine u tom trenutku? Uostalom, svi ste vi pomalo sa nama u tome učestvovali. Nemojte sada od toga da se ograđujete, ne vredi vam ništa jer ste sa nama u tome bili zajedno i zato nas nemojte provocirati, gospodine ministre, da mi sada promenimo našu odluku, a naša odluka je takva da iz zadovoljstva što priznajete da ste pogrešili ukidanjem preplate, pa ćemo glasati ponovo za vaše pokajanje. Ne vaše, niste vi tada obrazlagali, ali žao mi je što sada tu nije Božidar Đelić, što nije tu Goran Vesić i neki drugi jer i neki ljudi iz DSS-a su to govorili tada.
Šta ćemo sa nacionalnom televizijom, zovite je kako hoćete, državnom televizijom, Radio-televizijom Srbije? Imate li drugi način za njeno finansiranje ili ćemo prepustiti komercijalnim televizijama da nam vaspitavaju decu. U svakom slučaju, posle određenog perioda pogled unazad je mnogo drugačiji nego kada "stvar prenoći".
Zbog toga o nekom prošlom vremenu stalno pokušavate da govorite kao da je danas 5. ili 6. oktobar. Već je prošlo mnogo vremena od 5. oktobra.
U svakom slučaju, prihvatili smo predloge izmena ovog zakona isključivo iz tog razloga što se vidi da je DOS imao pogrešnu politiku, zato što je rekao da će ukinuti preplatu, zato što je obećao građanima. Ovde su ljudi iz Vlade Srbije, Đelić, Batić, ljudi iz DSS-a, Korać i ostali tada rekli - što se vi brinete za finansiranje državne televizije, mi smo sada na vlasti i sve će biti u redu, a šta je u redu?
Nemojmo samo da govorimo o karakteru programa. U vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti socijalisti su mogli da se pojave u Drugom dnevniku samo kada su hapšeni, ubijani ili kada su izručivani Haškom tribunalu. Pošto predstavnici Demokratske stranke kažu da je dobro, zato ćemo se boriti svim snagama da više nikada ne budete u prilici da upravljate Radio-televizijom Srbije, niti bilo čime važnim u ovoj državi. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Lazarević, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas pred nama se nalazi nešto što je samo nastavak dopune i ispravljanja nečega što je loše urađeno još 2002. godine.
Dakle, Zakon o radio-difuziji, koji je donet 2002. godine u julu, imao je deset verzija da bi jedanaesta bila usvojena. Način na koji je pisan i sve nelogičnosti koje su u njemu prosto su zahtevale da se neke stvari promene, a naročito način na koji je izabran Radiodifuzni savet.
Iskoristiću ovaj prvi deo vremena da samo podsetim vas narodne poslanike a i građane Srbije zbog čega su nastali problemi u funkcionisanju Radiodifuznog saveta i zbog čega je ova oblast, koja je jako bitna, kako za narodne poslanike, ali čini mi se pre svega za građane Srbije, do sada nije na pravni i valjani način uređena.
Dakle, prethodna vladajuća većina u ovom domu, uz kršenje zakona ili nepoštovanje zakonskih procedura, izabrala je Radiodifuzni savet koji nikada nije dobio legitimitet za svoj rad, kako u organizacijama koje se bave ovom oblašću, tako i kod građana Srbije.
Ono što smo prošle godine uradili, očigledno je dalo rezultata. Izmenili smo Zakon u onom delu gde smo ovlašćene predlagače prekomponovali, ali prekomponovali da je ostalo isto kao što je i bilo, jer praktično četiri daje država a četiri daje civilni sektor i to u stvari treba da bude znak da država ne želi da ima presudan uticaj na bilo koji način na nezavisnost rada Radiodifuznog saveta.
Čini mi se da se to dogodilo. Samo oni zlonamerni, koji neće da vide da se stvari pomeraju sa mrtve tačke, neće reći, iako možda učestvuju u radu Radiodifuznog saveta, da se oni najbitniji dokumenti koji se tiču funkcionisanja Radiodifuznog saveta već pripremaju i donose. Dakle, strategija razvoja Radio-difuzije u Srbiji je na samom pragu donošenja, a samim tim kreće i proces raspodele frekvencija, tj. raspisivanje konkursa za frekvencije, kako na nacionalnom, tako na regionalnom, pa na kraju i na lokalnom nivou.
Dakle, stvari se pomeraju sa mrtve tačke i baš zbog toga što smo morali da otkočimo i da obezbedimo nezavisnost rada Radiodiodifuznom savetu, mi smo 2004. godine doneli izmene i dopune Zakona o Radio-difuziji.
Koliko je Radiodifuzni savet danas nezavisan? Dakle, postoje određene grupe ljudi ili određeni stručnjaci u ovoj zemlji koji govore o političkom uticaju na Radiodifuzni savet, naročito na članove koje je izabrala ova skupština. Podsetiću da je Skupština izabrala tri člana na predlog nadležnog odbora i da su za te članove glasali preko 200 narodnih poslanika. Nelogično je očekivati da bi opozicija podržavala stranačke kandidate vladajuće strukture. Naravno da je prepoznala u kandidatima stručnost i sve ono što se zakonom propisuje da treba da poseduju.
I sada, Radiodifuzni savet treba da radi po svojoj savesti, po zakonu i u interesu građana Srbije. Verujem, ako mu mi omogućimo da to radi,i tako će se i dogoditi.
Ono što se tiče izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji koje se danas nalaze na dnevnom redu, preći ću preko svih izmena i dopuna, a na kraju ću se zadržati najviše na javnom servisu ili transformaciji RTS-a u javni servis, što pobuđuje i najveću pažnju narodnih poslanika, ali ono što je pre svega nesporno da se u ovim izmenama i dopunama Zakona uradi, to je da krenemo od onoga što smo nazvali pravom veta, koje je u prethodnom, ili u još uvek važećem zakonu dato jednom članu radiodifuznog saveta iz Vojvodine.
Dakle, to ne samo da nije u skladu sa načelom jednakosti svih članova Radiodifuznog saveta, nego nije ni u skladu sa samim zakonom o radio-difuziji, koji jasno govori da članovi koji su izabrani u Radiodifuzni savet ne predstavljaju organe i organizacije koje su ih izabrale već predstavljaju radio-difuziju uopšte, po svojoj savesti i po svom znanju.
Tako da nije logično da jedan član u odnosu na osam drugih ima veća prava u odlučivanju u oblasti radio-difuzije, a naravno, podsetio bih narodne poslanike, a samim tim i javnost, da je ove godine u Sarajevu Radiodifuzna agencija Srbije postala deo porodice radiodifuznih agencija praktično cele Evrope.
I naravno da sve ono što su interesi radio-difuzije u Evropi neće biti mimo interesa radio-difuzije u Srbiji.
Tako, ustvari, svi oni koji se brinu i koji govore o tome da Radiodifuzni savet neće na pravi način prepoznati probleme multietičnosti i multinacionalnosti u Vojvodini mislim da greše. Nema razloga da Radiodifuzni savet ne prepozna te probleme, pogotovo kada ima jednog člana koji je iz Vojvodine i koji će na te probleme ukazivati.
Dakle, poslanička grupa G17 plus će svakako glasati za to da se izjednače prava svih članova Radiodifuznog saveta.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona se predlaže pravo na reizbor članova Radiodifuznog saveta. Dakle, u ovom zakonu je predloženo tj. u ovom koji sada važi je jedan član koji kaže da prvi članovi izabranog Radiodifuznog saveta ne mogu biti predloženi opet i ne mogu opet biti izabrani.
Šta kaže Evropa ili evropska iskustva o tome, ili šta kaže, naravno, Savet Evrope, čija je preporuka R-2023 je ustvari i osnovni akt po kome je i donesen Zakon o radio-difuziji. Ona nigde ne određuje da članovi Radiodifuznog saveta ne mogu biti ponovo izabrani. Naravno, ako svoje obaveze i svoje zakonske dužnosti rade u interesu građana Srbije ili rade u interesu onih koji su prosto odredili da oni treba da zastupaju građane Srbije. Tj. ako ti članovi Radiodifuznog saveta obavljaju svoj zadatak na način koji je u skladu sa zakonom, ako su stručni i ako dobro rade svoj posao, ne vidim nijedan razlog zašto opet ne bi bili predloženi. A, da li će ih izabrati sledeći saziv Skupštine - ja u to u ovom trenutku ne mogu niti želim da ulazim.
Dakle, ne postoji mogućnost da ih vi na neki način, time što im nećete dati mogućnost reizbora obavežete da rade bolje ili efikasnije nego što će raditi ako imaju pravo reizbora. Ne možete ih ucenjivati time da ćete ih ponovo izabrati jer je sasvim jasno da će za četiri godine u ovoj skupštini sedeti potpuno drugi ljudi. Možda neki od nas, ali će biti to drugačije prekomponovano. Nećemo biti u prilici da ponavljamo izbore koje smo imali u ovom izabiranju Radiodifuznog saveta.
Kada je reč o privatizaciji lokalnih medija tj. lokalnih elektronskih medija, čiji je osnivač skupština opštine, u zakonu se predviđa ili predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona da to bude do kraja 2008. godine. Tu se ne slažem sa predlagačem ovog zakona, s obzirom da je privatizacija lokalnih medija trebalo da se završi do 2006. godine. Govorim o lokalnim medijima, čiji je osnivač SO, tako da mi se čini da je bilo dovoljno vremena da se krene u pripreme za proces privatizacije.
Ono što ti lokalni mediji de fakto nisu mogli da urade ništa pre nego što se raspiše izbor za dodelu frekvencija i za davanje dozvola - to jeste ograničavajući faktor.
Tako da mi se čini, a da mislim da sam u pravu probaću da ubedim narodne poslanike i kroz amandman koji sam podneo - da je kraj 2007. godine sasvim dovoljan vremenski rok da se uđe u privatizaciju lokalnih medija čiji je osnivač SO.
Objasniću i zašto. Dakle, jedan proces izdavanja dozvola, a krenuće se sa nacionalnog preko regionalnog do tog lokalnog nivoa, otprilike traje četiri meseca. Pod uslovom da Radiodifuzni savet zaista maksimalno radi, to najduže može da traje četiri meseca. Naravno, može da traje i duže, ako se ti zakonski rokovi poštuju u potpunosti. Znači, oni koji govore da može i za 90 dana da se donese neka odluka, čini mi se da može da se donese i za 60 dana ako postoji dobra volja.
Tako da ako bi se podelile dozvole za nacionalne frekvencije za četiri meseca, pa za regionalne za četiri meseca, i za lokalne za četiri meseca, to je jedna godina. Naravno, pod uslovom da to počne da se deli u toku ove godine tj. da se raspisuju konkursi. Dakle, od novembra ove godine npr. do novembra sledeće godine bi mogli i lokalni mediji da dobiju svoje dozvole, naravno oni koji ispunjavaju programske i tehničke kriterijume, i nesmetano da uđu u privatizaciju.
Znači, imaće celu godinu da uđu u proces privatizacije i mislim da je to sasvim dovoljno, a tako smo, na kraju krajeva, i čuli iz Agencije tj. predstavnika Agencije za privatizaciju, da je sasvim dovoljno godinu dana vremena da se uđe u privatizaciju.
Zašto insistiramo na skraćenju ovog roka od 2008. na 2007? Pa, prvo zato što sam već pomenuo da je bilo dovoljno vremena da se pripremne radnje za privatizaciju lokalnih medija, čiji je osnivač Skupština, i do sada urade, a drugo da se ne dozvoli lokalnim moćnicima, koji ne shvataju šta su to lokalni javni servisi u ovom trenutku da zloupotrebljavaju medije.
Dakle, oni doživljavaju u mnogim gradovima, to je bar priča mnogih lokalnih medija, da su lokalni mediji servisi političara, a ne građana, da su dužni da prate šta radi gradonačelnik ili predsednik opštine, šta rade direktori javnih preduzeća, da ne mogu da se bave istraživačkim novinarstvom, da se ne ulaže u tehniku tih lokalnih medija, te mi se stoga čini da rok za privatizaciju treba postaviti realno i treba je ubrzati što je više moguće, jer u suprotnom dolazimo u situaciju da ti lokalni mediji budu najduže...

Da li koristite i drugih 10 minuta?