Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo, izmene i dopune Zakona o radio-difuziji koje su pred nama u Narodnoj skupštini su zato što se ne ume, ili ne sme ili nema s čim da primeni zakon, i zato je ovo od starta naopako. Kada imate zakon koji ne može da se primeni, onda dve stvari možete da uradite: prva je da donesete novi tekst zakona, a druga da ova Narodna skupština zove na odgovornost izvršnu vlast koja treba da prati i primenjuje zakon, pa pita, zašto niste uradili.
Ovo što je ponuđeno narodnim poslanicima nije ni nešto između, nije na korist medijima kao sektorskoj politici, a nažalost, neće biti na korist ni RTS-u. Zašto se ovaj zakon pokazao da nema ko da ga prihvati i da nema ko da ga primeni za ove dve godine i u mandatu prethodne vlade, dok nismo izabrali prvi saziv Radiodifuznog saveta.
Koliko je to što sada radimo kao narodni poslanici besmisleno, daću vam na primeru zakona koji je usvojila ova skupština, to je Zakon o železnici.
Naime, za vikend je na TV Panoniji objavljena vest da će zbog remonta pruge Novi Sad - Beška, naravno, biti obustavljen saobraćaj, a da niko neće obezbediti alternativni prevoz građanima Beške, Inđije, Čortanovaca, Banstola, sve do Novog Sada, čime se ne primenjuje član 71. tačka 3) stav 2. Zakona o železnici i član 73. Hoćete li doneti izmene i dopune Zakona o železnici u ovoj skupštini zato što neko neće da primeni taj zakon.
Postavila sam poslaničko pitanje ministru Velimiru Iliću zašto se ne primenjuje Zakon o železnici i obaveze za alternativni prevoz, ako može da se remontuje pruga oko Valjeva, zašto ne može, dakle, kada se remontuje pruga Novi Sad - Beška. Železnica je taman toliko javni sektor koliko su i mediji, odnosno radiodifuzni prostor.
Međutim, vidi se i po našoj diskusiji ovde da nije samo o uređenju medija reč, da je reč o našoj slici, o tome kako bi trebalo da izgleda nacionalna televizija, što opet pokazuje nesposobnost Vlade, jer jedini koji treba da ponudi kako treba da izgleda restruktuiran taj sektor, dakle, buduća radiodifuzna ustanova Srbije i radiodifuzna ustanova Vojvodine, jeste ministar kulture i informisanja.
Umesto toga, čuli smo ministra ovde kako mu je teško. Verujem da je teško, ali postoji jednostavan način, onda ne idete na izbore, ne grabite se za vlast, ne vičete, to ćemo mi lako, jer je stvarno teško, jer nije reč o osam hiljada ljudi koji rade u RTS-u, nego je reč o osam miliona ljudi koji rade i žive u celoj Srbiji.
Dakle, na sličnom primeru, koliko god mi sporili da upoređuje RTS i jedan deo pruge Novi Sad - Beška, ali se u suštini radi o istom, neko nije primenio zakon i niko nije odgovoran zato što zakon nije primenjen. Narodna skupština, kakvu god sliku o njoj imali, o narodnim poslanicima, o svima nama, u javnosti Srbije, ali mi zakone donosimo, a građani i građanke Srbije ne vide te zakone primenjene u stvarnosti, osim pojedinih fiskalnih, koje kada vide, onda se ljute. Bar su primenjeni i tu mislim na PDV i na sve ono što jeste primenjeno kada je oblast finansija u pitanju, a nije primenjeno kada su mediji u pitanju.
Ono što je osnovna ideja ovih izmena nije bila pretplata. Dakle, nedopustivo je da se ministar ovde pojavi i da priča o izmenama i dopunama, a da ne kaže da je Vlada dala amandman o pretplati.
Dakle, neko se setio negde u međuvremenu, neki ljudi, da izmene i dopune zakona koje su nam poslali, dakle, gde je suština da se menja mandat članovima Radiodifuznog saveta.
Gde je suština kratkovidost, vaše očigledno zajedničke odluke, da ne čitate prvo šta piše u Zakonu o radio-difuziji, kada su u pitanju posebna prava člana u radiodifuznom savetu iz Vojvodine, i da ne čitate zakon kada se radi o definisanju radiodifuznih ustanova.
Srbija ima dva javna servisa, radiodifuznu ustanovu Televizija Srbije i radiodifuznu ustanovu Vojvodine. Ministar nije ponudio da se to menja. To ostaje u zakonu, ali je ministar ponudio da se ukine pravo veta i to je ta kratkovidost koju ova skupština šalje porukom da predstavnik radiodifuznog saveta iz Vojvodine ima pravo veta samo za odluke koje se tiču teritorije Vojvodine, samo zato što se mora obezbediti višejezičnost, multikulturalnost, što morate poslati poruku da ljudi koji ne govore našim jezikom imaju prostor mehanizama, prostor slobode u kojima će sigurno biti zaštićeni.
Umesto toga, odavde se šalje kratkovida poruka da je to sada vraćanje prava jednakih, da Vojvodina ima nešto više. Gledali smo to 1990. godine. Mogu sada da vas zamolim, ne zato što živim u Vojvodini, nego što bih to videla i da ne živim u Vojvodini, nemojte to da radite, jer nema potrebe, zbog toga što je jasno u zakonu definisano da se obaveze člana Radiodifuznog saveta odnose isključivo na to da nekome ne padne na pamet, i to je taj zaštitni mehanizam, evropski standard, da zabrani emitovanje na jezicima manjina.
Ovaj zakon o radiodifiziji mora dati prostora članu Radiodifuznog saveta da, u tom slučaju kada se to odnosi na teritoriju Vojvodine, on kaže: na ovo stavljam veto. Naravno da će svaka uprava u javnom servisu čuvati se toga da pravi gluposti. Zato vas upozoravam da je ovo kratkovido. Ovakva odredba koja se tiče Vojvodine je na ivici toga da se tretira kao potpuno nerazuman potez.
Pretplata, to je mehanizam koji postoji u različitim zemljama. Mogu da citiram gde sve - u Austriji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj i u Velikoj Britaniji. Ne postoji, ne znaju za nju na prostoru severne Amerike, u Aziji postoji, u Japanu, u vrlo malom broju zemalja u Africi.
Pretplata u suštini predstavlja javnu potrošnju. Predstavlja odluku države da vam odredi taksu na to što posedujete TV prijemnik, kao što je ova skupština odlučivala o taksi na posedovanje oružja ili na posedovanje bilo čega drugog.
Mi o tome nismo pričali. Mi smo pričali o programu i po tome vidite kako se u suštini kroz pretplatu lomi najava jedne diskusije koju nikada nismo obavili, a to je priča o tome da li je za 10 godina, između 90. i 2000, iko imao pravo da na televiziji se ponaša tako kako se ponaša na RTS. O tome nismo pričali.
Mi sada imamo više atmosferu pojedinačnih događaja, i u ovim diskusijama našim i inače, kojima se svakako treba pokušati dokazati da su svi imali pravo u političkim procenama za tih 10 godina. Nisu, jer ne bi ovako živeli da je iko imao pravo, ali je to tema za jednu drugu tačku dnevnog reda, a ne za Zakon o radio-difuziji.
Dakle, ono što je važno, kada je u pitanju pretplata da se kaže jeste da ne može da se pretplata uvodi kao taksa na električno brojilo, iz najmanje dva razloga. To je porez na posedovanje TV prijemnika. Porez na posedovanje mogu da platim ili direktno poreskom organu ili posebnoj organizaciji, organu koji država napravi da bih plaćala moje poreske obaveze. Ja sam neko ko hoće da plaća porez, i kao i inače u Vojvodini što je običaj, prvo se plate svi računi, posle šta ostane. Mi i kada smo sami, mi stanemo u red. Znači, ne može meni drugo javno preduzeće da naplaćuje novac za uslugu sa kojom to javno preduzeće nema nikakve veze.
Ministar je rekao i ovo je najveća samooptužba koju sam čula za ovom govornicom izrečenom na račun Vlade, koju je izrekao član Vlade, osim samooptužbe koju je izrekao predsednik Vlade u rečenici koja je glasila - modernizacija, kako to šuplje zvuči; dakle, ministar je rekao da mora kao taksa na električno brojilo, zato što je to najsigurniji način da se realizuje. Znači, ministar ne kaže - ne ume radiodifuzna ustanova, RTS da prikupi pretplatu. Neće ljudi da plaćaju pretplatu. Ovo je najsigurniji način, mogu da mu isključim telefon ili mogu da mu isključim struju.
Veća samooptužba za nedemokratski karakter, nesposobne izvršne vlasti nije se čula za ovom govornicom. To odmah provocira pitanje - a što onda da ne plaćam stanarinu na benzinskoj pumpi, što da ne plaćam račune za benzin u Infostanu, što da ne plaćam telefon na nekom drugom mestu. Dakle, to je dokaz nespremnosti da se zaista uradi restrukturiranje buduće radiodifuzne ustanove RTS i buduće radiodifuzne ustanove Vojvodina.
Ono što je važno da se kaže, kada se poziva na pretplatu kao institut u drugim zemljama, i to možete proveriti i na internet stranicama, dakle, BBC kao najstarija kuća, kao primer sa pretplatom, prikuplja 10,6 funti mesečno, BBC sama prikuplja i sve TV kuće same prikupljaju. Da li poštanskom uplatnicom, da li inkasantima, to je nešto što smo mi imali. Pre 1990. imali smo ljude koji su od kuće do kuće skupljali.
Volela bih da je ministar o tome razmišljao, jer bi to značilo da može da prikupi pretplatu i značilo bi da zaposli nekih par hiljada ljudi za bilo kakvu platu, za koju bi radili, samo prikupljanje, i značilo bi onda da RTS može da odvoji deo sredstava za sebe za koja će kazati - to su troškovi koje imam za prikupljanje pretplate.
Za BBC, na primer, kada parlament utvrdi visinu pretplate, jer u Velikoj Britaniji to radi parlament za period od četiri godine, onda oni kažu - od 10 funti koje daju Britanci, koliko se troši na BBC Prvi program, BBC Drugi, na digitalne TV kanale itd.
Od sve priče o tome da li je RTS u teškom stanju ili nije, mislim da bi valjao jedan anketni odbor o tome šta se desilo sa finansijskim sredstvima iz budžeta RTS i u periodu 2001-2003. i 2003-2005. Nema boljeg načina da utvrdite ume li neko da troši naše zajedničke pare na valjan način.
Poslednja tema i razlog zašto ćemo biti protiv jeste podmetanje podele frekvencija kao stvari od ključnog nacionalnog značaja. Elementarna je obaveza ministra, koji pledira da se bavi ovim, da zna da se radi o tehnologiji, a ne da se radi o frekvencijama kao nacionalnom blagu. Znači, radi se o tome da Srbija ima analognu tehnologiju i da zato ima mali broj frekvencija.
Onog trenutka kada pređete u društvo koje ima digitalnu tehnologiju, broj frekvencija, tzv. nacionalnih, kako god hoćete, uopšte se ne postavlja kao pitanje, jer možete da imate koliko god hoćete.
Neprimenjivanje zakona imate i po tome što nema plana frekvencija, što nema odluke o tome kakvo će biti uputstvo za privatizaciju medija na lokalnom nivou i niko nije sprečavao ovo ministarstvo da sve te poslove obavi za poslednje nepune dve godine. Kontrola trošenja novca od pretplate, ko je zadužen? Podmeće se amandmanom Vlade na izmene i dopune da mi praktično nikada više nećemo videti gde je, da li 2,4 milijarde ili 3, to niko ne zna unapred. Dajem vam za primer da u Velikoj Britaniji britanski parlament donosi koliki je iznos pretplate i kada prvi put može da se menja.
Žao mi je što prvo nismo imali kompletan izveštaj o tome šta se hoće sa RTS. Još mi je više žao kratkovidosti kada su u pitanju odredbe koje se tiču člana Radiodifuznog saveta iz Vojvodine, a najviše mi je žao što izgleda i oni koji su došli da brane zakon, a bogami i mnogi od nas koji ga napadaju ili brane, nisu čestito ni pročitali zakon.
Tema koja je u Skupštini trenutno je isključivo interesna i mislim da je to tema i za anketni odbor. Dakle, pravi motiv i namera za izmene ovih odredbi nisu ni sloboda medija, ni uređenje prostora medijskog, nego interesi o kojima mi u suštini ne razgovaramo u ovoj skupštini. Želeli bismo da vidimo anketni odbor, pa bi verovatno i o tim interesima bilo reči. Hvala vam.

Replika. Izvolite. Oprostite, nisam vodio prethodni deo Skupštine pa nisam pratio. Ko se prvi javio? Dakle, gospodin Vučić, replika na izlaganje gospođe Čomić, pa potom gospodin Tomašević, ovlašćeni predstavnik, na izlaganje gospođe Čomić.

Samo ću povodom onoga što se tiče prava veta predstavnika Vojvodine u Savetu za radio-difuziju, zato što sam rekao da je to bila inicijativa poslanika SRS pre nego što je uopšte neko podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Naime, na Odboru za kulturu i informisanje članovi SRS su tražili da se podnese predlog za ocenu ustavnosti, ali da to ne radimo mi kao stranka, jer mi to kada podnesemo, onda to dve godine čeka u čekaonici kod Slobodana Vučetića. Na pamet mu ne pada da bilo šta rešava po tom pitanju i da pruža bilo kakve odgovore. Zato je naš predlog bio da to uradi Odbor za kulturu i informisanje, ali evo došlo je još bolje rešenje, da nešto što je po nama vrlo loše, i politički loše i protivustavno, da bude na ovakav način uklonjeno.
Zašto? Vi kažete da je to kratkovid i nerazuman potez, zato što se time ukida pravo nekome iz Vojvodine. Moram da kažem da vi nemate pravo da to govorite u ime svih građana Vojvodine, već dela građana Vojvodine i manjeg dela građana Vojvodine, nego što to imamo mi pravo da govorimo, i ne mislim da im se bilo šta time ukida. Nije pitanje multikulturalnosti, više nacija ili ne znam čega, pitanje je koje se tiče samo Vojvodine. Pobogu, mi danas u Beogradu imamo veći procenat pripadnika nacionalnih manjina iliti nesrba, ako hoćete, nego što ih imamo u Vojvodini.
Šta ćemo sa tim da radimo? Jesmo li se to odrekli Kosova i Metohije kada o tome govorimo? Mislim da to uopšte nije tačno i ovo je jedna politika koja govori da isti odnos moramo da imamo, i aršin, prema svim delovima zemlje, da jednak odnos treba da imaju emiteri na teritoriji Vojvodine.
Nije taj Karadžić pametniji od svih ostalih, pa sada ne možemo da zaštitimo onog u Boru ili pripadnike manjine u Novom Pazaru, ali zato možemo da zaštitimo neke druge, jer se taj jedan genije pojavio koji će da stavi veto na neke odluke koje se tiču emitera iz Vojvodine ili će da se tiču svega što se emituje u Vojvodini ili se vidi u Vojvodini. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i što nije istina u krajnjoj liniji.
Nije dobro da se sa skupštinske govornice čuje kako Narodna skupština uskraćuje prava manjinama, ljudima druge veroispovesti, druge nacije ili bilo kojim drugim manjinskim grupama, zato što to prosto nije istina. Ovde je u pitanju uspostavljanje jednog normalnog režima, jednog normalnog odnosa, ukoliko je to moguće. To nema veze sa onim delom o pretplati. Mislimo mnogo gore o pretplati nego što vi mislite itd. Tiče se samo ovog pitanja oko Vojvodine.
To znači da samo oni za koje će Karadžić da kaže – a to je onaj Karadžić istaknuti separatista i autonomaš, onaj koji nikom živom posle 5. oktobra kada se dočepao televizije nije dozvoljavao da se pojavi, sem njegovim dosovcima i nikom drugom, taj bi sada da upravlja i da radi šta hoće i da odlučuje – da nema pojavljivanja, nema pojavljivanja. Vi ste to sproveli u praksi sada.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala, gospodine predsedniče. Toma Nikolić ode u posetu Srednjem Banatu, učini nešto za Srednji Banat, to bude vest pred sport, i to kratka vest, iako je ekipa RTS ceo dan bila sa nama. Bude čak dva puta duže u dnevniku Televizije Beograd nego Televizije Novi Sad. O čemu govorimo? Zato što je to pod direktnom kontrolom pokrajinskih vlasti, Demokratske stranke, Karića, Kase, Čanka i ko li je još u tome.
To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i zato hoćemo jednaka prava za sve, jednak odnos prema svima, da svi građani Srbije budu jednakopravni i mislim da je to najbolja moguća poruka. A moraju svi u Beogradu i u svakom drugom delu Srbije da jednako vode računa o informisanju na jezicima manjina, o poštovanju prava, kulture, tradicije manjinskih naroda ili manjinskih konfesionalnih grupa ili drugih manjinskih grupa. U to sam apsolutno siguran
i nije dobro da pokušavate da pronađete neke koji su tobož za ukidanje prava nacionalnih manjina. Siguran sam da takvih u Skupštine Srbije nema, siguran sam da su prava nacionalnih manjina i te kako poštovana u ovoj zemlji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog javnog prava, evropskim standardima i mislim da je to poruka koju mi treba odavde da pošaljemo.
Zato nije dobro to politizovati, pa ću sada da privučem glasove dela manjine, a vi ostali ste skotovi prema njima, nemojte slučajno vi pripadnici mađarske nacionalne manjine ili rumunske, rusinske ili bilo koje druge, slovačke, da glasate za te radikale, jer oni bi vam tamo ukinuli nekog koji bi u stvari da zabranjuje onaj program i one emitere koji se njemu ne sviđaju, odnosno za koje mu vi iz Demokratske stranke kažete da može da ide, to može, a za koje kažete da ne može, ti ne mogu. To je ono što hoćemo da menjamo. Jednako za sve, pravo i pravda za sve, to je naš princip.

Ista pravila za sve. Molim vas, ubuduće tri minuta i 15 sekundi je tolerancija, ali preko toga stvarno je nemoguće da predsedavajući toleriše.
Replika, gospodin Vukosav Tomašević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.
Koristim priliku da obavestim sve, po članu 85. stav 6, danas će se raditi do završetka načelne rasprave tačke koja je na dnevnom redu.

Gospodine predsedniče, bio sam jedan od onih govornika koji je pre podne branio stav ovog zakona kojim se ukida pravo veta članu Radiodifuznog saveta iz Vojvodine. Pošto je koleginica Čomić to nazvala kratkovidim, moram da pojasnim.
Pre svega, gospođo Čomić, vi ste pravnik, ja nisam i zato nisam koristio pravnu argumentaciju u svojoj diskusiji. Izvinjavam se, onda nismo pravnici, ali pitajte bilo kog ozbiljnog pravnika u ovoj zemlji, svi ozbiljni pravni autoriteti koji su prethodnih godina govorili na ovu temu jasno su rekli da je ovo protivustavna odredba i svi se slažu da je bilo ko pokrenuo inicijativu pred Ustavnim sudom da bi Ustavni sud ukinuo ovu odredbu u zakonu. To je prva stvar.
Deo argumentacije mi je uzeo kolega Vučić, ali to moram da ponovim, mislim da raspolažemo istim činjenicama. Nemojte svaki put kada branite svoju autonomašku politiku u Vojvodini da manipulišete činjenicom da je Vojvodina multietnička, kao da je to samo tako u Vojvodini. Za vašu informaciju, rekao je Vučić i tačno je, u Beogradu procentualno, a možda i u apsolutnom iznosu živi više pripadnika manjina nego u celoj Vojvodini i ima više manjina nego u Vojvodini.
Vi imate nekih 16, a ovde ima 56. Postoje drugi krajevi zemlje u kojima je multietičnost procentualno izraženija. Dolazim iz jednog dela zemlje sa takvim sastavom stanovništva, pa se niko od nas ne poziva na to, samo se vi na to pozivate, tim pre što je potpuno tačno da ne postoji nijedna ozbiljna politička snaga u ovoj zemlji koja ima nameru da uskraćuje bilo kakva prava nacionalnim manjinama.
Ova vlada, ova skupština i svi relevantni organi i zvaničnici u ovoj državi svojim ponašanjem zadnjih godina dokazuju to i Srbija na svu sreću prednjači na Balkanu i u okruženju po pravima nacionalnih manjina. Možda ćete naći nekog mizernog i perifernog političara nevažnog u Srbiji, možda su to vaši saveznici Čanak, Batić, možda je to vaša frakcija, Čedomir Jovanović, možda su to ljudi koji su se ovih dana stavili u službu Mila Đukanovića i njegovog propalog aparata, da razbiju državnu zajednicu. Ali, to je vaš problem, to su vaši koalicioni partneri. Nemojte manipulisati, nemojte obmanjivati javnost Srbije sa tim.
Na kraju, pošto spočitavate da kolege ne čitaju zakone o kojima se priča, onda dajte bar sebi pravo, odnosno obavezu da se informišete potpuno o temi o kojoj govorite. Rekli ste da u Severnoj Americi nema pretplate. Tačno, ali treba da znate da u Severnoj Americi nema javnih radiodifuznih ustanova, nema. To je ono što postoji u Evropi. U Severnoj Americi su se na sasvim drugi način formirale radio i tv stanice i danas je tamo situacija sasvim drugačija. Naravno, tamo gde nema javnog servisa ne može da bude ni pretplate.

Reč ima po Poslovniku, narodni poslanik Gordana Čomić. Vidim da se mnogi poslanici još uvek ne snalaze oko onih osnovnih brojeva. Dakle, pogrešno tumačenje, član 101.

Oba narodna poslanika, kolege su se prepoznali iz samo sebi znanih razloga. Nisam ni kvalifikovala ni diskvalifikovala. Dala sam vrednosni stav o nečemu što smatram kratkovidim.
Stečeno pravo je zaštitni mehanizam i zato mi je važno da to kažem, jer ćemo o tome jako imati govora kada budemo donosili novi ustav Srbije. Prosto je zaštitni mehanizam nešto vi od svoje volje kao većina kažete da imaju manjine, da imaju žene, da imaju invalidi, da ima bilo koja grupa koja je na bilo koji način različita. Vi kažete - mi ovo ne moramo, ali želimo. Jeste, dobacuju - da li su žene manjina. Na mestima gde se odlučuje jesu, na mestima gde se radi i gde nema para nisu, tamo su većina.
Dakle, da stvorite zaštitni mehanizam kojim pokazujete toj društvenoj grupi da postoji jedna doza sigurnosti za njih i to je ova odredba u ovom članu. Zato je kratkovido i to je moj vrednosni stav. Ono što je važno da potpuno jasno kažem, kada govorimo o našim razlozima protiv usvajanja ovih izmena i dopuna, jeste, ponoviću, nespremnost Vlade da dođe, da sedne i da je pitamo zašto niko ništa nije uradio. Zašto nije napravljeno uputstvo za privatizaciju medija? Zašto nije napravljen plan frekvencija? Zašto nisu napravljene dve alternativne strategije?
Neko od nas poslanika je govorio o kablovskoj mreži. Cela Evropa je u kablovskoj mreži. Kablovska mreža je dobra. Ona pruža izbor, daje slobodu ljudima koji gledaju televizijske programe. Sloboda je dobra. Koliko će to da košta? Ako pogledate broj pretplatnika kablovske televizije u Srbiji, on je popriličan. Dakle, ljudi su spremni da plate za slobodu izbora.
Nemojte da mi ovde, stojeći zajedno za stubovima odbrane svih sloboda i prava, kažemo, e dobićeš pretplatu na brojilo Elektroprivrede Srbije. Neće da valja i to je kratkovido. Ali, za to treba da odgovarate ne vi poslanici koji podržavate, a molim vas da ne se ne prepoznate u ovome, samo pokušavam da pojasnim stav, dakle za to ne odgovarate vi poslanici koji podržavate vladajuću većinu, za to mora ovde da sedi ministar i predsednik Vlade.
Nadam se, po Poslovniku, da će biti zakazivanja onog čuvenog dana kada će doći Vlada ili bar ministri da odgovaraju direktno na pitanja narodnih poslanika. To je tema koju mi zajedno rešavamo, vi iz vladajuće većine ako hoćete, a mi po prirodi stvari sa njima. Niste vi iz vladajuće većine niste odgovorni za primenu zakona, kao ni opozicija, ali oni jesu.
Ovim predlogom zakona oni se izvlače odatle i puštaju nas da otvaramo teme kojima nije mesto kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o radio-difuziji. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, koji trenutno nije tu. Molim vas obavestite ga. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović, pa potom Tomislav Nikolić.

Pošto Vladu Republike Srbije i ministra koji je ovde pre podne predstavljao Vladu povodom ovog predloga zakona ne interesuje ovaj predlog zakona, a oni koji su prisutni u ovoj sali verovatno izuzetno dobro znaju o čemu se radi, da ne bih ponavljao ono što su moji prethodnici iz SRS navodili ne samo povodom ovog predloga zakona nego uopšte koncepta radiodifuznog propisa, obraćam se građanima Republike Srbije, koji prate ovaj prenos, da dam nekoliko početnih informacija, da shvate o čemu se danas ovde raspravlja.
Danas se raspravlja o najozbiljnijem vidu podvala koje mogu da se smisle u Republici Srbiji. Te podvale imaju svoj istorijat. Ne želim da se vraćam nekoliko desetina godina unazad, ali ako pođemo od ove pretpostavke da je od 5. oktobra Srbijom počelo da teče med i mleko, onda ću od tog datuma do danas da vas obavestim šta se sve to dešavalo.
Sve što je vlast u ovom periodu radila to je bilo evropski, reformski, na konceptu demokratije i uz korišćenje drugih reči, a po pravilu su ih koristili ljudi koji ne znaju šta znače te reči koje upotrebljavaju. Tako smo jutros imali prilike da čujemo od ministra, čitam ono što stoji u stenogramu, "status javnog servisa zavisi od prvog dinara od pretplate koji dođe na račun Radio-televizije Beograd".
Poručite ministru da je to glupost, izvinjavam se gledaocima. Ali, status javnog servisa jednog medija da zavisi od toga da li je pretplata došla na račun tog emitera, to je mogao da kaže samo čovek koji pojma nema šta znači reč "javno".
Ne znam zašto ta televizija nije imala status navodno javnog servisa u vreme kada je Vukas bio direktor, Mitević, Vučelić, Milanović, Crkvenjakov, a i ovaj JUL-ovac danas? Uvek je to bio javni servis. Valjda se javni servis tumači prema tome šta te dve reči znače. Znače da je to što se radi u organizaciji države, a "javni servis" nepotrebno koristite kao pojam jer se radi o delatnosti od opšteg interesa.
Potpuno ste izmestili stvar i problem ovog zakona. Ovo je izuzetno loš zakon, ovaj koji je donet 2002. godine. Ministar kaže da ne zna ko je donosio taj zakon. Zna se, taj zakon je doneo DOS. Ko je pisao - Vodinelići, udruženja novinara, ANEM. Ko je to branio - Žarko Korać, i taj zakon i Zakon o javnom informisanju. Oba zakona su loša. Zašto? Zato što nemaju koncepciju, već imaju papazjaniju, izmiksovano nešto.
Zašto izmiksovano? Da bi se zavarala naša javnost, kao došla je demokratija. Nije došla demokratija.
Ništa se u medijskoj sferi nije promenilo i zato sam malopre i rekao - šta je to epohalno doneo Crkvenjakov? Ništa. Šta je to epohalno doneo Tijanić? Ništa. Onaj pre njega je obezbedio svoju reklamnu agenciju, a ovaj obezbedio za sebe pravo da svakog meseca odlučuje o tome kako da rasporedi 900.000 ili ko zna koliko dinara, pa onaj veterinarski tehničar što vodi jutarnji program i po 50 ili 60.000 daje mesečno za frizere, a kamermani nemaju ni platu, a vi mene ubeđujete da je to javni servis i on će naročito da se transformiše kada od pretplate dođe prvi dinar Radio-televiziji Beograd.
Vidite i sami da to nema blage veze samo sa sobom. Zašto je ovo urađeno? Upravo zbog toga da bi se sačuvala jedna politička dominacija. Ali kod vas je Srpska radikalna stranka uvek bila kriva. Ona je bila kriva i onda kada se suprotstavljala tome da lokalne zajednice, lokalna samouprava pravi svoje tzv. lokalne državne medije. Ako se lokalni mediji prave, treba da budu u privatnoj svojini. Tada ste nas napadali.
Koalicija Zajedno, kada je skinula SPS, dohvatila je njihove medije i rekla, to je sada javna stvar. Finansirali ste, pa ste onda rekli da to mora u roku od nekoliko godina da se privatizuje i sada se ne primenjuje zakon, ali vama su puna usta demokratije - reformski kurs, sve po evropskim standardima. Što niste privatizovali? Nijedan medij se nije privatizovao od ovih na koje se odnosi Zakon o radio-difuziji. Hoćemo li i dalje da pričamo?
Radio-televizije Srbije je prema ovom zakonu, 2002. godine, sve pripremila, januara 2003. godine otišli su obaveštenja prema onoj evidenciji i trebalo je da se krene sa pretplatom već u februaru 2003. godine. Ko nije sproveo zakon - Žarko Korać.
Zašto niste smeli da naplatite pretplatu? Niste smeli zato što bi vas dočekali sa tojagama ispred stanova. Zašto - jer ste kritikovali taksu. Uveli ste televizijsku pretplatu, a nemate nijedan razrađen mehanizam kako da se naplati.
Kako? Čujem neka pametna razmišljanja - pa podrazumeva se da svako ima, a oni koji nemaju neka obaveste RTS da nemaju televizor. Molim vas, gde to može? Srpska radikalna stranka je pričala da država treba da ima jedan radijski i jedan televizijski program, ova dva kanala neka se privatizuju. Ne, bila vam je važna dominacija, koja vam je važna i danas.
Donet je Zakon o radio-difuziji i lokalne samouprave su, iako u zakonu pišete da se moraju privatizovati lokalni mediji, formirale lokalne državne medije. Imate tu situaciju u Paraćinu ili Ćupriji. Godinama se pričalo o tom primeru. O čemu mi pričamo?
Kažete - postaće javni servis. A šta mi očekujemo od tog javnog servisa? Očekujemo nešto što se očekuje od svih medija, nešto što reguliše Zakon o javnom informisanju, da budu u sferi informativnog programa objektivni, pravovremeni, da istinito saopšte informaciju i nezavisno od svojinskog oblika bilo kog medija.
Pa, to je profesionalni odnos prema nekom poslu, ali vi ne želite da pričate o profesionalnom odnosu, nego o dominaciji, i sada imate RTS, kojim više ne tako otvoreno rukovodi DOS, ali rukovode nevladine organizacije. I što reče Tomislav Nikolić - bio sam na jednoj televizijskoj emisiji u RTS-u, ko da sam bio u B92; i scenografija, i pitanja, i lica, i nasnimavanje i presnimavanje, i kidanje i šminkanje, sve je isto.
Kažete, vi iz Demokratske stranke, super ste zakon doneli, ali evo da vas podsetim - bilo je sporova oko izbora članova Saveta radiodifuzne agencije. Pa, vi ste da bi zabašurili te sporove podneli predlog odluke da se izglasa da se razreše neki članovi, a kada je došlo vreme za glasanje vi glasali protiv. A ovi sada ponovo menjaju odredbu o žrebanju.
Da vas podsetim, bilo je smešno kada smo pre nekoliko meseci birali članove Radiodifuznog saveta, jer je ovde bila ona tegla, pa je predsednik muvao da traži ko se bira na tri, četiri ili pet godina. Pa je to bilo smešno. Pa, naravno da je smešno ako jedan organ ima devet članova, a od toga osmorica imaju jedna prava, a onaj deveti ima ekstra prava. Pa naravno da je to u suprotnosti sa logikom, sa mozgom, da ne pričam o pravu i nečem drugom.
Pogrešan je koncept zakona.
Ministar nam se žali kako ne zna za kablovske televizije i ove stvari. Pa, neka pita Soroša, pa on ga je i doveo. Neka pita Soroša, Sonju Liht, nezavisne, nevladine i ne Kojadinovićeve organizacije. Pa, sve se zna. Pa, oni su na dobrom putu da uvedu i fiksnu telefoniju, kako su se razvili po našoj zemlji.
Mi smo to kritikovali pre dve godine. Čini mi se da je Velimir Ilić pre dva meseca i on prvi put javno progovorio kako nema kontrolu.
Epohalna stvar radio-difuzije, kako se biraju članovi Saveta radiodifuzne organizacije. Evo, iz trećeg pokušaja dolazi se do nečega, da izbori ne budu smehotresna olimpijada. Šta se drugo menja? Produžava se rok za privatizaciju tzv. lokalnih državnih medija. A onaj ko predlaže ne zna ni šta znači reč - javno, niti šta znači reč - delatnost od opšteg interesa.
Vraća se pretplata. Ako se vraća pretplata, onda vratite u stanje pre maja 1993. godine. A onda ćete vi da kupite one uređaje koji će da špijuniraju građane ko nema televizor, ko ima televizor.
I da podsetite onog vašeg ministra, jer je on u svom izlaganju rekao - svinjac, pa je onda nešto epohalno ostalo. Neka se skoncentriše. Brani RTS. To je TV Bastilja. Je l' ste je rušili buldožerima?
Na tome ste napravili karijeru, pa se sada brinete za 8.000 ljudi. Pa za tih 8.000 ljudi je trebalo da se brinete i pre 10 godina. Pa ste ih napadali, pa i dan danas se kaže - ratni huškači, govor mržnje, a podsetite se i vaše "Sablje". Iskoristili ste medije.
Nema koncepta. Zašto Radiodifuzni savet ne radi već godinama? Od onog prvog izbora? Pa, ne može zato što kad bi krenuo u raspodelu frekvencija brknuo bi u žive rane prst: pogodio bi Bogoljuba Karića, pogodio bi Mitrovića, pogodio bi Soroša, pogodio bi Amerikance, pogodio bi Anem. Ograničen je taj prostor. Nemate još ni plan raspodele frekvencija i kanala.
Ima i onaj drugi savet za telekomunikacije, znate i sami, prvo on treba da završi posao, a države nigde nema. Mi smo vas upozoravali pre dve godine, kada ste donosili taj zakon i zakon o telekomunikacijama, da ste državu bacili sa strane, nigde je nema. Taj vaš koncept navodno nezavisnih samostalnih regulatornih tela, koji su potpuno u našem pravnom sistemu nedefinisani, i onda nam ministar zveči ovde kako on nema kontrolu, nema saznanja.
Pa, državu ste odaljili od jedne oblasti i sada će Savet te Radiodifuzne agencije da bude sve i svašta. Nešto ako prirodno od tih medija izumre u nekom prostoru i nekom vremenu koje nam sledi, kasnije kada to dođe otprilike na neki optimalni broj, opet će povodom nekakve galame "držte vuka" da se skreše, da se završi i imaćemo tri ili četiri nivoa radiodifuznih organizacija, tzv. emitera, sa nečim navodno parcelisanim. A gde je profesija.
Predstavnik G17 plus je hvalio i Čedomira Mirkovića i one velike programe itd. Pa, ljudi, vi ste sve to napadali. Pa tog pokojnog Čedomira Mirkovića niste hteli ni da vratite na RTS da radi kada mu je prestao mandat saveznog poslanika. Ko sad pravi te emisije? Neki koji su bili da se školuju. Gde? Budimpešta, Segedin, pa tačno se zna, 150 maraka, Nataša Miljković, pa oni drugi, pa onaj Nenad Stefanović, sve se zna.
Nemate uticaj na RTS. Nemate. Kako je ko dolazio za vreme vaše vlasti, od 5. oktobra 2000. godine, da rukovodi RTS-om, tako je deo medijskog prostora ustupao privatnim medijima. Pa valjda vam je jasno. I kada je došla Suša, i kada je došao Crkvenjakov i sada ovaj Tijanić.
Pričate tamo o nekim školama, o nekom znanju, a gde je ta škola, gde je to znanje kod nekih. Gde je to znanje? Gde se pronašlo to znanje?
Vidite ko je sve došao iz privatnih medija u RTS. I sada tvrdite - on nije javni servis. A šta je ako nije javni servis? Ako nije javni servis, zašto ga finansirate iz budžeta?
Kaže - on će biti kada dođe prva televizijska pretplata. Upozorite ga, molim vas, tako nešto ne sme da kaže jedan ministar. On stvarno ništa ne zna o medijima. Ništa ne zna o javnoj svojini. Kako je to moguće?
Sada pokušavate preko Elektroprivrede da naplatite to. Elektroprivreda kaže - ne dolazi u obzir. Sedam posto pada naplata naših prihoda. A moram da vas podsetim, pošto ste sve i svašta napadali, evo i sada ako imate jedan strujomer u nekom objektu koji ne koristite, u zavisnosti od tamo neke snage, vi 150 do 160 dinara svakog meseca plaćate iako niste ni uključili struju.
(Glasi iz klupa - to nije tačno.)
Kako nije tačno? Ko to kaže da nije tačno? Taj ne plaća električnu energiju nego mu žena vodi evidenciju o tome. To samo neznalica može da kaže. Uzmite račun pa pogledajte. Imate i 18% PDV, imate fiksni deo koji se zasniva na određenom broju kilovata i 66 dinara po kilovatu. Ukoliko nemate potrošnju, ukoliko ste u zelenoj tarifi. Pogledajte molim vas u svojoj kući pa ćete da vidite - 160 dinara plaćate bez potrošenog kilovata električne energije.
Nema koncepta za radiodifuzni sistem Republike Srbije. Svaki sistem koji bi se ovde uspostavio brknuo bi u interese i nevladinih organizacija, i ovih stranaca koji su zainteresovani da vrše mentalne manipulacije sa građanima Srbije, i kao rezultat tih mentalnih manipulacija nije ni čudo što B92 izvrće, prenosi i dezinformiše građane.
I vi sada tražite od SRS neku saglasnost za ovaj koncept zakona. Koncept zakona je loš. Ne pruža nikakvu garanciju. Kome? Građanima. Prvo građanima. Ne pruža nikakvu garanciju za objektivno, istinito i pravovremeno informisanje. Ne pruža nikakvu garanciju za stvaralaštvo.
Molim vas, RTS, koji treba da ima svoju produkciju, kupuje emisije poluprivatnih i nekih drugih kombinacija, raznih producenata i emituje preko svog kanala, tako se emituje VIN. Zašto bi se VIN emitovao na RTS-u? Gde je tu javni interes - objasnite mi. Gde je tu javni interes šta razmišlja Lila Radonjić.
Gde je tu javni interes, šta razmišlja Nataša Kandić, Sonja Biserko? Pre neki dan se pojavio onaj Čedomir Čupić i sad on drži moralna predavanja nekome da li treba da podnese ostavku ili ne, da ne pominjem njegovu biografiju. Pa ona Jorga, koja je izgubila sa "Otporom" na izborima, pa onda onaj psiholog, on sad sve tumači, i suicid, depresiju itd. Ko je taj ko odlučuje ko će da ide na RTS? Zašto je javni interes da Čedomir Čupić drži vakelu na TV? Ko je to odredio?
Nama ministar Kojadinović kaže: sve to može, ali to će biti javni servis kada dođe prvi dinar od pretplate na račun televizije.
Jedan od mojih prethodnika reče: pre godinu dana ste menjali ovaj zakon i to u onom delu gde se biraju članovi Radiodifuznog saveta, a sada se ponovo menja taj deo. Da vidimo za koliko ćemo meseci ponovo da menjamo nešto. Da li vi koji ste došli na vlast, da li ste prozvali prethodnu vlast što nije krenula sa ispunjavanjem zakonskih obaveza?
I u postojećem zakonu stoji da se pretplata naplaćuje, određen je mesečni iznos i zna se da treba neki konkurs da se raspiše, da se jave javna preduzeća koja će da vrše naplatu. Vi ste odredili Elektroprivredu. Pitam vas, zašto niste odredili poštu, ona je ranije naplaćivala pretplatu. Pošta je u daleko težem stanju nego Elektroprivreda. Ako niste mogli da izbrišete zakonsku obavezu, što niste bili uporni, pa da Žarko Korać krene od kuće do kuće - dobar dan, dobar dan, ja sam taj iz DOS-a, mi smo protiv naplate preko električnog brojila, mi smo uveli TV pretplatu, molim vas upišite se. E, ne sme, jer građanima je jasno da su prevareni.
Ovde sporadično poneko od predstavnika pojedinih stranaka bivšeg DOS-a izlazi i drži nam predavanje o tome kakve su koncepcije i kakvi su sistemi u nekim državama. Manje ili više iznose tačne podatke, odnosno tačne u onom delu koji odgovara njihovoj političkoj opciji. Postavljam pitanje zašto niste do krajnjih konsekvenci razvili makar jedan sistem? Ima država u kojima svi građani plaćaju pretplatu, javni servis se gleda preko antena, a ovo privatno ide preko kablova. Građani čak ne smeju da imaju ni satelitske antene. Mislim da je Belgija, Holandija, tako nešto. U nekim državama oni koji su javni servis nemaju komercijalni program. Zna se, oni su tu zbog informativnog, umetničkog, obrazovnog itd.
Koji je kod vas koncept? Nema ga. Ovde je koncept: drži vodu dok sam na vlasti, da se ništa ne reguliše, da bih sutra iz opozicije mogao da napadam, da cvilim i plačem kako sam upropašćen u oblati javnog informisanja. To je vaša poenta. Mi tu nećemo da vam damo saglasnost, jer ovaj koncept radiodifuznog zakona ne prihvatamo. On ne vidi državu, otvara probleme. Malopre ste se posvađali da li će se zvati difuzna organizacija Vojvodine ili Srbije, odnosno Beograd ili Novi Sad. Gde je Priština? Ako krenemo već sa tom pričom, onda vidite da je to sve besmisleno. Ako već kažemo gde je Priština, gde je Niš, gde je Kragujevac, a onda gde je mesna zajednica?
Izlazi se iz neprekidnog začaranog kruga. Ko ima malo više medijskog prostora, on će svoje stavove prosto da ugura na silu nekome, a da li je to kvalitetno, da li je to trajno rešenje, da li je to sistem? Nije. Zato mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona.