Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, koliko je Vladi stalo do ovog zakona i koliko je zaista značajan ovaj zakon za nju, kako nam je to gospodin ministar jutros govorio, najbolje potvrđuje to što njega danas nema tokom celog popodnevnog zasedanja. To govori o ozbiljnosti Vlade, to govori o spremnosti Vlade da se upusti u valjano rešavanje ovog pitanja i problema koje je kroz ovaj zakon želela da reši.
Što se DS tiče, mislim da smo to i u prepodnevnom delu rekli, a i danas ponavljamo, krupne zamerke postoje, iako po članovima jako malo izmena, ali veoma se loš zakon čini i biće gotovo neprimenjiv, biće potpuno obesmišljena njegova suština. DS smatra, ono što je prva i najvažnija zamerka je to da je produženje roka za privatizaciju lokalnih medija sa jula 2006. godine na 31. decembar 2008. godine, nešto što je nedopustivo i što će napraviti još veće i još štetnije posledice po lokalne medije čiji su osnivači lokalne samouprave, odnosno skupštine opština i gradova.
Ako imamo na umu da gotovo nema lokalne stanice u Srbiji koja se ne finansira iz budžeta lokalne samouprave, ovakvo rešenje znači da će se postojeće stanje, inače vrlo teško stanje u tim informativnim kućama, gotovo zadržati, ako ne i napraviti gore. Podsećam vas, Vlada već poseduje pravilnik o načinu privatizacije lokalnih medija, ali se niko u nadležnom ministarstvu nije setio da primeni taj pravilnik, naročito ne dotični ministar, koji je sebi dao za pravo da se jutros malo i izdere na opoziciju zato što je neko sebi dao za pravo da kritikuje njegov zakonski predlog.
Javna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, još jedanput kažem, u veoma teškom stanju su, tehnički i materijalnu su gotovo dovedena do ivice. Znajući da su budžeti lokalnih samouprava dosta skromni i znajući kako je to gospodin Dinkić projektovao transferna sredstva, kako izgledaju budžeti lokalnih samouprava, možemo pretpostaviti da će u narednom periodu te lokalne TV stanice biti u veoma teškom finansijskom stanju. I pored toga što se na kašičicu izdvajaju sredstva iz lokalnih samouprava za rad tih javnih preduzeća, to i dalje ostavlja prostor da lokalni moćnici mogu da utiču na programsku šemu preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave.
Neće biti čudno, kao što smo to nedavno imali prilike da vidimo u Kragujevcu, da se urednici i novinari javnog preduzeća RTV Kragujevac pozivaju na informativne razgovore, jer je tobože vladajuća grupacija nezadovoljna reemitovanjem neke emisije. Sve češće ćemo imati prilike da vidimo kako opet neki, navodno članovi gradskih ili opštinskih veća zaduženi za informisanje, ovako rade.
Umesto da pomažu svoja javna preduzeća, kritikuju ili ucenjuju urednike i direktore tih javnih preduzeća zato što im se programska šema ne dopada, a ucenjivaće ih tako što će im uskratiti finansijska sredstva ili će plate kasniti.
Ako imamo na umu da se u budžetu jedne lokalne TV stanice u Srbiji nalazi ukupno negde oko 75 do 80% sredstava iz budžeta lokalne samouprave, a od 20 do 25%, u zavisnosti od toga da li je malo jača privreda ili je sposobnije rukovodstvo da iznađe nešto više sredstava, otprilike je to odnos sa kojim te medijske kuće raspolažu i sredstva sa kojima one raspolažu u toku godine.
Dakle, nije li namera da jednim ovakvim odlaganjem procesa privatizacije sam predlagač ide dotle da, prepuštajući ih slučaju, sama od sebe ta javna preduzeća i nestanu. Nelogično deluje činjenica da se težnja za formiranjem javnog servisa, smanjenjem javne potrošnje ili izdvajanjem iz budžeta sredstava za finansiranje RTS-a, ostavlja prostor da lokalne sredine ili skupštine opština i gradova izdvajaju iz svojih budžeta za finansiranje javnih preduzeća informativne delatnosti, čiji su osnivači lokalne samouprave. Zašto se tu ne ide u smanjenje te javne potrošnje? Još jedanput kažem, i to govori u prilog tvrdnji DS da je odlaganje roka za početak privatizacije za 31. decembar 2008. godine nešto što je besmisleno.
Amandman da se napravi neko kompromisno rešenje, pa da idemo na 2007. godinu, takođe je neprihvatljivo i da nećemo napraviti nikakav ustupak time što ćemo im taj rok skratiti na godinu dana, a i dalje ostaviti lokalnim čelnicima da mogu dobro da utiču i da kritikuju, ili da možda uskrate sredstava ako im se uređivačka politika ne sviđa.
Tu nećemo napraviti nikakav pomak, niti ćemo zaista doći u situaciju da kažemo, imamo zaista nezavisne i objektivne medije u lokalnim sredinama.
Ono što je vrhunac ovog predloga, to je vraćanje takse na brojila. To nije pretplata za javni servis, to je vraćanje servis na brojilo iz onog perioda, barem što se DS tiče, koja je to jasno i glasno i onda kritikovala, i sada kritikuje, to je taksa na električno brojilo i ništa drugo osim toga.
Očekujem, neko je malopre od mojih prethodnika pomenuo da ćemo uskoro, kako ova vlada funkcioniše, da imamo i one čuvene švedske detektore koji će da otkrivaju neuredne platiše.
Dakle, prema ovom predlogu izmena i dopuna Zakona nudi se finansiranje partijske televizije. RTS još uvek nije transformisana u javni servis i to je suština problema, i to je ono što DS ističe kao problem, nedostatak izmena ovog zakona.
Ko nam to garantuje da će u periodu od kada počne da se ubira pretplata RTS biti transformisana? Da li nam to garantuje Tijanić?
Ja njemu ne garantujem. Da li nam to garantuje Vlada ili Koštunica? Ni njemu ne verujem, ni njegovoj Vladi. Ko to garantuje da će se krenuti u proces transformacije RTS? Da li je garant Republička radiodifuzna agencija? Pravo da vam kažem, ni njima nešto puno ne verujem, s obzirom da se uopšte nisu oglasili prilikom izbora gospodina Tijanića za direktora RTS, svesno znajući da je njegov izbor protiv zakona.
Dakle, imaćemo jednu paradoksalnu situaciju, državna televizija pod kontrolom Vlade, podsećam još jednom, direktora bira Vlada, upravni odbor bira Vlada, a sada građani treba da finansiraju rad RTS. Logičan sled stvari je da se u skladu sa zakonom prvo pristupi transformaciji RTS, a nakon toga da idemo u raspisivanje konkursa za izdavanje dozvola.
Tek nakon tog procesa možemo, odnosno možete da izađete pred građane i da tražite plaćanje pretplate. Tada nećete imati partijski orijentisanu televiziju. Dokle god budete to tražili od građana, a niste završili posao koji je prethodio, nećete ih ubediti da to neće biti servis vladajuće grupacije ili bilo koje grupe koja na nekim narednim izborima osvoji vlast, jer zakon nije do kraja primenjen.
Stvaranjem javnog servisa isključuje upliv politike i to je osnovna zabuna ili zamena teza ili neznanje što su neki od mojih prethodnika imali prilike danas da pokažu, čak je i potpredsednik Skupštine pokazao kako on vidi javni servis. To je u najmanju ruku bilo krajnje smešno. Kada imate direktno finansiranje iz budžeta, logično je da ćete imati upliv politike.
RTS je preduzeće čijeg direktora i upravni odbor imenuje Vlada i vi sada hoćete da nam kažete da će to biti javni servis koji neće biti pod patronatom vladajuće grupacije. Nismo naivni, suviše smo ozbiljni ljudi, i vrlo dobro znamo kako će to funkcionisati.
Gospodin Tijanić nam je na sednici Odbora za kulturu rekao da je RTS gotovo dovedena do bankrotstva. Zaista, poslanici vladajuće grupacije bili su dužni da nam objasne, oni koji su izlazili ovde, ko je to doveo RTS do bankrotstva? Kao poslanik DS, zaista bih želeo i voleo da mi, ako ne neko od vas, onda barem ministar, ali žao mi je, nema ga, kaže ko je to potrošio sredstva. Zašto je RTS dovedena do bankrotstva i koji je to mađioničar Tijanić doveo RTS u tu fazu da danas imamo takvo stanje.
I zašto predstavnici vladajuće grupacije, koji danas zastupaju ovaj zakon i smatraju da je dobar i kvalitetan, kada smo imali rebalans budžeta nisu insistirali da sredstva koja su predviđena za normalno i nesmetano funkcionisanje RTS do početka transformacije ostanu RTS-u. Nego danas imamo situaciju da nam direktor kaže, nemamo sredstva, pred bankrotstvom smo, hajde, ko će da pomogne – građani. Kome da pomažemo? RTS-u?
Koja je razlika između pretplate Miloševićeve i Koštuničine? Nema razlike, osim što ste i suviše mnogo manira poprimili od njih, preuzimate im modele plaćanja i nameta za građane Srbije.
Znači, u ovom slučaju, pretplata o kojoj vi govorite nije pretplata, to je namet. To je namet za građane, a nije garancija da će građani zaista imati javni servis, da će novac koji su izdvojili za javni servis zaista biti usmeren u stvaranje jednog moćnog javnog servisa, da će ta sredstva ta zaista biti valjano utrošena. Ako su garancija za utrošak sredstava Koštunica, Tijanić i društvo u upravnom odboru, zaista imamo ozbiljnih rezervi.
Dakle, najbolje bi bilo da je ministar ovaj zakon povukao. Što se tiče DS-a, ona je svoje stavove iznela. Još jednom kažem, ovo je jedan loš zakon, nakaradan, koji će u dobroj meri usporiti reforme koje treba da se sprovedu u oblasti radio-difuzije i mislimo da od ovoga što ste ovde napisali neće biti gotovo ništa, tako da bi najbolje bilo da se ovaj zakon povuče. Apelujem na one savesne poslanike vladajuće grupacije da još jednom razmisle i da ne daju glas za ovaj zakon, a kako stvari stoje, iskreno se nadam da oni neće i da će biti one volje koja će uskratiti poverenje za jedan ovakav zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi koja se tiče uglavnom državne televizije pažljivo bi trebalo da slušate samo  narodne poslanike SRS, zato što jedino mi nismo koristili tu televiziju za obavljanje svojih političkih poslova i jedno mi nismo zloupotrebljavali uticaj koji smo mogli da imamo na državnu televiziju.
Kada slušam predstavnike različitih režima iz prethodnih vremena kako uvek hvale ono vreme u kome su oni vladali televizijom i uvek napadaju vreme u kome su neki drugi vladali televizijom, da vas podsetim da vas neki stranac uopšte ne bi razumeo. Evo, da sedi ovde u sali i da sluša raspravu o tome kako će biti finansirana državna televizija, uopšte nas ne bi shvatio. Ako mu kažemo da je borba za demokratiju, u stvari borba za televiziju, ne bi nas razumeo uopšte. Srbija je takva zemlja, čudna, od davnih vremena je borba za demokratiju, za mnoge političare, bezmalo za sve, bila borba da dođe na vlast. Onda se podrazumeva da će biti demokratije kada sam ja na vlasti. To je režim srpskih političara.
Nema demokratije dok sam u opoziciji, pa naravno da će biti demokratije, pa ja sam na vlasti.
A to što onda neko drugi počinje da cvili i da ima posledice koje je on imao dok je bio u opoziciji, njemu ne pada na pamet da bar izvrši analizu toga, pa da svoje ponašanje unekoliko promeni.
Slušamo priču o bankrotu državne televizije. Hoćemo li da jadikujemo kada nam je cela Srbija, cela privreda bankrotirala, kada je svako od nas, građana Srbije, ne pričam za nas poslanike, ali svako od građana Srbije pred bankrotstvom, ili je odavno bankrotirao, pa mi sada razmišljamo o tome da li će nam bankrotirati državna televizija. Kako da bankrotira televizija koja ima tri nacionalne frekvencije.
Pitajte privatnike koji imaju nacionalnu frekvenciju da li im je televizija u lošoj situaciji, da li žive od te televizije ili dodatno traže finansije. Samo upravljanje televizijom odlučuje hoće li televizija poslovati finansijski pozitivno ili ne. Ali, kada za ljude koji konstituišu vladu postane normalno da više ne obraćaju pažnju na državnu televiziju, jer tamo neko mora da ih sluša, jer su tamo tog direktora postavili dekretom, mogu da ga skinu dekretom.
I kada prestane da obraća pažnju na državnu televiziju dođe ponekad u situaciju da se zamisli nad onim što radi i da se zapita kome je televiziju prepustio. Onda se setite da imate poneki zakon koji bi trebalo pogledati barem kako je donet, ima li nekih rokova, ima li nekih obaveza. Tako je i ovoj vladi palo na pamet da pogleda neke obaveze iz jednog od zakona i da ustanovi da su rokovi za ispunjavanje tih obaveza odavno prošli, a da niko nije ni prstom mrdnuo da obaveze ispunjava.
Sada mediji bruje o tome šta će biti sa državnom televizijom, sa lokalnim medijima, kako ćemo birati Radiodifuzni savet i da li će televizija postati javni servis. Kako će da postane javni servis kada političari zovu telefonom urednika, direktora, urednike dnevnika, urednike nekih emisija, kada god im se ne svidi ono što o njima govore, ono što urade.
A kako da postane javni servis kada mi koji ih nikada nismo pozvali, nikad nismo ni imali nikakav objektivan pristup na tim medijima, jer je u Srbiji sve naopako, pa ako nekome pretiš, taj razmisli o tome šta radi, a ako se ponašaš normalno i korektno on kaže - od ovog ne zazirem, ovaj ništa neće da preduzme protiv mene, iako sam mnogo toga uradio protiv njega.
Zato na državnoj televiziji predstavnik SRS kada ode u bilo koju emisiju oseća se kao na sudu, jer je novinar u stanju sat i po da traži nekakve grehove, neke greške, da ga pita šta je to radio, pa je mene pitao glavni i odgovorni urednik televizije da li je tačno da sam pre 14 godina nešto izjavio na jednoj tribini u Kragujevcu. Bio je mart 1990. godine, ja počeo da se bavim politikom, a on je saznao šta sam to na nekoj tribini te godine izjavio, a pošto sam bio kandidat za predsednika, to je bilo jako dobro da me obruka pred spoljnim svetom.
Ja ga onda pitam - dobro, jeste li to nekada pitali Tadića i Koštunicu, i da li smete da ih pitate. Naravno da nikada niko nikog drugog osim pripadnike SRS nije smeo da propituje, a kamoli da ih podseća na nešto što ovog časa može da izgleda kontraproduktivno.
Sada gde smo došli. Imate čudnovat sastav, uređivački sastav na državnoj televiziji. Znali ste da vam dolazi Bogoljub Karić na državnu televiziju. Znali ste, dolazi Tijanić, dovodi ekipu Bogoljuba Karića, ali u toj ekipi ima onih koji rade za DS. Ćutali ste jedni, ćutali ste drugi, treći, a šta ćemo sada. Sada to sve treba izdržavati.
E pa lepo predlažem, stranke koje tamo imaju direktora, glavnog i odgovornog urednika, urednike dnevnika, da odvoje pare i da finansiraju državnu televiziju. Para imate koliko hoćete, imate prijatelje u inostranstvu, nemojte baš sve da uzimate za sebe, dajte nešto i za državnu televiziju, zato što ste bili protiv toga da televiziju finansira pretplata.
Moguće je da se 5. oktobra izlio gnev na ulice i zbog drugih razloga, ali 50 posto građana koji su 5. oktobra bili na ulicama Beograda bili su zbog TV pretplate. To je za vas bila omiljena tema, to je bilo glavno oružje kojim treba da bude srušena vlast. A čime ste drugo mogli da je srušite. Borbom protiv NATO pakta. Na to vlast nije padala. Čime ste drugo mogli nego time da narod plaća TV pretplatu, pa čak i u svinjcu, u kome ima dve svinje a nema televizor. Niste razmišljali mudro kao ljudi koji dok su u opoziciji moraju da govore ono što će raditi kada budu na vlasti.
Naravno, svi vi osim radikala koristili ste lokalne medije, medije lokalne samouprave. Milošević i JUL, više bih rekao JUL, znači Tijanić i JUL, držali su državnu televiziju, "Politiku", tako te državne medije, a vi ste onda našli oružje, pobedili ste na lokalnim izborima 1996. i formirali ste lokalne televizije. Od Horgoša do Dragaša pokrili ste medijski prostor u Srbiji televizijama koje su bile protiv Miloševića.
Ratovali ste jedni protiv drugih, izdržavali ste te medije sredstvima lokalne samouprave, a onda je vama evropejcima Evropa rekla - odakle vam pravo da lokalna samouprava finansira televiziju. Ima li tog primera u svetu? Onda ste doneli nekakvu odluku da za dve-tri godine izvršite privatizaciju lokalnih medija. Smenjena je ta vlast, došla je nova i ta vlast nova sada sebi ostavlja još tri i po godine, ili dve i po, zavisi, za ove rokove koji sada pišu na papiru, da izvrši privatizaciju tzv. lokalnih medija.
Zašto nije taj član zakona izgledao drugačije? Zašto nije rekao - gase se lokalni mediji, mediji lokalne samouprave. To je reforma. Evropa kaže - gasi, i ti gasiš.
A ne kažeš Evropi - ugasiću za tri godine ili ugasiću za pet ili nikada neću da ugasim. Šta će vam ti lokalni mediji više? Sa koliko ih sredstava u budžetu izdržavate?
Svojevremeno u Kragujevcu više je išlo sredstava na televiziju nego na sva druga davanja, pre nego što ste vi počeli da haračite po Kragujevcu. Više nego na sva druga davanja, više nego na davanja na koja je opština obavezana zakonom. Najvažnije je bilo izdržavati televiziju, pa se pročulo u Kragujevcu da država hoće da zatvori lokalnu televiziju, pa su bili štrajkovi pred lokalnom televizijom - ne damo TV Kragujevac.
Da li je sada iko gleda? Više niko i ne gleda. Verko gleda da vidi da li su promenili politiku uređivačku sa vas na njega. Samo zato gleda da im kaže da sutra nema pare. Šta će vam takvi mediji koji zavise i strepe da li ćete im dati novac da bi mogli da se izdržavaju? Jeste li ikada primetili da se radikali bore za bilo koji medij?
Nije tu ministar Kojadinović, podsetio sam ga iz klupe, a ko se mrzo one zime kad mu je otimao Nebojša Čović televiziju? Radikali. Nikog drugo nije bilo pred Studijom B, a mi nismo imali pristupa na Studiju B uopšte. Imali smo osećaj za demokratiju, znali smo da vlast ne sme da otima medije.
Svi sada imate putera na glavi. Mediji su bolna tačka srpske političke scene. Hajde da to raščistimo jednom. Hajde da naš uspeh na izborima zavisi od toga šta radimo i šta ćemo da uradimo kada pobedimo, a ne kako nas mediji predstavljaju, a ne koliko uticaja na medije imamo. Nemojte da se povodite za zapadnjačkim uticajem medija na političku scenu, jer vidite da i to ne pomaže.
Ogroman uticaj ima vlast, ogroman uticaj ima DS, a radikali najjači. Očigledno da to nije u srazmeri. Čak je i obrnuto srazmerno. Što se više pojavljujete na televiziji, nama rejting u narodu sve više raste.
Zato predlažem da ovaj zakon ne prihvatite, bilo bi dobro da ga je ministar pročitao, shvatio bi o čemu se radi, možda bi ga i povukao, i da sednemo da napravimo izmene i dopune ili novi zakon koji će potpuno da reguliše ovu materiju, da svi budemo zadovoljni, i da građani Srbije budu zadovoljni i da imaju javni servis. Spreman sam da glasamo za finansiranje javnog servisa.
Naravno, platio na mostu ili na ćupriji svejedno. Da li novac ide iz budžeta, poreza, taksi i raznih drugih nameta ili se plaća pretplata, građaninu Srbije je to svejedno. Ali, on hoće da zna šta plaća. Oni će sad da vas pitaju - dobro, savetovali ste nas da ne plaćamo TV pretplatu dok su socijalisti i radikali bili na vlasti. Nismo plaćali struju da ne bi bila plaćena pretplata. Šta sad?
Bilo je tamo organizovano postavljanje burića u gradovima, donesi račun za struju, upali ga ovde u buretu da snimi Bi-Bi-Si, da snimi Si-En-En, da snime svi. Sada ste došli na vlast i tražite da vam narod plati pretplatu. Da li će Pera Perić, koji po vašem savetu nije plaćao tv pretplatu, doći sutra da plati? Neće. Koje ćete mere da preduzmete? Da li ste spremni vi koji uvodite TV pretplatu ponovo da preduzimate mere protiv onih koji TV pretplatu ne plaćaju?
Neće oni biti besni pa zbog toga ne plaćaju pretplatu, oni nemaju od čega da plate. Srbija je danas u jako lošijoj situaciji nego pre tri godine, lošijoj nego pre pet, lošijoj nego pre 12, kada je pretplata na ovaj način uvedena, pa predstavljala osnov, i možda ste lokalne izbore dobili na pretplatu, to tek treba da se analizira. Razmislite dobro šta činite.
Dve frekvencije, koje državna televizija ima viška i ne zna šta će sa njima, dovoljne su da se finansira ona jedna koja mora da ostane u vlasništvu države. Rešenje je jako prosto i to se odmah rešava, a lokalne medije u roku od mesec dana ugasite. Ja vam kažem, privredu ste zatvorili i ugasili, i to je prošlo bez potresa. Nemojte uopšte da se brinete za lokalne medije. Tim pre što kada ste ih osnivali kadrove ste morali da dovlačite iz Beograda. Niko nije imao kadrove, a dobili ste 150 lokalnih televizija.
Ako na taj način shvatate demokratiju i informisanje, imaćete podršku i SRS, ali ako je za vas javni servis ono što je jutros rekao ministar, pa kaže - vi znate da u vreme socijalista i radikala to nije bio javni servis, a sada smo mi na vlasti pa je sada to postao javni servis, ako tako shvatate državnu televiziju, mi u tome nećemo da učestvujemo. Kao što smo imali hrabrosti i ponosa da napustimo upravni odbor televizije u vreme kada smo bili deo vlade, tako ćemo tek sada imati još više hrabrosti da vas napadamo za ono što činite sa državnom televizijom.
Pogledajte izbor kadrova na državnoj televiziji i pogledajte gde su se školovali u medijskoj sferi. Gde su se školovali? U tzv. nezavisnim medijima. Ko ih je školovao? Soroš i ostali. To ne može da bude srpska i ne može da bude nacionalna televizija.
Ali, naravno mi tu oznaku srpska treba da izbacimo i iz udžbenika istorije, skoro iz svega što ste u poslednjih pet godina odštampali, napisali, snimili, zato što ste pogazili taj osećaj za nacionalno, mnogo više nego što ga gaze oni koji vas savetuju da to gazite.
Da imate osećaja prema Srbiji toliko koliko Amerikanci imaju prema Americi, možda sa ove govornice ne bih imao šta da vam zamerim, ali vi ste uvek težili da budete veći katolici od pape, pa se to vidi i na ovom zakonu, a i na svim onim tzv. reformskim koje ste usvajali ili koje ćete ubuduće usvajati.

Gospodin Marković nije tu, obavešten sam u međuvremenu. Reč ima narodni poslanik Anita Beretić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, da odmah na neki način jednom digresijom započnem ovo moje razmišljanje o  Predlogu izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji.
Naime, ono što obeležava moje razmišljanje o današnjoj temi jesu dva paradoksa, naravno po meni paradoksa. Jedan da najuspavaniju i najsporiju Vladu u novijoj srpskoj istoriji, po mom skromnom mišljenju, obeležava višak aktivizma kada je donošenje i predlaganje ovih izmena i dopuna u pitanju, potpuni višak aktivizma.
Drugi paradoks, nad kojim sam za sada samo začuđena, jeste da se u potpunosti slažem sa dijagnozom, ako je mogu tako nazvati, deo izlaganja svog prethodnika, da su mediji, parafraziraću sada, najbolnija tačka našeg javnog života i našeg društva. Tu se u potpunosti slažemo. To da se slažemo možemo da predstavlja ipak jedan civilizacijski napredak u našoj komunikaciji javnoj i ja sam time zadovoljna, jednostrano sam time zadovoljna.
Naime, ono što obeležava nešto što bi trebalo da bude argumentacija narodnim poslanicima za podršku ovom predlogu, praktično od predstavnika skupštinske većine i predstavnika Vlade, odnosno nadležnog ministra, koji nažalost nije ovde pa mu ne možemo uputiti pitanja i bićemo verovatno uskraćeni za odgovore na pitanja koja su već u toku dana postavljena, praktično je potpuno izostala.
Ono što će obeležiti pokušaj da se argumentuje ovaj predlog jeste samo po ko zna koji put obračun sa prethodnom vladom, naročito sa prvom i drugom godinom prethodne vlade, i naročito i po ko zna koji put uzimanje u usta i citiranje, sada već pokojnog nažalost, premijera Zorana Đinđića, a sve u nameri da se i dalje borimo protiv toga što je 2000. godine započeto. Ne može se i ići napred i pokušavati vratiti unazad, ići napred i stajati u mestu. To je prosto neizvodljivo.
Umesto argumentacije dobili smo u izlaganjima, manje-više, ali ipak zaista više puta, samo dokaz za potpuno odsustvo bilo kakve vizije kako bi ova oblast praktično trebalo da izgleda, a i više od odsustva vizije dobili smo dokaz o potpunom odsustvu spremnosti, a ako hoćete i hrabrosti, jer toga treba mnogo, da se na moderan način ova važna, ova najbolnija tačka našeg društvenog i javnog života uredi na savremen način.
Dakle, ne vidim iz nastupa predlagača, niti predstavnika skupštinske većine, niti jedan argument kojim bi potkrepili poslanike da eventualno svoju odluku preinače i podrže ovaj zakon. Što se tiče Demokratske stranke praktično niti jedan argument nismo dobili.
Zašto sam rekla da je ovo višak aktivizma? Najviše puta smo čuli da je postojeći zakon praktično neprimenjiv. Ja se naravno sa tim ne slažem, ali pod pretpostavkom da i jeste, pitam predlagača, i ostaću očigledno uskraćena za odgovor, kako će nam objasniti da će sa ovih nekoliko članova koje nudi kao izmene i dopune učiniti zakon primenjivijim od njegove aktuelne forme i sadržine.
To uopšte nije tačno. On jeste primenjiv, ali on nije primenjivan, niti je bilo pokušaja da se on primeni i to je fakat. To iz onog razloga o kojem sam govorila, jer nema spremnosti, nema vizije, nema hrabrosti da se u taj proces uđe.
Tri teme uglavnom su ovde uvučene, i to ne bezazlene teme, a o njima smo manje-više ceo dan i govorili. Dakle, šta će to učiniti da kompletna oblast koju pokriva Zakon o radio-difuziji bude bolje uređena ako se članom 1, kojim se menja član 27. postojećeg Zakona, a tiče se sastava i prava članova Saveta, briše stav 3. i na taj način oduzima ili uskraćuje stečeno pravo veta predstavniku koga imenuje AP Vojvodina. To je dobro pitanje.
To je ono pitanje na kome, nadam se, da će naši susreti biti sve češći i češći u smislu usaglašavanja ili međusobnog podržavanja. To je naš cilj kao društva. To treba da bude cilj savremenih slobodnih medija i izgradnju takvih medija mi treba da podržavamo. Ne treba da se plašimo drugačijih, ne treba da se plašimo stečenih sloboda ili stečenih prava. Svako ukidanje ili umanjivanje stečenih prava i sloboda jeste neminovno povratak unazad.
Dakle, nije tačno ono što predlagač kaže u obrazloženju da se ukida pravo veta predstavniku iz Vojvodine u Savetu zato što on tobože ima više prava od ostalih članova Saveta i što može zloupotrebiti pa usporiti ili onemogućiti donošenje odluke bilo koje vrste koja se tiče bilo kog dela Republike Srbije. To nije tačno. U postojećem Zakonu u ovom članu jasno se kaže da za ovim pravom predstavnik, koga imenuje AP Vojvodina, poseže samo u situacijama koje se tiču odluka koje se primenjuju na teritoriji AP Vojvodine.
Na koji način se može demokratičnost i sloboda u nekom društvu jasnije predstaviti nego autentičnom zastupljenošću. Valjda najviša institucija u AP Vojvodini ima tu težinu jednaku kao i svaki drugi član koga imenuje ostale institucije i organizacije, udruženja, verske zajednice itd. Zašto tu imamo strah? Nisu svi vernici u Srbiji, pa nema straha od toga da će ateisti biti ugroženi time na koji način će glasati predstavnici verskih zajednica u Savetu. U čemu je tu problem? To je po meni potpuno u redu.
Lokalni mediji - tu je takoreći već sve rečeno.
Ovo je najočigledniji deo u Predlogu izmena i dopuna ovog zakona kojim se praktično pokazuje apsolutno nemoć i potpuna rešenost da se stoji u mestu, da prođe još ovo vreme, pa da vidimo posle šta će se dogoditi. Dakle, rok u još važećem Zakonu o radio-difuziji jeste 2006. godina. Jeste, još uvek je bilo dovoljno vremena, i godinu dana iza nas i ovo vreme ispred nas, da se naprave kvalitetna uputstva, pravilnici, da se time bavi čitav jedan sektor u Ministarstvu. To je važan posao, a time se niko ne bavi.
Lokalni mediji, to je čitava mreža potpuno neuređena i pri tom svako drži za sebe to malo neke moći, i to je sve što se ume uraditi sa lokalnim medijima. Ni korak jedan nije napravljen.
Pretplata - Demokratska stranka naravno neće širiti demagogiju. Ovde je izneto niz argumenata zašto pretplata – da. Ona jeste predviđena postojećim zakonom i to za nas nije sporna tema. Razlika je između onoga što treba da se uvede kao pretplata za javni servis i onoga što smo imali u prošlim vremenima, što se zvalo ne znam ni kako, taksa na ovo, taksa na ono, i protiv čega jeste tadašnja opozicija bila, i to je činjenica. Protiv toga jesmo i sada jer to liči na to.
Mi tražimo i hoćemo zaista javni servis. Mi hoćemo da građani na određeni način učestvuju u kreiranju tog javnog servisa i da javni servis pruži za svakog ponešto. To je javni servis. Nije javni servis ono kako ga vidi ova politička nomenklatura, pa sutra neka druga. Ne, ovde je bilo i duhovitih ispada o tome šta se sve dešava, pa kako se pravi javni servis nakon obavljenih izbora itd. To nije to. Mi do sada, opet za ovo vreme, nismo dobili nijedan pokušaj projekcije, projekta, ponude kako ovo ministarstvo, kako nacionalna televizija vidi put ka transformaciji u javni servis.
Ponuda i ono što jeste zadovoljenje različitih potreba svih građana jeste ponuda koju treba da pruži javni servis i to je ono što treba da bude plaćeno. Ali, kao obaveza za nešto što je apsolutno nedefinisano i za nešto što ostavlja ne samo odškrinuta vrata nego čak širom otvorena vrata za ponovnu apsolutnu politizaciju nacionalne televizije, protiv toga Demokratska jeste.
Iz svih ovih razloga, naravno da nismo u mogućnosti da podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova skupštinska govornica i ovo mesto već 15 godina je poprište sukobljavanja i različitih mišljenja kada je u pitanju nacionalna odnosno Radio-televizija Srbije.
Ona nije nacionalna, zato što mi danas nemamo nacionalnu državu, u kojoj predstavnici većinskog srpskog naroda i predstavnici svih drugih nacionalnih manjina treba da se osećaju sigurno, slobodno i da razvijaju svoju slobodu mišljenja i demokratske procese, a to nemamo zbog toga što imamo takvu vlast, takvog predsednika Republike. Zaista je neverovatno da neko sebi da za pravo, a naročito aktuelni direktor Radio-televizije Srbije, koja je sve samo nije nacionalna televizija, da sa sloganom, uz sve one suncokrete i uz zastave zemalja Evropske unije, svake večeri pokušava, kao prethodnica usvajanja ovog zakona, da ubedi građane Srbije da je to nacionalna mreža evropske Srbije.
Prvo, vi, a mislim na vladajuću strukturu i na ovaj propali DOS-ovski režim, ne možete još uvek da razlučiti u svojoj glavi da je Srbija odavno u Evropi i da evropska Srbija i integracioni procesi, onako kako ih vi zamišljate i pokušavate da ih sprovodite, Srbiju vode u još veći ambis.
I da to što mi pružamo ruku Istoku, a u isto vreme želimo da sarađujemo sa Zapadom, ne može vama da služi kao nauk i kao dobra lekcija, koju vam stalno u predizbornoj kampanji pružaju srpski radikali. Zato što je Radio-televizija Srbije – i pod SPS-ovskim režimom i u vreme kada je Srpska radikalna stranka bila manjinski partner i učestvovala u vlasti, u najteže vreme po državu i narod, za vreme sankcija i NATO bombardovanja, kasnije za vreme ozloglašenog dosmanlijskog režima, uspostavljenog posle petooktobarskog mafijaškog puča u našoj zemlji, pa sve do novog ovog sada DOS-a i Koštuničinog vremena, – na ovaj ili onaj način želela da u pogrešnom svetlu, nekada apsolutno monstruozno, a sada na neki umereniji način, ali apsolutno da minimizuje ulogu Srpske radikalne stranke, njenog danas u Hagu zatočenog predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, koji vama valjda pokazuje, ako želite nešto da shvatite i vidite, kako se to brani nacionalni interes, i šta je zapravo nacija i država, i kako bi trebalo odgovorni političari da nastupaju.
Pa zato, da vežem jedan segment rada takozvane nacionalne televizije za to sada, na svu sreću svih srpskih patriota, takvo delovanje doktora Šešelja, segmente iz sinoćnjeg Drugog dnevnika.
Svi vi koji ste, kao i ogromna većina građana Srbije već tri dana u prilici da pratite briljantno svedočenje profesora dr Vojislava Šešelja pred Većem Haškog tribunala, mogli ste da vidite da je on koristio pre svega svoje fantastično pravničko zvanje, a zatim visprenost, danas jednog od najuglednijih političara, ne samo ovde kod nas, nego uopšte i na prostorima bivše Jugoslavije, Balkana i Evrope, kako god hoćete.
On je državnički mudro i odgovorno, odgovarajući na pitanja, želeo da skine anatemu i sa srpskog naroda i svega onoga što nam je pripisivano od strane tzv. nezavisnih i slobodnih medija, finansiranih od Soroša, koji se i dan-danas finansiraju, ali za to juče nije imala sluha tzv. nacionalna televizija i urednik drugog dnevnika.
Umesto da faktografski prenese deo svedočenja u izboru od četiri sata njegovog jučerašnjeg rada i truda u Haškom tribunalu, nacionalna televizija, RTS je u drugom dnevniku potpuno tendenciozno, preuzimajući valjda od neke agencije koja je pod direktnom kontrolom ili Soroš fondacije i svih onih koji rade suprotno interesima države i naroda, ili je to tako želeo urednik Drugog dnevnika, potpuno suprotno od onoga što je on govorio i želeo, a kao što će nastaviti i narednih dana, da govori o istini i samo istini, u Drugom dnevniku rekla, parafraziraću spikerku, voditeljku koja je to govorila, u prilogu sinoć, da je on, zamislite, u julovskom retoričkom maniru, izvrćući činjenice, želeo da juče prikaže kao istinu nešto što su Srbi radili protiv nekih drugih, namerno želeći na takav način da vrši obmanu javnosti.
I vi sada pokušavate da ovakvim predlogom zakona kažete građanima Srbije koji su sa velikom radošću, pre svega što su iskreni, zato što su ojađeni, poniženi, u nacionalnom i ekonomskom smislu, dočekali posle dve i po godine da im se takav čovek, takav srpski junak obrati kroz svedočenje, kao svedok odbrane u slučaju Slobodana Miloševića, vi sada tim ljudima, koji su sa nestrpljenjem čekali pojavljivanje dr Šešelja i svojim očima gledali direktan prenos iz Haga, putem nacionalne televizije govorite da on zapravo govori nešto drugo, a ne ono što je on zaista rekao.
Znate, nikakve razlike nema, kao što je jutros nekoliko puta potencirao gospodin Aleksandar Vučić, između informativnog programa, u tom smislu kada je u pitanju takav način izveštavanja, između RTS-a i Televizije B92. Zato što sve ono što predstavlja nacionalni oporavak, pomak u smislu da se konsoliduju sve napredne, mislim na nacionalne i patriotske snage u ovoj zemlji, vi ne želite da predstavite kao takve, samim tim se minimizuje uloga srpskih radikala i samim tim je i pojavljivanje čelnika SRS na RTS-u dovedeno u pitanje preko cele godine, osim kada nisu raspisani lokalni ili parlamentarni izbori.
Očit primer za to je i zamenik predsednika SRS, koji vam je jutros govorio o svom neprijatnom iskustvu, u najmanju ruku kada je RTS u pitanju, ali šta ćete više od toga da na RTS-u primera radi nikada nije, u jednom jedinom minutu, u nekoj od ovih famoznih informativnih emisija gostovala gospođa Pop-Lazić, koja je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave naše stranke i potpredsednik Skupštine, i drugi srpski radikali.
Gde su oni u ovim novim autorskim izdanjima Karićevih kadrova, preuzetih od strane Tijanića. I da ne bude zabune, mada to građani vide, jer u urbanim sredinama, kako vi to, pogotovo demokrate, volite da nazivate gradske sredine, gleda se kablovska televizija, ni ta Miljkovićka, ni Milićevićka, ni Stefanović, ni svi ostali Tijanićevi kadrovi i perjanice ništa nisu izmislili novo. Sve su to pokradene emisije sa drugih televizija iz Evrope, što Rai Una, Dua, što francuskih televizijskih kuća, Bibisija, Sienena, jednostavno kroz novi koncept informativnog programa.
I takve emisije, u kojima nema čelnika SRS, govore uglavnom o temama gde se vrši zamena teza i gde se građanima baca prašina u oči, i gde se ne govori o teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, o onome šta nam preti i kakva nas budućnost čeka, decu u Srbiji, posle svih katastrofalnih poteza sada Koštuničine Vlade, sa sve Draškovićem i potpisivanjem sporazuma sa NATO paktom. A pre toga da ne govorim o onom, jednom od najcrnjih vremena u istoriji Srbije, kao što je vladavina DOS-ovskog režima na čelu sa Demokratskom strankom.
Ono što građani ne mogu da prihvate iz bledih argumenata ministra Kojadinovića, koji nije želeo da uvaži Narodnu skupštinu i da se u popodnevnom zasedanju pojavi ovde, jeste njegova jadikovka, zajedno sa Tijanićem, nad navodnim bankrotstvom RTS-a.
Zašto se niste zapitali i zašto niste tako zakukali, nikada nisam čula Kojadinovića, ni u jednom od svojih nastupa, da se brine za sudbinu građana Srbije i kako oni teško žive. Zašto vi ne zamislite malo situaciju da živite od primanja četiri ili pet hiljada dinara mesečno, ili da možda nemate ni toliko, jer preko milion ljudi nema jedan jedini dinar, ima nula dinara svakog meseca jer ne radi, kako je tim ljudima i kako će oni da reaguju kada dobiju račune za struju, sa sve ovom pretplatom, uz amandmane Vlade, koja je tako famozno smislila da se kroz ugovor, zamislite, Javnog preduzeća RTS-a i Elektroprivrede Srbije vrši naplata za tzv. javni servis.
Prvo je trebalo da krenete od činjenice kolika je cena struje i da malo spomenete, nije zgoreg, i kroz ovu temu i ovaj zakon, mafijaški kumovski par Hamovića i Lazarevića, koliko su oni opljačkali građane, pa da onda građani na računima za struju, gde imaju neverovatnu cenu kilovat sata, mnogo veću nego u svim zemljama u okruženju, imaju još jednu stavku koja je maltene ista kao buduća pretplata za RTS, a to je remont postrojenja Elektroprivrede Srbije, uz sve one kredite, donacije i kontragarancije.
I sada ćete vi da poručite građanima Srbije da će uz remont, uz takvu cenu struje, da plaćaju pretplatu za televiziju, koja je sve samo nije nacionalni program. Ne štiti ni nacionalne interese.
Veoma često, kao ekskluzivce u Drugom programu dnevnika RTS dovodi ljude, jer računaju da je tada gledanost RTS-a najveća, koji veze nemaju ni sa stvarnošću, koji su nabeđeni analitičari, psiholozi, vojni stručnjaci, od Trebješanina, preko Veljka Kadijevića, ne onog generala nego ovog novog iz Atlantskog saveza, pa sve do Zdravka Čolića, koji je jedini bio iskren pa rekao, kada se pojavio u Drugom dnevniku RTS-a, da mu je to čast i da je on to želeo od svog detinjstva, i da je to za njega počast, a da neće naravno da govori o temama koje se tiču ekonomije i onoga kako narod živi.
Građani Srbije, oni koji na Pešteru mogu da gledaju samo prvi program RTS-a, ili na jugu Srbije, ili u ogromnom broju gradova, opština i sela gde nema kablovske televizije i drugog izbora, ne mogu da prihvate da je navodno bankrotstvo RTS-a i nova uređivačka politika nešto što će da predstavlja bolju budućnost za Srbiju i srpski narod, da ćemo bolje da se predstavimo svetu, da ćemo bolje da idemo u korak sa vremenom i da će od toga koristi da imaju i deca koja žive ovde, ljudi koji su bez posla i oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Što se tiče ovog umrežavanja, a malopre je bilo reči o tome, navodnih slobodnih i nezavisnih medija, veći šljam nije mogao da se skupi nego u pojedinim TV i radio stanicama Soroševih plaćenika, istih plaćenika kao što je ona narkomanka i šiptarski lobista Nataša Kandić. Da je to tačno, govori primer iz Kragujevca. RTV Kragujevac je gotovo potpuno na budžetu siromašnih i ojađenih građana Kragujevca, i sada pod Stevanovićevom vlašću, i ranije pod DOS-ovskom, i pre toga, kada su oni bili zajedno, a sada kada više nisu. Za vašu informaciju, za 2005. godinu iz budžeta grada Kragujevca, siromašni Kragujevčani, u gradu gde najmanje 40.000 ljudi nema posao, izdvaja 45 miliona dinara.
Ne samo da je ta televizija poprište antisrpske histerije i da tamo nema najveće parlamentarne stranke u Srbiji, kao što je SRS, jer primera radi, gospodin Tomislav Nikolić, koji je Kragujevčanin i najpopularniji političar u Srbiji, i danas predstavlja SRS ovde u otadžbini u odsustvu našeg predsednika, poslednji put je u studiju TV Kragujevac bio na našu krsnu slavu - 12. februara 1996. godine, u gradu u kome SRS ima veliku odborničku grupu, predstavlja argumentovanu i žestoku opoziciju Stevanovićevoj vlasti, u takvom gradu nema mesta na TV Kragujevac za SRS.
Ali, ima za one koji su neprijatelji Srba i ima za sve one koji veoma rado, a njih je u biračkom telu, hvala bogu, sve manje i manje, prate kako izveštava ANEM-ova produkcija i kakve monstruozne emisije ima u svojoj produkciji protiv naroda i države.
Tako se na TV Kragujevac desio skandal neviđenih razmera.
Da u kampanji ove narkomanke Kandićke protiv gospodina Tomislava Nikolića i u kampanji koja je sprovođena od strane B-92 i drugih Soroševskih plaćenika protiv srpskog naroda, uoči obeležavanja onoga što se dešavalo u Srebrenici, TV Kragujevac dva dana zaredom emituje iz ANEM-ove mreže emisiju pod nazivom "Zašto se u crkvi šapuće".
Vi koji ste gledali emisiju tu emisiju iz te produkcije i vi koji niste, morate da znate da je to najmonstruozniji napad na srpski narod i na SPC, koja nikada, zajedno sa svojim narodom, nije imala zločinačku ideologiju. Kao što je to gospodin Nikolić rekao na skupu "Istina" u Sava centru, mi to nikada nismo bili, to nisu bili ni naši preci, niti će to biti deca u Srbiji. To nikada nije bila ideologija SPC.
To plaćaju građani Kragujevca zato što su Stevanović i kragujevački vlastodršci odlučili da se ove godine ona finansira tim iznosom, umesto, kao što je to predlagala SRS, da se ta televizija apsolutno ugasi, bespotrebna je i ona ne predstavlja javni servis, servis građana, troši ogroman budžet i predstavlja nešto najgore kada je takva produkcija u pitanju, što svaki čovek može da vidi, svako onaj ko se oseća odgovornim i ko ne želi da se o njegovom narodu i njegovoj državi tako govori.
Pogledajte kako se ponaša gradska televizija, odnosno Bogdanovićev "Studio B". Da li je ikada novinar "Studija B" došao i objektivno, realno izveštavao sa redovnih konferencija za novinare koje u Zemunu drži predsednik opštine gospođa Pop-Lazić, ili u opštini Grocka, bilo gde, gde su radikali na vlasti i gde su ljudi koji su spremni da raskrinkavaju svaku aferu na nivou grada, počev od Arene, preko parkinga i svih Bogdanovićevih mahinacija, ili odnos grada prema opštini Zemun, ili u afirmativnom smislu sve ono što ta opština radi da bi građani opštine Zemun živeli bolje.
Nema tih izveštaja, ali ima napada, beskurpuloznih napada, hajki, laži i obmana, i kada je u pitanju predsednik opštine Zemun i radikali na vlasti tamo, kada je u pitanju SRS. Dakle, Beograđani moraju i to da podnose i to da plaćaju. Od grada do grada, gde god su oni koji ne misle kao SRS, obračun je sa političkim neistomišljenicima.
Isto vam je i na RTS-u bilo, od obnavljanja višestranačja do danas jedino SRS nikada u tome nije želela da učestvuje. Kao visokomoralni i časni ljudi, na svom primeru su to pokazali i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kao članovi Upravnog odbora RTS-a, povukli su se u trenutku kada su videli da hajci protiv političkih neistomišljenika nema kraja, ne želeći u tome da učestvuju.
Ako želite da pratite, a to vam je moj najiskreniji i dobronameran savet, dalja izlaganja u Haškom tribunalu, narednih dana od strane prof. dr Vojislava Šešelja i svega onoga što će on direktno vama da poruči i celokupnoj domaćoj i svetskoj javnosti, videćete i da su njegova istinska zalaganja za demokratske procese i za nesmetani razvoj, ometen na takav način od strane zapadnih sila, nažalost i razbijanja srpskog etničkog prostora, njegova zalaganja i zalaganja stranke čiji je on predsednik bila, za razliku od vaših, iskrena.
Ono što me raduje, to je činjenica da sve više građana Srbije to shvata i prihvata, da smo mi ljudi koji smo želeli i koji ćemo u budućnosti, ne licemerno kao vi i vi iz ovog DOS-ovskog skraćenog Koštuničinog režima, i onog prethodnog, učiniti sve da svako ima pravo na slobodno mišljenje, da svako može da koristi ulogu koju je narod njemu dao, ali samo u skladu sa predstavljačkim kapacitetom.
Vi koji po najnovijim računicama, koje je danas objavio tiražni dnevni list "Kurir", imate 0,003 ili 0,001% birača iza sebe, nemate potrebe da nam pričate o tome šta su slobodni mediji i šta je demokratija. Za razliku od vas, a mi to uporno dokazujemo već 15 godina, mi to vrlo dobro znamo i spremni smo da preuzmemo tu odgovornu ulogu da na bolji način vodimo državu i narod, i da se na takav način ponašamo i kada je u pitanju nacionalna televizija, koja će to u pravom smislu reči biti u trenutku kada radikali preuzmu vlast u ovoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a posle njega narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, već treći put u kratkom periodu pred Narodnom skupštinom se nalazi Zakon o radio-difuziji.
Kakav je originalni zakon koji je donet i onaj usvojeni Predlog o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, na najbolji mogući način govori upravo ovo obrazloženje koje ste dali za donošenje ovog zakona. Jer, kako drukčije shvatiti i obrazložiti ove silne kritike koje ste sami izneli na račun zakona, koji ste vi donosili ne tako davno. Dakle, 2004. godine je donet Zakon o izmenama i dopunama. Zanimljivo je kakve ste sve reči i stavove izneli povodom tog zakona.
Vi ovde kažete da je ovo što ste zakonom predvideli praktično postalo neizvodljivo, pa kažete da je u proceduru uvedena asimetrija, pa kažete da je očigledno da su odredbe o žrebanju Zakona o radio-difuziji neprimenljive, pa kažete da se odredbama tog zakona u neravnopravan položaj dovode članovi saveta, pa kažete da su neke odredbe neodržive, pa kažete da će dovesti do potpunog blokiranja rada saveta, pa kažete da su predviđeni rokovi postali nerealni i onda na kraju kažete, "konačno, sticajem različitih okolnosti, mnogi rokovi zapisani u Zakonu o radio-difuziji odavno su prekoračeni."
Na ovaj način vi ste sami protiv sebe najgore moguće optužbe izneli. Pokazali ste građanima Srbije i nama narodnim poslanicima – pored političke stranke koja nije učestvovala ni u donošenju zakona 2002. godine, ni u donošenju izmena i dopuna 2004. godine, a osim nas niko se ne može pohvaliti da je i 2002. i 2004. godine dosledno kritikovao rešenja koja ste vi predložili – da smo mi bili u pravu i da ste nas tada slušali ne bismo sada bili u ovoj situaciji i ne bi rokovi bili prekoračeni, ne bi ovo bilo neizdržljivo, neodrživo i kako ste već sve nazvali ova rešenja kakva ste u zakonu dali.
Najpre moram da kažem da ovo što se prvim članom zakona regulišu ovi rokovi, odnosno trajanje mandata, predstavlja apsolutno pravnu besmislicu. Pročitaću vam kako će sada nakon izmena, ukoliko ih prihvatite, glasiti taj član zakona. Prilikom prvog izbora vi određujete dužinu trajanja mandata, iako je taj prvi izbor već prošao. Dakle, to nije nešto što treba da se dogodi u budućnosti, to je nešto što je već završen proces, a vi naknadno nakon izbora kažete mandat će biti toliki i toliki.
Pogledajte koliko je konfuzno ovo objašnjenje. Vi ste i sami znali da radite nešto što je potpuno pravno neprimereno, pa kažete sami da u ovom predlogu nema ni elemenata retroaktivnosti, ali u ovom trenutku mandat članova saveta nije određen. Ako nije određen, zašto onda kažete - reči dve godine menjaju se rečima šest godina, reči tri godine menjaju se rečima pet godina itd.
Ako prvi put, kada je rečeno da mandat traje dve godine, dužina trajanja mandata nije bila određena, zašto bi sada bila određena kada kažete da će trajati šest godina. Da li da očekujemo da sledeće godine izađete i kažete, e, nije šest godina, nego će biti 12 godina ili će biti 15 godina. Koliko puta i da li možete u toku trajanja nekog mandata da kažete, mandat nije toliki, nego će biti tri puta duži.
Potpuno je to besmisleno. Zamislite kada bi mi doneli zakon kojim bi dužinu mandata ovog parlamenta produžili sa četiri na osam godina, rekli bi, eto, Zakonom o izboru narodnih poslanika nije određeno.
Dalje, sledeća besmislica, "imajući u vidu komplikovanost procedure i iskustvo u dosadašnjim izborima članova saveta postavlja se pitanje celishodnosti postojanja ovako kratkog mandata, jer bi postupak zamene jedne trećine članova saveta morao da otpočne samo godinu i po dana nakon njegovog izbora, što bi u praksi značilo da bi ti članovi neometano mogli da rade najviše godinu dana."
Prvo kažete da pola godine pred kraj mandata taj član saveta ne može da radi, jer tada mu počinje da teče taj proces reizbora. Ne znam zašto, ako se ima u vidu činjenica da je zakonom određeno i to da ne može isto lice da bude dva puta izabrano da bude član radiodifuznog saveta i šta je to što bi njemu u tih poslednjih šest meseci smetalo da obavlja svoju funkciju.
A onda kažete da i pola godine pre otpočinjanja uopšte tog postupka oni neće biti u stanju da rade, valjda će doživeti neki stres, zato što kroz pola godine će početi proces na osnovu koga će oni kroz godinu dana biti zamenjeni nekim drugim.
Ovo je potpuno suludo i nedemokratski što radite. Mislim da ovo nema sličan primer bilo gde u svetu. Mislim da jedino što je dobro u zakonu, to je ovo ukidanje prava veta člana saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodine. To je bilo protivustavno. Kao drugo, ovo obrazloženje da ta odredba predstavlja nekakvu zaštitu, ne znam od koga bi bila ta zaštita i koga to štitimo takvim odredbama.
Mislim da bi trebalo već jednom da se naviknu neki i da shvate da je Republika Srbija jedinstvena, da i taj informativni prostor treba da bude jedinstven, da nacionalna televizija treba da radi za sve građane Srbije, i ne znam što bi to neko iz Vojvodine bio pametniji od onoga ko iz Vojvodine nije i što bi to trebalo više da štitimo prava građana koji su u Vojvodini, a, eto, prava u nekim drugim delovima zemlje, valjda je dozvoljeno da budu ugrožena.
Povećanje kazne koje ste predvideli ovim izmenama zakona je nešto što već postaje standardno, jer koji god zakon dođe na dnevni red, vi obavezno po pet, šest, 10 ili 20 puta povećavate te kazne. Ali, ono što bi bilo dobro da nam objasni ministar – koji naravno nije tu, jer ga ova rasprava ne zanima, kao što ga nije zanimao ni zakon, jasno je da ovaj zakon nije ni pisao, verovatno nije ni obrazloženje pročitao pre nego što se ovde pojavio – jeste to da nam neko kaže, zašto je različit taj raspon u kome se kazne povećavaju. Neke se kazne povećavaju pet puta, neke šest, a neke osam.
Kaže se u obrazloženju da su kazne simbolične, iako znamo da pre godinu dana te kazne nisu bile simbolične, onda su valjda bile adekvatne. Ne znam da li je kazna od 200.000 dinara simbolična, da li je to samo za ovu vlast, da li su oni toliko ogrezli u kriminal, da im je 200.000 dinara postalo simbolično. Mislim da to za većinu medijskih kuća u Srbiji nije simbolično, čak i za one najveće, ukoliko bi redovno bile kažnjavane za prekršaje koji su propisani ovim zakonom. Podsetiću vas da je čak 26 različitih prekršaja propisano.
Mislim da, ukoliko bi ovaj zakon bio primenjivan, to bi retko koja medijska kuća mogla da nastavi da krši zakon kao što su to činili do sada. Činjenica je i to da nikada nijedna kazna nije naplaćena, pa ne znam kako je onda mogao ministar da proceni da su ove kazne simbolične.
Zaista je kratko vreme, iako zakon ima svega šest članova, zbog kolega iz poslaničke grupe ne mogu dalje da nastavim sa kritikama.
Ali budite uvereni da bi apsolutno u svakom članu moglo da se govori bar po 10, 15 ili 20 minuta, da se čovek ne ponovi, jer toliko su loše ove izmene zakona koje ste predvideli, ali zato ćemo iskoristiti priliku da kroz amandmane kažemo nešto više o ovome što ste nam ponudili. Hvala.