Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se na početku nekog predloga zakona saplićemo oko toga na koji način će neki organ, u ovom slučaju je to zaštitnik građana, da se bira, ko će da ga predlaže, ko su ti ljudi koji učestvuju u predlogu. Ovde nam je predlagač dao nešto što je zaista u kontradiktornosti sa pojedinim članovima samog zakona.
Ako nam je data mogućnost kod izbora zaštitnika građana, a amandman naše koleginice, gospođe Radete, bio je najkoncizniji i najjasniji u smislu da "Narodna skupština bira zaštitnika građana", i tu je tačka. Zna se šta radi Narodna skupština, o čemu je govorio kolega Šarović, po Ustavu. Zna se šta rade nadležni odbori. Zna se koji su odbori nadležni, mada ovde ima i zloupotrebe, iskreno rečeno, kod pojedinih odbora i predsednika pojedinih odbora da se neki zakonski predlozi stavljaju na dnevni red tih odbora, iako je sasvim očigledno da taj odbor nije matični odbor za taj zakon.
Šta će da se desi u praksi i šta se do sada dešavalo? Prilikom izbora raznih regulacionih tela i kako je otpočela sa praksom ona bivša DOS-ovska vlast, a vi nastavili kod predloga zakona, isti smo slučaj i istu raspravu imali pre nekoliko dana, i kada je izbor članova Saveta za zaštitu konkurencije, i kod amandmana i izbora članova saveta, koje nam je predložio u svojim zakonima gospodin Balinovac u ime Vlade, naravno, na državnu upravu i državne službenike, i ranije kod Nacionalnog prosvetnog saveta.
Uvek se Narodna skupština Republike Srbije stavlja usput, može to da radi, ali, hajde, sada će svaki predlagač zakona nekom svojom idejom i vizijom šta radi Skupština i šta ko u njoj može da radi, da nam predloži u konkretnom članu zakona. To je besmisleno. Narodna skupština Republike Srbije i svi vi, kao poslanici, ne biste trebalo da prihvatite da se na takav način bilo kod od predlagača igra sa onim šta je posao najvišeg zakonodavnog tela i šta treba da radi.
Zaista je neverovatno da nam se u predlogu ovog člana zakona od strane predlagača kaže da su poslaničke grupe te koje na sednici odbora mogu da daju predlog za zaštitnika građana, a poslaničke grupe su, osim ovih pojedinih nesrećnika, ili potencijalnih nesrećnika, sačinjene od predstavnika političkih stranaka. Znači, imaju definisan politički stav.
Vi u daljem tekstu zakona kažete da ne treba da bude ni zaštitnik, ni njegov zamenik iz reda neke političke organizacije, kao da su prokaženi ljudi političari, članovi političkih stranaka, to je nešto najgore što postoji. Mislim da nije, da je to nešto što je izbor svakog slobodnog građanina.
Ja sam mogla pre 14 godina, ili neko od vas, pre ili kasnije, da sedim ispred televizora i gledam šta se radi, na nekom programu televizijskom u Skupštini, šta koja stranka radi u političkom životu. Moj slobodan izbor je bio da izaberem ono što osećam i čemu pripadam, ne samo u tom periodu osnivanja stranaka, nego što mi je utemeljeno i u porodičnoj tradiciji, ono što sam ja, da izaberem danas najjaču političku stranku - SRS. Vi ste svi imali neki slobodan izbor.
Tako i taj kandidat, koji je diplomirani pravnik, ima desetogodišnje iskustvo, može da bude član političke stranke. Zašto ne bi bio? Ko je taj ko će da istražuje i gleda po njegovim džepovima ili da ima uvid u datoteke političkih stranaka da li je taj član političke stranke? Nemojte da se igrate odredbama zakona, koje ništa, u suštini, ne znače, koje su besmislene, i da se na takav način vrši diskriminacija ljudi - da li je ovaj član stranke ili nije.
(Predsednik: Vreme.)
Rekla sam vam, kada sam pričala o članu 1. i amandmanu koji se tiče gradskog građanskog branioca, kako je nazvan, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, u Kragujevcu, da je on bio član propalog SPO, sada je u ovoj Stevanovićevoj, ili nije, organizaciji, koja to jeste ili nije. Ali, to nije naša zamerka bila ni u Skupštini grada Kragujevca što je on član političke stranke, nego zato što je nesposoban i neprofesionalan i zato što ne može, nije u stanju sa svojom pravničkom diplomom i zvanjem da štiti interese mojih sugrađana.
Sa druge strane, ovde je neshvatljivo da se ta mogućnost daje i taj predlog, i neprihvatljivo je za nas ovo što predlaže koleginica Lakićević-Stojačić - da to radi nadležan odbor dvotrećinskom većinom zato što se zna i definisano je i ovakvim Poslovnikom, protiv koga je bila SRS, ali sve dok je on na snazi, on će, kao takav, verovatno da egzistira, na koji način se donose odluke i na koji način se vrši izbor kada je u pitanju neka odluka odbora.
Sve je to besmisleno, da se u bilo kom članu taksativno nabraja i navodi, jer posao Narodne skupštine je jasno preciziran važećim Poslovnikom. To u obrazloženju na amandman 4. kaže koleginica Radeta. Ako ga bira Narodna skupština, onda se zna koji su to poslovi iz delokruga Skupštine i nadležnog odbora i kako to može da se radi.