Hvala vam na pojašnjenju. Dakle, dobili ste izvinjenje. Znači, više od 40 predmeta dnevno se zavede u okviru institucije, što je veliki uspeh.
Izvolite, gospodine Šaroviću, replika.

Kao prvo, rekao bih gospodinu Markoviću da to o čemu sam govorio, to su činjenice. Ne možete vi reći da su Srbi bojkotovali izbore na Kosovu. Na veliku žalost SRS, to nije tako. Dve srpske liste su postojale na tim izborima. Doduše, izašlo je samo 800 birača. To pokazuje koliki i kakav rejting ima predsednik Republike na Kosovu i Metohiji. Zaista nemam nameru da se ubeđujem oko toga, jer svi veoma dobro znamo, vi pokušavate da operete ruke od odgovornosti za sve to što se dešava na Kosovu.
Upravo je predsednik Boris Tadić, sa te dve srpske liste i tih 800 birača na celom Kosovu i Metohiji, dao legitimitet izborima koji su održani. Izabrani su nekakvi predstavnici koji nikoga ne predstavljaju, postoji i ministar u Kosovskoj vladi, koji tvrdi za sebe da je Srbin. Upravo su oni i Boris Tadić odgovorni za sve ono i za sve zločine koji se danas dešavaju Srbima na Kosovu i Metohiji.
Meni je žao što gospođa Lakićević-Stojačić nije trenutno u sali, ali dobro bi bilo da i građani Srbije čuju kako to Narodna kancelarija rešava probleme građana Srbije i zašto je procenat rešenih predmeta toliko veliki.
Evo, Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, odeljenje za socijalna pitanja, pa određenom gospodinu, kažu: "Poštovani gospodine, povodom molbe koju ste uputili Narodnoj kancelariji predsednika Republike, obaveštavamo vas da smo detaljno razmotrili vaš zahtev i razumeli ozbiljnost problema na koji ste nam ukazali. Povodom vašeg i sličnih zahteva građana pokrenuli smo inicijativu da sve druge institucije blagovremeno i odgovorno odgovaraju na primedbe i zahteva građana koji im se obraćaju.
Takođe, Narodna kancelarija u svom svakodnevnom radu nastoji da utiče na nadležne institucije u cilju što efikasnijeg pristupa problemima građana. Iskreno se zahvaljujemo na ukazanom poverenju. S poštovanjem, načelnik odeljenja Zorica Grujevski".
Ovo je za vašu Narodnu kancelariju rešen problem. Dakle, jasno je da ovde o rešavanju problema ili o bilo kakvom dubljem ulaženju u sam problem i u suštinu problema nema ni govora. Ovo je jedan opšti odgovor, gde Narodna kancelarija samo promeni ime onoga ko je imao dovoljno poverenja da se obrati toj kancelariji i da misli da će iz toga nešto proisteći. Promene ime, kažu - primili smo k znanju to što ste nam rekli, problem je jako ozbiljan i mi ćemo se potruditi za te i slične zahteve.
Dakle, ovo je izigravanje poverenja građana. Ovo nije ono što ste vi obećali, ne 10.000 ovakvih papira. Možete da odštampate 100.000, ali da li postoji 10.000 građana kojima ste vi pomogli? Ukoliko je ovo neka pomoć, mislim da su onda to zaista uludo potrošena sredstva.

Još neko o amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo, radujem se što smo se konačno vratili na temu, da pričamo o zakonu. Zakon se zove, da podsetim - Predlog zakona o zaštitniku građana. Svaka veza sa Narodnom kancelarijom je isključena ili slučajna.
Zaista je bilo dobre rasprave u odnosu na ustavni osnov. Tu se kolegama pravnicima zahvaljujem, s tim što su izlivi ljubavi prema pojedinim liderima stranaka bili potpuno nepotrebni.
Članom 1. na koji sam stavio amandman, koji inače spada u osnovne odredbe ovog zakona, predviđeno je na koga se primenjuje ovaj zakon. Zakon se primenjuje na domaća i na strana pravna i fizička lica. Moj amandman, kao i tekst samog Predloga zakona, kažu isto, ali intonacija je potpuno različita.
Da napomenem da osnovne odredbe zakona služe za tumačenje zakona u celini, u stvari, opredeljuju kakav je taj zakon nadalje i služe za tumačenje ostalih odredbi. Dakle, osnovne odredbe zakona bi morale biti znatno preciznije nego što je predložena odredba. Zato sam predložio da ova odredba ne bude ni pogodbena, ni opisna. Ona bi pre pripadala obrazloženju zakona, a ne tekstu zakona.
Nadalje, odredba u sebi uključuje jednu pretpostavku koja apsolutno nije tačna, a to je pretpostavka da domaća i strana fizička i pravna lica nisu izjednačena u ovoj zemlji, odnosno da u Srbiji postoji na određeni način drugačiji tretman stranih fizičkih i pravnih lica.
Hoću da vam napomenem da u svim procesnim zakonima strana lica uživaju punu zaštitu.
Samo pojedine odredbe, pomenuću Zakon o parničnom postupku, gde su strana fizička i pravna lica kao učesnici u postupku obavezna da polože iznos na ime troškova postupka, što naši nisu, oko prevođenja itd. Međutim, u osnovnim pravima naše zakonodavstveno načelo je da su u jednakom pravnom položaju i domaća i strana pravna lica, naročito kada se radi o fizičkim licima, o zaštiti njihovih prava.
Ako norma kaže da se pod pojmom građanin podrazumeva ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, onda to znači da mi u sistemu imamo takav sistem zaštite u kome je pravilo da ipak domaća lica imaju veću zaštitu prava. Mislim da od te postavke ne bi trebalo polaziti, jer ona jednostavno nije tačna.
Zato sam predložio da se taj deo preformuliše, čime se ne menja suština, da se pod pojmom građanin podrazumevaju domaća i strana fizička i pravna lica, o čijim pravima rešavaju naši organi. Znači, bez te pretpostavke da eventualno ne bi rešavali o pravima stranih državljana, pa im ovim zakonom priznajemo nešto naročito.
Naš pravni poredak nije takav da na takav način pravi razliku i apsolutno rezerviše neka prava samo za domaće državljane. To je izuzetak, a pravilo je da se prava stipulišu podjednako za domaća i strana fizička lica. Uostalom, fizička lica odgovaraju na isti način pred Krivičnim zakonom, na isti način se tretiraju u parničnom postupku, sem u odredbi koju sam citirao i ne vidim potrebu za ovakvom odredbom.
Nadalje, ako smo već u stavu 1. organe odredili kao organe uprave, onda ne vidim zašto se pozivamo terminološki "organa uprave iz stava 1." Ako kažemo "organa uprave", ako smo to već skratili u stavu 1, to je sada pravna nomotehnika, onda samo treba reći "u odnosu na organe iz stava 1." ili da kažemo "organe uprave". Hvala.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović.
Istovremeno obaveštavam sve narodne poslanike da ćemo danas raditi samo do završetka rasprave u pojedinostima. Ako to bude posle 18,00, nastavićemo posle 18,00. Dakle, neće biti danas glasanja.
Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalna primedba iz SRS je što uopšte postoji ovakav stav 3. u prvom članu zakona. To je ona čuvena priča koju je više puta sa skupštinske govornice ispričao gospodin Tomislav Nikolić, kada neko dete pokušava na tabli da nacrta konja i kada se izmakne i vidi da to nije dovoljno uverljivo i da nije bilo vešto u tome, dole ispod napiše - ovo je konj, da bi neko bio uveren u to da je njegova namera bila upravo to da prikaže.
Kao da je sam predlagač, nadležno ministarstvo, želeo dodatno da nas ubeđuje – i kroz ove amandmane smo mi pokazali da nije formulacija precizna, a i sama činjenica da će ovaj zakon u praksi biti neprimenljiv, odnosno da neće da znači ništa – definisao je stav 3. koji je potpuno besmislen iz prostog razloga što bi tako nešto trebalo da se definiše u Ustavu. Onda vi imate situaciju da dajete primedbu na važeći Ustav ili neki budući, ako se on uopšte bude menjao, zašto tamo nije definisan pojam građanin.
Zaista je neverovatno da mi treba da imamo jedan zakon i ovakav koji će da ustanovi zaštitnika gađana, a da to šta je građanin, kao domaće i strano pravno i fizičko lice, bude uopšte nekim zakonom definisano kao pojam.
Vi ste mogli, umesto ovoga i načina koji je predložio gospodin Krstin, u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, da napišete da se zaštitnik građana, otprilike da to definišem, jer ne mogu da dam preciznu formulaciju, ovog trenutka kada je kolega obrazlagao amandman i pošto sam ga pogledala to me asociralo na to, dakle da se stara o pravima i da štiti prava građanina Srbije, kako to i stoji u članu 48. našeg važećeg ustava i u članu 50. Ustava Republike Srbije, i stranih državljana, odnosno građana koji su strani državljani.
Na ovakav način, i kroz pokušaj kolege i samog predlagača da se sam pojam građanina, odnosno šta je to građanin definiše, smatram da je to apsolutno bespotrebno i da ste jednu mnogo kraću i suštinski prihvatljiviju formulaciju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao predlagač mogli da date i da se time sve ove zabune eventualne, i sumnje da li je sama definicija dobra, uradite u ovom tekstu zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Prema Predlogu zakona o zaštitniku građana bira ga Skupština na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja. U obrazloženju se kaže da bi predlog bilo kakvog drugačijeg zakonskog rešenja bio neustavan.
Podsetiću vas da u većini zemalja, u kojima ombudsman postoji, a to je kako smo čuli iz ekspozea, oko 130 zemalja, zbog pozicije koju bi faktički trebalo da ima zaštitnik građana, neophodno je da bude lišen svake moguće političke zloupotrebe i zbog toga se traži dvotrećinska ili čak tročetvrtinska većina prilikom njegovog izglasavanja.
Obzirom da to nije moguće zbog aktuelnog rešenja u Ustavu Republike Srbije, Demokratska stranka je podnela amandman u kome predviđa da se utvrđuje da zaštitnika građana može predložiti odbor, ali dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
Smatramo da bi se makar na taj način izbegla mogućnost da jedna politička stranka direktno utiče na izbor zaštitnika građana ili da vladajuća koalicija potpuno suvereno odlučuje o predlogu i o izboru zaštitnika građana, jer zaštitnik građana bi trebalo da bude ličnost koja je nesporna među svim poslaničkim grupama, među svim građanima Srbije, koja bi trebalo da ima nepoljuljani autoritet i koja bi prosto pozicijom koju bi joj ovaj zakon dao bila osoba u koju bi svi mi mogli da imamo veliko poverenje.
Ne bi zavisila od dnevno političke volje, obzirom da je i predlog za razrešenje takođe identičan predlogu za imenovanje i takođe ne daje dovoljnu sigurnost osobi koja bi trebalo da obavlja ovu vrlo značajnu, po nama, funkciju i da faktički konstituiše potpuno novu instituciju u pravnom sistemu Srbije.
Mislimo da je neophodno i da zakonodavac i ovaj parlament daju mnogo veću pravnu snagu, uz velika ovlašćenja koja bi trebalo da ima i mnogo veće poverenje koje bi svi mi, kao poslanici, dali osobi, ukoliko bi je, nažalost, zbog nemogućnosti drugačijeg rešenja, zbog imperativnih propisa datih u Ustavu, ona ipak imala kroz predlog odbora dvotrećinskom većinom članova odbora.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog mog rešenja ne razlikuje se od onoga što stoji u zakonu, ali odredba onako kako je stipulisana u zakonu ukazuje da poslaničke grupe nisu međusobno ravnopravne u poslovima na kojima rade. Ravnopravnost poslaničkih grupa nesumnjivo polazi od prava i dužnosti svakog poslanika i proizilazi iz samog Ustava, zakona i Poslovnika kao zakona koji važi u Skupštini, koga smo mi doneli. Mislim da ovakva norma izražava stav da postoje neke poslaničke grupe koje nisu jednake, pa kaže - svaka poslanička grupa može da predlaže.
Postavio bih pitanje da li bi bez ove odredbe u zakonu mogla svaka poslanička grupa da predlaže? Siguran sam da bi mogla, jer ako bi rekli da predlažu poslaničke grupe to bi značilo svaka, dve, tri ili više zajedno. Znači, ova norma nam ukazuje nepotrebno, pogrešno i otvara mogućnost tumačenja da nema te norme možda neka poslanička grupa bi nešto mogla što druga ne može.
Pošto to očigledno nije tačno, ovako nepreciznu formulaciju treba izbeći i moj amandman je išao za tim da poslaničke grupe predlažu funkcionera koji će vršiti tu dužnost zaštitnika građana. To je sasvim dovoljno i ne bi trebalo ovim propisom utvrđivati status poslaničkih grupa. One su ravnopravne po Ustavu i po svim ostalim propisima koji sleduju iza Ustava i ne treba pojačavati njihovu ravnopravnost, jer to bi značilo da onda u svakom propisu treba da stavimo da može da predlaže svaka od poslaničkih grupa.