Malopre ste govorili šest minuta za tri, tako da nema potrebe da se sekirate, neću vam uskratiti.

Sada vidite kakav je gospodin Petrović. Rekli ste da sam sa ove govornice rekao da ću se povući ako ne pobedi Toma Nikolić. Nikada to nisam izgovorio sa ove govornice. Znači, da vam kažem da ste mahniti lažovčina, ono što vi koristite, neću. Pristojan sam čovek i ne pada mi na pamet da vam to kažem. Ako nađete taj stenogram veoma bih radostan bio, pročitajte mi i kažite da sam to, a ja vama to neću da kažem.
Postoji jedan tekst u "Balkanu" gde su tako rekli, a kada pročitate tekst videćete da to nije tačno jer se odnosi na prvi krug izbora. U tekstu to jasno piše i u prvom izbornom krugu je pobedio Toma Nikolić, a to sa skupštinskom govornicom nema veze već ima sa mojim intervjuom vezanim za lokalne izbore. O tome sam već razgovarao i upozorio na to da pročita tekst vaš stranački kolega gospodin Đilas. Onda je pročitao tekst. Dakle, malo pročitajte to, pogledajte.
Da mi je užasno teško palo tačno je, priznajem. Mislim da je Srbija mnogo izgubila zbog činjenice što je Boris Tadić izabran za predsednika. Ne zato što mi je lično toliko stalo, jeste i lično, Tomislav Nikolić mi je i prijatelj i čovek od koga sam mnogo naučio, ali ovo ima veze sa Srbijom. Mislim da Srbija nije dobila ništa sem čoveka koji će da prima vaterpoliste, rukometaše, odbojkaše, košarkaše, pevače, pevačice i ništa više. Neću dalje o tome da govorim, nije mi tema predsednik Srbije.
Vi govorite o tome da sam nosio neku fasciklu i govorio o strašnim zlodelima. Podneo sam krivičnu prijavu, gospodine Petroviću, ali još nisam dobio odgovor iz tužilaštva. Nisu poslali da mi se odbija krivična prijava. Znate li zašto? Zato što čekaju da vide kako će se razvijati stvari i ko će da pobedi na sledećim izborima.
To je naš problem, pretpostavljam zajednički, sa našim tužilaštvima. Mnogi od njih ne rade po zakonu. Neki od njih su bili u stanju da kažu da nije Nataša Kandić htela da izazove remećenje javnog reda i mira onakvim lažima. Ako sam slagao remetio sam javni red i mir, širio lažne vesti, kriv sam ako nije laž ovo za reketiranje Dragomira Tomića, kriv sam i idem pred sud gde ću da kažem - kriv sam i optužite me najvišom predviđenom kaznom zato što sam to zaslužio. Šta vam je, čoveče? Unapred priznajem ako nisam u pravu. Znate da govorim istinu, znaju svi u Srbiji i svi iz svih stranaka znaju da je to istina.
Pričate o tome kako zloupotrebe nisu dokazane. O čemu pričate? Predsednik opštine Jagodina Dragan Marković kupi turistički vozić za 6.900 evra, a u Beogradu na Adi ciganliji apsolutno isti vozić od 150 hiljada evra. Pitam vas u čemu je problem, 22 prema jedan. Da li je problem u demokratiji ili u evropskim integracijama?
Kada govorite o koalicijama mi nismo u koaliciji danas ni sa kim. U opoziciji smo i ponosni smo na to. Na silu da preuzimamo vlast nećemo, narod nam je dao najveće poverenje i videćemo kako će biti na sledećim izborima. Možda ćete vi imati većinu sa DSS, sa G17 plus, sa Karićem.
Nadam se da nećete, jer dobro je da ovo građani Srbije danas vide, da oni koji su tobož jedni protiv drugih smatraju Koštunicu patrijarha srpske politike, a dan pre toga kažu da je kriminalac i da mu je vlada kriminalna. Dobro je da, kada se ovoliko svađate, sutra ponovo kažete da je vaša koalicija najnormalnija i najprirodnija.
Nemam ništa protiv, to i ja kažem, ali će vam upravo zbog toga stići politička presuda, a onda siguran sam, kada nadležni sudski organi budu nezavisni u svom radu i delovanju, a tužilaštva samostalna, jer tako je po Ustavu Republike Srbije, da će onda dolaziti i ove druge pravosnažne presude kojima će kriminalci biti osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora.

Gospodine Petroviću, po Poslovniku ili? Da pokušamo da završimo, izvolite, gospodine Petroviću.

Ono što je činjenica jeste da nema nikakvih ni pravosnažnih, a ne vidim da postoji prvostepena odluka o svim stvarima o kojima se govorilo. Mislim da je to važna stvar i zaista ne bih želeo da po treći ili četvrti put ponavljam sve ono što sam rekao.
Nije moja namera bila da menjam politički manir koji je negde važeći, niti će taj politički manir promeniti način na koji ja i moja stranka posmatramo i doživljavamo politiku.
Građani Srbije će, kada dođe vreme, a nadam se da će to vreme doći vrlo brzo, da je pred vratima, doneti odluku ko će to upravljati Srbijom.
U svakom slučaju, način na koji se sada upravlja Srbijom nije dobar.

Da li još ko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Nastavio bih da govorim o ovom predlogu zakona.
Naravno, protivim se tome da se u stav 1. člana 1. Predloga zakona ubace reči "sudska uprava". Zašto?
Jedva se za to ovlašćenje izborio i ministar pravde. U sistemu podele vlasti, sudska vlast ima neku svoju specifičnu kontrolu prvostepenih, drugostepenih organa itd. Izvršna vlast ne može da se meša u sudsku vlast. Zakonodavna vlast ne može da se meša u sudsku vlast.
Ne bi mogao ni neko treći da se meša u sudsku vlast, pa ni kontrolom sudske uprave.
Ovo pitanje da li zaštitnik građana može da se upušta i da razmatra i ona pitanja koja su predmet nekog sudskog postupka, on to može, jer mu to nije izričito zabranjeno, ali mu je onemogućena kontrola suda, što je sasvim normalno.
Kako sud može da bude samostalan i nezavisan, ako može da ga kontroliše i zaštitnik građana? Amandman je nelogičan, a u suprotnosti je i sa Ustavom.
Rečeno je ovde da ni Republički javni pravobranilac nije ustavna kategorija pa postoji. Ali, pravobranilac, u krajnjem slučaju, ne bi morao da postoji, po našem Ustavu, ne bi mora da postoji ni po zakonu, jer to što on radi mogao bi da radi drugi državni organ. To bi moglo da radi Ministarstvo finansija. To bi mogla da radi Direkcija za imovinu Republike Srbije. Zašto?
Republički javni pravobranilac zastupa državu. On je punomoćnik države u nekim sporovima. On zastupa i kada je u pitanju radni spor. To isto može da radi ministarstvo.
Ono što je karakteristično za državne organe je to što to ovlašćenje koje država ima poverila je nekom svom organu. Slično je sa sudijom za prekršaje. Mi u pravnom sistemu ne moramo da imamo sudiju za prekršaje. Prvostepeni prekršajni postupak mogu da vode i ministarstva. Mi imamo razni broj ministarstava koja vode prekršajni postupak.
Ako se pravi analogija da republičkog javnog pravobranioca u Ustavu nema, da nema u Ustavu ni sudova za prekršaje, a oni u praksi postoje i na bazi toga da se pravi neka analogija sa zaštitnikom građana, onda je to pogrešno.
Za sve one državne organe koji su na neki način izdvojeni, kao što je sud, na primer, za njega se kaže da je samostalan i nezavisan državni organ.
U članu 1. se za ovog zaštitnika građana kaže da je nezavisan državni organ, čak nema one mnogo važnije konstatacije da je samostalan državni organ.
Kada se pogleda šta je u njegovoj nadležnosti, koje poslove obavlja, kaže se "štiti prava građana". Koja prava građana? Sve ono što suštinski možemo da kažemo da spada u korpus sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina. Da li to?
Dalje se kaže da kontroliše rad organa državne uprave. Kako on može da kontroliše rad organa državne uprave? Tu je osnovni problem. On samo može da traži neka obaveštenja, neke podatke itd, ali da uđe u organ i da kontroliše organ to je nemoguće. To pripada odgovarajućem nadležnom državnom organu koji je Ustavom predviđen da postoji.
Dalje se kaže da kontroliše organ nadležan za pravnu zaštitu imovinskih prava, to je taj pravobranilac i niže itd, pa se kaže i da štiti interes Republike Srbije i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Kada se sve ovo stavi u kontekst Ustava, ustavni osnov ne postoji.
Neko će da kaže da smo donošenjem Ustavne povelje preuzeli obavezu da je međunarodno pravo sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka, po sistemu sve ono što je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija, pa onda državna zajednica, pa Republika Srbija, a više ni to nije bitno, ono što je preuzeto kao obaveza, a za to nema potrebe da postoji ustavni osnov, već samim činom ratifikacije nekog sporazume stvorio se pravni osnov da mi to moramo da ugradimo.
U relevantnoj međunarodnoj konvenciji, koja od 1976. godine u Evropi reguliše ljudska prava, građanske slobode i političke slobode itd, nema jasno izraženog stava da to baš mora ovako kako se to predlaže ovim predlogom zakona.
Zato, ponovo potenciram, da bismo imali ombudsman, da bismo imali nešto, da bismo imali neku instituciju sa ovim ovlašćenjima, to mora da proistekne iz Ustava Republike Srbije. Takva odredba u Ustavu Republike Srbije ne postoji. Ovo je pravno nemogući posao.
Samo da vas podsetim da je bila jedna izjava povodom spora da li je ovo ustavno ili nije ustavno, pa je rečeno da je verovatno manje neustavno od neustavnosti Narodne kancelarije. Narodna kancelarija je nešto što je u suprotnosti sa Ustavom.
U Ustavu, gde je regulisan pravni položaj predsednika Republike i gde je rečeno da on formira, uređuje organizaciju svoje službe, ta služba je u funkciji pre svega onih poslova koje obavlja predsednik Republike, a koji su u pet ili šest tačaka prethodnog člana određeni.
Ali, praviti Narodnu kancelariju, pa još praviti razgranatu mrežu po celoj teritoriji Republike Srbije, u najmanju ruku je zloupotreba Ustava.
Onda još Vlada u budžetu odobri sredstva za Narodnu kancelariju. E, onda je to koalicija.
Znači, mi nemamo ustavni osnov za ovaj predlog zakona.
Sada, kako god da krenete sa licitacijom koja bi ovlašćenja bila, pa čak da je kojim slučajem Ustavom predviđen ombudsman, vi ova ovlašćenja ne biste mogli na ovaj način da stavite.
Ne može on da kontroliše rad.
U ovom našem okruženju su se pojavili neki ombudsmani, pa čak i međunarodni, lica iz međunarodne zajednice, koji to prate, kao što je teritorija Kosova i Metohije, pa dosta dugo Republika Srpska i MH federacija itd.
Podsećam vas da je ombudsman tamo predviđen Dejtonskim sporazumom i onim prilozima u kojima je napisan Ustav Bosne i Hercegovine. Određeno je u kom delu on može da postupa: da se kod njega jave građani, da ukažu na neku povredu, da traže od organa odgovarajuću informaciju, da napiše neku preporuku, da se javno oglasi o tome da li je to povreda ili nije povreda, da podnosi izveštaje o stanju ljudskih prava, kao što Novicki, vrlo često, izveštava kakvo je stanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, ali niko te njegove izveštaje ne čita. To ste mogli da vidite i sami. Nikoga ne interesuje to šta je on napisao.
Znači, izražavam stav Srpske radikalne stranke: mi nećemo glasati za ovaj amandman. Ali, taj amandman ne popravlja član 1, jer je nemoguće da se taj član popravi. Još ako se ubaci i sudska uprava, pa nadzor nad radom sudske uprave, to vrši Ministarstvo pravde. To ministarstvo se jedva za to izborilo da vidi kako se zavode, koliko se čeka itd. Tu je kraj.
Zašto je, pored ministarstva, potrebno i ovo?
Da je napisano da se kontroliše ministarstvo, pa i nekako. Ali, u amandmanu je napisano da kontroliše rad sudske uprave. To je nemoguće. To ne može da postoji.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč po Poslovniku? Reč ima Snežana Lakićević-Stojačić, po Poslovniku.

Po Poslovniku, član 104, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ali isto tako i po članu 100. u odnosu na izlaganje gospodina Krasića, kojim se po ko zna koji put, poslanici SRS, obraćajući se narodnim poslanicima i građanima Srbije, pokazuju da nedovoljno dobro poznaju Ustav Republike Srbije, da nedovoljno dobro poznaju ustavne osnove kada se nešto osniva, da nedovoljno dobro poznaju ustavni osnov o mnogo tema kada o njima govore.
Dakle, da bih pojasnila poslanicima SRS na osnovu čega i po kom osnovu je formirana Narodna kancelarija, iskoristiću priliku da gospodinu Krasiću kažem da je Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije osnovana Odlukom koju je doneo predsednik Republike Srbije, a objavljena je u "Službenom glasniku Republike Srbije". Na osnovu svog ustavnog ovlašćenja iz člana 83, možete zapisati, stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano, citiram: "Predsednik Republike obrazuje stručne i druge službe za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti".
U članu 88. Ustava Republike Srbije, ponovo citiram, kaže se: "Predsednik Republike odgovoran je građanima Republike Srbije", jer ga oni, shodno Ustavu, član 86. stav 1, biraju. Predsednik Republike je u važećem izbornom sistemu u Srbiji jedino direktno izabrani predstavnik građana. Dakle, u okviru teksta zakletve, član 86. stav 5. Ustava; gospodine Šaroviću, opet dokazujete, prvo, da kršite Poslovnik, predsednik vas ne opominje, a drugo pokazujete da ne znate kakav je izborni sistem na snazi u Republici Srbiji po Zakonu o izborima narodnih poslanika. Ako budem imala priliku, nekim drugim obraćanjem, edukovaću vas o tom zakonu.
Dakle, u okviru teksta zakletve, u članu 86. stav 5. Ustava Republike Srbije, propisano je da se predsednik Republike zaklinje da će sve svoje snage posvetiti ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Srbije.
Najzad, Ustav propisuje: "Građanin ima pravo da javno kritikuje rad državnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga traži". Da biste mogli da proverite svoje neznanje, odnosno da biste mogli da se edukujete, u Ustavu je to član 48. stav 1. Ustava Republike Srbije. Dakle, svaki nosilac javne funkcije, koji se ogluši o ovo pravilo, direktno krši Ustav.
Dalje, možete koristiti uporedna prava i iskustva drugih zemalja u okruženju, u kojima gotovo svaki neposredno izabrani predsednik ima određeni vid neposredne komunikacije sa građanima.
Da li se to zovu sekretarijati, da li se radi u okviru kabinete, da li su narodne kancelarije ili neki drugi naziv, u svakom slučaju svako od njih ima tim u okviru koga uspostavlja direktnu komunikaciju sa neposredno izabranim predsednikom Republike. Dakle, svaki građanin koji to želi, može da postavi pitanje i dobije odgovor.
Da biste znali šta je konkretno i koliko je konkretno zahteva građana bilo, na osnovu brojnih obraćanja predsedniku –bilo je preko 12.000 pismena i veliki broj poseta, ogroman broj telefonskih poziva, takođe zavedenih kao predmeta – Narodna kancelarija u periodu od kada je osnovana opravdala je svoje postojanje.
Cilj njenog osnivanja je da se promeni loša navika da izabrani funkcioneri i ljudi koji se bave javnim poslom ne komuniciraju sa građanima Srbije. Štaviše, u uporednoj analizi drugih zemalja, i narodni poslanici, i ministri, i odbornici na svim nivoima, takođe, imaju po ceo dan otvorene kancelarije u kojima je moguće svakodnevno postaviti pitanje, tražiti i dobiti odgovor na pitanje koje interesuje građane.
Zato je predsednik Boris Tadić preduzeo aktivnu ulogu u rešavanju problema građana, sprovođenju njihovih ideja, inicijative, sagledavanju njihovih potreba, stavova i očekivanja itd.
Dakle, ustavni osnov postoji. Razlog za postojanje Narodne kancelarije postoji u Ustavu Srbije. To nije inkompatibilno sa zakonom koji je ovde na dnevnom redu. Ukoliko vam budu trebala dodatna pojašnjenja, neće me mrzeti, sa velikim zadovoljstvom ću vam ih ponovo dati.

Hvala vam, gospođo Stojačić. Replika na osnovu člana 101. stav 1, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Lapsus je u pitanju, naravno, neposredno su izabrani i predsednik Republike i predsednici opština, osim  gde postoje izuzeci u gradovima, mislim da je to Niš i Beograd. Izvolite, gospodine Krasiću.

Javio sam se za repliku iz prostog razloga što sam pogrešno shvaćen i citiran.
Ustav Republike Srbije postoji od 1990. godine. Bilo je nekoliko predsednika, svi su imali generalni sekretarijat, imali su službu protokola i ostale službe sa odgovarajućim brojem zaposlenih. Slično je uređeno i u bivšim republikama, koje su posebne države, negde se zove generalni ured, ali to nije bitno. Niko od njih nije napravio instituciju sa tako kapilarnom strukturom od Subotice do Preševa.
I ranije je postojala kritika. Nećete da mi kažete da duvanje u pištaljku može da bude po bon-tonu i mimo bon-tona; lupanje u šerpe - po bon-tonu i mimo bon-tona. Ali, ustavni položaj predsednika Republike je propisan Ustavom. On treba da ima službu koja treba da ga opsluži dok on radi.
Ako ste uzeli kao osnov za formiranje Narodne kancelarije da čuje šta građani misle, da mu se građani jave sa nekim problemom, kada on to reši, to nije njegova funkcija. I Narodna skupština ima Komisiju za žalbe, pa dobije neki materijal, prosledi nadležnom organu, traži odgovor. Zašto? Zato što je podela vlasti izvršena.
I raniji predsednici Republike Srbije, kada dobiju neku predstavku, pritužbu, sugestiju, mišljenje, od nekog građanina, imali su posebnu službu, nekoliko zaposlenih, koji kad pogledaju, upute nadležnom organu, traže odgovor, pa se ministarstva tresu, kažu - predsednik Republike traži odgovor povodom ovog i ovog pitanja, obratio mu se neko, pa obrađuju zahtev, pa izveštavaju predsednika Republike.
Ali ne, ovde je zloupotreba. Vi želite da pojačate vašu Demokratsku stranku. Vi ste zaposlili na mesta rukovodilaca da budu samo iz Demokratske stranke. U Prokuplju, bivši kandidat - okružni javni tužilac, ovamo je molio, nisam stranački, a prošlo dva dana i on direktor kancelarije. Objasnite mi da li Đilas ispunjava uslove za rad u organima državne uprave. Da li on ispunjava uslove? Da li Leon Kojen ispunjava uslove? Kakva je ta organizacija tamo?
To što vlast ne želi da se dira sa predsednikom Republike, da ne bi zvečao, da ne bi sa strane bilo još većih pritisaka, to je druga stvar. Nema ustavnog osnova. Ustavni osnov postoji za neku stručnu službu, ali za formiranje Narodne kancelarije, kao paravlade jedne Demokratske stranke koja treba da snima šta se dešava, da onda pravi navodno neke pritiske. A kako to predsednik Republike može da reši?
Uostalom, sami znate, vi ste drečali, ako je neko predsednik stranke, pa izabran za predsednika Republike, treba da podnese ostavku. Kako to, tražili ste to do pre nekoliko godina, a sada ne primenjujte?
Gospođo, ne sekirajte se, nije to ustavna kategorija, ali je takav Ustavni sud Republike Srbije da će sve da prođe.
(Predsednik: Vreme.)
To je čista zloupotreba odredbe Ustava koju ste vi citirali. Ali, smisao te odredbe nije Narodna kancelarija.