Hvala. Tumačenjem se, naravno, bavi isključivo Ustavni sud.
Po Poslovniku se javila gospođa Stojačić. Izvolite.

Iskoristiću priliku i da poklonim jedan primerak Ustava, pa i ovih odredbi, fotokopija, da se oni koji se nisu razumeli možda bolje upoznaju sa tim.
Razumem strah SRS kada govori o Narodnoj kancelariji. Potpuno mi je shvatljivo zbog čega toliko žele da ona prestane da postoji. U poslednjih 60 godina Boris Tadić je prvi predsednik Srbije koji želi neposredni kontakt sa građanima.
Naravno da to ranije nije postojalo jer prethodni predsednik Srbije, onaj koji danas sedi u Hagu, nije imao kontakt ni sa samim sobom, a kamoli sa građanima Srbije, sem da dobije informaciju koliko ih je i kada prinudno privedeno, mobilisano i poslato na neko od niza ratišta, kojih je u prethodnih 10 godina na ovim prostorima bilo toliko da niko od nas više ne može da nabroji ni žrtve, ni stradalnike, ni paćenike, ni posledice, ni agoniju kroz koju smo prolazili.
Naravno da tim ljudima nije trebao kontakt sa građanima jer nisu imali kontakt sa samim sobom. Nisu imali kontakt sa svetom u kome su živeli, u okruženju u kome su živeli.
Sada ideja da se napravi Narodna kancelarija i činjenica da se predsednik i njegov Kabinet odrekao novih automobila i taj novac uložio u funkcionisanje Narodne kancelarije, činjenica da u ovom trenutku ima više od 35% popularnosti među građanima Srbije, a podsetiću vas, ovaj parlament ima oko 4%, a Vlada Republike Srbije oko 8%, dovoljno govori o uvažavanju koje predsednik Republike Srbije ima, o poverenju građana prema predsedniku Srbije, o želji da neposrednim kontaktom pokušaju da ukažu na probleme koje imaju, o činjenici da neposrednim kontaktom žele da pokušaju da reše bar deo svojih problema koje prepoznaju, a odgovore ne nalaze ni na jednom nivou vlasti.
Jer na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, ako već govorimo o zaštitniku građana, predviđeno je formiranje zaštitnika građana, a gotovo nigde nije osnovan, pogotovo ne tamo gde se vi na vlasti - nema ko da brine o građanima.
Činjenica je da ima više od 12.000 predstavki. Mogu vam reći da je 10.137 zavedeno, obrađeno, rešeno, od ukupno 12.119 predmeta. Niko nije ostao bez odgovora. Najviše ima u odeljenju za pravne poslove. Tamo postoje ljudi koji umeju da odgovore na ta pitanja. Ovih 12.000 dopisa govore o tome da predsedniku ima ko da se obrati, da želi da mu se obrati, da predsednik poštuje biračko telo i građane Srbije i da jedino on u ovom trenutku ima legitimitet koji mu priznaju građani Srbije.
Razumem taj strah, i razumem strah od činjenice, i razumem da je to kompleks stranke koja nikada nije pobedila, ali šta je tu je, činjenice govore drugačije. Činjenice govore da u ovom trenutku postoji neko ko zaista želi komunikaciju i ko zaista želi da ostvari kontakt sa građanima, koji zaista želi da pokaže da postoji zbog građana i sada i ubuduće, i kao predsednik Srbije i kao običan čovek, koji smatra da samo tim neposrednim kontaktom možete reći da ovaj posao radite zbog nekog drugog, a ne samo sebe radi.

Hvala. Reč ima poslanik Zoran Krasić. Radi poštovanja dostojanstva Narodne skupštine molim da ne iznosimo netačne podatke.
Dakle, za poslanike ove skupštine glasalo je, koliko znam, nešto preko 52% građana, da slučajno ne bi neko pomislio da je istinit podatak da je 8% podrška, nego preko 52%. Tačne podatke o tome koliko je glasalo pri izboru za druge organe mogu da dam.
Kao što sam, radi dostojanstva Skupštine, uredno, svaka tri meseca davao izveštaje, pa i izveštaj o tome da je predsednik ove skupštine, mimo ikakvih troškova za državu i građane, uredno preko kabineta i njihovog besplatnog rada informisao o načinu na koji je rešavao, i tokom ta četiri meseca i sada, slučajeve i probleme koje su građani imali. Te podatke dobijate svaka tri meseca, a za detalje možete da se obratite. Dobro je da imamo ovakve institucije koje brinu o građanima.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Pokušaću da odgovorim povodom nekih stvari koje su navedene. Naravno, ne želim da komentarišem neke tvrdnje koje prevazilaze značaj Narodne kancelarije, kao pitanja da li je to moguća ustavna kategorija ili ne, a inače neću da pričam ni o Hagu, ni o bivšim vremenima, ni o hvalospevima 12.000 ljudi itd. Želim, pre svega, da malo objasnim o čemu se radi.
Niko ne spori predsedniku Republike pravo da održava kontakte sa građanima, to je neophodno. Niko ne osporava pravo predsednika Republike da povodom neke informacije, obaveštenja, novinskog članka, nije ni bitno na koji način dođe do neke informacije, da on od nadležnih državnih organa traži izveštaj, odgovor itd. Ako može da preslišava neposredno ministre, zašto ne bi mogao da uputi pismo ministarstvu i da kaže - povodom tog predmeta, molim vas dajte mi detaljan izveštaj da vidim šta je urađeno, naravno bez prava mešanja u ishod tog postupka. To niko ne spori.
Da li su neki raniji predsednici to koristili na taj način ili na drugi način nije tema danas. Tema o kojoj sam pričao povodom amandmana DS je bila Ustav, mogućnost postojanja zaštitnika građana i samo je napravljena paralela sa mogućnošću da li može da postoji Narodna kancelarija kao institucija. Ona prevazilazi značaj službe. Služba predsednika treba da bude lokacijski u mestu gde se nalazi predsednik.
Koliko tamo treba da bude zaposlenih, 20, 30 ili 60, o tome nisam pričao. To je služba potčinjena predsedniku Republike, koja po njegovim nalozima završava poslove i priprema, da bi on mogao da ispuni svoju nadležnost. On može da prozove predsednika Vlade, ministra, sve. On nama vraća zakon na glasanje. On je na čelu te izvršne vlasti.
Jeste da imamo parlamentarni sistem, ali imamo situaciju da se predsednik bira na neposrednim izborima od strane građana. Verovatno će to da se menja. Postoje različite mogućnosti kako da se to ukomponuje, ali ustavna ovlašćenja definišu snagu jednog predsednika. On je uvek na čelu izvršne vlasti.
Zato nema potrebe da on pravi posebnu vladu, odeljenje za pravne poslove, odeljenje za socijalne poslove, da vidimo da li će da bude za sport, vaterpolo itd. To je apsolutna zloupotreba onog ovlašćenja iz Ustava, gde obrazuje službu kao pomoćni organ predsednika Republike. Ona je u sastavu predsednika Republike. To su savetnici, savetnik za štampu, protokol itd.
Sa Narodnom kancelarijom to je prevazišlo sve mogućnosti, očekivanja i ono što je Ustav imao u vidu kada je takva odredba doneta. Ne pričam ni o šerpama, loncima, Hagu, pa nisam čak hteo da čitam ni stereotipno pismo kako se na 12.000 predstavki dobija odgovor. Zašto, neću da čitam, jednostavno to je stvar stila. Narodna kancelarija ne bi smela da postoji jer je to zloupotreba ustavnog ovlašćenja predsednika Republike.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima gospodin Šarović, replika.

Gospodine predsedniče, evo kaže vam i zamenik sekretara da me gospođa Lakićević-Stojačić spomenula i prethodni put. I tada sam tražio repliku, a vi mi niste dozvolili, dali ste reč i njoj još jedanput i gospodinu Krasiću. Zbog čega se vi tako ponašate zaista ne znam, ali to je još jednom kršenje Poslovnika.
Vezano za ovu edukaciju, koju mi je gospođa Lakićević-Stojačić ponudila, zaista nemam ništa protiv toga. Sigurno da bih mogao dosta toga od vas da naučim, ali prihvatite da dosta toga možete i vi od mene. Ovo što pričate oko tog neposrednog kontakta koji vaš predsednik želi sa građanima, kada ste to izgovorili, ne znam da li se mislili na ono hvatanje za gušu onog čoveka koji mu je nešto dobacio u Guči? Da li je to način na koji predsednik Republike treba da se ponaša i da rešava određene probleme?
Drugo, mislim da ne postoji državni organ, ne samo u Srbiji, nego nigde u svetu koji telefonske pozive zavodi kao predmete, a vi ste upravo rekli da je takav slučaj u Narodnoj kancelariji. Onda nije ni čudo što postoji toliki broj rešenih predmeta. Valjda čim se prekine veza predmet automatski zavodite i kao rešen.
Ne možete reći nikako da predsednik Srbije, u ovom trenutku je to nažalost Boris Tadić, predstavlja predsednika svih građana, jer onaj ko želi da bude predsednik svih građana Republike Srbije neće se po novinama i u kojekakvim zajedničkim izjavama sa stranim vladama potpisivati kao predsednik DS. Da li je to predsednik svih građana, onaj koji je mimo odluke parlamenta i Srpske pravoslavne crkve pozvao Srbe da izađu na glasanje na Kosovu, dao legitimitet tim izborima, dao legitimitet šiptarskom parlamentu i da li je to onaj čovek koji sada pere ruke od odgovornosti za ono što se Srbima na Kosovu dešava.
Dalje, da li je to onaj čovek koji je izjavio da želi da posreduje u sporu između SPC i Makedonske pravoslavne crkve? Ko je on da priznaje uopšte postojanje neke Makedonske pravoslavne crkve, ukoliko po crkvenim kanonima tu organizaciju, kao crkvu, niko nije prepoznao. Kakav je to spor uopšte kad je u pitanju SPC? Da li pod sporom mislite to što je vladika SPC osuđen na dve i po godine zatvora, što je pretučen, što je obrijan u zatvoru, da li na to mislite kada kažete spor između dve crkve.
Mi smo već u istoriji Srbije imali onih koji su želeli da budu sve, pa i patrijarsi, očigledno je da je Boris Tadić još jedan od tih. Isto tako je jasno da on nikada neće biti predsednik svih građana Srbije. Hvala.

Hvala vam. Dakle, izvolite, povodom amandmana, naravno. Samo da obavestim. Imate još vremena, po amandmanu vaša poslanička grupa još 13 minuta. Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.
Dakle, govorila je samo gospođa Snežana Lakićević-Stojačić povodom amandmana 2 minuta i 6 sekundi. Još jednom kažem, dakle, predsednik po članu 101, budite ljubazni, ali nije govorio po ovom amandmanu, već po prethodnom.
Budite ljubazni, zamenik sekretara, izvinite gospodine Markoviću, vode računa i molim vas da ne ometate red sednice stalnim dobacivanjem. Istovremeno kažem da moram da poštujem Poslovnik u odnosu na svakog poslanika, pa i prilikom redosleda davanja reči. Izvolite, gospodine Markoviću, i izvinite što ste čekali.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, što se tiče amandmana koji sam podneo na član 1. mislim da je koleginica Lakićević-Stojačiić u potpunosti obrazložila zbog čega mi mislimo da treba Vlada Republike Srbije da prihvati amandman i vladajuća većina u ovom parlamentu.
Iskoristiću svega 2-3 minuta, da se ne bih javljao po drugim osnovima, da prosto na neki način odgovorim na deo onoga što je rekao gospodin Nemanja Šarović, na deo onoga što je on rekao, a na šta se može odgovoriti, deo toga što je on rekao uopšte i ne zaslužuje bilo kakav komentar.
Međutim, gospodin Šarović je spomenu jedno vrlo ozbiljno državno pitanje koje se tiče izlaska, odnosno neizlaska Srba na izbore na Kosovu i Metohiji. Gospodine Šaroviću, očigledno samo vi još uvek ne uviđate da je jedna od najvećih grešaka Srbije nakon 2000. godine bio upravo bojkot izbora na Kosovu i Metohiji.
Nažalost, Boris Tadić je tada ostao usamljen u svom pragmatičnom i logičnom stavu da Srbi tada treba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji, a nažalost preovladao je taj, da kažem, stav koji je zastupala vaša stranka, koju je prihvatio Vojislav Koštunica, a to je da Srbi ne izlaze na izboru na Kosovu i Metohiji. Rezultat tog neizlaska na izbore je ovo što mi danas imamo na Kosovu i Metohiji.
Naravno, ne mislim direktno samo to. To što mi danas imamo na Kosovu i Metohiji je rezultat mnogo čega, ali između ostalog stanje je pogoršano i samom činjenicom da nismo izašli na izbore na Kosovu i Metohiji.
Vreme će dalje pokazati da je to greška koju ćemo veoma teško ispraviti u budućem periodu. Ostaje jedino to za istoriju da je predsednik Srbije tada imao stav koji nije ispoštovan, a taj stav je jedini bio logičan u tom momentu, jedini je bio ispravan. Prosto, postavlja se pitanje šta smo dobili time što smo bojkotovali te izbore. Voleo bih da neko dođe i da obrazloži koliko je sve to Srbima bilo bolje zbog toga što ne učestvuje u institucijama na Kosovu i Metohiji i po osnovu izbornih rezultata.
Teško je naravno to objasniti, jer ni na koji način nije bolje, jedino što se tada dobilo je dobilo se ono što se radilo i prethodnih 10 godina, a to je da u maniru politike Slobodana Miloševića se gurne prst duboko u oko onima koji odlučuju o sudbini građana Srbije i o sudbini Kosova i Metohije.
Jedino smo dobili to tim neizlaskom na izbore na Kosovu i Metohiji. Sada se već deo vladajuće koalicije trudi da ispravi na neki način tu grešku, ali sve su to jalovi pokušaji eventualnog učešća ili neučešća u kosovskim institucijama.
Ponavljam, to je greška koja se teško može ispraviti. A da su Srbi izašli na Kosovu i Metohiji na izbore imali bismo četvrtinu poslanika u kosovskom parlamentu i na taj način bismo sigurno mogli daleko bolje da ostvarujemo interese Srba na Kosovu i Metohiji. A u krajnjem slučaju, i ako bi se odlučili nakon toga na bojkot institucija, to bi bilo sigurno mnogo drugačije i svrsishodnoje nego na ovaj način kada uopšte nismo učestvovali na izborima na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, nemojte pominjati to, jer to je greška Vlade Republike Srbije i svih stranaka koje su tada pozvale na bojkot na izbore. To je još jedna u nizu grešaka koje je Srbija napravila u svom ponašanju prema kosovsko-metohijskom problemu, a koja očigledno nema jasnu strategiju, nego se radi od dnevnika do dnevnika, od istraživanja javnog mnjenja do istraživanja, i ono što je dobro za određenu političku partiju u datom momentu, to se onda i signalizira građanima, bez vođenja računa kakve će to posledice imati na dalji tok događaja na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče rada Narodne kancelarije, stvarno ne znam zašto vas toliko boli Narodna kancelarija i ne razumem u čemu je uopšte problem da SRS do te mere pominje predsednika Republike u svakom kontekstu, samo ne u onom koji dolikuje bilo kome koji je odgovoran političar da pominje svog predsednika Republike.
Prema tome, predsednika Republike pokušajte da ostavite na miru u onom delu koji se odnosi na obavljanje njegovog posla. On je dobio poverenje građana na izborima, obavlja posao najbolje što ume. Veoma smo zadovoljni načinom na koji obavlja taj posao i iskreno mislim da je od političara u Srbiji Boris Tadić, od vodećih političara u Srbiji, pokazuje najviši nivo dostojanstva i na najodgovorniji način obavlja državne poslove.
U krajnjem slučaju, to je predsednik koji je pokazao da interesi stranke nisu na pravom mestu, već interesi države. Između ostalog i tom odlukom kada je, znajući da ćemo biti od svih vas napadani, razumno rekao da Srbi treba da učestvuju recimo na tim kosovsko-metohijskim izborima.
Prema tome, to što ste vi izgubili te predsedničke izbore razumem kao neku vrstu frustracije, ali nemojte skupštinsku govornicu redovno upotrebljavati da vređate predsednika Republike, jer predsednik Republike je predsednik svih nas i kao što mi u našem izlaganju poštujemo i predsednika Vlade Republike Srbije, jer je predsednik Vlade ove države, čiji smo mi građani, čiji smo mi poslanici, tako i vi poštujte predsednika Republike Srbije, jer je to predsednik svih nas građana Republike Srbije. Na isti način bi se odnosili ko god da je izabran za predsednika Republike Srbije, a ne samo Boris Tadić.
Žao mi je što ova diskusija očigledno ne ide dalje, jer imam amandmane i na član 5, pa zatim na članove 6, 9, 18, 26, 31, 42. i mislim da u jednoj konstruktivnoj atmosferi sa gospodinom ministrom možemo razgovarati o tim amandmanima, da više ne uplićemo druge institucije i da se bavimo nekim jevtinim političkim marketingom. Hvala.

Hvala vama, gospodine Markoviću.
Replika, jer je pogrešno protumačena, javljate se po Poslovniku, je l' tako? Izvolite. Ovo je bio zahtev za repliku. Naravno, striktno poštujemo Poslovnik. Molim vas, bez dobacivanja. Izvolite, gospođo Stojačić.

Samo da pojasnim. Zavedeno je 12.000 predmeta, a veliki broj telefonskih poziva se svakodnevno obavlja. Kada postoji mogućnost, i na njih se reaguje. Oni se ne zavode kao redovni predmeti.
Moguće da sam napravila neki lapsus, ali želim da vam pojasnim.
Dakle, više od 12.000 predmeta je zavedeno, obrađeno 10.137, predmeta u radu 1.948, predmeta van Narodne kancelarije tri, a stornirano 31. Ukupno 12.119. Telefonski pozivi se faktički ne mogu prebrojati, a evidentiraju se ukoliko postoje ozbiljni problemi i upućuju se građani koji pozivaju telefonom na koji način se mogu obratiti Narodnoj kancelariji.
Dakle, nema razloga nipodaštavati komunikaciju građana, želju građana da dobiju odgovor. Nema razloga na uvredljiv način se odnositi prema biračima i prema građanima, stanovnicima Srbije, koji imaju ozbiljne probleme nasleđene iz prošlosti, kada ste se možda malo više pitali nego danas, ali sigurno mnogo manje nego u budućnosti.