U članu 8. nema nikakve skraćenice. Sve je jasno da ne bude jasno. Kaže se: "Smatra se da je zaštitnik građana odnosno zamenik zaštitnika građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve".
Znači, stupio je na dužnost pošto je Narodna skupština donela odluku o izboru, pa je on položio zakletvu; položio zakletvu i stupi na dužnost.
Dalje kaže: ako zaštitnik građana, odnosno njegov zamenik, bez opravdanog razloga, ne stupi na dužnost, znači, ne položi zakletvu u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, to nikako ne ide. Onda je dodatak: smatra se da nije izabran. Da li je izabran ili ne, odlučuje Skupština kada glasa.
Ovde se radi o svojevrsnoj zbrci. Malo se pomešalo sa nekim principima koji važe u radnom pravu da, ukoliko je neko po konkursu izabran, pa nije stupio na dužnost u nekom roku, a nema opravdanog razloga, onda se smatra da nije zasnovao radni odnos itd. Ali, taj institut ne može ovde da se primeni. Jer, ako se taj institut primeni, ako se protumače ove reči šta je napisano, vidi se da je to besmisleno.
Verovatno je tu tražena neka analogija sa sličnim odredbama u drugim zakonima, verovatno Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu itd. Međutim, to je apsolutno neprimenjivo kada je u pitanju ovaj institut, ukoliko prihvatite ovaj predlog zakona. Zato smo predložili brisanje ovog člana.
Ako se nezavisno posmatra član 8. i izbaci, recimo, iz Predloga zakona, on uopšte ne dovodi vaš koncept zakona u pitanje. Ničim ne dovodi u pitanje koncept zakona, apsolutno ne. Mi imamo to stupanje na dužnost, zauzimanje pozicija neke funkcije kao trajno trpno stanje kada je u pitanju ovaj poverenik za informacije.
Sećate se, te jedno pismo obezbedite mi kancelariju, te gde treba da se obezbedi kancelarija, te ko će da mu odredi platu, tu je prošlo poprilično meseci. Izgleda mi da je to sudbina svih besmislenih zakona. Zato je s pravom primećena ova apsolutna nelogičnost koja ne može da stoji u jednom predlogu zakona. Zato je predložen ovaj amandman.
Mislim da Vlada može da prihvati ovaj amandman, jer ne dovodi u pitanje ostale odredbe ovog predloga zakona, a razrešava ovu logičku dilemu.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.
Ponavljam obaveštenje, za one koji nisu čuli pre podne, dakle, danas će Skupština zasedati samo do završetka rasprave u pojedinostima. Dakle, ako to bude pre 18,00 časova, do tada, a ako ne, produžićemo do kraja ove tačke. Izvolite, gospodine Krstin.

Radi se o amandmanu koji ne menja koncept zakona, nego usavršava pravnu normu o kojoj se radi. Predlogom zakona postavljena je obligatorna odredba, znači, obavezna odredba, koja kaže: razrešava se.
Suprotno tome, stavom 3. istog člana Predloga stavlja se kao dispozitivna norma: može se razrešiti. Prosto se predlaže da se izvrši odgovarajuće usklađivanje.
Takođe, veoma važno je da ukažem na to da se u upravnom postupku kao veoma čest prigovor stranaka pojavljuje neblagovremen rad. Mi smatramo da, naročito zbog toga što je Zakonom o opštem upravnom postupku oročeno delovanje organa uprave na mesec, odnosno dva meseca, da reši upravne predmete u jednostavnijim i složenijim slučajevima, smatramo da je veoma važno da se naglasi to neblagovremeno vršenje poslova, naročito imajući u vidu odredbe i intencije evropskog prava, koje obavezuje državu da, kada državni organi ne pruže uslugu građanima u određenom roku, država snosi štetu, odnosno duguje naknadu štete takvim građanima.
Na ovaj način ćemo na najbolji način praktično izaći u susret zaštiti ljudskih prava - što ćemo obavezati državne službenike na ovakav način, da to rade na jedan blagovremeni način. Hvala.

Hvala vama, gospodine Krstin.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, članom 12. Predloga zakona predviđen je institut razrešenja zaštitnika građana. Tu je predviđeno da zaštitnika građana razrešava Skupština na predlog Odbora za ustavna pitanja ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
U stavu 3. se navode razlozi zbog čega se razrešava zaštitnik građana i tu se navodi da su razlozi za razrešenje nestručno i nesavesno obavljanje svoje funkcije, ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost i ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.
SRS je na stanovištu da predlog za razrešenje zaštitnika građana treba isključivo da bude u nadležnosti Skupštine i da tu inicijativu treba da pokrene najmanje jedna trećina poslanika od ukupnog broja poslanika, a da se to ne ostavlja odboru, pre svega Odboru za ustavna pitanja, i nejasno je zašto bi oni uopšte predlagali izbor i razrešenje zaštitnika građana, pogotovo što je ovde već više puta i ponovljeno da zaštitnik građana nije predviđen Ustavom Srbije i da nije ustavna kategorija.
Zaštitnik građana je i zamišljen kao organ zakonodavne vlasti, gde ga bira i razrešava Skupština i treba da bude u isključivoj nadležnosti Skupštine, i predlaganje ličnosti koja će biti izabrana za zaštitnika, i način za razrešenje treba da bude u isključivoj nadležnosti Skupštine, a ne skupštinskog odbora.
Druga načelna primedba na ovaj član zakona, gde se amandmanski intervenisalo, odnosi se na stav 4. gde je predviđeno da zaštitnik građana ima pravo da na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima.
Amandmanom je predviđeno da se briše taj stav 4. jer se ne vidi razlog zbog čega bi zaštitnik građana imao to pravo, a neka druga izabrana lica koja bira Skupština nemaju pravo da se izjasne pred Skupštinom, i ne vidi se razlog zašto bi se to pravo ekskluzivno davalo zaštitniku građana, tako da smatramo da treba ovaj amandman usvojiti i da bi se usvajanjem ovog amandmana poboljšao sam tekst zakona.

Hvala, gospodine Milajiću. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Amandman na član 12. Predloga zakona o zaštitniku građana podneo je narodni poslanik Vojislav Milajić, u ime poslaničke grupe SRS, zato što u ovom članu postoji dosta nekih nedoslednosti i nelogičnosti.
U prvom stavu se kaže da zaštitnika građana razrešava Narodna skupština i to na predlog odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja poslanika.
Na ovaj način vi dajete odboru, na kome može da bude prisutno sedmoro ili osmoro, ili možda troje članova, u skladu sa ovim novim vašim poslovnikom, isti značaj koji ste dali i trećini narodnih poslanika, odnosno izjednačavate 83 narodna poslanika sa sedam ili osam onih koji sede baš u tom radnom telu.
Vi na to, naravno, nemate nikakvo pravo. Potpuno je izlišno reći da ti koji sede u ovom ili onom odboru nisu apsolutno pametniji od nekoga ko sedi u odboru, a to će valjda biti verovatno Odbor za ustavna pitanja, iako to nije regulisano ni Poslovnikom Narodne skupštine.
Dakle, unosite neku odredbu u pravni sistem koja je direktno suprotna odredbama koje već postoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine, ali istovremeno na taj način nipodaštavate i ostale poslanike koji sede u nekim drugim skupštinskim odborima, koji predstavljaju samo radna tela Skupštine.
Sa druge strane, stav 2. čije smo brisanje predložili, kaže: "Ako predlog za razrešenje Zaštitnika građana podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora". Prva logička pretpostavka je da ako se manji broj izjasni, odbor neće ni predložiti tako nešto. To je nešto što je normalno i nije ni trebalo da se unosi u ovaj zakon.
Na kraju, imamo predlog da se stav 4. briše, odnosno gde se kaže da zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Skupštine, na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju, obrati narodnim poslanicima. Iako se mi nismo složili sa donošenjem ovog novog poslovnika, posebno sa odredbom koja ovlašćuje predsednika Skupštine da može pozvati bilo koga da se obrati poslanicima i da priča šta hoće, da priča bez ikakvih ograničenja, iako ste brojnim odredbama ovog zakona i Poslovnika o radu Narodne skupštine uveli brojna ograničenja i u pogledu dužine govora, broja javljanja, kada se ko javlja za narodne poslanike, na ovaj način zaboravljate da je ovo upravo parlament i da ovde poslanici treba da budu oni koji će voditi glavnu reč.
Dakle, to su neka prava koja vi ne možete da date, po mišljenju SRS, ni ministrima, ni predsedniku Vlade, ni bilo kome ko sa strane dolazi ovde da se obraća ovom parlamentu. On treba da bude svestan da se nalazi među izabranim predstavnicima naroda, da je ovde gost i da na taj način treba i da se ponaša.
Znači, potpuno je nedopustivo to ponašanje koje se uvrežilo u poslednje vreme da se ovde ministri ponašaju bahato, da dobijaju reč kada poslanici ne mogu, da imaju pravo na završnu reč, da se njima montiraju udarni termini za vesti i sve ostalo, a da ni na koji način ne učestvuju u raspravi, nego dođu 15 minuta, održe ovde pridike poslanicima, okrenu se i odu.
Mislim da takvo ponašanje zaista nema smisla, i dajte, nemojte više neke stvari koje su regulisane Poslovnikom da regulišete kroz ove zakone na jedan, ne samo potpuno drugačiji, nego i potpuno nekorektan način. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Da ne bi bilo zabune kod narodnih poslanika, ništa u tom delu nije menjano. Dakle, sva prava o uzimanju i davanju reči članovima Vlade su ista kao i u prethodnih pet poslovnika.

DS naravno ne može podržati ovaj amandman, koji je podnela poslanička grupa SRS, jer je podnošenjem svojih amandmana pokušala da na neki način učvrsti poziciju ombudsmana i usaglasi je sa amandmanima koji se odnose na način izbora zaštitnika građana.
Predlažemo da se u stavu 1, suprotno onome što predlaže SRS, izbrišu reči "ili najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika". Ali, zato bi se u stavu 2, ukoliko se predlog za razrešenje zaštitnika građana dobije od nadležnog odbora, faktički potreban broj članova odbora za predlog za razrešenje povećao na dve trećine članova odbora koji može tada da podnese predlog Skupštini za razrešenje zaštitnika građana.
Zbog čega mislimo da je ovo važno? Slični su razlozi kao i prilikom imenovanja. Zbog ustavnih ograničenja ne možemo da tražimo dvotrećinsku većinu u parlamentu, a mi mislimo da jednim većim konsenzusom narodnih poslanika, koji kroz brojčanu prisutnost u odborima odslikavaju situaciju i stanje u republičkom parlamentu, zaštitnik građana bi se lišio direktne intervencije političkih stranaka koje u datom trenutku ima vladajuća većina i koje faktički vrše vlast u Republici Srbiji.
Isto tako, na ovakav način, već imamo vrlo široko postavljene razloge zbog kojih se može tražiti razrešenje zaštitnika građana, jer je predviđeno nestručno i nesavesno obavljanje posla. U zemlji koja je prethodno više od deceniju proživela to što je proživela, u kojoj su još uvek političke borbe vrlo oštre i vrlo često nekorektne, moglo bi se desiti da se čak jedan vrlo savestan, stručan i odgovoran zaštitnik građana, ukoliko ne bude dovoljno pod kontrolom vladajuće većine ili ukoliko ne bude dovoljno valjan u odnosu na zahteve koje bi mu eventualno vladajuća većina postavljala bude vrlo lako smenjen.
Znači, mi želimo da ojačamo funkciju građanskog zastupnika. Nama je značajno da ova institucija, ukoliko bude uspostavljena, iako imamo niz primedbi na ovaj zakon i ukoliko zaživi u Republici Srbiji, bude institucija koja bi zaista imala značajno mesto u pravnom sistemu i uopšte u sistemu u Republici Srbiji, i koja bi mogla na ovakav način da bude ipak izuzeta od dnevno-političkih borbi i da ima autoritet koji ne bi bio sporan dnevnim zainteresovanostima određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Republici Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.