Pogrešno sam protumačena. Nije pokrajinski ombudsman Bušman nego zaštitnik građana, koji sprovodi zaštitu propisa i brine se o zaštiti ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine, saglasno Zakonu o prenosu određenih nadležnosti na AP Vojvodinu, koji je usvojila Republička skupština.
Dakle, radi se takođe o republičkom zakonu.
Zakon o lokalnoj samoupravi je republički propis i ovaj zakon o kome danas raspravljamo je takođe republički propis. Da bi postojao jedinstven pravni sistem, neophodno je da republički propisi koje donosi ista skupština budu međusobno usaglašeni. To su osnovna pravna pravila.
U tom pravcu se odnosi i ovaj amandman koji smo danas podneli. Nije pokrajinski ombudsman nešto što radi nezavisno i potpuno samostalno u odnosu na zaštitnika građana, ali je ombudsman treba da vrši nadležnost, odnosno poslove koji su mu odlukom o osnivanju ombudsmana dodeljeni na teritoriji AP Vojvodine, gde organi AP Vojvodine primenjuju određene republičke zakone, kako bi se u neku ruku rasteretila obaveza koju bi imao zaštitnik građana sa svega četiri predviđena zamenika, jer je to princip decentralizacije, gde se prosto određene nadležnosti mogu delegirati i po zakonu se faktički delegiraju na niže nivoe vlasti, dakle pokrajinu i lokalnu samoupravu.
To su pozitivni propisi koji su danas na snazi u Republici Srbiji. Do kraja 2004. godine pokrajinski ombudsman, od kada je osnovan, imao je zavedenih više od 330 predmeta.
U 2005. godini, kancelarija u Novom Sadu zavela je preko 270 predmeta. Postoje kancelarije u Pančevu i Subotici koje takođe rade po predstavkama.
Ni slučajno nikada, nikome iz poslaničke grupe DS, nikome ko živi u Vojvodini i glasač je DS, nije palo na pamet da pomisli da bi ovim ili bilo kojim propisom radio na razgradnji Republike Srbije.
Ta demagoška priča, ta dnevno-politička priča, koju nažalost moramo da slušamo iz dana u dan za ovom skupštinskom govornicom, jeste nešto što nikome ne služi na čast, što prosto nije utemeljeno ni u jednoj aktivnosti DS, koja je stranka koja se zalaže za integritet Republike Srbije, ali i za priznavanje Ustavom predviđene autonomije Vojvodine.
Obzirom da pozitivni propisi koji postoje i koje je ovaj parlament usvojio, predviđaju mogućnost i daju ovlašćenja AP Vojvodini da sopstvenom odlukom osnuje ombudsmana, ona je to i uradila.
Umesto da sada svi zajedno koristimo iskustva koja ima pokrajinski ombudsman, koji je za razliku od zakona o kome danas govorimo predvideo da u okviru pet zamenika koje ima, postoje zamenici koji su specijalizovani samo za određene povrede ljudskih prava, kao što su ravnopravnost polova, zaštita nacionalnih manjina i prava deteta, pa je to još viši nivo organizovanja ombudsmana, da koristimo te pozitivne propise, mi stalno imamo negativnu konotaciju, koja jeste opšta karakteristika ljudi koji žive i rade u Republici Srbiji.
Hajmo da prepoznamo da li je nekada nešto urađeno pozitivno? Hajmo da pokušamo da izvučemo neko pozitivno iskustvo iz onoga što je u prethodnom periodu u Republici Srbiji urađeno. Negativnog naravno ima. Ali, valjda smo svi mi ovde zajedno tu da pokušamo da idemo napred.
Repliciraću i na ranija izlaganja nekih kolega za ovom govornicom, DS podržava neke zakone koji su u ovom parlamentu usvojeni u ovom sazivu, zato što niko od nas ne želi da Srbija ponovo dotakne dno, da se ponovo valjamo u blatu, kao što smo se valjali dok su neki od vas vršili vlast u ovoj zemlji, nego želimo da Srbija ide napred.
Dakle, ono što valja i vredi DS će uvek podržati, a ono što ne valja i na šta imamo primedbu, naravno da ćemo primedbu staviti, amandmane podneti i ukazati na neke stvari za koje mislimo da možemo poboljšati, da bi ponovo u ovom parlamentu bili doneti zakoni koji treba da služe građanima Srbije, koji treba da služe Srbiji, koja nema prava da stoji, mora da ide napred, a destruktivnom pričom koja ničemu ne vodi, nažalost ne možemo tim putem ići.

Hvala. Reč ima gospodin Marković po Poslovniku.

Sada sam poprilično iznenađen i zgranut kada je gospođa rekla da su se oni u vreme naše vladavine valjali po blatu. Što ste to radili ljudi, ako boga znate?
Dalje, kaže - dnevno-političke priče nećemo da slušamo svaki dan. Zato i jesu dnevno-političke priče, svaki dan, a nedeljno-političke jednom nedeljno, mesečno-političke jednom mesečno, ali da se vratim na amandman.
Šta će ombudsman kao piramida sa svim svojim kancelarijama i pored toga narodne kancelarije iz iste političke organizacije, iz iste političke stranke? Tamo ćete saplitati jedan drugog, jer u svakom selu imate po dve kancelarije.
Dalje, ako je zaštitnik građana, opet kao piramida, čovek koji ima ispod sebe celu strukturu u Srbiji, pa zaštitnik građana ima svoju kancelariju u Nišu, onda će njegovi ljudi raditi taj posao, ali će u Novom Sadu morati da se javi ovom vašem ombudsmanu.
Taj zakon ste "izboksovali" u jednoj političkoj iznudici, kada je Vlada morala da podlegne tom pritisku, pa je izglasan godinu dana pre nego što mi raspravljamo o tom zaštitniku građana i u Srbiji. Prema tome, ako je to privilegija, građani Vojvodine su bili mnogo privilegovaniji, pa su imali 330 primedbi, 330 prijava.
Ma, koliko ste od toga rešili? Koliko je ljudi koji su se obratili tom vašem ombudsmanu rešilo svoje probleme u Vojvodini. To šta će se dešavati na izborima, čiji su birači, to ćemo da vidimo sada kada izbori budu došli.

Hvala vam. Još neko o ovom amandmanu da li želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela Ksenija Milivojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Evo, sada me kolege informišu da je u istom tekstu istovetan amandman podnela i poslanica poslaničke grupe G17 plus i da je on prihvaćen, tako da mi je drago, ukoliko se u identičnom tekstu, da se prihvata, a bilo bi logično da se prihvati i amandman poslaničke grupe DS ukoliko su tekstovi istovetni. U tom smislu apelujem na Odbor, ukoliko su tekstovi istovetni, ne vidim da se pravi razlika između toga koja poslanička grupa podnosi amandman.
Nama je svakako bilo važno da se ombudsman obaveže da izveštaj dostavlja i Skupštini i da Skupština takođe bude organ koji će imati uvid u rad zaštitnika građana i da su i Skupština i nadležni odbori obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi zaštitnik građana. U tom smislu pozdravljam odluku da se ovaj amandman prihvati.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela poslanik Milka Silajev.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je narodni poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Samo kratko, predložili smo da se u članu 21. stav 2. reči "osim kada je to u suprotnosti sa zakonom" brišu.
Jedan jedini razlog postoji za ovaj naš amandman, a to je da bi se ovom odredbom stvorila mogućnost da organ uprave zloupotrebi diskreciono pravo u pogledu onemogućavanja pristupa prostorijama i stavljanja na raspolaganje podataka od značaja za postupak pred zaštitnikom građana.
Faktički, zaštitnik građana mora da ima mnogo šira ovlašćenja nego što su mu data ovim članom.
Smatramo da ne bi trebalo da postoje nikakva ograničenja da zaštitnik građana, ukoliko želi da dođe do određenih podataka ili pristupi određenim prostorijama, ima bilo kakva mogućnost da mu to neko uskrati. Hvala lepo.

Još neko o ovom amandmanu da li želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 23. Predloga zakona glasi - predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.  To je ceo tekst člana 23.
Nikakva sankcija u zakonu ne postoji. Ako se nekom normom propisuje neka obaveza ili obavezno ponašanje, a nema sankcije, onda takva norma ne treba da postoji.
Ne znam da li mi možemo zakonom da propišemo nešto mimo odredaba Ustava Republike Srbije. Zašto bi predsednik Republike bio dužan da u roku od 15 dana morao da primi zaštitnika građana? Kako mi možemo predsedniku Republike da namećemo neku obavezu mimo onoga što je napisano u Ustavu Republike Srbije.
Kako mi možemo da namećemo obavezu Vladi mimo onoga što je pripisano Ustavom, Zakonom o Vladi i drugim propisima. Tim pre što je ovaj zaštitnik građana postavljen kao Vladin i nevladin predstavnik.
On jeste neki, navodno, nezavisni državni organ, ali sve što napiše on, to je jedno pismo sa taksenom markom. Nema sankcije, nema naloga, nema mogućnosti da poništi nešto, nema mogućnosti da donosi konstitutivne pravne akte, deklarativne pravne akte, da menja. Nema nikakvo ovlašćenje.
Može da preporuči, može da se naljuti. Može da vrisne, može da da konferenciju za štampu i da saopšti nešto što misli i tu je njegov kraj.
Zamislite opterećenje predsednika Republike koji ima Narodnu kancelariju, gde pokušavaju da glume nekog ombudsmana, i kada prođe ovaj zakon, pa sada mora da primi tog zaštitnika građana u roku od 15 dana. Zašto je to zakonska norma.
Verovatno taj zaštitnik građana u vašoj režiji mora da održava neke kontakte upravo sa ovim licima koje ste ovde naveli, ali kontakte tematske prirode povodom neke inicijative, nekog predloga, mišljenja o nekom opštem pravnom aktu, mišljenja o stanju i zaštiti ljudskih prava u zemlji, gde ovim licima, i ovim organima i ovim funkcionerima verovatno ne samo da odgovara, nego je i potrebno da saznaju i neko drugo mišljenje, pa u krajnjem slučaju da javnost sazna kako je neko od tih primio zaštitnika građana. To ne može da bude norma.
Ne možemo mi lepo ponašanje i kulturu da stavljamo u normu. Normalno je, kada čovek čoveka sretne, da mu kaže dobar dan ili dobro jutro, ali to ne piše ni u jednom zakonu. Otprilike, to je nivo ovoga što se traži ovim članom zakona.
Sada se vidi besmislenost ove trostepene zaštite trostepenog zaštitnika. Ovaj što sada postoji u Vojvodini prema nekom propisu, ne verujem da on kontroliše samo poštovanje ljudskih prava u pogledu pokrajinskih propisa, nego širi on malo ta svoja ovlašćenja, jer ima svojevrsnog preplitanja.
I onaj koji je dat kao neka mogućnost Zakonom o lokalnoj samoupravi verovatno ne gleda ljudska prava samo sa gledišta statuta opštine i odluke koje donosi skupština opštine, jer je teoretski moguće da se desi neko kršenje ljudskih prava, ali ono izvorno potiče sa nekog višeg nivoa vlasti od republičkog značaja.
Ako ste hteli da organizaciono postoji neka veza između ovog zaštitnika i nečega na terenu, pa to na terenu da se zove, recimo, za taj okrug ili za tu opštinu, to ima, ali ovo je stvarno besmisleno.
Imate ovoga koga predlažete Predlogom zakona, koji maltene kontroliše poštovanje ljudskih prava, vi ste rekli republičkih propisa, opštih akata i drugih akata, ali se misli na republičke propise. Ne možemo mi sada da delimo, ako se krši ljudsko pravo na republičkom, na pokrajinskom, na lokalnom nivou. Ljudska prava su u našem Ustavu, pa i onoj vašoj Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, data kao jedna deklaracija na generalnom nivou. To su univerzalna prava. Ovo je stvarno besmisleno što kod nas postoji.
Svaki nivo vlasti zbog nekog stepena autonomije, i to kako se sada pogrešno kaže - decentralizacija, a ovo sa centralizacijom i decentralizacijom nema nikakve veze, jer i nije državna vlast, ali ljudi ne znaju, oni pričaju svašta. Kao što vidite, nemoguće je da postoje na tri različita nivoa tri funkcionera koji bi u ovim stvarima mogli da budu kompetentni da bilo šta rade.
Član 23, apsolutno sam siguran da mi zakonima ne možemo da prekoračimo ono što je Ustavom propisano, bez obzira na ovo "dužan da primi", da porazgovara itd. Ne može to da ide u zakonsku normu.
Siguran sam da, kada donesete ovaj zakon nekom vašom većinom, svi ovi koji su navedeni u članu 23. će želeti da imaju kontakt sa tim čovekom, jer nije popularno ukoliko odbiju kontakt.
To je neka prirodna stvar, ali je vrlo opasno kada se stavlja kao zakonska odredba, jer ona, u suštini, predstavlja prekoračenje onog ovlašćenja koje Narodna skupština ima, jer mi na ovaj način dovodimo u pitanje one odredbe Ustava Republike Srbije koje se tiču predsednika Republike, koje se tiču Skupštine, koje se tiču Vlade, pa zašto ne reći i ministarstava.
Dalje, Ustavni sud. Ustavni sud, njegov pravni položaj, ovlašćenja, nadležnost, uređeni su Ustavom Republike Srbije i posebnim zakonom. Imaju svoj poslovnik, imaju druge akte. Oni imaju neke propise i neke odredbe o nekoj saradnji, ali ovako nešto ne može da stoji. Vidite, u postupku koji se vodi pred Ustavnim sudom, ako se ide na javnu raspravu, pa se pozove stranka i ona ne dođe, nema nikakvih štetnih posledica. Ne postoji obaveza da mora da dođe.
Ili, kaže: "Predsednik i članovi Vlade dužni su da prime zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana". Zašto slična odredba nije stavljena, recimo, kod poverenika za informacije, zašto nije stavljena kod nekih drugih institucija? Nije stavljena iz prostog razloga što ne može. Zašto nije stavljena kod Radiodifuznog saveta? "Predsednik Vlade dužan je da primi predsednika Radiodifuznog saveta u roku od 15 dana od kada on zatraži".
Vi imate totalno nelegalno onaj savet za borbu protiv korupcije, ovo što vodi ova žena, Verica Barać. Vi imate u vašim institucijama nešto što je savetodavno itd, leglo koje je protiv Vlade i vi to trpite. Doduše, ne samo vi, i ovi prethodni su trpeli to i kasnije se dokazalo da nema veze ono što oni napišu u saopštenju.
Ne znam što vrištite, vrlo objektivno pričam. Pričam da gajite guju u nedrima. To nema nikakvu snagu. Ima neku savetodavnu, ali kada počnu oni da kmeče po televizijama, kada stvore neku sliku, kada se raščeprka, vidi se da nema ništa od te priče. Što tu niste napisali "dužni su u roku od 15 dana"? Ne postoji, nije ni zakonska ni ustavna kategorija, neka odluka Vlade - hajde da skupimo te da nam pomognu kada kontrolišemo itd.
Ove primere sam koristio ne zbog toga da ukažem na to, to javnost i te kako dobro zna, nego da ukažem na besmislenost člana 23. On u ovoj formulaciji znači da Narodna skupština prekoračuje ono ovlašćenje koje ima.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.