DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 19.09.2005.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković, a neka se pripremi narodni poslanik Ištvan Išpanović.
...
Demokratska stranka

Slobodan Vučković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo, Demokratska stranka je stala na stanovište da će podržati ovaj zakon zato što on doprinosi normativnom raščišćavanju u krivičnoj oblasti. Imali smo savezni zakon, pa republički zakon itd, a ovo jeste napredak, ali ipak nedovoljan napredak.
Kada se kaže i kada to nama kaže ovde ministar da je od 430 članova koliko sadrži ovaj zakon usvojeno 150 amandmana, onda to govori o niskom stručnom radu i nivou, kako Ministarstva kao predlagača, tako i same Vlade.
To pokazuje da mi nemamo dovoljno stručan kadar koji pravi ove zakone, a to se videlo u Zakonu o parničnom postupku, u drugim zakonima, a naročito iz ovih osetljivih domena koji se odnose na sudovanje i primenu zakona o sudovima koji se najčešće primenjuju.
Drugo, ovde nema ni reči o tome ko je učestvovao u izradi ovog zakona, koliko je stručna javnost imala uticaj na ovaj zakon. Vidi se da nije imala nikakvog uticaja, kada smo mi ovde, poslanici u Skupštini, bili u stanju da izvršimo tolike ispravke i tolike popravke ovog zakona. Kažem, glasaćemo za njega, ali ne garantujem nikakvu drugu primenu, kako su ovde neki isticali. Po našem stanovištu, bar još 30% podnetih amandmana je moglo biti usvojeno.
Sada ću da se osvrnem samo na neke stvari koje su jako politički osetljive, a mislim da će biti od značaja da ih čuje i javnost, i da podelim sa vama svoje mišljenje. Naime, radi se ovde o jednom delu zakona koji se odnosi na sankcionisanje povrede izbornog prava. To je jako osetljivo pitanje, jer smo imali više puta krađe na izborima, imali smo to i u sudovima, imali smo u biračkim odborima.
Ovde, i pored toga što ministar nama kaže da su kazne pooštrene, većina tih kazni počinje sa minimumom koji glasi – novčana kazna. Čemu novčana kazna kod jednog tako ozbiljnog krivičnog dela kao što je povreda prava birača, povreda prava glasanja, prebrojavanja glasova itd?
Pročitaću vam, recimo, član 161. kaže: "Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine."
Zašto je taj minimum tako nizak u odnosu na druga krivična dela, zašto je napravljena ta razlika, u čemu se nalazi objašnjenje za to? Da li se misli da se, eto, možda na nekim idućim izborima opet toleriše takav neki postupak? Mislim da verovatno ne i da to nije bio stav predlagača, ali tako proizilazi iz ovog teksta koji sam pročitao. Mislim da je trebalo da se tome posveti posebna pažnja i da se osigura biračko pravo i sankcioniše bolje ovim budućim zakonom.
Drugo pitanje koje je isto tako politički osetljivo, to je pitanje torture od strane organa vlasti, a najčešće će ovde biti organa unutrašnjih poslova i onih koji sprovode istragu. Imali smo tragičnih slučajeva i to dosta, imali smo dosta smrtnih posledica. Međunarodna javnost je jako zainteresovana po pitanju torture. Nema ulaska u EU ako se tortura po našim milicijskim stanicama nastavi kao što je i bila.
I tu sam veoma iznenađen niskim kaznama koje su zaprećene. Kaže se, recimo, u članu 136: "Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina."
Molim vas lepo, najniža kazna je tri godine, koja dozvoljava i primenu uslovne kazne, a naš građanin biva zatvoren, bez svedoka, sa više predstavnika vlasti koji ga maltretiraju, koji upotrebljavaju prema njemu silu, pretnju itd, a u drugim članovima imate isto tako teško narušavanje zdravlja i šta ja znam. S druge strane, nivo zaprećene kazne je vrlo nizak.
Kaže se, molim vas: "Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom do jedne godine." To je veoma nisko zaprećena kazna. Bez volje da budem ciničan, ali moram da primetim, u članu 269, gde se govori o ubijanju i mučenju životinja, kaže – ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se zatvorom do 6 meseci. Dakle, razlika od samo 6 meseci između tretmana naših građana i životinja; ma koliko ih voleli, ali ipak ovakva regulativa zaista bode oči. Hvala lepo.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ištvan Ipšanović, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Ištvan Išpanović

G17 Plus
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo nekoliko reči reći o Krivičnom zakoniku. Ovde je već od strane mojih prethodnika rečeno niz pohvala, pa mogu reći od strane svih stranaka u ovoj skupštini, zbog toga što se radi o jednom modernom zakonu. Zakonik znači praktično kodifikaciju krivičnih dela, jer ih je bilo u veoma velikom broju zakona i mislim da će to biti velika pomoć i za one koji primenjuju svakodnevno ovaj krivični zakonik koji ćemo doneti.
Slučajno je baš moj prethodnik takođe govorio o nekim krivičnim delima o kojima ja želim nešto da kažem, a to su krivična dela protiv izbornih prava. Ta krivična dela su delom bila obuhvaćena u zakonima o izborima, neka dela su postojala, neka nisu.
Takođe smatram, s obzirom na svoje iskustvo u proteklih 15 godina, da te sankcije stvarno nisu dovoljne, da je trebalo da budu znatno oštrije i, praktično, kod nekih zakona mislim da će biti veoma teška primena ovih normi.
Ja ću, primera radi, spomenuti krivično delo sastavljanje netačnih biračkih spiskova. To je član 158. Predloga zakona koji glasi: "Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se", i tu je takođe ta blaga kazna, novčana kazna, "ili zatvorom do tri godine."
Zašto spominjem ovo krivično delo? Ne znam da li predlagač zakona zna tačnu tehnologiju kako se sačinjava birački spisak. Birački spisak se ne pravi tako da onaj službenik u opštini piše neka imena u taj birački spisak. Falsifikovanje rezultata pomoću biračkog spiska se ne radi kako je ovde ovo krivično delo sankcionisano.
Naime, onaj službenik u opštini koji vodi birački spisak svako ime, svaki upis, svako brisanje, svaku promenu radi na osnovu jednog dokumenta. Znači, ne po svom nahođenju i nije problem u tome, taj službenik će uvek upisati kako treba. Ne znam praksu drugih, ali moje iskustvo govori da nikada taj službenik nije falsifikovao birački spisak.
Falsifikat je rađen na drugi način i to na taj način da je bilo brigada koje su obilazile biračka mesta. Oni su bili prijavljeni za određeno biračko mesto dan pre zaključenja biračkog spiska. Dobili su falsifikovane legitimacije i išli su od jednog do drugog, trećeg biračkog spiska, zato što nije bilo jedinstvenog biračkog spiska na nivou zemlje, jer bi se to otkrilo odmah, nego je rađeno tako da je neko glasao na deset, 15 ili 20 biračkih mesta i na taj način se krojio rezultat.
Prema tome, opasnost postoji, ali ne da će onaj službenik koji pravi u opštini birački spisak falsifikovati rezultate, nego problem nastaje kada on dobije pogrešne podatke, odnosno falš podatke na osnovu kojih se nekim ljudima omogućava glasanje više puta.
Kod ovog krivičnog dela, pošto ćemo, nadam se, ipak jednog dana imati taj jedinstveni ili zbirni birački spisak za celu zemlju, postoji jedna druga opasnost koju treba sankcionisati. Naime, postoji opasnost zloupotrebe podataka sa tog zbirnog biračkog spiska.
Naime, to će biti na jednom disku i ko bude imao taj disk on će praktično imati sve lične podatke o svim punoletnim građanima ove zemlje. Znači, on ima podatke o datumu rođenja, mestu stanovanja i tako dalje, i to se može zloupotrebiti. U ovom krivičnom delu, u članu 158. bi trebalo predvideti da se spreči zloupotreba tih podataka koje će neko eventualno imati i moći zloupotrebiti.
Jedno drugo krivično delo je ovde citirano, a to je član 161, to je falsifikovanje rezultata izbora. Takođe govorim iz svog iskustva. Imali smo veoma mnogo takvih slučajeva na nekim proteklim izborima kada je toliko bilo očigledno da su falsifikovani rezultati izbora, da je sve te prigovore trebalo usvojiti.
Imali ste situaciju u ono vreme dok se moglo ići do Vrhovnog suda Srbije da su svi ti prigovori odbijeni, iako je to toliko bilo očigledno, da je i malo dete videlo da postoje falsifikati, ali Vrhovni sud to nije uvažavao. Zbog toga mislim da falsifikovanje izbornih rezultata treba daleko strože kažnjavati.
Takođe bih se osvrnuo na jedan drugi član zakona, a to je ubijanje i mučenje životinja, odnosno član 269, gde je propisano – ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se na taj i taj način. Mislim da ćemo ovde imati velikih problema oko primene ovog člana. Meni je jasno zašto je predlagač zakona propisao: "ko kršeći propise", međutim, ima takvih povreda i mučenja životinja koje nijedan propis ne zabranjuje. Ipak bi trebalo sve to kažnjavati.
Nedavno su u jednoj susednoj zemlji obesni mladići vezali psa za auto i probali kako pas može da prati ubrzavanje, odnosno kretanje vozila. Ti obesni mladići su kažnjeni bezuslovnom kaznom zatvora. Naime, vukli su životinju automobilom sve dok životinja nije uginula. To delo po ovom zakonu se ne može kod nas sankcionisati. Naime, to nije kršenje nikakvih propisa. Ja mogu svog psa da bijem i da ubijem, i to na svirep način, i zbog toga ne mogu odgovarati, jer to delo nije sankcionisano.
Takođe bih upozorio i na stav 2. ovog istog člana, gde je predviđeno – ko ubije, muči i povređuje veći broj životinja, odnosno životinje koje su zaštićene. Mislim da bi u ovom stavu trebalo predvideti i ubijanje na izuzetno svirep način. Znači, to je isto kvalifikovani oblik ovog dela.
Još bih želeo nešto da kažem o jednom krivičnom delu koje praktično ne postoji i ne može se podvesti pod ovo krivično delo o kojem sam prethodno govorio, a to je borba životinja, sprečavanje borbe životinja. Ne znam da li ste imali priliku da gledate, nedavno sam gledao ovaj film kako se obučavaju psi za borbu i kako izgleda borba pasa do smrti, do uginuća jednog od tih pasa koji učestvuju u borbi. To je tako teško gledati, to je toliko svirep način, prvo, obučavanje životinja za borbu, a drugo, način na koji se te životinje bore.
Mislim da bi bilo nužno da se u okviru ovog krivičnog dela ili posebnog krivičnog dela predvidi i zabrana organizovanja borbe životinja. Možda kod nas to nije toliko prošireno. Znam da se neke borbe pasa priređuju u Vojvodini. Možda to nije još toliko u državi rašireno. Međutim, mislim da je to jedini način da se takve borbe spreče. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Milošević.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je još jedanput pokazana neozbiljnost vladajuće koalicije. Mislim da definitivno nije primereno da se rasprava o pet ovako važnih zakona, iz ovako važne oblasti krivičnog prava i krivičnopravnog zakonodavstva, objedinjuje i da mi ovde raspravljamo svega pet sati o nečemu što će na jedan veoma ozbiljan način uticati u budućnosti na živote svih naših građana. Ovde se upravo radi o ograničavanju određenih sloboda i prava.
Mislim da je definitivno ovoj temi trebalo posvetiti malo više vremena, tim pre što je i rasprava danas produžena koliko bude trajala, pa ste onda barem mogli pustiti nas koji smo se ozbiljno pripremali za ove zakone i koji zaista ozbiljno shvatamo slobode i prava građana da bar diskutujemo koliko mi želimo, sa ili bez vas, jer vas, naravno, više ne obavezuje ništa da sedite u ovoj sali.
Nažalost, na ove zakone podneto je negde oko 400 amandmana. Čuli smo da je negde oko 50% usvojeno. To već, samo po sebi, dovoljno jasno govori da postoje brojne nelogičnosti i nepreciznosti u ovim zakonima. Dosta je amandmana podnela i poslanička grupa SRS.
Nekome se može učiniti da neki amandmani, iako je dosta prihvaćeno, nisu možda mnogo važni, da se radi o nekim terminološkim razlikama, da je to razlika u jednoj ili dve reči, ali iako je kod nekih drugih zakona možda i dopušteno da zakon sadrži u sebi neku pogrešnu formulaciju, kada se dođe do krivičnog prava svaki zarez može značiti mnogo i mora se maksimalna pažnja obratiti na svaki član.
Zbog toga će i rasprava, posebno što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, biti više koncentrisana na sam rad u pojedinostima i na amandmane, jer se jedino na konkretnim primerima ovde može objasniti šta je to što smo mi svojim amandmanima tražili.
Doduše, mi nemamo pregled svih amandmana koji su prihvaćeni i samim tim, ako imate prihvaćenih oko 200 amandmana, onda je jako teško i raspravljati uopšte u načelu, bez informacije da li je ono o čemu sada raspravljamo eventualno već promenjeno nekom našom intervencijom ili nije. Ponavljam, nešto više ćemo reći o pojedinostima.
Takođe me čudi da današnjoj raspravi, koliko vidim, ne prisustvuje mnogo poslanika, ako uopšte prisustvuje, ispred Demokratske stranke. Zašto oni nisu zainteresovani za ovu raspravu, zaista ne znam. Možda zbog svih onih "reformi" koje su oni sprovodili u toku svog mandata, vezano za krivično pravo. Možda je to zbog onoga što su radili za vreme one njihove čuvene "Sablje".
Možda zbog toga da im neko ne bi pomenuo da je sudija Vrhovnog suda Vučković, koji je uhapšen, izabran za vreme njihovog mandata, i to ga nije birala Skupština. Isto tako, Milan Radovanović, zamenik specijalnog tužioca, koji je uhapšen, predložen je od strane Vlade Republike Srbije, za vreme mandata te "demokratske" vlasti. Da li zbog nekih drugih neslaganja, zaista ne znam, ali ponavljam, čudi. Možda bi bolje bilo da i oni budu tu i da nam odgovore.
Još jedan odličan primer šta i kako je radila ta vlast u svoje vreme. Ovde je nalaz veštaka povodom krivične prijave koja je podneta 2005. godine, a lansirana je za vreme predsedničke kampanje.
Tada je kandidat Srpske radikalne stranke bio predsednik stranke prof. dr Vojislav Šešelj. S obzirom na to da apsolutno nisu imali bilo šta da zamere nekome od ministara SRS-a, onda su se služili raznim lažima i podvalama, plasirali su krivične prijave, ne u sudove, nego na prvi i drugi Dnevnik RTS-a. Optužbe su pljuštale po informativnim programima i to je ponavljano iz dana u dan, ali od tih krivičnih prijava, naravno, ništa nije bilo. Sve su one odbacivane vrlo brzo, kada bi im prošao taj rok i razlog zbog koga su i pisane.
Evo, po nekima su se čak nalazi vodili. To je zamenik javnog tužioca iz Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, Branko Stamenković, protiv koga je i Dragan Todorović podneo nekoliko privatnih krivičnih tužbi. Tražili smo da i stručnjaci utvrde kakvo je njegovo psihičko stanje, da li je on uopšte poslovno sposoban i da li je uopšte sposoban da obavlja funkciju zamenika javnog tužioca.
Pročitaću vam samo nekoliko rečenica iz zaključka veštaka, da vas ne bih opterećivao ovim silnim milionima, za čiju su proneveru optuženi Dragan Todorović i Ratko Marčetić, ministri iz redova Srpske radikalne stranke.
Veštak kaže: "Veštak je mišljenja da ne postoji krivična odgovornost optuženih Todorović Dragana i Marčetić Ratka iz člana 245. stav 2. a u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer su sa izdvojenog računa vršene isplate iz prenetih sredstava ŽTP Beograd na izdvojenom računu, sa koga računa su vršena plaćanja, pa samim tim ne stoji činjenica da su sredstva trošena suprotno Uredbi o uslovima, kriterijumima i načinu korišćenja sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Za utrošena sredstva za pijaću i termalnu vodu i za izgradnju idejnog projekta postoji saglasnost Vlade Republike Srbije, a plaćanje je vršeno iz uplaćenih sredstava 0,35 dinara po uredbi o derivatima nafte, koja su uplaćivana na izdvojeni račun.
Veštak svoje mišljenje bazira na dokumentaciji u spisu predmeta, obavljenom razgovoru sa inspektorima i neposrednom uvidu u dokumentaciju ŽTP Beograd, kao i datom pismenom objašnjenju od strane stručne službe ŽTP Beograd".
Znači, apsolutno se može videti iz mišljenja veštaka da ne postoje nikakve indicije da je izvršeno krivično delo i jasno je da su ovi ljudi koji su ovakve krivične prijave pisali to radili u dnevno-političke svrhe i u svrhe obračuna sa političkim protivnicima.
Što se tiče samih zakona pokušaću da navedem nekoliko stvari za koje se zalagala Srpska radikalna stranka. Najpre, što se tiče zakona o izvršenju krivičnih sankcija, pokušali smo da modernizujemo donekle ovaj naš zakon, pa i da se prihvate neka rešenja iz tzv. razvijenijih zemalja.
Veoma je važno, u članu 136. stav 2. u Predlogu zakona predviđena je mera usamljenja, i to prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste.
Znači, može se odrediti ta mera, ali ovakva opšta formulacija apsolutno omogućava izuzetne zloupotrebe.
Kada se pročita i stav 2. gde se kaže da primenu posebne mere određuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti, onda je jasno da je krug lica koja mogu izreći ovu izuzetno tešku meru po čovekovu psihu, i na svaki drugi način, praktično neograničen.
Dakle, ovo pravo je nekada imao samo ministar nadležan za poslove pravosuđa, a sada se po novom zakonu to pravo daje upravnicima zatvora, odnosno svakom licu koje on ovlasti da takvu meru izrekne.
Kada kažete da se mera može odrediti prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, da li postoji bilo koji osuđeni za koga u nekoj meri ne postoji opasnost bekstva ili opasnost od nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste?
Treba pre svega imati na umu da se ovde radi o izvršiocima krivičnih dela, da su to krivična dela koja su teže prirode, ozbiljnija krivična dela, jer oni učinioci koji izvrše krivična dela za koja je zaprećena manja kazna zatvora ili postoje posebne olakšavajuće okolnosti u principu jako retko završavaju u zatvoru.
Znači, kada se radi o ljudima koji su više puta osuđivani ili koji su činili neka teža krivična dela, onda svakako da se na bilo koje lice koje se ikada nađe u zatvoru može primeniti ova mera.
Ova mera takođe može biti zloupotrebljena na brojne načine, jer je jasno da se apsolutno svako lice može podvesti pod ovu opštu normu.
Mislim da bi trebalo ograničiti primenu ove izuzetno teške mere i da bi tu meru trebalo staviti pod neku vrstu kontrole ili potpuno brisati, u skladu sa nekim evropskim tokovima.
Kod razvrstavanja osuđenih, npr. u članu 63, predlog Srpske radikalne stranke je da se razvrstavanje osuđenika vrši na osnovu ličnih svojstava, na osnovu vrste krivičnog dela, izrečene kazne, ranije osuđivanosti i nekih drugih kriterijuma.
Ono što je osnovno jesu lična svojstva osuđenika; da li ćete u istu sobu staviti nekoga ko je tu zbog saobraćajnog prekršaja zajedno sa masovnim ubicom.
Mislim da se mnogo više mora voditi računa prilikom razvrstavanja osuđenika.
U suprotnom, u opasnosti smo da ta izrečena kazna zatvora i vreme koje neka osoba provede u zatvoru, umesto da deluje povoljno na njegov dalji život i buduće ponašanje, umesto neke resocijalizacije koja bi trebalo da bude jedna od osnovnih svrha zatvaranja, mi dobijamo od nekoga ko je vršio neka krivična dela da ga bukvalno kroz to neko druženje sa učiniocima teških krivičnih dela, vi praktično od njega pravite još goreg kriminalca nego što je bio kada je u zatvor došao.
Dosta terminoloških nepreciznosti postoji u zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Već u prvom članu Srpska radikalna stranka predložila je da se ovaj termin koji ste vi upotrebili "maloletni učinioci krivičnih dela" zameni terminom "maloletna lica koja se krivično gone", jer ne možete u prvom članu zakona koji se uopšte bavi krivičnim procesuiranjem maloletnih građana reći unapred da su to učinioci krivičnih dela. Onda apsolutno dalje odredbe nisu ni potrebne, odnosno samo eventualno odredbe o odmeravanju kazne ili da kažete – kako ćemo ovima koji su već unapred krivi odmeriti kazne i zašto bi uopšte sudili nekome ko je kriv.
Što se tiče krivičnog zakonika... Reći ću ponešto o svakom zakonu, jer je zaista kratko vreme. U krivičnom zakonu ima dosta promena, ali čini mi se da predlagač nije našao baš najbolju meru kod smanjenja, odnosno povećanja zaprećenih kazni. Jasno je da to u praksi dovodi do različitog postupanja i do različitih kazni za ista dela. Preveliki je raspon između kazni. Do sada nismo imali loše zakone i nije tačno da su bile male kazne zaprećene. Problem je u tome što su kazne koje su izricane uglavnom bliže minimumu koji je zaprećen i što se u najvećem broju ide ili na minimum ili čak na uslovnu osudu.
Dakle, nije trebalo povećavati te kazne nego je trebalo uticati kroz sudsku praksu da npr. za neko prosečno delo bude izrečena i prosečna kazna, za teže oblike veće vremenske kazne. Jedino što je trebalo – trebalo je primeniti zakon.
Na ovaj način dobili smo veće raspone i nemamo nikakvu garanciju da će ubuduće zakon biti primenjivan, već jedino postoji opasnost da će opet neko od učinilaca krivičnih dela za delo koje izvrši dobiti minimum, koji je npr. tri godine, a neko drugi će za isto delo pod istim okolnostima dobiti 15 godina zatvora. Mislim da to definitivno nije dobro i da je pre kod nekih krivičnih dela trebalo smanjivati kazne.
Kod krivičnih dela protiv Vojske SCG ja sam, pravo da vam kažem, sa velikim očekivanjem pogledao taj deo, s obzirom na sve ono što ste radili u prethodnom periodu. Pogledajte samo nazive tih krivičnih dela: izbegavanje vojne obaveze, izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe, a da ne govorim o pomoći neprijatelju itd.
Znajući koliko je problema imala država u prethodnom periodu, znajući isto tako da je mnogo onih koji su izbegli vojnu obavezu, koji su bežali preko granice za vreme agresije NATO pakta na Srbiju i Crnu Goru i imajući u vidu na kraju da su svi oni abolirani, postavlja se pitanje čemu uopšte dalje ove odredbe služe, kako ćete za vreme mirnodopskog stanja primenjivati ove odredbe ako ih niste primenjivali za vreme rata.
Mislim da je dobar deo ovih krivičnih dela postao besmislen, jer te je kazne ili trebalo primenjivati ili krivična dela brisati. Najgore je kada imate krivična dela u zakonu, a ne primenjujete zakon ili ga primenjujete selektivno.
Još jedna stvar što se tiče novčane kazne. Mislim da su ove odredbe apsolutno nerazumljive i neupotrebljive, posebno ove koje se odnose na novčanu kaznu u dnevnim iznosima. "Novčana kazna u dnevnim iznosima se odmerava tako što se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa". Pazite kako se utvrđuje: "Visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini." Jedan dnevni iznos ne može biti ovoliki ili onoliki...
Ali, da li je moguće da neko misli da sud može da utvrdi u toku krivičnog postupka koliki je bio prihod učinioca krivičnog dela u toku prethodnih godinu dana? Znači, sud treba da utvrdi, pomoću ne znam kojih načina i sredstava, koliko je neko u toku prethodnih godinu dana imao prihoda, koliko rashoda, a treba voditi računa o tome da za većinu krivičnih dela kada prođe određeni vremenski period, kao prvo dok se ne otkriju učinioci, dok se sprovede predistražni i istražni postupak, pa tek kada počne krivični postupak veoma često od samog izvršenja krivičnog dela prođe po nekoliko godina.
Kako ćete vi za ljude, pogotovo one koji se češće pojavljuju pred sudom i koji su više puta osuđivani i vode kriminalan život, utvrđivati koliki su im prihodi i rashodi bili?

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Šaroviću. Prisutni su predstavnici svih poslaničkih grupa u sali, pa nemojmo po tom osnovu repliku. Izvolite, replika na pominjanje poslaničke grupe DS.
...
Demokratska stranka

Slobodan Pajović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Kolega Šarović, ako je pratio raspravu, video je da poslanici Demokratske stranke učestvuju isto onoliko koliko i poslanici drugih stranaka u raspravi o ovoj temi.
Ali, nisam se zbog toga javio, nego mislim da je zlonamerno vezivanje bilo kog sudije za bilo koju političku stranku, jer ako sagledamo izbor sudija u ovom sazivu, možemo da konstatujemo da su pojedine sudije izabrane ili nisu izabrane zahvaljujući glasovima Srpske radikalne stranke ili Demokratske stranke ili bilo koje druge stranke.
Ne znam kada je sudija Vučićević izabran na mesto sudije Vrhovnog suda, ali ono za šta se on sumnjiči neme nikakve veze sa Demokratskom strankom i mislim da je ovo zaista bilo zlonamerno povezivanje.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, o tome su se izjasnili svi poslanici jednoglasno.
Po Poslovniku reč ima gospodin Šarović.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Povređen je član 104. i 101, gospodine Markoviću. Najpre moram da kažem da ne možete reći da se ne mogu određene sudije povezivati sa ovom ili onom strankom, jer to naravno nije tačno. Vi kažete da ne znate kada je neko izabran i da li je izabran glasovima Srpske radikalne stranke ili neke druge stranke. Normalno je da su sve one sudije i zamenici tužilaca koji su izabrani u Skupštini izabrani nekim glasovima; to nikada ne mogu biti samo glasovi SRS, nego više poslaničkih grupa, i onda taj konsenzus oko nečijeg izbora opet znači nešto.
Ali, specifičnost koja je vezana za zamenika Specijalnog tužioca je u tome što on nije izabran od strane ovog parlamenta, nego što ga je imenovala Nataša Mićić. Prema tome, dotična gospođa je sa poslaničke liste DS. Svi znate kakve ste zakone pravili za vreme "Sablje", da više nije bila potrebna Skupština, da je tužioce predlagala Vlada, da ih je imenovala Vlada, odnosno zamenike javnih tužilaca i onda vi možete, zato što su to direktno imenovana lica od određene stranke, reći da ta stranka snosi odgovornost zbog imenovanja lica.
Znači, tu nema ništa zlonamerno, to su apsolutno sve činjenice koje su veoma lako proverljive. To što se vama ne sviđa što su ti ljudi koje ste direktno vi postavili uhvaćeni u kriminalu, to je druga stvar.